Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ja sam u svom predlogu za ovaj amandman koristila, da se sa pozicije Ministarstva odbrane, upravo na deo koji se odnosi na nabavku mašina i opreme smanjila, odnosno predlažem da se skine oko 4,5 milijarde dinara i prebaci na druge pozicije za koje mislim da su daleko značajnije i bitnije za ovu zemlju, a to je, sada ću navesti redom na koje sve pozicije smatram da bi trebalo dodati sredstva.
Pre svega, ono što se odnosi na Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, to je deo koji se odnosi na izgradnju puta prvog B reda Novi Sad-Ruma, tzv. Fruškogorski koridor koji smo ovde više puta spominjali, a koji na žalost i u ovom budžetu ima namenjenih samo 200 miliona dinara u poziciji Ministarstva za saobraćaj.
Neki dan kada sam u načelnoj raspravi to spomenula, dobila sam odgovor od ministra finansija da ja dobro nisam videla taj budžet i da treba da pogledam poziciju koja se odnosi na planove za zaduživanje. U toj poziciji postoji 500 miliona evra, ono nešto što ćemo tek možda iduće godine podići kredite od različitih institucija međunarodnih. Međutim, to je nešto što je plan i što treba da bude tek dogovoreno i da dođe na ratifikaciju u Skupštinu kao kredit koji ćemo podići za te namene, a on zapravo ovde, kao postojeća sredstva ne egzistira.
Ja sam naravno u budžetu gledala ono što egzistira, a to je namenjeno, tih 200 miliona dinara, samo za završetak dokumentacije. Mi negde od 2016. godine, otprilike, svake godine slušamo nešto slično, planovi vezani za ovaj koridor, a na žalost na mapi koju sam ja i tada pokazala i želim i sada da je pokažem, tog plana nema za teritoriju Vojvodine, odnosno površina Vojvodine je potpuno bela, sem puta Kuzmin- Sremska Rača i ovog sada puta koji se pominje Ruma-Loznica. Praktično severno od Rume nema nijednog planiranog puta niti puta koji je u izgradnji sem onih postojećeg autoputa Novi Sad – Subotica i naravno ovog starog autoputa prema Zagrebu.
Zato sam smatrala da ovu poziciju treba pojačati i da konačno treba krenuti u eksproprijaciju koja se najavljivala još i za prošlogodišnji, odnosno ovogodišnji budžet pa ništa od svega toga nije bilo. Što znači da ovaj put definitivno nije prioritet i da se praktično sa ovako malim sredstvima iz godine u godinu održava neka vrsta vatre koja treba da se baš ne ugasi. Zato sam smatrala da ovu poziciju treba pojačati i operativno više krenuti u razradu.
Zatim sam predložila da se u razdelu za Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede pojača budžetski fond za upravljanje vodama, zato što smatram da ona sredstva koja su na poziciji Ministarstva poljoprivrede za ovaj fond koji je negde oko tri milijarde i 900 hiljada ako sam dobro zapamtila. Smatrala sam da ga treba pojačati kada se odnosi na transfer na ostalim nivoima vlasti i tu sam opet deo sredstava smatrala da treba dati, s obzirom da sektor voda u Srbiji je u zabrinjavajućem stanju. S obzirom da imamo problem i sa pijaćim vodama, pre svega u Vojvodini, zatim imamo problem sa otpadnim vodama i tu se pojavljuje u ovoj poziciji planiranih zaduživanja sredstava namenjena za postrojenja za tretman otpadnim vodama. To je nešto što je tako, hajde da kažemo, u vazduhu što operativno praktično nije aktivno u ovom trenutku, a što će možda biti ako bude iduće godine.
Zato sam i tu smatrala da treba pojačati i pomeriti stvari kada je sektor voda u pitanju. Ako znamo da je nekim analizama se pokazalo da samo za oblast otpadanih voda potrebno nekih pet milijardi, menja se ta cifra u analizama, sa ovakvim tempom ulaganja, ne znam da li će nam biti dovoljno sto godina da dostignemo nivo razvijenih zemalja, pa u krajnjoj liniji nivo zemalja u regionu koja ovoj oblasti poklanjaju mnogo veću pažnju.
Zatim, sledeća sredstva koja sam smatrala da je potrebno odvojiti iz ove sume, a ona se odnose na Ministarstvo zaštite životne sredine, i to pre svega za Zeleni fond Republike Srbije, a ja sam i u načelnoj raspravi naglasila do koje mere je oblast zaštite životne sredine u ovom budžetu potcenjena. Samo 7,9 milijardi dinara je namenjeno za Ministarstvo zaštite životne sredine, a kada se to pogleda u odnosu na ukupan budžet, to je 0,6%, nešto manje od 0,6%. To su toliko mala sredstva da stvarno pokazuje da nemamo ni dobru volju, ni nameru ili je u pitanju neznanje ili je nerazumevanje da se za ovu poziciju odvoje značajnija sredstva. Zato sam smatrala da je potrebno Zeleni fond pojačati.
Još da podsetim da se otprilike negde oko 12 milijardi dinara godišnje skupi kao eko taksa. Po Zakonu o zaštiti životne sredine, zagađivači su u obavezi da plaćaju eko taksu. Međutim, samo 4,3 milijarde u ovoj godini je budžet za zaštitu životne sredine. Šta je sa ostalim sredstvima? Na šta se troše ostala sredstva?
Nažalost, ovaj fond je i dalje budžetski fond, a nije nezavisna institucija, kako je to, recimo, u nekim drugim zemljama, kao što je, recimo, u Češkoj, gde postoji fond za zaštitu životne sredine i vode, potpuno nezavisna institucija i gde se onda finansiraju samo projekti iz oblasti zaštite životne sredine, odnosno, to je tzv. zeleni dinar.
Ovde to nije, ovde je to budžetski fond i mi ne znamo gde se troše sredstva izvan onih 4,3 milijarde, koliko je za zeleni fond.
Zatim sam predložila od ovih sredstava da se jedan deo utroši za ponovno iskorišćavanje otpada. Evo, upravo danas se održava konferencija o cirkularnoj ekonomiji, odnosno o korišćenju otpada kao ponovne sirovine. To je trend koji je definisan i u ciljevima održivog razvoja. Mi smo potpisnici ovih ciljeva održivog razvoja. Znači, mi se deklarativno izjašnjavamo za sve ono što su tekovine svih drugih zemalja i što je trend u svetu, a onda u praksi, kada izađemo sa ovakvim Predlogom budžeta, pokazujemo da zapravo ili ništa ne razumemo ili smo do te mere, hajde tako da upotrebim tu reč, bezobrazni da nećemo da poštujemo ono što smo potpisali i ono što smo potvrdili kroz različite konvencije.
Zato mislim da bi se trebalo ponašati na pravi način i odvajati znatno veća sredstva kada je u pitanju upravljanje otpadom, kada je u pitanju upravo cirkularna ekonomija, odnosno da krenemo i u praksi da primenjujemo ono što smo potpisivali.
Dalje, predložila sam sredstva za sanaciju i zatvaranje nesanitarnih deponija i tu određena sredstva za transfere ostalim nivoima vlasti, zato što lokalne samouprave imaju problem sa divljim deponijama. Evo, ja svaki dan kad dolazim iz Novog Sada, svedoci smo svi i ne možemo zatvarati oči pred tim, da imamo problem sa divljim deponijama, manjim, većim, sa neuređenim zvaničnim sanitarnim deponijama koje to zapravo nisu. Evo samo primer Novog Sada koji ima ogromnu deponiju pored samog auto-puta koja, maltene, poprima razmere jednog brda, gde se još uvek ništa po tom pitanju ne rešava.
Isti slučaj je kada su u pitanju otpadne vode. U Novom Sadu se i tu ništa ne rešava, za sad se samo radi jedna pumpna stanica koja će sprečiti makar da se na keju, ekskluzivnom šetalištu u Novom Sadu, ne oseti smrad septičke jame. To će samo biti nekakva uvodna faza u izgradnju nekog budućeg postrojenja koje će možda tamo neke druge generacije koje dolaze posle nas ipak sagraditi. Zato sam predložila da se ostalim nivoima vlasti za uređenje tih sanitarnih deponija nešto uradi i preduzme.
Isto tako, programska aktivnost - realizacija projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom, isto transferi nižim nivoima vlasti, to je upravo da se urede deponije, da se konačno krene sa ozbiljnom izgradnjom regionalnih deponija, da se prestane sa tim smetlištima koji se po nekoj navici ili ne znam po kom pravilu prave uz puteve i auto-puteve. Isto tako, Ruma, recimo, ima svoju deponiju koja se bukvalno naslanja na regionalni put, ili divlja deponija kod Nove Pazove, koja već od 2014. godine je pratimo i moje kolege u šali kažu - Nadina deponija, jer sam ja postavljala u dva navrata pitanje šta se sa tom deponijom planira, jer ona raste sve više, uz sam auto-put. Kakvu sliku mi o sebi stvaramo za sve one koji tim putem prolaze, turisti ili bilo ko drugi ko dolazi u ovu zemlju?
Prosto je moja želja bila da se ovakvom preraspodelom sredstava pomerimo sa mrtve tačke i da se ovako malim sredstvima koja su ovim budžetom predviđena za ove namene stvar ipak poboljša. Eto, to je bila moja namera i zbog toga sam ovaj amandman predložila.
Nažalost, dobila sam odgovor od Vlade Republike Srbije da to ne može, ne može ništa od svega toga što sam ja predložila da se usvoji, jer će time planirana sredstva namenjena za realizaciju ranije donetih zaključaka Vlade Republike Srbije kada je u pitanju nabavka opreme i naoružanja dovesti do poremećaja i da to ne može.
Stvarno se pitam u kom smeru mi to idemo, ako ćemo s jedne strane izdvajati ovolika sredstva za namene opreme u vojnim strukturama, a nećemo voditi računa o nečemu što je životno važno i bitno za građane Srbije. Hvala lepo.