Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Konstatujem da po prijavama imamo 65 narodnih poslanika, a u sali ih imamo mnogo više, pa radi utvrđivanja broja prisutnih u sali molim da, poslaniče Obradoviću, ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 95 narodnih poslanika i da imamo uslove za rad.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda.
Pozdravimo predstavnika Vlade, ministra poljoprivrede, gospodina Nedimovića koji je danas sa nama, i prelazimo na raspravu.
Na član 6. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodna poslanica Aleksandra Belačić i poslanik Zoran Živković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Zoran Živković, koji nije danas sa nama.
Na naziv Glave II amandman je podneo poslanik Zoran Živković, koji takođe nije sa nama.
Na član 8. amandman, sa ispravkom, podneo je poslanik dr Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman, sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman su zajedno podneli poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Reč ima Đorđe Komlenski, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre, razlog za podnošenje ovog amandmana jeste što će 1. januara 2020. godine biti tačno 10 godina od kada su sudije za prekršaje dobile status sudija u Republici Srbiji, ali im plate nisu izjednačene sa ostalim kolegama koji sude u redovnim ili drugim posebnim sudovima.

Cilj ovog amandmana jeste da budžet ne bude prepreka da se takav zakon usvoji i da se sudijama za prekršaje plate, odnosno sudijama koji sude prekršajnu materiju, plate izjednače sa njihovim kolegama onako kako je to trebalo uraditi još 2010. godine.

Naime, iznos koji je neophodan da bi se ovo moglo realizovati je iznos koji je četiri puta manji od razlike od sredstava koju u budžet Republike Srbije unese samo Prekršajni sud u Beogradu.

Dakle, mesta, razloga i potrebe za usvajanje ovakvog amandmana ima, jer beogradski Prekršajni sud je na ime novčanih kazni i naplatom istih, uneo u budžet Republike Srbije milijardu 222 miliona. Plate svih zaposlenih u tom sudu, ali samo u tom sudu, a gde su ostali sudovi koji sude prekršajnu materiju, je 465 miliona. Znači, cirka razlike 800 miliona dinara u 2018. godini između plata i naplaćenih novčanih kazni je obezbedio Prekršajni sud u Beogradu.

Da bi se svim sudijama u Republici Srbiji plate izjednačile sa njihovim kolegama, neophodno je 210 miliona. Iz tog razloga smo podneli ovaj amandman smatrajući da se ova jedna ozbiljna nepravda može na ovaj način ispraviti. Hvala.

Hvala, potrošili ste vreme.
Reč ima Ljubiša Stojmirović.
Nema vremena, izvinjavam se.
(Ljubiša Stojmirović: Imam ja vremena.)
Znam da imate vremena, ali tehnički.
Na član 8. amandman je podneo Momo Čolaković.
Da li želite reč? (Da)

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani ministre Nedimoviću sa saradnicom, uvaženi narodni poslanici, ja sam podneo amandman na član 8. zakona, koji govori o sredstvima za ministra bez portfelja, gospodina Krkobabića, a vezano za obezbeđenje sredstava za rešavanje…

Poslaniče, molim vas samo, papirom ste zaklonili mikrofon i ministar vas ništa ne čuje, ne čujemo vas.

Hvala lepo.

Amandman se odnosi na sredstva koja su regulisana za razvoj sela i rešavanje problema zadrugarstva. Taj deo poslova u okviru Vlade Republike Srbije obavlja ministar Krkobabić.

U vezi sa tim, mislio sam i smatrao da su ti poslovi veoma značajni za našu državu i da treba više sredstava. Međutim, pošto je taj moj amandman inicirao i Vladu i Vlada je podnela amandman na isti član, koji je povoljniji od amandmana koji sam ja podneo. Naime, predviđa više sredstava nego što sam ja predložio i zbog toga ja prihvatam amandman Vlade Republike Srbije i podržavam.

Poštovana predsednice, pošto su svi govorili šire, sa šireg aspekta o budžetu, a ne samo u pojedinostima, dozvolite mi da i ja nešto kažem u vezi sa tim.

Po našoj proceni, mojoj ličnoj, Zakon o budžetu je veoma dobar, Zakon o budžetu je razvojni i to je za pohvalu. Isto tako, moram da primetim da je zakon sa velikim karakteristikama iz socijalnog karaktera i to je takođe jako dobro.

Mi moramo obezbediti, ako smo stvorili uslove u prethodnom, da naši građani bolje žive, posebno se to odnosi na jedan značajan broj korisnika penzija, ja sam o tome na prošlom zasedanju govorio. Ne bi te podatke ponavljao, ali u svakom slučaju zbog toga podržavam ovaj Predlog budžeta.

Druga stvar koju sam želeo da kažem, mi smo postigli, po mojoj proceni najbolje rezultate vezano za reforme od 2014. godine. Samo ću dva podatka pomenuti. To je da smo sa otprilike 48% učešća budžeta u isplati penzija sveli to na ispod 27% u ovom trenutku, sa tendencijom dalje pada, što je veoma pozitivno i dobro.

Drugi podatak koji govori o tome, to je podatak da učešće penzija u BDP ispod 11%, on je sada na 10,2%, takođe sa tendencijom daljeg pada, što je pozitivno i dobro. U tom smislu jako puno priče je bilo ovde ovih nekoliko dana vezano za, kako ja to kažem, korisnike penzije, ne za penzionere, kako to drugi govore. Zbog toga smatram da treba posebnu pažnju posvetiti onim korisnicima penzija koji su u teškoj materijalnoj situaciju, a to je njih oko milion i pedeset hiljada. To su oni čije penzije nisu smanjivane u periodu 2014. godine.

Isto tako želim da istaknem potrebu, vezano za aktivnosti i brigu lokalnih samouprava o korisnicima penzija koji su u takvoj situaciji. Navešću primer Novog Sada. U Novom Sadu obezbeđene aktivnosti koje obezbeđuju na razno-razne načine korisnicima penzije da u toku jedne godine ušparaju jednu do jednu i po penziju, sporazumi sa 48 firmi koje obezbeđuju određene pogodnosti i povoljnosti za korisnike penzija.

U tom smislu koalicija u okviru Novog Sada, na čelu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem, obezbedili su da posebnu brigu vodimo o starim ljudima i posebno o 10.5000 korisnika penzija koji žive u takvoj situaciju na nivo gradske zajednice.

Posebno, mislim da treba reći i to da se obezbeđuju značajna sredstva. U poslednjih nekoliko godina preko stotinu miliona dinara za obezbeđenje uslova za druženje i sastajanje korisnika penzija u domove penzionera, u dnevne centre. To je takođe obezbeđeno zaslugom gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića.

U vezi sa tim, uvaženi poslanici iz Novog Sada, Jasmina Obradović, Žarko Mićin i drugi mogu to da potvrde šta se sve radi. Lično mislim da u drugim lokalnim samoupravama to takođe treba obezbediti i time brigu o starim ljudima povećati na veći nivo. Smatram da je jedinstvena politika na nivou države i lokal i država i samim tim ćemo veću brigu posvetiti onima kojima je to sada najpotrebnije.

Na samom kraju, želim da kažem da će iz tih razloga poslanička grupa PUPS podržati ovaj budžet u danu za glasanje. Uvaženi poslanik Borisav Kovačević je govorio o slučaju Siniše Malog. Mi to potvrđujemo i podržavamo i posebno izražavam tu podršku predsedniku Republike, u vezi sa tim pitanjem, Aleksandru Vučiću na takvom stavu koji je izneo. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 8. amandman je podnela poslanica Nada Lazić.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ja sam u svom predlogu za ovaj amandman koristila, da se sa pozicije Ministarstva odbrane, upravo na deo koji se odnosi na nabavku mašina i opreme smanjila, odnosno predlažem da se skine oko 4,5 milijarde dinara i prebaci na druge pozicije za koje mislim da su daleko značajnije i bitnije za ovu zemlju, a to je, sada ću navesti redom na koje sve pozicije smatram da bi trebalo dodati sredstva.

Pre svega, ono što se odnosi na Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, to je deo koji se odnosi na izgradnju puta prvog B reda Novi Sad-Ruma, tzv. Fruškogorski koridor koji smo ovde više puta spominjali, a koji na žalost i u ovom budžetu ima namenjenih samo 200 miliona dinara u poziciji Ministarstva za saobraćaj.

Neki dan kada sam u načelnoj raspravi to spomenula, dobila sam odgovor od ministra finansija da ja dobro nisam videla taj budžet i da treba da pogledam poziciju koja se odnosi na planove za zaduživanje. U toj poziciji postoji 500 miliona evra, ono nešto što ćemo tek možda iduće godine podići kredite od različitih institucija međunarodnih. Međutim, to je nešto što je plan i što treba da bude tek dogovoreno i da dođe na ratifikaciju u Skupštinu kao kredit koji ćemo podići za te namene, a on zapravo ovde, kao postojeća sredstva ne egzistira.

Ja sam naravno u budžetu gledala ono što egzistira, a to je namenjeno, tih 200 miliona dinara, samo za završetak dokumentacije. Mi negde od 2016. godine, otprilike, svake godine slušamo nešto slično, planovi vezani za ovaj koridor, a na žalost na mapi koju sam ja i tada pokazala i želim i sada da je pokažem, tog plana nema za teritoriju Vojvodine, odnosno površina Vojvodine je potpuno bela, sem puta Kuzmin- Sremska Rača i ovog sada puta koji se pominje Ruma-Loznica. Praktično severno od Rume nema nijednog planiranog puta niti puta koji je u izgradnji sem onih postojećeg autoputa Novi Sad – Subotica i naravno ovog starog autoputa prema Zagrebu.

Zato sam smatrala da ovu poziciju treba pojačati i da konačno treba krenuti u eksproprijaciju koja se najavljivala još i za prošlogodišnji, odnosno ovogodišnji budžet pa ništa od svega toga nije bilo. Što znači da ovaj put definitivno nije prioritet i da se praktično sa ovako malim sredstvima iz godine u godinu održava neka vrsta vatre koja treba da se baš ne ugasi. Zato sam smatrala da ovu poziciju treba pojačati i operativno više krenuti u razradu.

Zatim sam predložila da se u razdelu za Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede pojača budžetski fond za upravljanje vodama, zato što smatram da ona sredstva koja su na poziciji Ministarstva poljoprivrede za ovaj fond koji je negde oko tri milijarde i 900 hiljada ako sam dobro zapamtila. Smatrala sam da ga treba pojačati kada se odnosi na transfer na ostalim nivoima vlasti i tu sam opet deo sredstava smatrala da treba dati, s obzirom da sektor voda u Srbiji je u zabrinjavajućem stanju. S obzirom da imamo problem i sa pijaćim vodama, pre svega u Vojvodini, zatim imamo problem sa otpadnim vodama i tu se pojavljuje u ovoj poziciji planiranih zaduživanja sredstava namenjena za postrojenja za tretman otpadnim vodama. To je nešto što je tako, hajde da kažemo, u vazduhu što operativno praktično nije aktivno u ovom trenutku, a što će možda biti ako bude iduće godine.

Zato sam i tu smatrala da treba pojačati i pomeriti stvari kada je sektor voda u pitanju. Ako znamo da je nekim analizama se pokazalo da samo za oblast otpadanih voda potrebno nekih pet milijardi, menja se ta cifra u analizama, sa ovakvim tempom ulaganja, ne znam da li će nam biti dovoljno sto godina da dostignemo nivo razvijenih zemalja, pa u krajnjoj liniji nivo zemalja u regionu koja ovoj oblasti poklanjaju mnogo veću pažnju.

Zatim, sledeća sredstva koja sam smatrala da je potrebno odvojiti iz ove sume, a ona se odnose na Ministarstvo zaštite životne sredine, i to pre svega za Zeleni fond Republike Srbije, a ja sam i u načelnoj raspravi naglasila do koje mere je oblast zaštite životne sredine u ovom budžetu potcenjena. Samo 7,9 milijardi dinara je namenjeno za Ministarstvo zaštite životne sredine, a kada se to pogleda u odnosu na ukupan budžet, to je 0,6%, nešto manje od 0,6%. To su toliko mala sredstva da stvarno pokazuje da nemamo ni dobru volju, ni nameru ili je u pitanju neznanje ili je nerazumevanje da se za ovu poziciju odvoje značajnija sredstva. Zato sam smatrala da je potrebno Zeleni fond pojačati.

Još da podsetim da se otprilike negde oko 12 milijardi dinara godišnje skupi kao eko taksa. Po Zakonu o zaštiti životne sredine, zagađivači su u obavezi da plaćaju eko taksu. Međutim, samo 4,3 milijarde u ovoj godini je budžet za zaštitu životne sredine. Šta je sa ostalim sredstvima? Na šta se troše ostala sredstva?

Nažalost, ovaj fond je i dalje budžetski fond, a nije nezavisna institucija, kako je to, recimo, u nekim drugim zemljama, kao što je, recimo, u Češkoj, gde postoji fond za zaštitu životne sredine i vode, potpuno nezavisna institucija i gde se onda finansiraju samo projekti iz oblasti zaštite životne sredine, odnosno, to je tzv. zeleni dinar.

Ovde to nije, ovde je to budžetski fond i mi ne znamo gde se troše sredstva izvan onih 4,3 milijarde, koliko je za zeleni fond.

Zatim sam predložila od ovih sredstava da se jedan deo utroši za ponovno iskorišćavanje otpada. Evo, upravo danas se održava konferencija o cirkularnoj ekonomiji, odnosno o korišćenju otpada kao ponovne sirovine. To je trend koji je definisan i u ciljevima održivog razvoja. Mi smo potpisnici ovih ciljeva održivog razvoja. Znači, mi se deklarativno izjašnjavamo za sve ono što su tekovine svih drugih zemalja i što je trend u svetu, a onda u praksi, kada izađemo sa ovakvim Predlogom budžeta, pokazujemo da zapravo ili ništa ne razumemo ili smo do te mere, hajde tako da upotrebim tu reč, bezobrazni da nećemo da poštujemo ono što smo potpisali i ono što smo potvrdili kroz različite konvencije.

Zato mislim da bi se trebalo ponašati na pravi način i odvajati znatno veća sredstva kada je u pitanju upravljanje otpadom, kada je u pitanju upravo cirkularna ekonomija, odnosno da krenemo i u praksi da primenjujemo ono što smo potpisivali.

Dalje, predložila sam sredstva za sanaciju i zatvaranje nesanitarnih deponija i tu određena sredstva za transfere ostalim nivoima vlasti, zato što lokalne samouprave imaju problem sa divljim deponijama. Evo, ja svaki dan kad dolazim iz Novog Sada, svedoci smo svi i ne možemo zatvarati oči pred tim, da imamo problem sa divljim deponijama, manjim, većim, sa neuređenim zvaničnim sanitarnim deponijama koje to zapravo nisu. Evo samo primer Novog Sada koji ima ogromnu deponiju pored samog auto-puta koja, maltene, poprima razmere jednog brda, gde se još uvek ništa po tom pitanju ne rešava.

Isti slučaj je kada su u pitanju otpadne vode. U Novom Sadu se i tu ništa ne rešava, za sad se samo radi jedna pumpna stanica koja će sprečiti makar da se na keju, ekskluzivnom šetalištu u Novom Sadu, ne oseti smrad septičke jame. To će samo biti nekakva uvodna faza u izgradnju nekog budućeg postrojenja koje će možda tamo neke druge generacije koje dolaze posle nas ipak sagraditi. Zato sam predložila da se ostalim nivoima vlasti za uređenje tih sanitarnih deponija nešto uradi i preduzme.

Isto tako, programska aktivnost - realizacija projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom, isto transferi nižim nivoima vlasti, to je upravo da se urede deponije, da se konačno krene sa ozbiljnom izgradnjom regionalnih deponija, da se prestane sa tim smetlištima koji se po nekoj navici ili ne znam po kom pravilu prave uz puteve i auto-puteve. Isto tako, Ruma, recimo, ima svoju deponiju koja se bukvalno naslanja na regionalni put, ili divlja deponija kod Nove Pazove, koja već od 2014. godine je pratimo i moje kolege u šali kažu - Nadina deponija, jer sam ja postavljala u dva navrata pitanje šta se sa tom deponijom planira, jer ona raste sve više, uz sam auto-put. Kakvu sliku mi o sebi stvaramo za sve one koji tim putem prolaze, turisti ili bilo ko drugi ko dolazi u ovu zemlju?

Prosto je moja želja bila da se ovakvom preraspodelom sredstava pomerimo sa mrtve tačke i da se ovako malim sredstvima koja su ovim budžetom predviđena za ove namene stvar ipak poboljša. Eto, to je bila moja namera i zbog toga sam ovaj amandman predložila.

Nažalost, dobila sam odgovor od Vlade Republike Srbije da to ne može, ne može ništa od svega toga što sam ja predložila da se usvoji, jer će time planirana sredstva namenjena za realizaciju ranije donetih zaključaka Vlade Republike Srbije kada je u pitanju nabavka opreme i naoružanja dovesti do poremećaja i da to ne može.

Stvarno se pitam u kom smeru mi to idemo, ako ćemo s jedne strane izdvajati ovolika sredstva za namene opreme u vojnim strukturama, a nećemo voditi računa o nečemu što je životno važno i bitno za građane Srbije. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima ministar Nedimović. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, želim da kažem nekoliko stvari povodom ovog amandmana, čisto zbog javnosti.

Ovde se stalno pokušava napraviti zamena teza da se kupuju rakete a ne kupuje se protivgradna zaštita, da neko želi da kupi vojnu opremu a ne želi da se bavi životnom sredinom, ili, u najboljem slučaju, da ne želi da gradi auto-put.

Ako imate i u jednom periodu urađeno više auto-puteva nego sad, ja skidam kapu. Ne možete to da poreknete, u Srbiji, u Republici Srbiji. Ovo nije Narodna skupština neke mesne zajednice, neke lokalne samouprave ili nešto slično, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Moramo da vodimo računa o projektima na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

Vi ste potpuno u pravu kada kažete da nama treba auto-put Novi Sad - Ruma. I zbog toga je Vlada Republike Srbije u Predlogu zakona o budžetu definisala sredstva koja su neophodna za izgradnju u članu 3. Prosto je ko pasulj. Projektna dokumentacija je urađena, treba da se završi još eksproprijacija, treba da se ugovore finansijski detalji ugovora sa izvođačem i kreće se. Imate nekoliko auto-puteva sad koji se nalaze na prostoru oko nas, oko Beograda, u krajnjoj liniji u Vojvodini. Imate deo koji ste vi spomenuli, to je Sremska Rača - Kuzmin. Imate deo koji se tiče Rume - Šabac. Pa, kuda on prolazi? Ne prolazi sigurno kroz ne znam ni ja koji prostor. Vi to sigurno znate.

Hajde da se vratimo na jednu drugu stvar. Hajde da se vratimo na zagađenje životne sredine, činjenica je da je neophodno da se ulože sredstva u to. Ali pazite, pre zore ne može da svane. Ja nisam video u zadnjih 20 godina da je iko gradio auto-put Novi Sad-Ruma, da je hteo, a sad se to radi. Nisam video da je iko hteo da izdvoji 500 miliona evra za regulisanje sistema vodosnabdevanja i na prostoru Vojvodine. Da vas obavestim da je pre dva meseca bio sastanak ministra finansija, predsednika Pokrajinske vlade i svih 45 gradonačelnika u lokalnim samoupravama da se spreme projekti za 2020. godinu za izgradnju sistema za vodosnabdevanje i kanalizacionih sistema i prečistače otpadnih voda. Zbog toga postoji, između ostalog, ovaj budžet, pošto vidim da ste se usredsredili na jedan deo Srbije.

Da idemo korak dalje. Niste izneli dobru cifru, vezano za Ministarstvo životne sredine, mislim da imam neko pravo da pričam o tom ministarstvu, devet meseci sam bio ministar tamo. Sada je 7,9 milijardi budžet, jedno tri puta veći nego u vreme kada sam ja bio ministar, a jedno 10 puta veći nego što je bio pre toga.

Ovaj deo koji se odnosi na status Zelenog fonda, tu bih možda mogao da se složim sa vama da mora da ima neki institucionalni karakter, da nije samo kao jedna finansijska linija, jedna kao klasifikacija u budžetu. Ali, to je stvar za razmišljanje, to je stvar političke odluke kako želite da upravljate tim sredstvima.

Tako da, mislim da je apsolutno ovo što je Vlada u obrazloženju stavila valjano, jer ima para i za jednu i za drugu i za treću i za četvrtu potrebu. Molim vas, nemojte da menjate te teze, da kažete – ovde se uzima, za ovo se ne daje. To naprosto ne stoji.