Reč ima ministar Nedimović.
Izvolite, ministre Nedimoviću.

Gospođo predsednice, poštovani poslanici, moram opet zbog javnosti da pokažem ovo. Ovo vam je 2020. godina, koja jasno pokazuje da je nacionalno sredstvo iz budžeta… Pa, ja ne znam profesore koje vi imate tabele, ali ja imam tabele iz Ministarstva. Valjda bi ja nešto trebao da znam u celoj toj priči. Ali, izgleda da se nekima matematika jedan i matematika dva ne slažu. Novca tog ima.
Da se vratim na stvar koja mnogo brine poljoprivrednike, a tiče se poljoprivrednih penzija, odnosno dugova za doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje. Cifre ne želim da limitiram, ali su preko, sigurno, 240 miliona evra, milijardi dinara kako već, koliko je dug za to i za zdravstveno i za penzijsko. Zajedno sa Ministarstvom rada, sa Svetskom bankom radimo trenutno projekat rešavanja ovog problema koji će podrazumevati nekoliko koraka kako da se reše dugovi… Nemojte da plašite narod, niko nikom neće da uzme, nek poljoprivrednici ne brinu oko toga.
Sa druge strane ste potpuno u pravu, nemaju ekonomsku snagu da bi to uopšte i platili, jer neko ko je 1986. godine smislio ovakav zakon, pa posle ga menjao, gde čovek koji ima hektar i imao sto hektara plaća iste doprinose, pa ja to nisam video nigde. Jel to neko smislio od 1986. do 2008, 2009. godine? Tako su i nastali svi ovi dugovi, samo se lepilo jedno na drugo.
Sad spremamo jedan paket koji će rešiti čitavu problematiku i u pogledu zdravstvenog osiguranja, koja je činjenica, zdravstvena usluga se nije ni desila. Morate da rešite to. Kako neko da plati nešto što nikad nije ni ostvario?
Sa druge strane da regulišemo penzijsko. Kako ćete ljudi povezati, da tako kažem, uslovno svoj staž ili neće i kako ćemo od tog trenutka u budućnosti postupati s pram ekonomske snage poljoprivrednika? To rešenje će biti pred ovim Domom u bliskoj budućnosti.

Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.

Poslanik Kovačević čeka 45 minuta da dođe na red i ima pravo da govori.

Puno vam hvala, poštovana predsednice.

Uvaženi gospodine ministre i vaša saradnice, poštovane koleginice i kolege poslanici, hteo sam da kažem neku reč, nastavljajući ono što je moj cenjeni kolega Momo Čolaković govorio, ali sticajem okolnosti tehnički je preskočen.

Evo šta bih da kažem. Gospodine ministre, mislim da poslednjih godina, posebno od 2014. godine, kada je napravljena postojeća, važeća Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od 2014. do 2024. godine, vi to sigurno bolje možete oceniti da li sam u pravu, ali čini mi se da se u tom periodu nekako, kada je u pitanju, pre svega, Vlada i predsednik države, više nego ranije poklanja pažnje poljoprivrednom sektoru, koji i jeste jedan od najvažnijih resursa koje ova zemlja ima i koji kao takav može doprineti planiranom ubrzanom razvoju zemlje u celini. Zato takav stav i ponašanje Vlade pozdravljam.

Međutim, iako se u ovom Zakonu o budžetu vidi da pri njegovom pravljenju nije zaboravljena Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja, imala se u vidu, pa to pokazuje i ovo što je gospodin Čolaković naveo, inicijativa da se amandmanom poveća stavka za 200 miliona, da je Vlada to povećala za 300 miliona. Mislim da su to dobre stvari, ali isto tako mislim da bi trebalo razmišljati, ne znam da li ste, i ne čekati kraj perioda za koji je Strategija poljoprivrede napravljena, da bi je trebalo pre isteka tog roka, odnosno sada razmišljati o njenom inoviranju zbog toga što nije ista situacija pre pet godina i sada kada se tiče unutrašnjeg stanja u zemlji i razvoja zemlje i, što je još važnije, nije ista situacija u odnosu na pre pet godina, kada je bezbednosna strana u pitanju u kojoj se zemlja sada nalazi za razliku od pre pet godina.

Zašto ovo govorim? Mi smo u razvoju poljoprivrede, posebno u ruralnom razvoju, napravili velike iskorake, posebno u formi razvoja zadrugarstva, o čemu je i govoreno i kroz amandman gospodina Čolakovića itd.

Kad dotičemo bezbednosni aspekt, imamo situaciju da je prigranični pojas cele zemlje ogromnom većinom ruralni predeo. Malo imamo gradskih sredina u tom pojasu itd. U takvoj situaciji je mnogo lako, da uslovno upotrebim izraz, ne mislim čisto vojno, spolja napadati prigranične delove ove zemlje i time naše ljude koji žive u prigraničnom pojasu, a u sadašnjim jako lošim uslovima, odnosno dosadašnjim, pod takvim pritiscima lako i najverovatnije povlačiti u unutrašnjost zemlje. Nama će ostajati prigranični pojas nezaštićen u smislu da teritorija nije zaštićena ako nije zaposednuta življem. Zato mislim da je ovaj pravac u tom smislu razvoja revitalizacije sela jako bitan i jako važan i čini mi se i ovako, a i kroz sam budžet, da je Vladi to jako prisutno, samo što ja mislim da bi trebalo, nadam se da će to inače biti kontinuitet, ali da bi trebalo još više obratiti pažnju i ići brže ka tome, jer se situacija bezbednosna i dalje komplikuje i spolja i vidite šta čini inofaktor, koje sve poteze vuče itd. itd.

Zato mislim da je dobro posvetiti se tom problemu, jer moramo voditi računa o bezbednosti zemlji. Ja ću o tome šire govoriti, jer, kao što znate, pripremljena je strategija odbrane i strategija nacionalne bezbednosti. Ubrzo će biti ovde u Skupštini, pa ću tom prilikom govoriti o tome šire. Ovog puta bih se zaustavio ovde.

Ono što sam hteo još da kažem, gospodine ministre, to je da mi u razvoju, ja to ni u Strategiji nisam video, taj aspekt specijalizacije poljoprivredne proizvodnje zavisno uslovima na određenim regionima i teritorijama. Ne vidim predviđen neki značajan razvoj, recimo, povrtarstva.

U tom slučaju pominjem, recimo, kao primer kao što sam rekao Mačvu, područje Mačve. Imate teren gde je zemljište najviše klase, ziratno zemljište. Imate celu Mačvu na toploj vodi, imate najveće dve reke koje ograničavaju Mačvu. Pre 40 godina Francuzi su, ako se neko seća, tražili da im damo koncesije na Mačvu, kada je prvi put ustanovljeno da leži na toploj vodi. Zašto? Zato što zagrevanje prirodnim putem možete da izvedete, imate navodnjavanje prirodnim putem, imate najkvalitetniju zemlju i možete imati, umesto žitarice gde jednom godišnje ubirate plodove, celogodišnje ubiranje plodova, izvoz i drugo.

Druga stvar koju mislim da u okviru poljoprivrede, na koju treba baciti ukupno, time ću završiti, značajan napor, da se unapredi ne samo primarna, nego i sekundarna proizvodnja u poljoprivredi. To znači da ne proizvodimo i šaljemo na tržište gole plodove poljoprivrede, nego da ih preradimo, pa da taj proizvod izbacujemo na tržište. Toliko. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Kovačeviću.
Sada povreda Poslovnika, prof. dr Miladin Ševarlić.

Hvala.

Juče je gospođa predsednica Skupštine sedam, osam puta replicirala, odnosno vodila polemiku sa koleginicom sa druge strane. Tada je moglo više od jedne replike. Danas ne vidim razloga zašto ne može. Ako ne može nas troje koji sedimo sa ove desne strane, kao opozicioni poslanici da dobijemo repliku, ne računam SRS, zato što vama daju uvek replike.

(Nemanja Šarović: Ali, onaj je iz obezbeđenja.)

Ne, ne, ne, govorim, nemojte mi oduzimati vreme.

Dakle, mislim da to nije korektno. Tim pre što je ministar rekao jednu stvar da niko ništa ne preduzima za one koji imaju neizmirene obaveze po osnovu penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja.

Vaš i moj prijatelj, urednik seoskih novina, posle smrti oca, morao je isplati trista i nešto hiljada dinara duga da bi mogli da završe ostavinsku raspravu. Masa poljoprivrednika koji su navršili 65 godina, kada prime rešenje o penziji, direktor filijale traži da potpiše da mu se uzme jedna trećina penzije, na ime duga.

Prema tome, nije tačno da se ne deluje. Deluje se. Proverite.

Hvala, profesore Ševarliću.
Vi ste upravo tražili i govorili o mojoj povredi Poslovnika,
(Miladin Ševarlić: Ne o vašoj, nego o povredi predsednice, koja nije dozvolila…)
Dobro, predsedavajućeg. Tako da, znate i sami, morate po neposredno učinjenoj povredi Poslovnika, a s druge strane, da poštujete i to načelo da onda vi to ne zloupotrebite, kao što jeste i ponovo ste replicirali, ali dobro.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
Želite. Hvala.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram član 103, 106, 107.

Sada vas ja pitam, prvo, gospodine predsedavajući, o čemu će se Skupština izjasniti? Prethodni govornik je propustio da navede član Poslovnika na koji se pozvao i koji je reklamirao. E, sada ja vas pitam - o čemu ćemo se izjasniti?

Ja se slažem da svaki predsedavajući ima svoju taktiku, ali i svaki poslanik ima svoju taktiku. Pa, recimo, da je gospodin Ševarlić došao u narodnoj nošnji, možda bi vi imali popust, kao što je juče bio. Dakle, on kada obuče narodnu nošnju, onda ima pravo na više replika, nego kada je nema. Ta njegova modifikacija iz profesora u domaćina, u narodnoj nošnji, ja bih voleo da vidim njegovu neku fotografiju pre 2016. godine, dok nije postao poslanik, da vidimo negde gde je on to obukao narodnu nošnju. Da vidimo jednu fotografiju itd.

Ovde se požalio na penzije. Seljačka penzija je manja od socijalne pomoći, ali naši seljaci treba da znaju, da se seljačke penzije dotiraju sa 80%. Zbog dugova koji su nastali u vreme kada je on iz start projekata dobio 600 seljačkih penzija za projekat obnove stočarstva na Staroj planini, za neku studiju o zadrugarstvu, koja nikada nije odštampana, naštampana, to ministar zna, uporno smo je tražili po Ministarstvu poljoprivrede i nismo našli ni jedan primerak od tih hiljadu. Čak da je uradio tih hiljadu primeraka, to bi bila najskuplja sabrana dela gospodina Ševarlića, skuplja od Andrića i Ćosića, jer bi svaki primerak te studije o zadrugarstvu koštao 60 i nešto evra.

Nažalost, toga nije bilo, ali je potrošeno 600 seljačkih penzija. I zato su možda penzije daleko manje nego što bi bile. Ali, istinu na videlo, zbog zakona koji su oni imali su nastali dugovi od dve milijarde za PIO i socijalno osiguranje, zato što su svi članovi seljačkog domaćinstva morali, bez obzira na površinu zemlje, morali da plaćaju obavezno PIO osiguranje zemljoradnika, a mi smo to 2013. godine posle promena izmenili.

Da nije bilo njihovog suludog zakona, danas bi bile penzije veće, a dotacije iz budžeta manje. I, da ponovim, seljačke penzije bi trebalo da budu veće, dugove treba da reguliše, sve njihove probleme treba da rešimo, ali oni nemaju prava da nam prigovaraju što brže ne rešavamo probleme koji su oni ostavili 100 godina.

Ne tražim da se glasa.

Hvala.
Ne tražite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje. Hvala.
Profesore Ševarliću, po kom osnovu se javljate?
(Miladin Ševarlić: Replika.)
Nemate po Poslovniku pravo da se javite na reklamiranu povredu Poslovnika. Nemate pravo na repliku.
(Miladin Ševarlić: Spomenuo me je po imenu.)
Ali, nemate, jednostavno, nemam opciju, nemam po proceduri pravo da vam dam repliku. Ako to uradim, otvorio sam Pandorinu kutiju. Možete po nekom drugom osnovu da se javite, slobodno, nemam ništa protiv. Hvala.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, da iskoristim svoja dva minuta i da poljoprivrednicima kažem. Ovi što im prigovaraju na budžetu, poljoprivrednom, obično puste mene da iskukam malo više para. Moram reći, predsednik Vlade, sada predsednik Republike i sadašnji predsednik Vlade i ministri, svi su bili blagonakloni.

Dakle, malo po malo, subvencije su 2012. godine bile 19 milijardi i 950 miliona, zapamtite. Isti kurs, ista država. Kurs je bio 117 dinara koma nešto. Subvencije za poljoprivredu, koje su oni planirali, bile su na iznosu od 19 milijardi i 900 i nešto miliona, što je bilo oko 165 miliona evra.

Danas su podsticaji, zajedno sa amandmanom kolege Martinovića, 41 koma nešto milijardu ili 350 miliona evra. I sada nam prigovaraju oni koji su izdvajali 165 miliona evra, a pri tome, za njihov džepić je uvek bilo, za stočarstvo na Staroj planini, pa onda konsultantske usluge, pa milioni, avioni, kamioni i autoputevi koji su građeni isključivo prema njihovim džepovima, a ne prema potrebama građana. Tim autoputem se slivao državni novac itd. Sada nam prigovaraju oni koji su izdvajali 165 miliona evra za subvencije, nama koji izdvajamo 350 miliona evra godišnje za subvencije.

Još da kažem poljoprivrednicima u ova dva minuta da je dogovor i sa ministarstvom i sa Vladom, ovo je projektovano na osnovu potreba i potrošenih sredstava u jednoj godini, pa je malo i dodato. Ukoliko bude trebalo više novca, svi zahtevi koji budu podneti za podsticaj u poljoprivredi, od direktnih plaćanja, ruralnog razvoja itd, biće ispoštovani po cenu i da se ova stavka iz Zakona o budžetu probije. U tom slučaju ćemo raditi rebalans budžeta ili ćemo javnim dugom ponovo to platiti.

Uglavnom, ukoliko bude trebalo više novca za poljoprivredu, što dao Bog za subvencije, ukoliko bude više zahteva, sve te zahteve ćemo ispoštovati po cenu da probijemo i ovu stavku od 350 miliona evra. Ja sam u obavezi da to kažem našim poljoprivrednicima da znaju i da mogu da podnesu sve zahteve za koje misle da ispunjavaju uslove. Hvala.