Čl. 104. i 107.
Smatram da ste povredili Poslovnik, jer ste po ko zna koji put dali poslaniku Ševarliću repliku, a on se zaista ne drži odredbi člana 104. i koristi priliku da priča o svemu, osim o postavljenim pitanjima od strane poslanika Aleksandra Martinovića, a to je da li se on kao neko ko je poslanik zahvaljujući glasovima koje je dobila lista Demokratska stranka Srbije - Dveri, on se nalazi na toj listi i tako je ušao u parlament. Nije ušao u parlament kao osoba koja sada govori nešto nama i uverava nas da nema ta politička opredeljenja kao Boško Obradović, Sanda Rašković Ivić i njima slični. Na sve je odgovorio. Evo, čuli smo i to i da nije naš duhovnik i da je poljoprivrednik i da ima nekakav ugovor, koji nas je potpuno zbunio time, jer niko ništa ne zna o tom nekom ugovoru, sa SDPR, pa je onda odlučio da ne priča o tome.
Nije odgovorio kako je moguće da danas, u 21. veku, u jednoj demokratskoj državi, u centru Evrope, izlaze novine sa naslovnim stranicama koje promovišu atentat na predsednika jedne suverene države, kao što danas jeste Republika Srbija?
Kažete - ne vidite dobro. Ako dozvolite, ja ću vam dati tu naslovnu stranicu, pa ćete videti dobro.
Količina reči koje ste izgovorili ne znači ama baš ništa, ako niste rekli ono što je ključno – da li vi kao pripadnik ove političke opcije Dveri podržavate ono što se danas dešava u Srbiji, a to je hajka na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića? Nemam ništa drugo da vidim na ovoj naslovnoj stranici, osim nameru da vidimo veliki snajper koji je uperen u srce predsednika Republike Srbije i gospodina Milorada Dodika koji stoji pored njega.
Znači, ovo nisu nalepnice za fudbalsko prvenstvo u Kataru, pa da lepimo fotografije fudbalera po našem nahođenju u one kućice, nego je ovo naslovna stranica jednog uticajnog nedeljnika. Da li vi ovo podržavate ili ne podržavate? Niko vas ovde nije pitao da li ste vi za penzionere, ne znam ni ja, za poljoprivrednike, da li podržavate ili ne podržavate budžet, nego da li se ograđujete od politike nasilja i promovisanja ubistva predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Dobijete repliku da odgovorite na to, a ne da čitate nama lekcije.
Mi se politički ne slažemo. Pa ne mogu da se složim sa Boškom Obradovićem koji me je tukao ovde u kabinetu. To je bila najava čitavog nasilja koje je krenulo posle toga. Niko mi nije verovao od vas. Bili ste onda u tom klubu, niste rekli – izvinite, nijednom. Niste mi rekli nijednom – izvinite. Sve vreme ćutim i ne očekujem ništa od toga. Dobro, tukao me je, to je baš pohvalno za demokratiju ove države. To je pohvalno za njihove sponzore, koji hoće na silu da ih dovedu na vlast u ovoj državi, na silu, mimo volje građana ove države. Moramo da imamo Boška Obradovića. Ne možemo da imamo intelektualce, ne možemo da imamo fine ljude, ne možemo da imamo obične radnike i seljake. Moramo da imamo kabadahije i siledžije, čiji mozak i srce nisu u Srbiji, nego su van granica ove države.
Samo odgovorite na ovo pitanje. Neka poslanik samo odgovori na ovo pitanje – da ili ne? Da li podržava ovo što se dešava danas u Srbiji, da li podržava ovakve naslovne stranice, da li je ovo što mi govorimo ugrožavanje slobode medija? A Martinović i ja ćemo ionako da visimo kao Pedro, što je rekao jedan od poslanika kad je bio na službenom putu u Holandiji, pre nekoliko godina.
Šta god da uradiš, visićeš kao Pedro. Zapamtila sam tu njegovu rečenicu prvi dan suđenja. Šta god da uradi, u ovoj državi možemo da gledamo dane i dane, kao ove turske serije, da li Siniša Mali ima ovakav ili onakav doktorat. U pravu je Martinović, lično sam ga molila da mi pronađe doktorat Bojana Pajtića, zato što sama nisam mogla da ga nađem ni u biblioteci Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Nije mogao da mi pomogne, on tamo predaje. Nije mogao da mi pomogne, ne postoji mu doktorat. Zašto? Zato što, eto, postoji indicija u delu akademske javnosti da je on prepisao dobar deo tog doktorata od jedne njegove koleginice iz Zagreba. Svako normalan ko ima neke sumnje želi da pročita i jedan i drugi doktorat. Ne, Bojan Pajtić i o njemu ne sme ništa da se kaže. Ko nešto kaže, evo nas na društvenim mrežama, evo nas u nekim njihovim elektronskim medijima, evo nas na naslovnim stranicama. Najbolje da se probudim ujutru i da mi neko lepi flaster, i na mozak, jer u ovoj državi je sada zabranjeno od dela javnosti koji je izuzetno glasan, ima ih ovoliko, ali su strašno glasni.
Zabranjeno je da misliš kako ti hoćeš da misliš. Moraš da misliš kako ti oni ovde serviraju. Zabranjeno je da nešto pitaš, zabranjeno je da tražiš drugi doktorat, moraš samo Sinišin doktorat da tražiš. Mene Sinišin doktorat uopšte ne interesuje, ne razumem se toliko u ekonomiju. Mene interesuje doktorat Bojana Pajtića. Mene interesuju magistrature i doktorati, fakulteti svih ovih koji nama čitaju lekcije.
Aleksandra Jerkov, koja je magistar evropskih nauka, ma šta to značilo, a sad je i doktorirala i stalno ide na predavanja i stalno ima vremena da uči, itd. Mislim, kad nije u Venecueli, Boliviji ili ne znam ni ja gde, pošto se time hvali ovde u vašim redovima da ide tamo, da pomaže u razvoju demokratije, očigledno. Mene interesuju, eto, ti doktorati i magistrature.
Nemojte, profesore, da izvrćete istinu ovde. U vas je neko uperio ne znam šta, vi ste meta, a ja nisam meta, zato što mislim onako kako hoću da mislim. Kad ste se zabrinuli za mene, za moju porodicu? Kad ste se zabrinuli kad me je Boško Obradović sa svojim kolegama i koleginicama tukao i gurao tamo u kabinetu? Kad ste se zabrinuli za Martinovića koji svaki dan visi u pojedinim elektronskim medijima koji emituju programe i registrovani su van ove države? Kad ste prokomentarisali nešto na društvenim mrežama koje govore da nas treba ubiti, ofarbati, maltretirati kao gradonačelnicu glavnog grada, gde, u Boliviji, je li tako? Tako je.
Kad ste reagovali kada je pozlilo predsedniku države, kada su počeli masovno da pišu pristalice ulice i uličnih dolaženja na vlast u ovoj državi, kada su pisali da ga treba ubiti, dobro je što mu je pozlilo itd? Pa kada se fotografiše sa psom, onda treba ubiti i njega i psa i ne znam ni ja šta. Kad ste se uopšte suprotstavili nenormalnosti koja je počela da vlada u ovoj državi? Truda, velikog truda, velike finansijske podloge iza toga da u Srbiji nenormalno treba da postane normalno, da ulica treba da vlada nama koji smo izabrani od strane građana Republike Srbije. Da jedni mogu da kažu šta god žele i da je to dobro, a čim mi iznesemo drugačije mišljenje, mi smo za streljanje, ubijanje, hapšenje, proglašavaju nas raznorazni mediji da smo diktatori, da ne smemo da spomenemo nijednog sudiju, nijednu nevladinu organizaciju, nijednog člana neke druge stranke.
Ne znam šta više da radimo kao političari, da idemo svako jutro u neki centralni komitet i da mi daju listu šta smem da kažem i da uradim, a šta ne smem tog dana. Samo mi recite gde je taj centralni komitet, da li je u ovoj državi ili je van ove države, da znam da svako jutro pre naših nastupa ovde u parlamentu okrenemo taj telefon ili da upoznamo generalnog sekretara centralnog komiteta i da nam daje direktive, i pohvale i kritike. Eto, to je ono protiv čega se mi borimo i to je ono protiv čega ćemo se boriti. Dok god se bavimo politikom i dok god građani Srbije budu zaokruživali ime Aleksandra Vučića i SNS borićemo se protiv ovoga.
Neka napišu sutra šta god hoće o Aleksandru Martinoviću, odnosno neće sutra, to će da krene mašinerija protiv vas, Aleksandre, još danas. Evo, ja ću da se solidarišem sa njim. Evo, mi ovde, barem iz SNS, svi smo mi Aleksandar Martinović u ovom momentu. Evo, ne moraju njega, neka sve nas ovde navedu da smo mi svi Aleksandar Martinović zato što branimo predsednika Republike Srbije i smatramo da ovo nije informativno glasilo, da je ovo poziv na linč i na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića. Pa neka visi Pedro sutra, ako treba da visi, nije problem, ali mi ćemo i sutra ovo isto da ponovimo, zato što smatramo da Srbija ovo nije zaslužila. Hvala.