Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovde sam već postavljao pitanje kada je bila Vlada u vezi sa najavom zabrane automobila sa neadekvatnim ekološkim standardima motora, a povodom kojih neoprezne ili barem preuranjene izjave i najave predsednik Aleksandra Vučića, koji je o tome govorio u jednoj TV emisiji. Nakon toga su i mediji i neka ministarstva izlazili sa različitim stavovima po tom pitanju i kada sam, sada na poslednjem susretu sa predsednicom Vlade, direktno postavio pitanje ministru ekologije, dobio sam neki odgovor koji, blago rečeno, nije zadovoljavajući, nisam ga razumeo, pretpostavljam da nije jasan ni većini građana zemlje. Pri tome, to je stvar koja zanima najveći broj, veliki broj građana Srbije, jer najveći broj njih ima automobile koji bi, po ovoj najavi, bili zabranjeni, odnosno ne bi bili dozvoljeni da se voze. Znači, to je ovaj standard evro četiri, tri, zapravo evro tri, a pitanje je šta je sa ovim evro četiri standardom motora?

Dakle, ono što smo čuli od gospodina Trivana je samo da, i to na moje direktno pitanje, niko neće oduzimati automobile. To je lepo. Znači, neće ih niko oduzimati. Da li će biti zabranjen uvoz tih automobila sa tim motorima i kada? Da li će prilikom tehničkog pregleda biti ustanovljavano, ne koji je nivo motora, odnosno koji je standard motora, već kolika je štetnost tih izduvnih gasova koje to konkretno vozilo proizvodi, pa će na osnovu toga biti preduzimane mere?

Dakle, mnogo je nejasnoća, a tiče se većine ili, kažem, najvećeg broja građana ove zemlje. Zato apelujem na Ministarstvo saobraćaja, Ministarstvo ekologije, naravno, pre svega, na Vladu, ali ovo su nadležna ministarstva da izađu, već do Nove godine, sa jasnim stavom po tom pitanju, ako ga imaju, ako ga nemaju da ga zauzmu, jer ovo ostavlja prostor za spekulacije. Niko ne zna da li da kupuje automobile. Uvoznici ne znaju da li će biti zabranjeno, da li neće biti zabranjeno. Ostavlja se prostor i za spekulacije i za manipulacije, sa jedne strane, a sa druge strane stvara se konfuzija i kod običnih građana i potencijalnih i sadašnjih korisnika tih automobila.

Interesantno, uzgred budi rečeno, na moje direktno pitanje je stigao odgovor od Ministarstva saobraćaja, pitanje u vezi sa ovim, koje se sastoji od jedne rečenice koja kaže da odgovor nije u nadležnosti ovog ministarstva. Pitao sam Ministarstvo saobraćaja, nisam pitao Ministarstvo sporta i omladine, nisam pitao, ne znam, Ministarstvo za verska pitanja. Dakle, ko je nadležan ako nije Ministarstvo saobraćaja nadležno za ovo, kažem, u korelaciji, komunikaciji sa, pretpostavljam, Ministarstvom ekologije? Dakle, što pre konkretan stav po ovom pitanju. Da li će biti doneta ta uredba? Da li će važiti od polovine sledeće godine ili kasnije? U svakom slučaju da se već sada najavi i da ljudi, građani mogu da računaju sa nečim pouzdanim, a ne da budi žrtva glasina i spekulacija.

Moje drugo pitanje ide na adresu Ministarstva poljoprivrede i MUP i tiče se ove afere „Jovanjica“, odnosno proizvodnje marihuane u blizini Beograda, a na parceli od gotovo 12 hektara, pri čemu se ispostavilo da je gotovo slučajno ili gotovo slučajno otkrivena ta ogromna, najveća proizvodnja marihuane, ne samo u Srbiji, nego u čitavom ovom regionu, svakako na Balkanu, a možda i u Evropi.

Ima dosta kontraverzi u javnosti i zbog toga što su neki visoki funkcioneri ove vlasti ranije posećivali to imanje. Naravno, gospođa Brnabić je duhovito, opet u razgovoru sa mnom, rekla da je tu bilo nekada Panonsko more, da li je tako, pa šta sad to znači, to nije nikakav dokaz. Naravno da nije dokaz, ali mogli su ministri čupkati štetne biljke ili brati paradajz ili rotkvice na nekom drugom imanju. Postoje indicije o bliskosti sa nekim strukturama vlasti. Kako god, to su spekulacije.

Ono što je konkretno - dakle, da li Ministarstvo poljoprivrede dalo subvencije „Jovanjici“ i da li su Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo poljoprivrede bili zaduženi za kontrolu proizvodnje, tako osetljivog proizvoda kao što je industrijska konoplja umesto koje je na „Jovanjici“ osvanula marihuana?

Dakle, da li je bilo podsticaja za proizvodnju za „Jovanjicu“ i da li je bilo kontrole toga šta je na „Jovanjici“ proizvođeno? Hvala.