Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, da bi jeli ukusan hleb, morate prvo posejati pšenicu, prvo se neguje, pa se žanje, pa se prevozi, pa se skladišti, pa se melje, pa se mesi, pa se peče, pa se onda dostavlja kupcima. Onda je taj hleb ukusan, ali treba da prođe određeno vreme. Da biste jeli ukusnu, slatku, zrelu voćku, morate nekoliko godina ranije da posadite sadnicu.
Zašto vam ovo govorim? Izvoz u Rusiju poljoprivrednih proizvoda je skočio poslednjih godina. Ne možemo izvesti jabuke 2014. godine, one jabuke možemo izvesti samo koje imamo, u suprotnom smo šverceri. Ali smo mi zasadili još 70% površina, sada izvozimo jabuka, recimo, u Rusiju najmanje za 100 miliona evra. Dakle, to je proizvod nekog rada, neke sadnje, protivgradnih mreža itd. Vi se sećate onih žutih.
Kada smo mi prebacivali subvencije, da bi imali šansu za te izvozne rezultate, sa ratarskih kultura, da ne bi kroz ratarske kulture subvencionisali biljnu proizvodnju za tuđe stočarstvo, već smo prebacivali na voćnjake, sadni materijal, protivgradne mreže itd, da se prilagodimo tržištima i da imamo intenzivniju poljoprivrednu proizvodnju. Kada smo mi to radili, skakala je Jerkov pa je vikala – vi dirate paore itd. Pa stočari su prethodno paori. Zato smo te podsticaje prebacili na intenzivnije kulture i to je rezultiralo povećanim izvozom za Rusiju, nekoliko puta većim, iz poljoprivrede i prehrambene industrije, ali je trebalo jedno određeno vreme da se voćka zasadi, odraste i sazri. Hvala.