Hvala, gospodine Arsiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, brisanje člana 22. koji sam ovim amandmanom tražio, najbolje iskazuje naš odnos prema ovom zakonu. Čini mi se da ovim zakonom ili još uvek zakonskih predlogom, ulazimo u jednu modnu sezonu koju bi mogli nazvati agencijada. Ova umotvorina je poklon Evrope, te dvolične Evrope koja sve svoje izmišljotine može i da plaća.
U toj Evropi su se nekada plašili komunizma, komesara, komiteta, direktiva, a danas njihovu evropsku vlast sprovode komesari, samo što im to sada ne smeta. Evropa je to pokrenula, žuti preuzeli, a današnji vlastodršci, ne samo nastavili, već unapredili i proširili. Kao da postoji opsednutost zakonopredlagača agencijama. Nisam se trudio i ne znam da li bih uspeo da nabrojim sve ono što ste izglasali, a što se zove agencija, bilo da je državna ili paradržavna. Gotovo da nema ministarstva koje nema neku agenciju, zavod, institut, fond, registar, komisiju, akademiju i njima slične stručne službe. Neka ministarstva imaju po nekoliko ovih parazita. Uzmimo samo Ministarstvo unutrašnjih poslova, pri kome postoji Uprava saobraćajne policije, šta će onda Komitet za saobraćaj, pa agencija za saobraćaj, pa zatim policijske saobraćajne stanice pri policijskim upravama, pa direkcija policije. Molim vas, uz sve to postoji posebno Ministarstvo za saobraćaj.
Pokušavajući da utvrdim koliko stvarno agencija postoji u Srbiji i koliko ljudi sve one zapošljavaju, kao i koje su to agencije, jedna mi je zavredila posebnu pažnju, evo završavam, a to je, molim vas, slušajte, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Čemu onda Ministarstvo pravde i na kraju pitanje – šta će nam sve ovo ako mnogo košta građane Srbije? Hvala.