Zahvaljujem.

Moje pitanje ide na adresu gospodina Đorđevića, odnosno Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja, a i ima i jedan segment koji se tiče i predsednice Vlade, pa i predsednika Republike.

Dakle, već nekoliko nedelja grupa, ne tako mala grupa, ratnih vojnih invalida i boraca iz ratova devedesetih protestuje, demonstrira ovde u parku između zgrade Predsedništva i Narodne skupštine.

Namerno nisam hteo u to mnogo da se mešam. Znam da je materija osetljiva, znam da ima više tih udruženja i uopšte nemam nameru da arbitriram, ali apelujem na pre svega nadležno ministarstvo i na ministra, a onda i na Vladu, da prosto kada se ima vremena za razne kurte i murte, za razne više-manje dobronamerne ili nedobronamerne putnike namernike i kad se ima vremena za prijem, ne znam, Šredera, druženje i ćaskanje sa Klintonom i onda kada nije više bio u funkciji, kada je Toni Bler, zloglasni premijer Velike Britanije u vreme bombardovanja, odnosno agresije na Srbiju 1999. godine i kada je on u nekom mutnom svojstvu bio, ako nije i sada bio u svojstvu savetnika u Vladi Srbije, hajde da se nađe vremena da se prime i ovi ljudi, da se čuje njihova muka.

Dakle, bez prejudiciranja rešenja, bez presude unapred, bez stavljanja na jednu i drugu stranu, mislim da prosto ti ljudi zaslužuju makar da se čuje njihov glas, a ja konkretno od ministarstva očekujem i zahtevam obaveštenje o tome šta oni traže i zašto su i da li su ti njihovi zahtevi, u kom aspektu ispunjivi ili nisu ispunjivi.

Dakle, to je konkretan zahtev od Ministarstva rada, a od ovih drugih najvažnijih institucija u zemlji očekujem, odnosno na njih samo apelujem da nađu vremena i da prime ove ljude, jer, kažem, to je najmanje što može da se učini prema njima za sve što su učinili za ovu zemlju, a to je da im se iskaže poštovanje i otvoreno kaže da li je i šta izvodljivo, ispunjivo, a šta eventualno nije ispunjivo i iz kog razloga. Hvala.