Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Tužilaštvu, Republičkom javnom tužilaštvu, šta će se uraditi povodom pokušaja nasilnog upada u najviše zakonodavno telo u Republici Srbiji, u Narodnu skupštinu? Šta imaju nameru da urade protiv Boška Obradovića, osvedočenog nasilnika, ludaka kako sami oni njega nazivaju? Kada će već jednom ovo nasilje u Srbiji da prestane i kada će institucije u Srbiji pokrenuti konačno postupke protiv takvih ludaka?

Da se nasilje u Srbiji ne bi dalje rasplamsavalo i širilo potrebno je da neko na to reaguje, da se stavi tačka na uzimanje motki, na testere, na vešala, na pozive na ubistva, na naslovne strane gde se predsedniku Republike crta meta na čelu, na iznošenje laži u njihovim medijima, posebno u dnevnom listu „Danas“ koji je prepun. Evo, i današnja naslovna strana, prepun gnusnih laži o Branku Stefanoviću, Nebojši Stefanoviću, Aleksandru Vučiću, njegovom bratu Andreju.

To su sve pozivi na nasilje i na likvidaciju političkih neistomišljenika. U Srbiji jednom to mora da se zaustavi. Mi smo imali priliku da u Srbiji vidimo da su se takve stvari tragično završavale.

Kada se ćutalo na ono što se u medijima objavljuje protiv političkih neistomišljenika, događale su nam se tragedije. Srbiji danas ne trebaju tragedije, jer smo tragedije gledali prethodnih, od 2000. do 2012. godine i previše. Od tragičnih privatizacija, lopovskih otimačina novca građana Srbije, iznošenja novca, ispumpavanja novca iz budžeta Republike Srbije, sumnjivih ugovora, sumnjivih projekata. Na sve to, evo, pokuša Dragan Đilas i Marinika Čobanu Tepić da nas obmanu svojim tvitovima kako oni, zapravo, eto, stidljivo nekako osuđuju to što radi ovaj ludak Boško Obradović.

Da oni to osuđuju, oni bi takvu vucibatinu isterali iz tog njihovog saveza. Međutim, oni zapravo to podstiču i pokušavaju da prevare građane kako su tobože oni za nekakve mirne proteste, a sećamo se, evo, upada u RTS, to su svi građani imali priliku da vide na šta je to ličilo.

Upali su unutra sa testerom, divljali, psovali ljude, pretili novinarima da oni moraju da se pojave u dnevniku RTS, da će da spreče dolazak predsednika Republike na gostovanje koje je imao tada na RTS.

Ni na jedno to pozivanje na nasilje, na izvođenje nasilja i u RTS i pred zgradom Skupštine i blokadom Predsedništva Srbije Tužilaštvo nije reagovalo. Pitam se, zašto? Zašto ne reaguje?

Možda zato što su te iste ljude oni postavljali, pa danas njima moraju da vrate politički dug za to. Ali, valjda postoji neki dug prema sopstvenoj zemlji, prema deci koja žive u ovoj zemlji. Pa su tako ovi iz „1 od 5 miliona“ isto lažno rekli – nama ne treba nasilje, a nikada nisu rekli nemojte da dolazite na naše skupove. Ne, svi su im dobrodošli koji će da čine nasilje, da urlaju po ulicama, da biju neistomišljenike, da napadaju svoje političke protivnike. To je ono što u Srbiji mora već jednom da stane.

Mi smo pokazali, SNS i Aleksandar Vučić, maksimalnu toleranciju, demokratičnost. Šetajte koliko hoćete, nemojte nasilje da vršite. Pogledajte njih koji se stalno pozivaju na zakone, na Ustav, na ne znam ni ja šta, a sopstvene skupove, kažu – nećemo da prijavimo. Oni ne žele da poštuju zakone nikada. Zakoni im odgovaraju samo onda kada treba da iznose laži, a onda kada treba da pokažu da im je stalo do zakona i Ustava, onda može i da se krši to. Tako pozivaju na novu vrstu nasilja, na građanski rat u Srbiji, time što bi došlo do vanrednog stanja, pa da se odlože izbori, što je nemoguće.

Nema odlaganja izbora. U Srbiji će da se poštuje Ustav, zakoni koje Srbija ima, razgovaraćemo, pregovaraćemo, donosićemo nove zakone, poboljšavaćemo izborne uslove, ali ne možete da pretite, pa da kažete – ako mi ne ispuniš nešto, ja ću da upadnem u Skupštinu, kao što je najavio ovaj ludak Boško Obradović, rekao – ako mi ne ispunite moje uslove nekakve, ja ću sledeći put da upadnem na silu u Skupštinu, pa ćete da vidite koliko sam ja jak. To je najobičniji miš, najobičniji miš, jedna vucibatina i nasilnik. Takvi ljudi moraju da se nađu iza rešetaka.

Kakav primer oni daju tim navodnim studentima iz tog njihovog saveza i mladim ljudima? Kakav primer oni daju? Primer da se uzima državna zastava i sa njom da se provaljuje u Skupštinu Srbije. To ne može da bude primer našoj deci. Jel primer politika Aleksandra Vučića, koja otvara radna mesta, koja mladima omogućuje da se školuju, da žive bolje, veće plate, bolje penzije, bolje uslove života? To je politika i to je primer koji dajemo građanima Srbije i vrlo je jasna razlika između nas. Samo je potrebno da tužilaštvo reaguje, da nadležni reaguju, kako bi se takve pojave i takvi pojedinci već jednom zaustavili. Hvala.