Ako se čujemo, ja bih vas molio da me saslušate. Zaista neću biti dugog izlaganja, ali bih voleo da vam se obratim ovom prilikom kada je na dnevnom redu izbor zamenika Zaštitnika građana, koji sam ja predložio.
Poštovani poslanici narodni, dame i gospodo i oni koji vole da se tako oslovljavaju, bez diskriminacije za bilo koga, poštovane drugarice i drugovi, ovo je prilika da vam kažem zašto sam se opredelio da izaberem, odnosno da ja predložim, a vi izaberete ove kandidate u situaciji kada se pred institucijom Zaštitnika građana nalaze bitnije promene ili najbitnije promene za rad institucija, a to je ono što se nadam da će se uskoro naći pred vama, to je Predlog novog zakona o zaštiti građana, čiju sadržinu ne bih hteo prejudiciram.
Prvo, želim da vam se izvinim zašto nisam bio na prepodnevnom zasedanju. Bio sam sa članovima Venecijanske komisije, pomenute danas, koja daje mišljenje na naše zakone i čiji principi se praktično nalaze i inkorporirani su u predlog koji će se, nadam se, vrlo brzo nalaziti pred vama novog zakona o Zaštitniku građana.
Ono što je važno, taj novi zakon nije napisan u skladu sa venecijanskim principima zbog venecijanskih principa, što sam ja i članovima Venecijanske komisije rekao, već što na bolji, sigurniji način, oni rešavaju probleme građana Srbije i što ojačavaju ono što se zove ljudska prava. To je bilo važno i to je bio moj pokretač, ne da bi se ispunili principi Venecijanske komisije, suština je u tome što se oni u 90% ili čak u 100% predloženih principa i podudaraju.
Ono što je isto tako važno i to želim da vam kažem danas. Ti susreti koji postoje između ombudsmana, širom Evrope, širom sveta imaju vrlo značaja za sve nas. Ono što mogu da kažem, a to je da često ono što ministar ministru neće reći, ministar jedne zemlje ministru druge zemlje, predsednik vlade, predsedniku vlade druge zemlje ili neki funkcioner predsednik Skupštine, Zaštitnik građana i ombudsman hoće da kaže jedno drugom, jer iz uglavnom isti problemi opterećuju, iste brige imaju i sličnim se oblastima bave. Mislim, čak tvrdim, da je institucija Zaštitnika građana i svi koji tamo rade zajedno sa mnom i ja sa njima, najbolje poznaje stanje ljudskih prava, ne samo u Srbiji, nego i u drugim zemljama širom Evrope i širom sveta, jer smo to čuli od kompetentnih sagovornika kao što su oni koji u tim zemljama štite ljudska prava. Tako da, u svim tim diskusijama koje bi mogle da se naprave na stanju ljudskih prava, kako ovde tako i u drugim sredinama i u drugim zemljama, verujte mi da bi imao što šta da kažem, ali to nije tema ove rasprave.
Bez želje, mistifikujem instituciju, ime Zaštitnika građana, želim da vam kažem ono što sam u direktnom kontaktu sa, reći ću, Zaštitnikom mada to funkcioniše drugačije, drugačija organizacija, švedskog ombudsmana, zemlje u kojoj je institucija Ombudsmana i nastala i više puta u komunikaciji sa mojom dragom koleginicom saznao i jednostavno demistifikovao, a to je da ombudsman nije neka posebna figura, on kada se prevede na naš jezik znači da je u pitanju parlamentarni savetnik. Nas troje i nas koliko nas ima u instituciji, smo tu da kažemo vama, predstavnicima naroda, šta ovaj narod muči, šta ovaj narod pogađa, gde smo pogrešili u donošenju zakona, koje trebamo zakone da izmenimo, u kom pravcu treba da biti i ići u donošenje novih zakona.
Hoću da kažem i da se zahvalim vama, prvenstveno građanima Srbije koji su me preko vas izabrali, da Zaštitnik građana ne pripada ni vlasti, ni opoziciji, ni nevladinim organizacijama, ni međunarodnim organizacijama, ni međunarodnim forumima, pripada onima koji su ga izabrali, a to je vama građani Srbije. Zbog toga taj sistem koji je uveden, a to je da uvek možete zakucati na ta vrata u Deligradskoj 16. ili već gde, kada obilazimo gradove Srbije, su vaša vrata.
Ovi ljudi koje sam predložio, ono što za njih mogu da garantujem, to je da su tu ljudi koji su celog veka vrlo, mnogo radili. Meni ne trebaju pisci pamfleta, meni ne trebaju ljudi koji će davati opšta mesta i ocene bez argumentacije, meni trebaju ljudi koji rade, ljudi koji mogu da iznesu ono što se zove zaštita prava građana Republike Srbije.
Moje dve koleginice i svi oni koji sede u instituciji Zaštitnika građana, koji ulažu maksimalne napore da savladaju taj pritisak koji postoji na instituciju od strane ljudi koji su, kad dođu kod nas, dovedeni pred zid, koji su obišli sve moguće institucije i sve su ih institucije odbile uključujući i one koje su dužne i obavezne da im pomognu, ti ljudi i takvi ljudi su nama potrebni.
Ono što sam za ove dve godine video, uzeću vam još samo par minuta vremena, to je da često se ne razume ono što ova institucija radi. Ona se neće baviti aferama, ona se neće baviti praznim pričama, ona kada nešto kaže i kada iza nečega stane, to mora biti potkrepljeno dokazima i argumentima. Ne pustim pričama, bez obzira iz čijih usta te priče dolaze i kakve su želje onih koje te reči izgovaraju u bilo kom smislu. Tako se ojačava institucija, to sam video, tako se podiže njen kredibilitet i to sam video i tako nam, ono što je najvažnije, nam građani veruju i dolaze sa pravom koje oni imaju da traže ono što oni smatraju da je njihovo.
Ja vas molim, molim vas da u nekom budućem periodu ta saradnja bude još intenzivnija. Nisu izabrani svi zamenici, ostalo je još jedno upražnjeno mesto, biće i ono uskoro popunjeno. Siguran sam da će mi ti ljudi pomoći, kao što mi pomažu zaposleni u instituciji Zaštitnika građana, te imam više vremena za ovu komunikaciju koju imamo danas.
Pažljivo sam slušao sve govornike, da bi ono što građani Srbije smatraju da ovde kod nas nije dobro, napravimo da valja. Siguran sam da ako postoje uši koje umeju da čuju i oči koje umeju da vide, da ćemo te stvari poboljšati samo i jedino na njihovu korist, jer, oprostite što mogu da dam takvu konstataciju i smem to da kažem u ovom visokom domu, radi njih ste i vi ovde, a ja sam sa vama. Hvala vam.