Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Osmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 82 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo rad i prelazimo na jedinstveni pretres o 6. tački dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU ZAMENIKA ZAŠTITNIKA GRAĐANA.
Primili ste Predlog odluke o izboru zamenika Zaštitnika građana, koji je podneo Zaštitnik građana, kao i izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet sati, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe, srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru zamenika Zaštitnika građana.
Da li predlagač Zaštitnika građana želi reč? (Ne)
Da li izvestilac nadležnog Odbora želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege, uvaženi gosti, dana 7. novembra 2019. godine Zaštitnik građana, gospodin, mr Zoran Pašalić, dostavio je Narodnoj skupštini – Predlog za zamenike Zaštitnika građana i to je predložio gospođu Jelenu Stojanović diplomiranog pravnika, dr Natašu Tanjević, diplomiranog pravnika i gospodina Slobodana Tomića, diplomiranog pravnika, čije biografije ste dobili u prilogu Predloga ove odluke i izveštaja.

Dana 4. decembra, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je u okviru svojih nadležnosti imao na dnevnom redu razmatranje Predloga Zaštitnika građana i konstatovao je da je na osnovu člana 48. stav 1. alineja 8. Poslovnika Narodne skupštine, nakon razmatranja utvrdio da predloženi kandidati ispunjavaju uslove predviđene članom 6. stav 6. Zakona o Zaštitniku građana.

Mi smo jako zadovoljni Predlogom koji je Zaštitnik građana dostavio. Svi od predloženih kandidata zaista imaju impresivne biografije i radno iskustvo, koje ukazuju na to da ovaj predlog treba podržati i da možemo očekivati u narednom periodu da zaista ova jako važna institucija u punom kapacitetu i u punom obimu nastavi svoj rad dalje.

Svi znamo da su prava i odgovornosti zamenika koje ćemo iskreno, verujem, izabrati ovih dana su jako važna i mogu da građanima Srbije stvore još bolje uslove da ostvare svoja prava u postupcima, tako da i sam Zaštitnik građana može malo više svom poslu da se posveti, jer jednostavno obim posla koji ova institucija ima možda zaslužuje i još već broj zaposlenih koji su praktično u celom tom sistemu, a možda i veći broj zamenika.

Evidentno je da u proteklih nekoliko godina sve više građana Republike Srbije se obraća Zaštitniku građana, sve je bolja informisanost građana Republike Srbije, šta je obim posla Zaštitnika građana od onih prvih početnih lutanja koje smo imali, sada to otprilike dobija jedan svoj pravi kolosek.

Ja sam siguran da će izborom ovih zamenika koje je Zaštitnik predložio, očigledno je dobro promislio, kada je predlagao ove kandidate, građani Srbije taj deo svojih prava još lakše i brže realizovati.

Ja zaista nemam šta više da dodam, biografije i iskustva ovih ljudi su jako velika, jako ozbiljna. U svojim poslovima kojim su se bavili pokazali su da zaslužuju poverenje Narodne skupštine za ovako jedan ozbiljan i odgovoran zadatak. Hvala.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, predstavnici Zaštitnika građana, gospodo poslanici, u okviru Predloga za popunjavanje mesta zamenika Zaštitnika građana uvek je prilika da se o ovoj funkciji progovori nešto više. U našem društvu ovo je relativno nova tekovina koja je preuzeta iz međunarodne prakse i rešenja zemalja EU, ali ima za cilj veću i efikasniju zaštitu prava građana, osnovnih ljudskih prava, prava na život, na rad, slobodu, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, a kod nas je naravno i predviđena Ustavom.

U svakom slučaju, osnovni zadatak je da građani znaju šta je to stvarno Zaštitnik, da mu se obraćaju za sve nepravilnosti na koje nailaze u svom životu i radu, da znaju kome da se obrate i od koga da traže stručnu pomoć.

Zaštitnik građana, u tom smislu, pre svega, kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave, učestvuje u izgradnji pravnog sistema, predlaže promene zakona i prakse, tako da se sve više usavršava pravna država i funkcionisanje organa i svih službi u korist prava građana, njihove što bolje zaštite i sigurnosti.

U toj svojoj ulozi, zadatak Zaštitnika i njihove službe je da neposredno komuniciraju, primaju njihove žalbe i predstavke, ali i neposredno razgovaraju sa građanima.

Želim da napomenem da u izveštaju, koji je ova služba dala pre izvesnog vremena upućeno i Narodnoj skupštini, istaknuto da se skoro preko devet hiljada građana se ovoj službi u međuvremenu obratilo. Koliko sam videla, u ovoj godini skoro tri hiljade ili nešto više. U velikom broju slučajeva, to su naravno pisane predstavke itd, ali ja akcenat stavljam na one neposredne kontakte za koje smatram da su mnogo bolji i mnogo sadržajniji zato što svojim pristupom i međusobno direktnim odnosom građana i same službe se dobijaju značajniji, neposredniji podaci o problemima na koje građani nailaze.

Na osnovu saznanja o određenom problemu, zadatak Zaštitnika je vođenje nezavisne i nepristrasne istrage protiv svih nosilaca javnih ovlašćenja, bilo da se nalaze službe, državna uprava, drugi organi, preduzeća itd. i njihov zadatak je da se jasno ukaže na nepravilnosti u radu na pojave protiv pravnog delovanja koja upravo prava građana povređuju.

Od onih koji se biraju, u ovom slučaju i samog Zaštitnika, njegovih zamenika i čitave službe, očekuje se da u celini ispoštuju i rade na zaštiti prava građana koja su im zakonima i ustavom zagarantovani. U tom smislu, ja ću istaći da ova služba i sam Zaštitnik ima osnovu ulogu da utiče na rad organa, da traži rešenje za nastale probleme, ali da ima svoju i preventivnu i edukativnu ulogu. Zato je ona mnogostruko značajna i pojavljuje se kao funkcija na više nivoa i u više službi.

To je, između ostalog, ja ću figurativno da kažem, borba protiv onoga na koje smo desetinama godina ranije bili suočeni kada odemo da završimo neki posao koji se tiče prava građana i dođemo na šalter i dobijemo odgovor, onaj čuveni - treba ti još jedan papir.

To je i neefikasnost službe ili službenika pojedinih, neodgovornih prema sopstvenom poslu, kada građaninu, na primer, kažu - nije tu, ne javlja se na telefon; odnosno opet pod znacima navoda "ne mogu toliko malo da radim, koliko malo mogu da me plate".

Dakle, ono što je važno, što je veliki pomak u ovim službama, ja ću to svakako ponoviti, odnosno istaći, elektronska uprava, jer kompjuter ne zna ni sporost i neodgovornost, ima određenu brzinu i tačnost i u tom smislu svaka vrsta edukacije i pomaka u ovom odnosu zahteva i izgradnje odgovornosti, smatram da je od velikog značaja.

Želim da istaknem zašto se po izveštaju Zaštitnika građana najviše žale. Pre svega, to su socijalna davanja, penzije, na primer, neisplaćene plate, doprinosi, rad izvršitelja, inspekcija sudova itd.

Može se videti da mnogi građani koji su u radnom odnosu, bez obzira da li su na određeno ili neodređeno vreme, trpe propuste ili namere poslodavaca da ne isplate ono što im po zakonu pripada, bilo da je nadnica mala ili da je neredovna. U ovim obraćanjima može se videti da su u našem društvu pod najvećim pritiskom i dalje deca, žene, invalidi i ljudi sa posebnim potrebama, stari i siromašni.

Zašto ovo ističem i šta mislim da je ovde važno? Zaštitnik građana je u obavezi, što i radi, da izveštaje o svom radu redovno godišnje šalje predsedniku države, predsedniku Vlade, odnosno Vladi, Narodnoj skupštini i sudovima, tužiocima i Ustavnom sudu.

Smatram da nije dovoljno da se ova služba sama bori za ustavnost i zakonitost rada, za ispravljanje svih mogućih nepravilnosti u radu, nego ovi izveštaji ne samo da služe za razmatranje, nego za nastojanje i odluku i Vlade i svih ministarstava i svih drugih organa da to bude putokaz u rešavanju onih pitanja koja građane tište godinama u njihovom otklanjanju i efikasnijem radu.

Ukoliko uspemo da uz pomoć i Zaštitnika građana, ali i našeg sopstvenog odnosa povećane odgovornosti, rada i poštovanja zakona i zakonitosti, stvorimo državu koja će ići u korist građana, onda ćemo sigurno imati zadovoljnije građane, jer s jedne strane, Srbija je svakako za ovih poslednjih nekoliko godina pokazala i ostvarila izuzetne ekonomske rezultate. Postigla je i na međunarodnom planu izuzetnu poziciju i poštovanje u saradnji sa drugim državama, preko Ministarstva za inostrane poslove se bori za ostvarenje nacionalnih interesa.

Na nama je da, pored tih uslova, koji su na globalnom nivou, stvorimo i uslove koji će u što većoj meri biti ostvarivani da građani budu svojom državom zadovoljniji. Ukoliko se nacionalni interes ostvaruje, ukoliko se ostvaruje ekonomski interes i što bolje i veće i sigurnije plate i penzije, postupak zapošljavanja, zdravstvena zaštita, pravo na školovanje itd, i ukoliko je sve manje problema i propusta u radu pojedinih organa, sigurno je da će građani biti zadovoljniji, da će sve manje biti onih koji će iz Srbije hteti da izađu, a sve više onih koji će ovde ostvarivati svoj rad, a i onih koji će u Srbiju želeti da se vrate.

Dakle, kada je o ovoj službi reč, smatram da njeni izveštaji treba da budu korektiv u radu organa.

Svesni smo da radimo i živimo u vreme jačanja kapitalizma. Ovde kod nas, na sreću, nalet i euforija liberalnog kapitalizma, koji se za nas pokazao u prethodnim godinama, od 2000. do 2010. godine, je na sreću prošlo, ali u svakom slučaju, naš zadatak, pored toga što razvijamo tržišnu privredu, mora da bude da razvijamo i socijalno odgovorno tržište i državu.

Socijalno odgovorno tržište traži od poslodavaca da se adekvatno vrednuje rad, a socijalno odgovorna država ispunjava sve svoje socijalne funkcije prema građanima i u tom smislu ispoljava njenu punu odgovornost.

Dakle, još jednom da podvučem, u tome će građani biti zadovoljniji, pravno i ljudski zaštićeniji i sigurno da i zbog toga će se više odlučivati da rade u ovoj zemlji.

Evo, upravo je juče bio dan Zaštitnika građana, odnosno ljudskih prava. To je velika demokratska tekovina modernih, uređenih država, naravno, država Evrope kada mi to kažemo itd, onih koji pripadaju EU, čime se oni posebno hvale i ponose. Ali, na primer, niko iz tih država se ne osvrće i ne pita gde su ljudska prava i uloga Zaštitnika građana i da li on postoji, na primer, na Kosovu i Metohiji, koji uporno žele da proglase državu.

Dakle, tamo ne da se ne poštuju ljudska prava, tamo ne postoji pravo na život, tamo ne postoji pravo na kretanje. Naša obaveza u razvijanju međunarodnih odnosa mora da bude sve veća u tom pravcu da se traži upravo i u tom delu naše države na Kosovu i Metohiji, ko god da tamo vrši lokalnu vlast, da mora da poštuje evropske tekovine, svetske tekovine i demokratska prava. Na tome mi sve više treba da insistiramo.

Još samo nekoliko rečenica. Upravo juče, na Dan ljudskih prava, napomenuću, a i smatram Zaštitnika građana, npr. Nobelov komitet u Stokholmu dodelio je Nobelovu nagradu za književnost Peteru Handkeu, hrabrom čoveku koji je kao malo ko tragao za istinom devedesetih godina i stao u odbranu istine, pravde jednake i dostupne za sve, u odbranu ljudskih prava jednaku za sve.

On i sam kaže – želim da sretnem i majku iz Kravice i majku iz Srebrenice. Samo na tome postoji istina i samo na tome postoji zajednički život.

Srpski narod upravo zbog toga što je on imao takav stav devedesetih godina ima istorijsku obavezu da mu se zahvaljuje i slavi ga, jer je malo onih u svetu koji nisu hteli da zažmure po diktatu sile. Zato bi bilo najveće i najhrabrije ustanoviti npr. veliku nagradu za poštovanje ljudskih prava po imenu ovog hrabrog, ali iznad svega velikog književnika. Hvala mu za istinu i pravdu. A, napadaju ga, kao što vidimo, oni koji su prigrlili laž i prevaru i na tome se formirali. Što ga oni više napadaju, on postaje uzvišeniji. Nagrada može da bude lokalna, može da bude svetska, jer hrabri i dostojni ostaju odani istini, pravu i pravdi, uvek i svuda.

Budimo zato i mi odani i odgovorni u izgradnji moderne države koja je u službi svojih građana. Na taj način moramo da opravdamo sebe, svoje nastojanje u izgradnji moderne Srbije u modernom društvu, zaštiti građana, zaštiti prava, ali i zaštiti bez obzira gde se naš narod nalazi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ova sednica felerična, odnosno ova tačka dnevnog reda, iz prostog razloga što ovde nije predlagač, gospodin Pašalić. Nekako je nezgodno razgovarati o njegovim predlozima u njegovom odsustvu.

On se, kada je poslednji put bio u Narodnoj skupštini, ovde, što bi narod rekao, proveo kao bos po trnju, zato što je zbog nesporazuma ili nedovoljno dobre komunikacije među poslanicima vlasti, on okrivljen zato što je sednica kasnila sat vremena.

Ja sam mislila danas da mu umirim savest, da mu kažem da smo mi pre dva dana sednicu počeli sa sat i po vremena zakašnjenja zato što vladajuća koalicija nije uspela da obezbedi kvorum. I onda su taj kvorum dopunili, odnosno kvorum dali poslanici Čankove stranke i ove neke SMS stranke, neke moderne Srbije, a to su inače poslanici koji su ukrali mandate stranci sa čije liste su došli u Narodnu skupštinu.

U tom kontekstu smo mislili da bi bilo dobro da porazgovaramo i sa Zaštitnikom građana, koji nije Zaštitnik građana samo onda kada mu se neko obrati, već on mora da vodi računa generalno o zaštiti svih građana Srbije, a bogami, posebno o zaštiti prava birača.

Hteli smo da ga pitamo da li SRS, naša poslanička grupa, ima njegovu podršku za predlog koji već 14 meseci podnosimo Narodnoj skupštini i zahtevamo da se promeni Zakon o izboru narodnih poslanika i da se u taj zakon vrati odredba iz Ustava Republike Srbije, koja kaže da je narodni poslanik slobodan da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj stranci sa čije liste je izabran za narodnog poslanika.

Takođe smo predlagali u tom zakonu, odnosno da se promeni zakon tako da se liste kandidata za narodne poslanike prave u strankama ili koalicijama koje izlaze na izbore, ali da je slobodna volja tih stranaka kako će raspoređivati mandate nakon održanih izbora.

Zaista mislimo da bi Zaštitnik građana bio dobar sagovornik na ovu temu, ali nažalost njega nema ovde i, što je još gore, nama niko nije rekao zbog čega on danas nije ovde. Da li je opet u pitanju nesporazum, pa će doći za sat vremena ili je čovek negde odsutan, a dobro se sećamo da mu je predsednik Narodne skupštine prošli put, kada je osula drvlje i kamenje na njega, skrenula pažnju i rekla da za Zaštitnika građana u vreme zakazane sednice o njegovom izveštaju, a danas o njegovom predlogu za njegove zamenike, ne može biti ništa važnije na ovom svetu, a sa čime se svakako slažemo.

Gospodin Pašalić, kao Zaštitnik građana, se ovih dana oglašavao u medijima i činjenica je da su neke njegove izjave bile na mestu i u skladu sa funkcijom koju Zaštitnik građana treba da obavlja.

Što se tiče nas iz SRS, naš stav o tome da nam ta funkcija uopšte u sistemu nije potrebna nije promenjena, jer sve ono što bi trebalo da radi ili što radi Zaštitnik građana sa svojom službom, još sad kad se potpomogne sa ova tri zamenika, za sve to postoji određeni nadležni organi koji treba da rade svoj posao, a ovako se na kraju ne zna šta je čiji posao.

Zaštitnik građana onda kaže da mu se sve češće obraćaju građani sa pritužbama koje se odnose na socijalno-ekonomske probleme, kao što su socijalna davanja, penzije, neisplaćene plate, doprinosi i kaže još da smo zbog toga stavili, vi, Zaštitnik građana, stavili težište na inspekcije rada, a Zaštitnik građana u svakom od tih slučajeva reaguje i ukazuje na sistemske probleme. Eto vidite dokle smo mi došli.

Umesto da nadležno ministarstvo reaguje kada je u pitanju inspekcija rada, to se prenosi na Zaštitnika građana koji nema nikakve nadležnosti kojeg ni jedan inspektor ne mora da posluša. Ne slušaju ni ministra, a kamoli će poslušati Zaštitnika građana. To je taj problem u sistemu, u funkcionisanju institucija sistema u Srbiji i onda se vlast ljuti kada dobije neku takvu primedbu. Naravno, mi nismo od tih koji će primedbe stavljati ni zlonamerno, ni reda radi, nego potpuno argumentovano i u interesu svih ljudi koji u Srbiji žive.

U tom intervjuu gospodin Pašalić reče da mu se obraćaju zaposleni, bez obzira da li su zaposleni na neodređeno ili određeno vreme. Ova tema takođe je nama interesantna, pa vi lepe dame prenesite sve gospodinu Pašaliću o čemu smo mi hteli sa njim da razgovaramo i nadamo se da bi on bio spreman da pokaže dobru volju za saradnju, jer ovo što je nagovestio u medijima upravo ide u tom pravcu.

Sad nas zanima, da je on tu mi bismo ga pitali, šta on misli generalno o problemu Srbije na određeno vreme? Šta to znači? To znači da lokalne samouprave, državni organi, javna preduzeća i republička i lokalna, odnosno opštinska, masovno zapošljavaju ljude na određeno vreme. To se uglavnom radi pred zakazivanje nekih izbora i onda ljudi koji su zaposleni na određeno vreme imaju obavezu, jer zapošljavaju se preko stanaka koje su na vlasti, da na kraju izbornog dana, tamo u neki svoj opštinski odbor, donesu svoj telefon gde će biti slikano najmanje 10 glasačkih listića gde se vidi da su birači glasali za tu vladajuću stranku.

To je neustavno, to je nezakonito, to je najgrublje kršenje slobodne volje, izborne volje građana i verujem da bi gospodin Pašalić delio naše mišljenje i, ponavljam, šteta što nije tu, što nije ovde da i o tome na taj način porazgovaramo.

Dakle, tačno je u zakonu regulisano koliko negde može biti zaposlenih na određeno vreme, ali se postavlja pitanje, ako neka ustanova, neko javno preduzeće, neka lokalna samouprava, na određenom radnom mestu ima potrebu da više godina zapošljava ljude na određeno vreme, u čemu je onda problem da se taj neko zaposli za stalno, osim što vlast gubi jednog aktivistu koji će obezbediti sigurne glasove? To je, takođe, nezakonito.

Zato bi bilo dobro da se Zaštitnik građana i u javnosti, a i u svom izveštaju koji bude podnosio Narodnoj skupštini, osvrne i na tu temu. Naravno, da sve proveri, da razgovara sa tim ljudima koji su tako zaposleni, jer ako se mlad čovek zapošljava na određeno vreme, onda je to ozbiljan problem zato što taj mlad čovek ne može da mrdne, ništa da uradi u životu, ne može bukvalno ni čekove građana da koristi, a kamoli da uzme neki kredit da kupi automobil ili, ne daj Bože, dugoročni kredit da kupi stan itd. Dakle, nije problem samo u tome što on radi, pa reći će neko –produžava mu se na svaka tri meseca radni odnos. To je tačno, ali je nesigurnost velika i ne može svoje osnovne ekonomske potrebe da zadovolji neko ko na taj način radi.

Šta je dalje problem? Kada je u pitanju isplaćivanje minimalne zarade tzv. minimalca, još uvek je minimalac u Srbiji 27.022 dinara. Vlast je donela odluku da će od početka naredne kalendarske godine to biti 30.022 dinara. Tu sada imamo dva problema.

Jedan je što veliki broj poslodavaca, i to svi u vlasti znaju, čak niko to još nije demantovao i bilo bi dobro da se Zaštitnik građana i tim zabavi, isplati taj minimalac, koliko je propisan, i onda zaposleni moraju u kešu da mu vrate po pet hiljada dinara. To traje već godinama. Naravno, ima nekih koji prave u budućnosti štetu zaposlenima, što isplaćuju čak i neki dinar više od tog minimalca, ali razliku preko minimalca plaćaju u kešu, pa se to onda odražava posle na doprinose kada dođe vreme za penziju.

Dakle, mnogo je anomalija u tom sistemu. Zaista bi bilo dobro da se Zaštitnik građana sa svojom službom pozabavi tim sistemskim problemima, rešavanju tih sistemskih problema.

Kada je razgovarao, kao što je ovde rekao, i razgovara o penzijama, platama, neisplaćenim doprinosima itd, voleli bismo da je tu da ga pitamo da li je saglasan sa stavom SRS da danas u Srbiji najmanja plata i najmanja penzija moraju biti minimalno 37.000 dinara. Zbog čega? Zato što, prema podacima Zavoda za statistiku, najniža potrošačka korpa košta upravo 37.000 dinara. Ne možete smatrati da neko prima već zarađenu penziju, davno zarađenu, ili trenutno zarađenu zaradu, ako ona iznosi manje od potrošačke korpe. Sve što je manje od potrošačke korpe je socijalna pomoć. Ako je neko zaposlen, ono što on zaradi nije socijalna pomoć, mora biti plata, a da bi bila plata od nje mora da se živi, da se preživljava bar.

To je nešto potpuno logično, potpuno normalno, pogotovo u državi Srbiji u kojoj nas vlast svakodnevno bombarduje pričom o nekim parama, suficitu, ne znaju više šta će od para. Mi im govorimo gde treba da ih potroše.

Oko 250.000 ljudi radi za minimalac, a oko 400.000 za samo malo više od minimalca, a minimalne penzije koje su negde oko 10-12 hiljada prima skoro pola miliona ljudi. Znate kad se ovi iz vlasti, kada mi govorimo o penzijama, da i to je tema za Zaštitnika građana – šta on misli o tome što vlast ne želi da vrati penzije koje je nezakonito četiri godine oduzimala penzionerima, nezakonito i nemaju odluku Ustavnog suda na koju se pozivaju zato što je Ustavni sud rekao da je taj Zakon o oduzimanju penzija privremenog karaktera i da Ustavni sud zbog toga neće da se izjašnjava o tom predlogu, odnosno o tom zakonu?

Dakle, te penzije su smanjivane četiri godine. U međuvremenu se taj nivo vratio, ali ono što je četiri godine uzimano to nikome još uvek nije vraćeno. Pa mi sad pitamo, a pitali bismo i Zaštitnika građana da je tu - ako se neki penzioneri ili veći broj penzionera obrati, recimo, sudu u Strazburu i ako država bude morala da vrati taj novac, ko će biti odgovoran zašto je došlo do toga da država i da državni budžet u neko dogledno vreme doživi to da se moraju isplaćivati ogromne količine sredstava na ime tih penzija koje su penzionerima svojevremeno nezakonito oduzete, evo, neću biti gruba da kažem ukradene, ali nezakonito oduzete u svakom slučaju?

Onda kada mi govorimo o tome, onda ovi iz vlasti kažu, ne znam - 600.000 penzionera ili koliko nije pogođeno onomad onim smanjenjem penzija. Pa time ne smeju da se hvale, jer to znači da su te penzije toliko male da nisu imali ni od čega da im oduzmu to nešto. I to je problem takođe i na ovaj način sad kad saberete sve ovo u Srbiji od ljudi koji primaju ili taj minimalac ili penziju više od milion je ispod najniže potrošačke korpe i taj problem država mora da reši, zaista mora.

Zaštitnik građana se takođe, tu sam htela da ga pohvalim, poručite mu, lepo izjasnio o problemu sa izvršiteljima. To zaista jeste ozbiljan problem i rekao je Zaštitnik građana da, bez obzira što su sad smanjene naknade za izvršitelje, on je lepo rekao - zbog načina na koji su određene vrste naknada njihovi iznosi su i dalje previsoki, čime se pretvaraju u svojevrstan vid kazne i posebno ugrožavaju građane lošeg materijalnog statusa.

Kaže Zaštitnik – nužno je stoga preispitati javno izvršiteljsku tarifu vodeći računa o opštim ekonomsko-socijalnim uslovima života kako ne bi egzistencijalno ugrožavala građane. Gde ćete veće egzistencijalno ugrožavanje od toga da vam neko uzme stan? Izvršitelji to neprekidno rade. Hvale se koliko hiljada stanova su ljudima oduzeli i sada da je ovde Zaštitnik građana mi bismo ga pitali – kakav je njegov odnos prema predlogu SRS da se javni izvršitelji ukinu, da se postupak izvršenja i obezbeđenja vrati u nadležnost sudova, da svako ko je dužan mora da vrati svoj dug, ali da niko ne sme ostati bez stana ili bar 12 kvadratnih metara po članu domaćinstva? To je naš predlog koji je podržalo više od 100 hiljada građana Srbije i koji već više od tri meseca stoji u Narodnoj skupštini, čak nije prosleđen predlog ni Vladi Republike Srbije da da svoje mišljenje što je uobičajeno.

Dakle, vlast se ogluši o više od 100 hiljada građana Srbije i o predlog najveće političke opozicione stranke u Narodnoj skupštini.

Tako su se, znate, oglušivali i o naše predloge kada je u pitanju sređivanje Poslovnika, stanja u Narodnoj skupštini, jačanja demokratije, parlamentarne demokratije. Nas nisu slušali i onda dođe neki Flankenštajn i Kukan iz belog sveta, neki isluženi činovnici, oni im narede i oni odmah brže bolje kreću da to realizuju. I tome bismo voleli da razgovaramo sa Zaštitnikom građana, ali eto on nije danas tu i nama je mnogo žao jer bismo ga pitali takođe – šta on misli o okončanju afere „Indeks“? Pitanje je da li će još biti zastarelosti jer je ovo prvostepena odluka.

Posle 15 godina rešen je problem tada prvi put tako na široko obelodanjene prodaje ispita i diploma na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i sada će vlast da se hvali kako su posle 15 godina eto oni rešili problem, a mi pitamo preko vas Zaštitnika građana – šta on misli o tome, kakva je sudbina tih diploma i tih ispita na osnovu kojih su ovi ljudi pohapšeni i danas im suđeno? Da li se priznaje to što su oni za pare dali? Kako se moglo desiti da recimo oni do dan danas rade kao profesori? Jedan je bio dekan. Jedan gospođa je bila u onoj bivšoj vlasti pomoćnik ministra. Oni svih ovih 15 godina predaju i ispituju studente. Kakva je sudbina tih diploma i tih položenih ispita, ako su ocenjivali ljudi koji su optuženi za kriminal i sada konačno i osuđeni?

Onda se prisetimo da smo kada je biran ovde gospodin Pašalić na ovu funkciju Zaštitnika građana, onda smo ga mi pitali – ko mu je pokvario prosek jer je završio fakultet sa prosekom 6,1 i onda vidimo da je taj njegov prosek redovno i regularno završenih studija na državnom fakultetu nešto što treba pohvaliti u odnosu na sve ovo što se dešavalo već 15 godina, što se dešava i dana današnjeg, što ministar kaže da ima 50 hiljada diploma koje su sumnjive, pa bismo takođe pitali Zaštitnika građana – hoćete li i u to da se umešate, bilo bi dobro, da možda zajedno sa ministarstvom da se formira neko radno telo koje će, radno telo obrazovanih ljudi koji su regularno stekli diplome, koji će ispitati sve to i da više znamo ko ima falš diplomu, ko ima regularnu diplomu?

Vidite, na primer, kod tih profesora iz Kragujevca, ljudi sa falš diplomama rade svoj posao i stvaraju nove probleme. Kako se sada oseća svaki student koji je možda stvarno naučio i položio, kako se on sada oseća kada zna da je ispit položio kod profesora kriminalca koji je za pare davao ocene?

Dakle, mnogo je problema o kojima treba da se razgovara, a što se tiče predloga gospodina Pašalića za njegove zamenike, stav SRS, završavam kolega Arsiću, je uvek da onaj ko je vlast na određenom nivou da on ima pravo da predlaže svoje saradnike, da predlaže određene funkcije i mi nikada ne prihvatamo to i ne priznajemo da se radi o nestranačkim ličnostima, sasvim izvesno da ste svi vi koji ste na određenim funkcijama danas bliski stankama na vlasti i neka ste, mi nismo licemeri. Onaj koji je na vlasti ima pravo da predlaže svoje ljude gde hoće.

Kolega Arsiću, molim vas završavam ovom rečenicom. Nećemo ovim predlozima, jedino malo nam sumnjivo što je ovde jedan od predloga gospođa koja je završila „Union fakultet“, možda je trebalo ipak sačekati da se smire ove afere oko raznih tih privatnih fakulteta i prodaja diploma pa ipak predložiti nekoga ko je završio državi fakultet. Hvala.

Po Poslovniku narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem se gospodine Arsiću.

Javljam se po članu 27. Želim samo da obavestim narodne poslanike i gospođu Vjericu Radetu da će nam se gospodin Pašalić, Zaštitnik građana pridružiti negde oko 14,00 časova. On se nalazi u službenoj poseti Kipru. Kipar je prijateljska država Republici Srbiji. Ta poseta je ranije bila prikazana. Sticajem okolnosti mi smo raspravu o njegovim predlozima za zamenike Zaštitnika građana počeli danas, ali će nam se gospodin Pašalić za otprilike tri časa pridružiti, tako da ćete imati prilike da mu postavite sva ova pitanja koja ste postavili maločas.

Ono što sam samo hteo da kažem jesu dve stvari. Prva stvar je da mi nije do kraja jasan stav gospođe Radete, vezan za instituciju Zaštitnika građana. Ona kaže da nama ta institucija nije potrebna, a ja samo želim da je podsetim da je institucija Zaštitnika građana ustavna kategorija. Takođe, želim da je podsetim da je Ustav Republike Srbije bio na referendumu i da nije bilo, između ostalog, i Srpske radikalne stranke, tada jedinstvene, taj Ustav na referendumu ne bi prošao. Tako da me čudi sada, posle toliko godina, da se promenio stav o nečemu što je ustavna materija.

Što se tiče te floskule koja se ponavlja iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, kako je država Srbija nešto otela penzionerima, opet da podsetim gospođu Radetu da postoji meritorna odluka Ustavnog suda Srbije, koji je rekao da je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a kada je nešto u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao ovaj zakon, onda ne može biti reči ni o kakvom otimanju.

Eto, samo toliko i nadam se da ćemo raspraviti nastaviti dalje u konstruktivnom tonu, onako kako smo je i počeli.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Član 27. stav 1.

Zapravo sam samo htela da kažem da je kolega Martinović ovo što je sad rekao trebalo da kaže na početku. Jer, možda ja ne bih govorila dok gospodin Pašalić ne bude tu. Želim upravo njemu da se obratim. Prosto, i zbog gospodina Pašalića, trebalo je na početku sednice da Narodna skupština bude obaveštena. Ovako nešto se desilo prošli put, pa je on, čovek, ni kriv ni dužan, ovde morao pred vama da se crveni šta ste mu sve rekli, zato što je kasnio na sednicu. Dakle, trebalo je na početku da nam se kaže gde je gospodin Pašalić.

Što se tiče našeg stava o tim tzv. nezavisnim institucijama, tačno je da je ovo ustavni institut, ali, znate, mi nismo rekli da ne treba, da nećemo birati Zaštitnika građana zato što to imamo obavezu prema Ustavu, ali ne znači da ne možemo imati određeno mišljenje o tome.

Tačno je da smo mi bili ti koji smo doprineli da se donese tadašnji Ustav i tačno je, gospodine Martinoviću, Srpska radikalna stranka je i danas jedinstvena. Hvala.