Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja sam već nekoliko puta govorio da ovde ova institucija poslaničkih pitanja spada u delokrug nadležnosti Skupštine, odnosno narodnih poslanika, koji funkcioniše neću reći dobro ali bolje od nekih drugih funkcija Narodne skupštine.

Moje iskustvo, ne stopostotno, ali većinsko, jeste da nadležne institucije kada im se uputi ozbiljno pitanje, uglavnom ozbiljno odgovore.

Imam ovde čitav set odgovora i kažem, ja sam povremeno i hvalio pojedina ministarstva, zbog ažurnosti u tim odgovorima. Nekad su oni, kao što rekoh, više formalni, nekada su suštinski, ali očigledno nisu sve institucije jednako zatravljene i, rekao bih, arogantne kao što se ponekada čini i građanima i nama narodnim poslanicima. A tome i sami moramo doprinositi ozbiljnim odnosom prema tim institucijama.

Bilo kako bilo, uvideo sam, međutim, da odgovori stižu češće onda kada su pitane institucije čiste ili nevine ili kada imaju čime da se pohvale. Kada je nešto što je sporno, onda ti odgovori ili kasne ili ne stižu uopšte ili su samo pro forme.

U tom smislu bih ja podsetio, ili ažurirao i zamolio Ministarstvo unutrašnjih poslova da ažurira svoj odgovor na moje poslaničko pitanje u vezi sa izjavom bivšeg ministra unutrašnjih poslova Herberta Kikla, koji je još tamo krajem septembra 2019. godine, u okviru njihove neke predizborne emisije rekao - Ovo prvi put govorim, kao ministar sklopio sam dogovor, tj. ugovor sa Srbijom, gde osobe koje dobiju negativan odgovor za azil u Austriji ali ne mogu da se vrate u svoje zemlje budu odvedene u Srbiju.

Dakle, oni koji dobiju negativan odgovor na zahtev za azil u Austriji budu odvedeni u Srbiju, kaže bivši ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl, da je sklopio ugovor sa Srbijom.

U vezi s tim sam ja tražio objašnjenje od Ministarstva unutrašnjih poslova, da li postoji taj ugovor, kada je sklopljen i o čemu se tu radi?

Bez ikakve drame ili prejudiciranja, očigledno je da postoji neka vrsta sporazuma. Skandalozno je da građani Srbije, javnost Srbije, pa i narodni poslanici, o tome ne znaju. Možda je to nešto dobro? Možda je to nešto odlično za državu Srbiju, ali ne bih baš tako rekao. Ili je, možda, austrijski ministar izmislio, što ne bih rekao, ali nije isključeno.

Moje drugo pitanje, odnosno, ovo je bilo ponovljeno, ide na adresu Vlade Republike Srbije i Ministarstva sporta, a u vezi je sa najnovijom najavom od pre neki dan generalnog sekretara fudbalskog kluba Crvena zvezda, kako će fudbalski klub Crvena zvezda početi izgradnju novog stadiona kroz dve godine, koji bi koštao oko 200 miliona evra.

Znači, evo, još jedan stadion nam se smeši. Pored ovog famoznog nacionalnog stadiona za koji, po mom dubokom uverenju, nema ni razloga, ni potrebe, niti finansijskog opravdanja, a o sportskom opravdanju da ne govorimo, pored nacionalnog stadiona, koji bi koštao između 150 i čak 250 miliona evra, sada nam gospodin Terzić nudi i novi stadion. Naravno, on kaže da će oni graditi taj stadion, da će biti obezbeđena konstrukcija, razgovaraju sa potencijalnim investitorima i sve bi to bilo lepo i krasno da oni taj stadion grade, ili, moje pitanje - da li oni to grade od sopstvenog novca, zaliha, ili gospodina Terzića lično ili fudbalskog kluba Crvena zvezda? Onda ni po jada. Ali, nevolja je u tome što gospodin Terzić kaže istom prilikom, citiram: "O tome sam razgovarao sa vrhom države".

Prvo, ne znamo tačno ko je taj vrh države, da li je to Ana Brnabić, možda, ili Aleksandar Vučić? Sa kim je to razgovarao Zvezdan Terzić o novom fudbalskom stadionu? Dakle, mimo i preko ovog nacionalnog fudbalskog stadiona.

Ako je to nešto što radi i gradi gospodin Terzić ili fudbalski klub "Zvezda" od svojih sredstava i svojih kredita, onda ne vidim šta ima potrebu o tome da obaveštava vrh države, ko god to bio? Ako, pak, očekuje pomoć od vrha države za izgradnju tog stadiona, a rekoh, i ovaj nacionalni je nepotreban a kamoli neki novi na mestu Marakane. Uostalom, i ovaj postojeći stadion "Rajko Mitić" je uglavnom prazan, sem nekoliko puta godišnje, a čak i tih par puta je poluprazan zbog previsoke cene za platežnu moć stanovništva, zapravo, neprimerene cene ulaznice.

Očekujem odgovor od predsednice Vlade, odnosno Ministarstva sporta. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja prethodnog govornika ništa nisam razumeo i upozoravam sekretara Skupštine da mi sledeći put obezbedi prevod na srpski.

Moje prvo pitanje je takođe za ministra sporta - da li u Srbiji postoji stadion koji ispunjava sve strožije uslove FIFA i UEFA? Odnosno, da li ćemo moći da igramo međunarodne utakmice kao fudbalska reprezentacija i kao fudbalski klubovi u međunarodnim takmičenjima ukoliko te stadione ne zanovimo, izgradimo nove ili temeljno obnovimo, u skladu sa najnovijim standardima UEFA i FIFA?

Moje drugo pitanje se odnosi na Bojana Pajtića, ako smem da pitam. Bojan Pajtić je napravio dvorac u opštini Senta. Ja pitam nadležne organe, SBPOK, UBPOK ili kako se to već sad zove, da provere, pošto je u isto vreme u Senti pravljena hala, sportska sala, koja je koštala tri puta više od prvobitno ugovorene sume, da li je tu dolazilo do prelivanja novca i sa kojim novcem je Bojan Pajtić izgradio objekat koji vredi više stotina hiljada evra?

Nama je poznato da je taj vrli profesor, bivši predsednik vojvođanske Vlade, imao platu oko hiljadu maraka. Kako je uspeo, sa kojim sredstvima, da za godinu dana sagradi objekat koji vredi više stotina hiljada evra i koji ima par stotina metara kvadratnih ukoliko ima takva primanja, a objekat toliko vredi? Odnosno, da li je možda izgradnjom sportske hale koja je koštala tri puta više od prvobitno planirane i ugovorene, izgrađena i njegova zgrada, odnosno njegov dvorac?

Moje sledeće pitanje se odnosi na opštinu Trstenik, odnosno, takođe da Ministarstvo policije proveri informaciju da li je tačno da je nevladina organizacija, na čijem čelu je bio Miroslav Aleksić, pa posle ovlastio neku gospođu koja se zvala, čini mi se Fond za unapređenje ljudskih resursa, od Nacionalne službe za zapošljavanje kojom je rukovodio LJubiša Knežević, njegov tast, koji je ujedno bio i suosnivač te nevladine organizacije, u periodu od 2009. do 2012. godine dobio u više navrata ukupnu sumu od 55 miliona dinara, što iznosi 600 hiljada evra po tadašnjem kursu?

Dakle, iz kojih razloga su ta sredstva dodeljena, kako su utrošena, da li su utrošena u skladu sa onim što je Nacionalna služba za zapošljavanje standardizovala i kako to nema konflikta interesa kada ta Miroslava Aleksića dodeliš sredstva iz Nacionalne službe za zapošljavanje 55 miliona dinara i 600 hiljada evra svom zetu, odnosno i samom sebi, jer su obojica bili osnivači nevladine organizacije koja se zove Fond za unapređenje ljudskih resursa ili nešto slično. Dakle, da se temeljno to proveri, odnosno ukoliko su neka druga lica, navodno, isplaćivana iz te sume, da nadležni organi obave razgovor sa njima, jer postoje indicije da su ta sredstva strpana u džepove LJubiše Kneževića, tasta Miroslava Aleksića i njega lično.

Što se tiče protesta ispred zgrade RTS, ja tražim od nadležnih organa da mi odgovore da li je dozvoljeno i da li je krivično delo sprečavanje lica da rade, odnosno, s obzirom da su novinari bili zablokirani, njima je sprečeno pravo na rad? Da li je to neko krivično delo i, ako jeste, da li su preduzete mere povodom toga?

Moje poslednje pitanje se odnosi na Ministarstvo za regionalni razvoj, da mi odgovori koje su zadruge finansijski podržane iz tog ministarstva, njihovo sedište, njihovo matični brojevi i ukupne sume koje su dodeljene tim zadrugama i po kom pravilniku, s obzirom da mi je to neophodno za rad Odbora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, a članovi Odbora znaju da su više puta tražili da, s obzirom da je Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nadležan za sva pitanja iz oblasti poljoprivrede, nas interesuje koje zadruge su dobile ta sredstva, gde je njihovo sedište i u kojim iznosima? Hvala.