Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje Predlog.
Zaključujem glasanje, za je glasalo četiri poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen Predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Izvolite.

Hvala.

Ovaj zakon se tiče notara. Notari, izvršitelji su uvedeni da bi zaštitili bankarski interes u Srbiji. Ti notari praktično uzimaju veliki novac od overe dokumenata. Uvedeni su pod plaštom toga da nam je neefikasna overa unutar sudskog sistema i lokalne samouprave i da zbog toga moraju da postoje notari. U stvari predstavljaju jedno mesto kontrole građana Republike Srbije gde bez notara teško možete bilo šta da završite u Srbiji. Broj notara je ograničen i kontroliše ga vlast.

Oni zadiru čak i u izborno pravo, odnosno mogućnost građana Republike Srbije da se organizuju i prijave izborne liste. Ovim zakonom predlažemo da notari ne budu isključivo ti koji overavaju potpise za izbore nego da to mogu i dalje da rade i lokalne samouprave i sudovi. Postoje slučajevi gde postoje izuzeci i mislimo da su ovi slučajevi izbora jako važni da bi se omogućio lakši pristup svim političkim subjektima, izborima u Srbiji.

Ono što je problem za vreme izbora je da stranke vladajuće koalicije od kojih notari direktno zavise, kad se raspišu izbori uzmu se notare tako da ne možete ni da dođete do notar koji će vam overavati potpise i to traje, negde pet do deset dana i tek nakon toga počinju da se oslobađaju notari koji ozbiljno zatežu kada ih zovete da vam overe potpise. Ovaj zakon bi rešio taj problem, odnosno omogućio ponovo lokalnim samoupravama i sudovima da overavaju potpise prilikom izlaska na izbore.

Inače, notare bi u potpunosti trebalo ukinuti. Tehnologija se razvila u poslednje vreme. Razvila se jedna blok džendž tehnologija, ljudi iz IT industrije jako dobro znaju o čemu govorim. Ta blok džendž tehnologija bi u stvari mogla u potpunosti da zameni notare u Srbiji da više ne postoje. Da taj softver u stvari omogući overu dokumenata. Takav isti softver može da se primeni na sve javne registre čime bi se značajno pojeftinilo i poslovanje, a i olakšao život građana Republike Srbije. Tako da ove profesije koje služe da bi se stvorila uska grla i stvorila kontrola nad građanima Republike Srbije uglavnom i interesu banaka, baš kao i izvršitelji koji ne sprovode javni interes, nego interes banaka u Srbiji da bi se praktično ostvarila kontrola nad građanima.

Notare bi trebalo u potpunosti ukinuti. Ovaj zakon je samo prvi korak u tome da se ponovo overa potpisa za izbore i osnivanje političkih organizacija vrati u lokalne samouprave i u sudove. Hvala vam.

: Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje Predlog.
Zaključujem glasanje, za je glasalo četiri poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen Predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidsko osiguranju. Izvolite.

Hvala.

Zakon o protivustavnom otimanju penzija, odnosno njegovo dejstvo je zaustavljeno, međutim ono što se nije desilo je penzionerima nije vraćeno ono što im je protivustavno oteto. Radi se o 40% penzionera u Srbiji koji imaju penzije preko 25.000 dinara, njima je za četiri godine po tom zakonu koji je protivustavan i na kraju će izgleda morati Evropski sud za ljudska prava da utvrdi protivustavnost tog zakona pošto naš Ustavni sud očigledno nema hrabrosti da to uradi.

Penzionerima je oteto nekih 750 miliona evra za te četiri godine. Dosta je bilo se protivio tom zakonu od samog početka. Ovom izmenom predviđamo da se penzionerima u naredne četiri godine vrati sa kamatom sve što im je oteto. Tako da se mesec za mesec penzija koju dobijaju sada nadopuni sa novcem kojim im je otet u vreme važenja ovog protivustavnog zakona. Za četiri godine bi se taj novac isplatio.

Otimanje penzija, po nama, je bio jedan krajnje nemoralan čin, gde su penzioneri okrenuti protiv penzionera, 60% penzionera sa najnižim primanjima nisu dobili smanjenje, a ovi penzioneri, njih 40% je dobilo smanjenje, pa su prikazani tobože penzioneri koji imaju ogromne penzije. Pa su pominjani slučajevi od 100.000 dinara. Penzija od 100.000 dinara ima jako, jako mali broj penzionera, meri se u stotinama, a u stvari glavnicu ovog udara su podneli penzioneri koji imaju penzije između 25.000 i 45.000 dinara.

Znači, predlažemo da se penzionerima vrati sve što je oteto. Smanjenje penzija je bilo potpuno nepotrebna stvar. Godišnje je penzionerima uzimano nekih 180 miliona evra u proseku, na subvencije godišnje država baca oko milijardu evra, na aktivirane garancije država godišnje baca oko 300 miliona evra, na neplaćenu struju „EPS“ godišnje baca oko 200 do 300 miliona evra, zavisno od godine, „Srbijagas“ godišnje proizvodi gubitke od 300 miliona evra, a penzionerima je oteto 180 miliona i to se prikazuje kao ključnu namera za smanjenje deficita.

Država nije uvela red, a to je posao države, da uvede red, da prestaje da se baca novac. Međunarodne finansijske institucije utvrđuju da se iz države Srbije godišnje izvlači četiri milijarde evra nelegalno, deo novca se vraća kroz pranja para nazad u Srbiju, to vam je za 10 godina 40 milijardi evra, odnosno bruto društveni proizvod Srbije.

Srbija je bogata zemlja, treba samo da uvedemo red i da prekinu sa pljačkom.

Hvala vam.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.
Da li narodni poslanik Saša Radulović želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.
Izvolite.

Hvala.

Naredna tri zakona se tiču izgradnje mini-hidroelektrana. Građani, verovatno znaju, i to uglavnom sa društvenih mreža i sa interneta, da se veliki broj predivnih reka u Srbiji, rečica, planinskih reka trpaju u cevovode i praktično, uništava priroda, uništava ono što nam je Bogom danom u Srbiji.

Razne grupe građana su se suprotstavili tome, morali su svojim telima da branu reke, negde su uspeli, negde nisu uspeli. U stvari, ova tri zakona treba da postave zakonsku osnovu da se zabrani izgradnja mini-hidroelektrana i uništavanje naših reka.

Mehanizam koji je iskorišćen je sledeći. Za male hidroelektrane su definisane hidroelektrane koje imaju snagu manju od dva megavata, one srednje su između dva i 10 megavata, pa je zakonom koji prepisuje u kojim slučajevima se radi studija uticaja na životnu okolinu pre nego što se da dozvola da u zaštićenim zonama prirodne, u našim nacionalnim parkovima, kao što su Stara planina i druga, grade mini-hidroelektrane, i praktično, guraju reke planinske u cevi. Zakon je ostavio rupu i nije propisao da je za mini-hidroelektrane potrebno da se radi studija uticaja na životnu sredinu.

Ovo je uradila prethodna vlast. Ova vlast samo to nije promenila, nego je ostavila. I za vreme ove vlasti su, u stvari, i građane te mini-hidroelektrane, pa je jednom Uredbom o utvrđivanju koji projekti zahtevaju studiju, a koji ne, Vlada Republike Srbije, u to vreme Oliver Dulić su zaključili da za mini-hidroelektrane manje od dva megavata uopšte ne treba studija, a za one preko dva megavata možda treba studija i onda nijedna studija nije donesena.

Ovo vam je način na koji se stvaraju rupe kako bi se privilegovani neki partijski kadrovi, koji zarad partijskog reketa, praktično, dobijaju priliku da uništavaju naše reke.

Dosta je bilo predlaže ovom izmenom zakona da se u zakonu obaveže da svaka mini ili bilo koja hidroelektrana zahteva studiju o uticaju na životnu okolinu. Ovim bi se rešio veliki problem, zakonski rešio, koji imaju građani koji brane naše reke i na Staroj planini, na Kopaoniku, na Zlataru, na drugim, čak i na KiM i da se onemogući privatnim investitorima da uništavaju naše planinske reke. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojan Biljić, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode.
Da li narodni poslanik Saša Radulović želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.
Izvolite.

Ovo je drugi od tri zakona koji se tiču izgradnje mini-hidroelektrana i trpanje naših predivnih planinskih reka u cevovode. Ovo se tiče Zakona o zaštiti prirode i u tom zakonu su 2009. godine, kada je donesen za vreme prethodne vlasti bila definisana prva i druga i treća zona zaštite. U tim zonama zaštite je bilo nemoguće graditi bilo kakav industrijski objekat. Nažalost, prethodna vlast je 2010. godine krenula da donosi izmene tih zakona i da redefiniše uslove, pa su onda krenuli da dopuštaju u zonama dva i tri izgradnju raznih industrijskih objekata, između ostalog, i mini-hidroelektrana.

Time su na mala vrata ostavili mogućnost da je u zonama zaštite drugoj i trećoj dozvoljena gradnja mini-hidroelektrana, čak govore i o izgradnjama betonskih baza i sličnih stvari u zonama zaštite.

Na osnovu izmena tih zakona je kasnije, za vreme ove vlasti, a ova vlast nije dirala te zakone, su, u stvari, i dobijali dozvole da grade u zaštićenim zonama prirode.

Dosta je bilo predlaže da se vratimo na originalan zakon iz 2009. godine i da zabranimo izgradnju, ne samo mini-hidroelektrana, nego bilo kakvih industrijskih objekata u zonama zaštite prirode, a to su zone jedan, dva i tri, da ne postoje uslovi koje neko može da zadovolji da bi se obezbedila takvo uništavanje prirode.

Ko god je video slike kako izgledaju naše predivne planinske reke kad se strpaju u cev, kako to uništi floru i faunu i životinjski i biljni svet u okolini te reke i u samoj reci, koja potpuno presuše, imate jedan industrijski cevovod koji ide tom trasom i kojim, praktično, reka prestaje da postoji. To je zločin prema prirodi, to je zločin prema narednim naraštajima, prema našoj deci, znači to treba da zabranimo.

Ova izmena zakona ponovo definiše da u zonama jedan, dva i tri zaštite prirode ne mogu se graditi ni mini-hidroelektrane, niti bilo koji drugi industrijski objekat.

Da ponovim još jednom, ovaj zakon je ovako nakaradno izmenila prethodna vlast 2010. godine, a onda je sadašnja vlast, u stvari, ostavila taj zakon da postoji. Narodni poslanici koji ne podržavaju ove izmene, u stvari, govore građanima Republike Srbije da ih ne interesuje zaštita naših prelepih planinskih reka.

Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojan Biljić, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
Da li narodni poslanik Saša Radulović želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.
Izvolite.

Za razliku od ova prva dva zakona, ovu izmenu Zakona o planiranju i izgradnji je donela sadašnja vlast i to je donela 2018. godine, gde je praktično u Zakonu o planiranju i izgradnji propisao da derivacioni cevovod za privatnog investitora predstavlja infrastrukturu.

Šta ovo znači? Ako je nešto infrastruktura, to je javni interes građana Srbije, na primer put je infrastruktura, električna mreža itd. Onda građani koji imaju parcele na lokacijama na kojima je predviđena izgradnja infrastrukture imaju obavezu da te lokacije prodaju državi, da bi država mogla da izgradi tu infrastrukturu.

Ovom izmenom zakona sadašnja vlast je omogućila privatnim investitorima da njihov privatni interes, a to je derivacioni cevovod, takođe, bude proglašen infrastrukturom, pa da mogu taj derivacioni cevovod da provlače i kroz privatne parcele, bez da pitaju vlasnike tih parcela.

Imate situaciju, o kojoj će vam posvedočiti svi ljudi sa Stare planine, na različitim lokacijama, i lično sam se uverio u to i u drugim rekama u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, čak i u Vojvodini, tako da, na ovaj način se privatni interes burazerske ekonomije, znači, ljudi koji su direktno vezani sa vlašću, proglašava javnim interesom i dozvoljava da derivacioni cevovod, koji nije u interesu ni jednog građanina Srbije, osim samog investitora i stranaka na vlasti, bude proglašen javnim interesom.

Dosta je bilo bi ovom izmenom zakona u stvari to rešio, paket od ova tri zakona koja sam danas pomenuo bi u stvari rešili problem da minihidroelektrane više ne bi mogle da budu građene, sve bi moralo biti vraćeno u prethodno stanje i naše prelepe planinske reke bi ponovo bile tu.

Dosta je bilo bojkotuje Skupštinu zbog odnosa Skupštine prema narodnim poslanicima opozicije, zbog vređanja, zbog toga što ne možemo ni jednu tačku dnevnog reda da stavimo na dnevni red Skupštine. Priznaćete, nije normalno i nijedan parlament u svetu nema situaciju da opozicija ne može ni jedan predlog da stavi na dnevni red i da on bude usvojen i da se o njemu dalje raspravlja.

Danas sam govorio o predlozima koji se tiču „Beograda na vodi“, pljačke države u tom delu, postizanju fer izbornih uslova, razlog zašto opozicija preti bojkotom izbora. Nažalost, većina nam pokazuje da nije spremna na dijalog, da čeka da im pomognu njihovi prijatelji iz EU i da im obezbede da ne dođe do bojkota. Nažalost, pokušali smo da poverujemo da se nešto promenilo. Izgleda da se nije ništa promenilo. Hvala.