Zahvaljujem predsedavajući, drugarice i drugovi, dame i gospodo.

Gospodine ministre vidi se da ste vi dosta dugo bili u prosveti, radili neposredno, jer ovo je jedno skraćeno predavanje od ovih 11,5 minuta nije samo presek današnje rasprave u Skupštini koja očigledno nekome ko nije prošao domaći zadatak ili ne shvata i neparticipira dovoljno dobro svoje okruženje i državu u kojoj živi može ozbiljno da pomogne ukoliko ga bude ozbiljno i čuo i razmislio o njemu da shvati da je ovo ipak 2020. godina 20. januar ne 2012. godina 20. januar.

Srbija će nastaviti da diže svoju ekonomsku stabilnost. Mora nastaviti da jača Vojsku jer smo rekli da hoćemo da budemo zemlja vojno neutralna, da ne zavisimo ni od koga. Da to nije rađeno u prethodnih osam godina, da je ostalo ono što je trebalo da nam sledi posle 2012. godine kako su ranije radili verovatno danas ne bi pričali ni o čemu drugom nego verovatno samo o tome kako raspodeljivati humanitarnu pomoć i kako građani Srbije da prežive bez posla, bez zdravstvene zaštite, bez mogućnosti da se školuju. Srećom to nije tako.

Nije danas potpuno sve idealno, ali u odnosu na 2012. godinu daleko, daleko bolje. Ako ništa drugo u Srbiji je nekoliko stotina hiljada radnih mesta otvoreno. Na prste se mogu izbrojati radna mesta koja su prestala da postoje od 2012. godine do danas.

Građani Srbije imaju mnogo veći izbor kada je u pitanju rad, a kada je u pitanju školovanje tek o tome ne treba posebno govoriti. Vraćanje starih dobrih vrednosti gde se rad i poštenje ceni iznad svega je nešto što jeste deo rada vašeg ministarstva.

Na šta želim da skrenem pažnju, uz maksimalnu podršku i ovom setu zakona, kao i svih onih zakona koje ste ranije predlagali u ovom domu jeste da još jednu ozbiljnu kategoriju morate da uvede kada su u pitanju učitelji, nastavnici, profesori, a pogotovo sada kada bude prilika da zasnuju stalni radni odnos, obzirom na ova dešavanja koja jesu. A to je koliko ko od njih voli posao kojim se bavi. Ne znam kako ćete to da izvedete.

Da li će eksterno ocenjivanje biti dovoljan pokazatelj za tako nešto, ali svi mi stariji manje ili više znamo da je upravo to što su naši učitelji, naši nastavnici, naši profesori, pre svega voleli zanimanje kojim su se bavili nama bila osnovna stvar koja nam je bila podrška da što lakše, što lepše prođemo školske dane, naučimo nešto i da nadam se postanemo korektni i dobri ljudi koji znaju da cene rad i poštenje.

Ovo je ozbiljan zadatak koji vas čeka očigledno u vrlo bliskoj budućnosti, u narednim danima i ja moram da vam kažem od toga koliko dobro proberete ljude koji vole da rade svoj posao i oni budu nagrađeni zbog svoje ljubavi koju imaju prema prosveti i prema učenicima kojima prenose znanje, zavisi i budućnost Srbije. Izbor nije lak. Iako ikako možemo da pomognemo tu smo. Hvala.

Reč ima ministar Šarčević.

Neću dugo, da se stigne i na slavu.
Moram da kažem za ime mojih kolega prosvetnih radnika, ja sebe ne doživljavam nego jednim među njima ili prvim među jednakima.
Ja sam to voleo i volim i sada i da me onako pitate ono čuveno pitanje – jel bi ponovo, ponovo bih. I mnogo takvih ljudi znam koji su pod najgorim okolnostima to tako isto radili.
Ja sam bio mlad direktor škole, 32, 33 godine i pamtim kada je bila plata u vreme Ante Markovića 1000 i nešto maraka. Odmah zatim dogodine je bila dve, tri, pet maraka i onaj ko je dobro radio, radio je dobro i za 1200 i za pet, a ko je radio loše, podjednako loše za iste pare, male ili velike.
Šta je jako važno? Ko u prosveti radi, on mora da voli posao. Mora da voli. To drugačije ne može da se radi. Kako može da sprovodi vaspitnu funkciju ako ne voli decu i posao u prosveti? To mi je nespojivo.
Dugo su samo oni čekali da dođu do izražaja. Imam veliku poverenje u Vladu, zato sam i deo nje, jer su pet povećanja bila. Čekamo platne razrede. Oni su napravljeni tako da svaki dobar nastavnik i učesnik u procesu može da očekuje da bude viđen i da napreduje. Onda ti alati trebaju da dođu. Sa jedne strane, poštujem entuzijazam i romantizam koji tu vlada, a sa druge strane poštujem i neki menadžerski profesionalizam. Tako da i tapšanje po ramenu, ali i spoljašnja motivacija su čudo.
Kada napravite sistem da od ishoda učenja vašeg kandidata i prognoze i nezavisne ocene i onoga što uvodimo, kao što eksterna ocena postoji, zavisi koliko će svaka ustanova da dobije zvanja viših kategorija. Pa biraće direktora koji može da ih dovede do boljeg cilja. Neće da ga bira zato što će da im obeća nerad, kao što je bilo do sada i gde sada ima.
Vratiću se na koleginicu iz Šapca koja je ukrala sedam miliona iz budžeta Srbije, jel to dozvoljeno? Toga imate još i prave od žene zvezdu, a 14 strana ima, inspekcijski nadzor i šta je sve tu prekršeno od zakona. Onda vi pričate o toj istoj Srbiji, o drugim stvarima.
Volim da vodim polemiku kada mi se dozvoli, argumentima. Iza svake rečenice postoji apsolutni dokaz, pominjemo strategiju koja je utemeljena na odličnom akcionom planu i bitno je da se sprovede. Mislim da zaslužuju i prosvetni radnici i deca u Srbiji da se gledaju drugim očima. Još jednom vas molim, pogledajte bilborde po Beogradu i drugim gradovima, tamo ćete videti uspešne đake Srbije.

Hvala.
Pošto se više niko ne javlja za reč, saglasno članu 98. stavu 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 8. dnevnog reda.
Sa ovim bismo danas završili sa radom.
Nastavljamo sutra u 10.00 sati.
(Sednica je prekinuta u 19.25 sati.)