Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Narodna skupština Republike Srbije nastavlja svoj rad u 2020. godini upravo sa temom koja se tiče obrazovanja, dakle, sa temom koja je, može se potpuno slobodno reći, na najbolji način okrenuta potrebama ove države i ovog naroda u budućnosti.
U ovoj godini, gospodine ministre, mi definišemo, predstavljamo, i to smo već počeli da radimo, ali precizno utvrđujemo strategiju razvoja u oblasti kojom se vaše ministarstvo bavi za narednih 10 godina. Reč je o Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine i ona je inicijalno predstavljena i čeka nas u mesecima pred nama, da se korak po korak, detaljno, od jednog do drugog segmenta koji se tiču i obrazovanja i vaspitanja objasni šta ćemo to da radimo, čime ćemo da se bavimo i šta očekujemo da postignemo.
Kada smo već na toj temi, vredi reći i vredi znati da je od strane Evropske komisije, konkretno od strane njenog komesarijata za obrazovanje stigla ocena da je Republika Srbija svoju strategiju u ovoj oblasti za 2020. godinu, odnosno za period do ove godine realizovala sa uspehom od 100%. Dakle, sve ono što smo radili, što smo mi u Narodnoj skupštini raspravljali, čime se naše društvo u javnim debatama bavilo, a tiče se obrazovanja kao teme, mi smo sa velikim uspehom uspeli da iznesemo. Dakle, na tome čestitke svima koji su u tom poslu učestvovali.
Kada pričamo o tome šta je plan i šta ćemo raditi narednih 10 godina, već su postavljena tri osnovna cilja. Prvi je da se unapredi kvalitet obrazovnog procesa u celini. Drugi je da se poveća obuhvat kada je o obrazovanju reč i da se u potpunosti u praksu uvede koncept celoživotnog učenja. Treći je da se reafirmiše uloga obrazovanja u društvu. Realizujući sve ono što je potrebno da ispunimo ova tri cilja, mi sigurno pokazujemo da brinemo o perspektivi ove zemlje, naroda koji u njoj živi, na najbolji mogući način.
Sve ono što mi raspravljamo danas tiče se upravo tih koraka, modernizacije Srbije. Pričali smo mnogo puta o modernizaciji kroz koncept digitalizacije, kroz uvođenje novih servisa, kroz uvođenje svih onih pametnih, savremenih rešenja koja su danas na svetskom nivou trend i mi smo ih u milion i jednoj oblasti do sada uveli, u mnogo njih napravili smo istorijske iskorake.
Kada je reč o obrazovanju, u tom smislu, danas je jedna od tema svakako i jedinstveni informacioni sistem prosvete, koji su opet napali, iako je reč o krupnoj reformi, svi oni koji o modernoj Srbiji, uspešnoj Srbiji ne žele da znaju ništa, zato što im ne odgovara da znaju bilo šta. Da li ste nekada čuli od strane onih koji osporavaju ovaj koncept, a osporava, naravno, bivši režim, zašto to ne valja? Zašto nije dobro znati, kao što oni nikada nisu znali, koliko im ukupno đaka u škole ide? Šta uče ti đaci? Koliko njih će sa kojim uspehom da završi osnovno obrazovanje? Pa šta će posle da upišu? Ima li tu neke veze? Šta ćemo sutra da radimo kada se okrenu tržištu rada? Gde će oni sutra da se zaposle? Sa kojim primanjima? Koliko će to biti u neposrednoj vezi sa onim za šta su se školovali? Nikada se to u ovoj zemlji nije znalo, jer se niko nije na sistematičan način bavio, a danas se bavi, uvođenjem ovih modernih rešenja, odgovorima na ta pitanja.
I šta je tu loše? Pa loše je samo za one koji, poput predstavnika bivšeg režima, kojekakvih Đilasa, Jeremića, Obradovića, Tadića, moraju modernu i uspešnu Srbiju da uporede sa onim što su oni radili i što su zemlji napravili i svaki uspeh i u modernizaciji, ali i svaki drugi, dodatni je poraz njih i njihove politike, dodatni dokaz njihovog javašluka, njihovog nemara, njihovog nereda, njihovog neznanja, konačno, i njihovog lopovluka, jer nije bilo moguće da oni cvetaju, a da se Srbija gasi i kopni, pa da to bude slučajno. A mi ćemo zemlju svakako da nastavimo da modernizujemo u svakom smislu, pa i kada je reč o obrazovanju.
Tiče se onoga što raspravljamo danas, naravno, i pitanje dualnog obrazovanja, kao koncepta o kom smo govorili u ovoj sali mnogo puta i podsećali, pa da podsetimo i danas. Toliko svetskih kompanija, svetskih čuvenih, poznatih i uspešnih, dolazi u Srbiju da investira upravo u ovo vreme. Zašto? Jer kažu, između ostalog, zato što imate tako dobro rešenje kada je reč o dualnom obrazovanju, dakle, onom konceptu koji je uveo kao temu, koju je osmislio kao rešenje lično predsednik Republike Aleksandar Vučić. Prvi se za tu ideju založio i radio je sa Ministarstvom prosvete da se naprave dobri načini da mi to uvedemo u svoju praksu danas, jer poslednji podatak kaže – više od 7.000 đaka u ovoj zemlji nalazi se upravo u takvim programima, u programima dualnog obrazovanja, više od 100 škola u ovoj zemlji realizuje sa uspehom više od 30 različitih programa dualnog obrazovanja i u tome učestvuje više od 400 kompanija.
Dakle, ne samo da ima ljudi koji su zainteresovani, nego su to odlični brojevi, to su brojevi koji vam pokazuju da imamo sa čim da računamo sutra. Mladi ljudi, sposobni, pametni ljudi koji nauče mnogo više praktičnog rada nego što je to ikada moglo da se zamisli sutra će imati šta da pruže sebi, svojoj porodici, mestu u kom žive, na kraju krajeva, svom društvu i svojoj voljenoj zemlji.
Šta su nam govorili oni koji su sami sebi dodelili ulogu nekakve prave opozicije, šta god im to značilo, kritičara svega postojećeg, do da ponovo blate dobru ideju, ideju koja donosi neki novi uspeh, neku novu sreću u Srbiju. Pa ovde su nam predstavnici bivšeg režima, tada u formi poslanika koji su još umeli tu i tamo da zalutaju u salu, a danas ih nema, nego samo svraćaju do blagajne, govorili, u lice se smejali i pričali potpune nebuloze tipa – vi pravite robovima đake u Srbiji. To su nam ovde govorili narodni poslanici, predstavnici DS. Kažu – pretvarate đake u robove. Čak su pominjali i naše prijatelje i partnere iz Kine i govorili da će ti naši prijatelji i partneri iz Kine da ovde rukovode robovskom radnom snagom. Zamislite tu drskost, rekli su tada – baš kao što rade, ti naši prijatelji i partneri, u svojoj Kini, da tamo drže robove. To su nam poručivali ovde. To je pričao Balša Božović i tome su se pridruživali tada i Milojičić Kena i Aleksandra Jerkov i svi ostali.
A danas, danas se verovatno češu naknadnom pameću, jer se sećaju naših reči – dverizujete se, postajete ljotićevci i fašisti podjednako kao Boško Obradović i Dveri njegove, jer njihove priče pričate. Dverizujete se i jednog dana će vam zbog toga biti žao. Danas se kaju. Da li vidite šta sada kažu, kada su naišli na problem sa tim što su se dverizovali, što im danas Boško Obradović kolo vodi? Kažu – ma, on nas vređa, to nije ono za šta se mi zalažemo. Dockan. To je ono što ste vi danas. Na to ste se sveli, jer su to bile vaše odluke, to ste sami odabrali. Ali, to je vaš problem. I danas kad kažu i taj Balša Božović i ta Aleksandra Jerkov – Obradović je ološ ljotićevska, setili ste se kasno.
Verovatno će se kajati i zbog ovih svojih reči o tome šta je dualno obrazovanje, o tome da se zamislite, nekakvim robovima se prave mladi ljudi kojima se pruža perspektiva, koju im oni nikada dali nisu. Kritikovali su investicije, između ostalog i kineske. Pogledajte fabriku koja postoji danas na teritoriji grada Beograda, fabriku koja postoji u Obrenovcu. U onom momentu kada je Aleksandar Vučić rekao – ovde će da nikne fabrika, ovde će ljudi da rade i biće u stotinama merena nova radna mesta koja donosimo, lagali su, vrištali, histerisali – neće od toga da bude ništa, to će da bude 10 puta manje, 100 puta manje.
Danas mi uopšte ne pričamo o stotinama radnih mesta koja nisu nikakav plan, nego postoje. Više od 3.000 ljudi danas „Meita“ u Obrenovcu samo zapošljava i tu rade ljudi ne samo sa teritorije te opštine, nego dolaze iz raznih opština. Takvih primera ima u celoj Srbiji, da krenete od najsevernije tačke, od ulaza na našu državnu granicu pa sve do samog juga, vi ćete od mesta do mesta, od grada do grada, od opštine do opštine da nailazite samo na fabrike i pogone koje je doveo u Srbiju Aleksandar Vučić, investicije koje je lično obezbedio zalažući se svojim autoritetom, ali i nalazeći rešenja da mi postanemo za svetske kompanije.
U tim fabrikama, u tim pogonima, a stotinama se mere, danas mi možemo da kažemo, imamo nova radna mesta, postojeća i stvarna koja se mere stotinama hiljada.
To su rezultati kada se brine o zemlji, to su rezultati kada se stara da i dualnim obrazovanjem kao rešenjem, ali i svim drugim što podrazumeva celoživotno učenje, ponovo se na to vraćamo. Mi razmišljamo pametno kažemo gradićemo svoju budućnost strpljivo i mudro. Podsećao je tada na reči legendarnog Šimona Peresa koji mu je kazao u neposrednom razgovoru ima svoje mesto u svetu, ima svoje mesto obezbeđeno u budućnosti onaj narod koji zna da đaci pored toga što uče moraju određeni broj sati svakoga dana da rade, a radnici pored toga što rade moraju određeni broj sati svakoga dana da uče. Onaj ko se tako postavi taj svoju budućnost kreira na pravi način. Onaj ko o tome ne razmišlja, taj je dozvolio da ga vreme gazi, a Srbija sigurno neće da dozvoli da u mestu tapka, a kamo li da se vraća u mrak prošlosti. Srbija će da se bavi projekcijom i kreiranjem sopstvene budućnosti. To je politika Aleksandra Vučića i SNS, između ostalog i kada je reč o obrazovanju i vaspitanju.
Kada pogledate šta su rezultati, šta su efekti, šta mogu da očekuju mladi ljudi koji prolaze kroz naše programe obrazovanja i vaspitanja danas. Vidi se već u ovom trenutku šta smo uspeli da obezbedimo radeći strpljivo i mudro implementirajući ta rešenja i u ovoj oblasti, između ostalog koju jeste osmislio i projektovao Aleksandar Vučić. Danas mi možemo da kažemo – ljudi nezaposlenost u ovoj zemlji, stopa nezaposlenosti pala je ispod 10%. Kada se sećate da se to desilo prošli put? Sigurno ne u vreme onih genija koji su u stanju da vam kažu ne treba vam fabrika u Obrenovcu ili ne treba vam auto-put u Obrenovcu koji danas jeste realnost i svako može golim okom da ga vidi, baš kao i tu i mnoge druge fabrike.
Kojekakvi tajkuni poput Dragana Đilasa koji hladno izgovore – ne trebaju nama nikakvi auto-putevi. Pa, ne trebaju njemu, ne trebaju njemu i onima poput njega jer oni po Srbiji i ne idu. Njih ne zanima put ni auto ni bilo kakav drugi. Oni i ne znaju kako narod živi, oni i ne znaju kako Srbija izgleda. Uostalom kada putuju oni avionima putuju. Bitno im je ne šta treba narodu, nego šta treba tajkunima. Ali, kada se razmišlja na drugi način onda vam je, pa eto, prosto, ponekad smešno, mada je i gorak ukus tu prisutan kada slušate te ljude, genije za sve i svašta, ali izgleda samo pametne i samo uspešne kada je trebalo stotine miliona evra na svoje račune da nekako smeste, kao što je učinio upravo taj Dragan Đilas, a potpuno nesposobni, nezainteresovani za bilo šta kada je o narodu reč.
Imaju li oni neki put da prstom pokažu i kažu – evo ovo smo mi uradili, ovo je od nas ostalo? Nemaju ni jedan. Zato im smetaju oni koji je izgradio svojim radom Aleksandar Vučić, koji je obezbedila politika SNS. Miloš Veliki koji kroz Obrenovac prolazi, ali i kompletan Koridor 10 i južni i istočni krak i sve ono što se tiče novih radnih mesta u ovoj zemlji, može samo da im smeta jer ih podseća na to ko su, šta su i šta su oni ostavili.
A, to kako ćemo da projektujemo potrebe Srbije i kako ćemo na njima da radimo, između ostalog i kroz programe obrazovanje neposredno se tiče Strateškog plana koji nosi ime „Srbija 2025“ i koji jeste predstavio građanima ove zemlje lično predsednik države Aleksandar Vučić. Tu imate bukvalno sve elemente. Šta ćemo da radimo, kako ćemo da se brinemo za tu budućnost, kako da izgrađujemo. I kroz nove auto-puteve koji nam, da trebaju, svakako nam trebaju, kroz nove fabrike i investicije koje nam apsolutno trebaju i koje ćemo da privlačimo uspešno kao danas, pa i još uspešnije.
Kroz onu elementarnu infrastrukturu poput kanalizacione za koju nikada nisu brinuli pripadnici bivšeg režima. Nije im na pamet padalo da urade bilo šta. Računaju valjda, nije postojalo deceniju pre mene, pa neće ni u ovim decenijama kada ja drmam, a šta će posle da bude to je tuđa briga. Vidite danas kada se o Srbiji staraju ljudi kojima je stalo. I ti projekti, te vrste infrastrukture ulaze u budžete i pronalaze se rešenja na svetkom tržištu novca da se to finansira, jer može da se uradi sve kada se brine, kada se razmišlja, ali kada se radi domaćinski pa može i da se finansira.
I u tim planovima, strateškim planovima u programu „Srbija 2025“ nalaze se i naučno-tehnološki parkovi, ali i drugi objekti od krucijalno važne infrastrukture, kao što je reč o kliničkim centrima. Kada ih je bilo u ovoj zemlji, kada smo mogli da kažemo – evo vidite izgradili smo ih i opremili pre Aleksandra Vučića i SNS? Odgovor je jasno, apsolutno ih bilo nije na taj način nikada.
Tu naravno i ovo obrazovanje ima svoje značajno mesto. Mladi ljudi mogu da očekuju da će zahvaljujući tim investicijama i tim planovima koji su sadržani u projektu „Srbija 2025“ moći da očekuju i mnogo više posla u Srbiji, ali i bolje uslove za život, svakako i bolji standard i projektovano je i najavljeno. Može Srbija tu 2025. godinu da sačeka sa još dodatno značajno boljim primanjima, prosečnim primanjima.
Već danas kada pogledate nekih 500 evra u proseku ili nešto više od toga. Dosta je bolje kada se uporedi sa prosečnih 320 i nešto koliko je bilo u vreme bivšeg režima, tih ostataka žutog preduzeća Đilasa i ostalih. Može Srbija da dođe i do nekih 900 evra primanja u proseku ako bude taj plan sprovodila onako kako je predviđeno. Mogu značajno dodatno i penzije da porastu, koje jesu danas veće nego ikada, ali naravno svi kažemo treba da budu još veće, zaslužuju da budu veće. Ima ko da radi na tome da budu veće, ali treba da se pridržavamo toga što smo zacrtali i za šta imamo, a to smo do sada, verujem nedvosmisleno pokazali, imamo snage i imamo znanja da sprovedemo.
Mogu naravno samo da pričaju bajke i da izmišljaju kojekakvi pripadnici bivšeg režima da sve to nije realno, da ne može Srbija za šest godina, zamislite, da dođe do proseka od 900 evra, ali u isto vreme, u istom dahu da izgovaraju zamislite ali ako oni budu na vlasti, kao da nikada nisu bili, kao da ne znamo šta su radili, ali samo ako oni budu na vlasti, e onda može za šest meseci do proseka od 1000 evra. Da li vam to zvuči kao da ima smisla? Da li to zvuči uverljivo? Ovi osmesi koje vidim, dobara su mi odgovor kako vam sve to zvuči.
Naravno, da je reč o notornim budalaštinama, ne samo da nije bilo, nego je bilo tih 320 u proseku. Nego uporedite bukvalno šta god hoćete, koji god hoćete segment života, kakva je bio tada, a kakav je danas, pa da vidimo šta je koliko drugačije i bolje bilo, bolje samo za njih naravno. I, kada govore o tome da je nemoguće da se ostvari ovaj plan, pa evo, kažu im ekonomisti ovih dana, moguće, naravno, da je jeste. Imamo čak i primer u neposrednom okruženju, Rumunija je uspela da značajno poveća svoja primanja i svoj životni standard, a da nema ni tu vrstu investicija, tu vrstu strateškog ulaganja, niti onaj ritam rasta koji mi planiramo da ostvarimo.
A kada o rastu govorimo, pa, šta je bolje, današnji rezultati koji kažu za prethodnu godinu celu 4,4% rasta u ovoj zemlji, ili prethodni kvartali u odnosu na ovaj trenutak u kome sada govorimo. To su sve rezultati koji nas stavljaju bukvalno u svetski vrh. Kada to uporedite sa ne rastom, nego minusom od tri zarez nešto u 2009/10. godini, potpuno vam je jasno da je Srbija danas drastično drugačija zemlja u pozitivnom smislu, drugačija zemlja.
Ne samo da može, nego pošto je bilo pitanje ovde postavljeno danas, kako nas svet vidi i kako nas meri, da li to doživljavaju na ovaj način. Pa, nego šta nego doživljavaju. Kažu, nismo dovoljno vredni, misli neko na strani. Gospodine ministre, da li su zatvorena, mislim da sam i to čuo danas, Poglavlja 25 i 26? Pa, to je taj svet rekao. I to taj svet tako vidi. I te najbogatije, najuspešnije zapadne zemlje kažu, evo u toj oblasti, mi smo sigurno dovoljno dobri da nismo ništa lošiji od njih, u koje čemu još smo i bolji.
Oni koji kažu da im smeta što nam priznanja odaju i MMF i Svetska banka i Evropska komisija, jer ih politički iz nekih razloga ne vole. Ja se nadam da vole bar UN, to valjda ne bi nikome smelo da bude sporno. Da li znate šta kažu UN? Ujedinjene nacije kažu i to su rekle pre nekih mesec dana, da je Srbija po njihovom parametru koji se zove indeks ljudskog razvoja trenutno od 189 država ukupno na svetu rangiranih 63. Da se nalazi u samom vrhu. Dakle, četiri kategorije postoje za taj ljudski razvoj, najrazvijenije, visoko razvijene, srednje i nisko. Mi smo tu na samom vrhu visoko razvijenih po tome što su oni izmerili i rekli su još zašto smo tu gde smo. Zbog izuzetnih rezultata kada je reč o finansijama i ekonomiji u prethodnoj godini, zbog izuzetnih rezultata u oblasti obrazovanja između ostalog.
Dakle, to je odgovor na pitanje kako nas svet vidi, a može da nas vidi na taj način kada nas predstavlja poput predsednika države, Aleksandar Vučić, svi znate i ne moram to da vam govorim, koliko je lično doprineo tome da danas imamo na istorijsko visokom nivou odnose i sa političkim zapadom i sa istokom i sa bilo kim drugim u svetu. Takve rezultate u smislu odnosa i sa Evropom i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom, mi u ovoj zemlji nismo imali nikada, ali to je trebalo umeti da se obezbedi, to je trebalo znati da se napravi.
Kada neko kaže reč je o dostojanstvu. Mnogo je veće dostojanstvo sestara u medicini danas kada imaju prosečnu platu od 50.000 dinara nego u ono vreme tajkuna i bivšeg režima kada je to bilo 30.000. Da se za dostojanstvo ne brinemo, lekara bez specijalizacije onda 50-ak hiljada, danas preko 76. Mnogo je bolje i veće dostojanstvo danas. I kada pričamo o svemu onome što to dostojanstvo treba da predstavlja i u čemu treba da se vidi. Pa, u tome kako nas svet gleda, napravite razliku.
Kada je Srbija imala snage, kada je Srbija imala kičmu da zastupa svoje interese, po svim onim pitanjima koja su pomenuta u ovoj sali danas, kada je govorila -mi smo bili na pravoj strani, i onda kada se NATO na nas obrušio, 1999. godine. Za to ima hrabrosti danas, da to izgovara Aleksandar Vučić u njeno ime. Kada je Srbija imala snage da kaže - mi smo na strani našeg naroda koji je 1995. godine, na pravdi boga, u najvećem zločinu koji je zadesio Evropu posle Drugog svetskog rata, proteran iz Republike Srpske Krajine? Danas to kaže i govori, u godinama kada se o Srbiji stara Aleksandar Vučić. Nikada to nije bilo moguće za vreme bivšeg režima.
Ako ćemo o dostojanstvu i po pitanju Srebrenice, sa svojim prijateljima iz sveta, zahvaljujući ponovo zalaganju naše politike, koju jeste predsednik države definisao, mi smo uspeli da se zaštitimo te strašne stigme. Oni, nekada, koji su ovom zemljom drmali, nikada se za to brinuli nisu.
Mnogo, mnogo više dostojanstva, ali i uspeha u naporima da se to dostojanstvo zaštiti, Srbija ima danas. A koliko vidim iz današnje štampe, pored toga što brine za sebe, time što nabavlja avione, tenkove, oklopne transportere, evo je, stiže i šest sistema pancir S-1. Uporedite to sa Srbijom u kojoj se samo gledalo da se što više uništi i da se država što više oslabi, da bi neki svoje četiri firme snabdeli sa 619 miliona evra. Alal vera Đilasu i đilasima.
Što se tiče onoga šta je alternativa ovoj politici…
(Predsednik: Vreme ste prekoračili.)
Poslednja rečenica.
Alternativa ovoj politici, kada pogledate poruke bivšeg režima su poruke Aleksandru Vučiću, stavite celu glavu, ovo stiže s njihove strane, to su poruke da su samo mrtvi Vučići dobri Vučići. To su poruke koje stižu sa njihove strane. I ne zna se da li su glasnije ili više histerične onda kada Srbija beleži nove rezultate u ekonomiji, ili kada Aleksandar Vučić ličnom hrabrošću kaže - neće biti kriminala, neće biti korupcije, neće dileri da nam uništavaju decu, nego ćemo da se brinemo o svojoj budućnosti.
E, ako je to alternativa, onda je građanima Srbije sve potpuno jasno i oni kažu - hoćemo državu okrenutu svojoj budućnosti, hoćemo politiku Aleksandra Vučića, a tajkuni, Đilasi, Šolaci, Miškovići, idu u najdublji mrak prošlosti, gde im je i mesto. Hvala.