Hvala.
Reč ima Jelena Vujić Obradović.
Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, dozvolićete mi da pre svega ispred poslaničke grupe JS, s obzirom da je prvo zasedanje u novoj 2020. godini posle praznika, svim građanima Republike Srbije, kolegama, predsednici, predstavnicima ministarstva poželim uspešnu Novu godinu i srećne verske praznike i današnjeg Svetog Jovana, a s obzirom da imamo veoma važne zakone iz oblasti obrazovanja i našim đacima, prosvetnim radnicima i predstavnicima ministarstva budućeg Svetog Savu, školsku slavu i ono što je jako lepo i što smo danas čuli od ministra Šarčevića jeste da će biti uvršćene i svetosavske nagrade i da će zasluženi đaci, koji su i napredni i uporni i vredni, biti nagrađeni, što je jako važno i stimulativno u njihovom periodu školovanja i odrastanja.

Uvaženi predstavnici ministarstva, uvaženi ministre Šarčeviću, poslanička grupa JS Dragana Markovića Palme daće punu podršku svim predloženim zakonima koji su danas na dnevnom redu prvog skupštinskog zasedanja. Radi se o Zakonu o nacionalnom okviru kvalifikacija, Zakona o žigovima, Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja, to je bitno za građane Republike Srbije koji prate ova skupštinska zasedanja da napomenemo, Zakon o srednjem obrazovanju i jako bitne zakone koji se odnose u korist slepih, slabovidih, to je ovaj makaraški zakon, kojima će biti omogućeno korišćenje štampanih materijala.

Pre svega želim vaš tim koji je sada već tri godine na čelu sa ministrom Šarčevićem ispred poslaničke grupe JS posebno da pohvalim jer reforme koje ste sproveli u trenutku kada ste preuzeli vođenje jako važnog ministarstva bilo je i strategija do 2020. godine iz oblasti obrazovanja, realizovano je nekih 20%, da ste uspeli svakako zajedno sa nama ovde u Narodnoj skupštini i zakonima koje ste predložili, koje je Narodna skupština podržala, vašim timom i vašim vrednim radom, ali i stvorenim uslovima u Republici Srbiji koje svakako moramo da istaknemo i koje građani Republike Srbije apsolutno vide stvorene uslove i rezultate jako vrednog rada, što je i predsednik Vučić, koji je inicijator takvih teški reformi, ali koje su se danas pokazale veoma korisnim pa i korisnim u domenu sistema obrazovanja i vaspitanja, juče posebno pohvalio da je tim velikih vladajućih partija, uključujući svoju partiju SNS, i veliku podršku svojih koalicionih partnera SPS, JS i svih koji su glasali za ove važne reforme pokazao se kao jako dobar.

Tako da mi danas ne bismo mogli ovde da govorimo o ovim važnim zakonima, i o nacionalnom okviru kvalifikacija koji je važan jer povezuje sistem rada i sistem obrazovanja da nisu u Republici Srbiji stvoreni dobri i povoljni uslovi.

Mi smo ovde izglasali budžet koji je dobar, koji je razvojni, koji je povećao finansijska sredstva koja doprinose i vašem Ministarstvu obrazovanja i vaspitanja i gde vi na jedan pravilan i domaćinski način raspolažete tim sredstvima.

Treba svakako napomenuti da je u prethodne tri godine 900 osnovnih škola i srednjih škola, samo renovirano i rekonstruisano. To je ogroman napredak, jer na taj način stvoreni su uslovi, ne samo u velikim gradovima, poseban napredak pokazao se u manjim sredinama, čak i u seoskim školama, gde su mnoge posle 100 godina, gde ništa nije urađeno i gde su bile ruinirane, stvorili deci uslove, da mogu da rade, da mogu bezbrižno da uče, a profesorima i nastavnicima, pored brojnih promena koje su usledile, pored povećanja plata, da im je jedina briga da vaspitavaju i pravilno usmeravaju našu decu.

Svakako taj povoljan, da kažem, politički i uopšte privredni ambijent u kome možemo da govorimo sada o vaspitanju i obrazovanju na jednom jako višem nivou, vaše ministarstvo je u gotovo svim sektorima videlo, pa i kada govorimo o mreži škola, što je za mene jako značajno, jer dolazim iz manje sredine, gde postoji veliki broj seoskih škola koje su jako udaljene od gradskih škola i gde ste i pored brojnih pregovora sa školama, čak u jednom trenutku je govoreno da će mnoge seoske škole, koje imaju jednog, dva ili pet đaka, da budu ugašene, jako je značajno da ste i te škole ostavili da rade, da ti đaci mogu u svojim sredinama pohađaju nastavu.

U ovom trenutku kada se Republika Srbija bori protiv bele kuge, bori za svako novo dete, za svakog novog đaka, za Jedinstvenu Srbiju je od velikog značaja da te škole nisu zatvorene i da stvaranjem ovih uslova i vraćanjem mladih ljudi u seoske sredine, samo bismo kasnije napravili problem, jer jednom ugašena škola vrlo teško kasnije može ponovo da se otvori i da se vrati život i obrazovanje u takvu školu.

Tako da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sve reforme koje je uradilo, ocenjujemo sa visoko pozitivnim ocenama i ono što je jako bitno, jako pohvalno, jeste da ste jedino ministarstvo koje je zatvorilo Poglavlja 25 i 26. Takođe, uvek budemo iznenađeni kritikama, kada govorimo o reformama, da one treba da budu vidljive odmah, preko noći ili u roku od godinu dana. Svakako da određene, da kažem implementacija određenih programa i rešenja vidljiva je već sada, neka će biti vidljiva možda u nekom kratkoročnijem periodu 2022. – 2024. godine. Ono što je najbitnije je da vaš zacrtani plan ove implementacije tih programa i da ćete moći i po završetku ovog mandata i svojim naslednicima da ostavite jedan dobar rad, da do 2028. godine imamo jednu totalnu konfigurisanu sliku i obrazovanja i vaspitanja i svih programa i sprovedene strategije.

Poslanička grupa JS svakako podržava vaš radi i sve reforme i mi smo i u Narodnoj skupštini podržali sve zakone koje ste do sada predložili. U istinu možda i najveći broj zakona i vaše prisustvo, gotovo da je ovo mislim 11. ili 12. sednica koja je posebno sa novim predlozima zakona zakazana i uvek ste interaktivno učestvovali sa nama i posebno želim da vam se zahvalim na odgovoru sa poslednje sednice poslaničkih pitanja. Vaš tim i Ministarstvo već je prosledilo poslaničkoj grupi JS. Odgovor se tiče naše dece sa posebnim potrebama ili dece sa smetnjama u razvoju, a odnosi se na izradu Pravilnika o pedagoškom asistentu i adagoškom asistentu, što je bitno da je 12.12.2019. godine konačno izrađen i postavljen na sajt vašeg Ministarstva. Značajno je za roditelje, da ovo znaju i da mogu da pogledaju i na sajtu, da zajedno sa školama, koje su propustile i nisu na vreme dale predloge kada je Ministarstvo uputilo, da mogu da se praktično usavrše određeni pedagoški asistenti, da to mogu i sada da urade i da ćete podržati i u manjim sredinama ovaj vid pedagoške asistencije.

Takođe, Zakon o dualnom obrazovanju koji prati prethodne zakone o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o srednjem obrazovanju, za poslanike JS je jako značajan.

Mi smo ponosni na činjenicu da je moj predsednik, odnosno predsednik JS Dragan Marković Palma bio jedan od inicijatora dualnog obrazovanja i sve zakone koji su doneseni u pogledu dualnog obrazovanja mi smo podržali. Dualno obrazovanje se pokazalo da u praksi u Republici Srbiji je apsolutno izvodljivo, ali i prilagodljivo uslovima privrede u Republici Srbiji i da novom strategijom i novim vašim unutrašnjim aktima, stvaranjem novih profila koje bude tražilo tržište rada i da kažem unos novih kapitala i stranih investicija, što je takođe za nas jako značajno, jer Jagodina je grad koji vodi Dragan Marković Palma i koji prednjači po stranim investitorima.

Vi ste ministre posebno pohvalili kada je dualno obrazovanje počelo da se realizuje, da je Jagodina grad koji je dao najbolje uslove za realizaciju dualnog obrazovanja. Sada ima veliki broj profila, oko 37 profila koji mogu da se sublimiraju sa dualnim obrazovanjem. Jako je lepa i pozitivna vest da će Jagodina postati prvi grad koji će koristiti veštačku inteligenciju i kompanija koja će ući sa svojim kapitalom će raditi u mnogim sektorima od IT sektora, korišćenja veštačke inteligencije preko projektovanja pametnih gradova, što je jako bitno, jer pametna sela stvaraju mnogo veće uslove od onih uslova koje je Srbija do sada imala. To su neke sugestije koje su jako bitne.

Mi smo jako ponosni na taj Zakon o dualnom obrazovanju. To je jedan stimulans našoj deci i našim đacima da pored učenja imaju i taj praktični rad. To je značajno jer sada industrijski centri, uopšte industrije traže ne samo teorijsko znanje, već i da đaci u trenutku kada treba da počnu, po završetku škole, u stvari svršeni đaci, da imaju i određenu stručnu praksu i obrazovanje. ono što je tako bitno jeste da posebnu pažnju posvećujete zanatima, što je za Srbiju veoma značajno, jer na neku ruku ostali smo u manjku kadrova velikog broja zanata i da su u budžetu Republike Srbije plate povećane kada su u pitanju određeni zanatski poslovi.

Takođe u okviru nacionalnog okvira kvalifikacija, pored povezivanja obrazovanja i rada, stvorene su mogućnosti celoživotnog učenja što je jako značajno i usavršavanje naših kadrova da i posle završene škole, fakulteta, oni mogu da nastave i da se obrazuju.

Takođe, ono što posebno želim da istaknem jeste da, kada je u pitanju strategija obrazovanja, koja je bila predviđena do 2020. godine, bilo je realizovano samo nekih 20% od te strategije, ali da ste efikasnim radom nadoknadili gotovo do 100% realizacije svih postavljenih ciljeva i da je Evropska komisija to posebno pohvalila, na svemu što je postiglo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, tako da ono što možemo očekivati uopšte od sistema obrazovanja i vaspitanja i od vašeg ministarstva, jeste da je posao dobro odrađen i da možemo samo da nastavimo na tim kvalifikativima da eventualno zakone menjamo i uobličavamo, koji u praksi pokažu eventualno neke nedostatke, da su doneti jako dobri i jako kvalitetni zakoni. Naša deca i uopšte srpska nacija je možemo slobodno reći, visoko inteligentna, tako da stvorenim uslovima u školama, tehničkim i vaspitnim na kojima treba još više da rade, jer zaista prosvetni radnici moraju puno svog radnog vremena da posvete upravo vaspitanju i obrazovanju dece, pored porodice koja je osnovni stub društva. Taj segment je možda i najvažniji, jer na taj način im stvaraju i radnu naviku i postaju visokokvalitetni ljudi u životu.

Tako da, imamo i ono što su nam se posebno obratili prosvetni radnici, jeste prestanak zabrane zapošljavanja koje se odnosi na njih, tako da su u jednom segmentu se malo uznemirili vezano za konkurse, ali ste i to obrazložili što je jako dobro, da će najpre imati prednost prosvetni radnici koji su radili na određeno vreme do 2014. godine, ali da će biti i u februaru, martu mesecu novi konkursi za ostale radnike koji su radili na određeno vreme i oni koji nisu imali do 100% radnog vremena, kako sam vas ja razumela, tako da je to zaista dobro da će svi dobiti šansu da na konkursima imaju stalno zaposlenje u školama.

Reforme su obrazovani, visoko strukovnom obrazovanju, Fondu za nauku, Fondu za inovacionu delatnost, maturu, dualno obrazovanje iz budžeta Republike Srbije taj novac je svakako obezbeđen, tako da je sistem obrazovanja i vaspitanja podignut na vrlo dobar nivo i u tom domenu očekujemo i nikada ne možemo da kažemo da je nešto odlično, ali da zaista možemo da pariramo i svetskom obrazovanju i sutra dan naši obrazovani i srednjoškolski, visokoškolski studenti i svršeni đaci i studenti na svetskom tržištu.

Takođe, jako je bitno ne samo zakonima, ne samo rečima, kada govorimo da zaustavimo veliki problem, a to je ekonomsko intelektualne migracije koje nisu samo vezane za Srbiju, već za sve zemlje u okruženju, jer mi znamo raspadom SFRJ šta se uopšte desilo. Međutim, bitno je da je Republika Srbija stvorila realne uslove da možemo da zaustavimo odliv mladih ljudi iz Srbije u inostranstvo, da možemo da im ponudimo radna mesta, da možemo da im ponudimo i bolje školstvo, stipendije, da onaj ko želi da uči, da onaj ko želi da radi, zaista će moći da ostane u svojoj zemlji, zaista će moći da zasnuje porodicu u svojoj zemlji. Tako da, to je pohvalno, jer Srbija ima volje, Srbija ima snage. Mladi to vide, mladi se sve više vraćaju iz inostranstva i pohvalno je to da se sve više naših ljudi koji su u dijaspori, pregovaralo se da, s obzirom da se stvaraju uslovi da se vrate iz inostranstva u našu zemlju, samim tim ulaganjem i njihovog kapitala biće vrlo značajno.

Možda ono što bih posebno želela da vas zamolim jeste da kada su u pitanju seoske škole, svakako sport je jako bitan i to treba i u matičnim školama pored redovnih sportskih aktivnosti, zbog zdravog stila života i današnjeg načina na koje deca provode slobodno vreme, treba uvesti i besplatan sport kao vanškolske aktivnosti, s obzirom da sve matične škole, a dosta sam i na terenu to propratila, evo i sada je vaše Ministarstvo sa Ministarstvom omladine i sporta matičnim školama doniralo brojnu opremu vezanu i za lopte i tehnički osposobljene sale, ali treba to uraditi i u seoskim školama. Seoske škole zaista vape za fiskulturnim salama, za novom opremom, ali je jako bitno i da pored matične škole uvek forsiraju matičnu gradsku školu, da imate pravi uvid i o seoskim školama, jer još uvek postoji veliki broj seoskih škola koje nemaju kompletne tehničke uslove.

Ja verujem da vi to imate u planu, ali eto to je čisto jedna sugestija, jer jako je značajno da imaju osposobljeno i grejanje i sve druge uslove koje imaju i matične škole, tako da imate punu podršku poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, Dragana Markovića Palme i u danu za glasanje podržaćemo sve vaše predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi po potrebi i posle 18 časova.
Reč ima ministar Mladen Šarčević.
Izvolite.

Pa, zbog ovih interakcija, zbog koje ste me pohvalili, red je da kažem opet zbog vas, a i zbog javnosti, da donoseći u ovom domu određene propise je u stvari jedan prvi korak veliki. Kolega Obradović to najbolje zna, mnogo teži deo posla sledi. Znači, postaviti strateške ciljeve, odmeriti sebe u odnosu na sebi ravne i one koje želite da stignete, takođe smo uradili, ali implementacija formiranjem raznih tela veštinama, takozvanim „alatima“ to treba da se uradi. Jako je važno da to zaista šta god se dešavalo u društvu, ne bi smelo tako da se turbulentno menja, jer to nije stav jednog čoveka, niti jednog tima nego je nešto što je kontinuitet.
Ono kada govorimo o sportu, meni je jako drago da obavestim ovaj dom i javnost, da je trenutno u završnoj fazi izrada novog nastavnog plana i programa za sportske gimnazije. Ne ovo što imamo sada, ovo je surogat, ovo je opšti smer, i hajde, dođe ko dođe, i radi šta radi. Pravdaju se časovi i lakša je priča, nego ići ovo obično, pa se deca silnim vezama upiru da tamo dođu.
Radimo u šest gradova, pilot i to će biti već za sledeću školu, znači Subotica, Novi Sad, Beograd, Kragujevac, Niš i Užice i to je prva faza u šest gradova, znači različit je broj odeljenja se rade škole koje će biti vezane sa nama sa određenim sporskim savezima i Olimpijskim komitetom.
Mi smo sa jedno sedam sportskih saveza, odbojka, košarka, džudo, tenis itd, već napravili sporazume. Ovih dana pravimo sa Atletskim savezom. Forsiraćemo pre svega olimpijske bazne sportove, gimnastiku, atletiku, jer to će na opredeliti kasnije, i plivanje naravno, u smislu kako ide infrastruktura.
U tom domenu postoji druga faza. Ako želimo zdravu naciju, mi ćemo to raditi negde po mojoj proceni optimalno u negde 17, 18 gradova. Ta jedna mreža u Srbiji će dati šansu da deca imaju znanje i veštine i da mogu da plažu opštu maturu, ali imaju i komplekse sportske oblasti, kao što je - sport i zdravlje već ušao kao izborni program i kao što su – teorije treninga.
Deca će najlakše moći da studiraju oblasti kao što je Fakultet za fizičku kulturu, sportsko novinarstvo, trenerski poziv, pedagoški poziv i ono sve iz te oblasti što proizilazi, sportska medicina. To je prva i druga faza sportskih gimnazija, i to ulazi u strategiju. Tu je veći broj, značajno je organizovana drugačija nastava. Imamo učenje na daljinu, zaista drugačije organizovan sistem rada i to je najzad zahtev da se i sport i učenje moraju na isti način da tretiraju. Nikakvo popuštanje, naprotiv, jer idu na maturu.
Kada je u pitanju osnovno obrazovanje, gde zaista hoćemo da što više decu uputimo na sport, daću vam samo jednu informaciju, ove godine je počeo pilot program od 1. septembra od 304 objekta, to je 211 ustanova, pošto neka ima istureno odeljenje, jednosmenski, pedagoško obogaćeni rad kada deca ostaju u školi posle završetka redovnih obaveza, imaju ručak i najviše sporta, nema škole bez sporta. Tu je sada bitno da sagledamo i to radimo i u okviru ISP-a o kojem govorimo, će biti apsolutno sve popisano gde ima sala, gde nema sale, gde ima i mala sala za gimnastiku, gde ima čak i bazena. Ubrzo se otvara u Vrnjačkoj Banji bazen i stav je Vlade da se, gde god školsko dvorište dozvoljava, a neki manji grad nema, radi bazen u okviru školskog ambijenta.
Tako da se na infrastrukturu mnogo uložilo i 60% je uvećano u budžetu Ministarstva prosvete za ovu godinu. Imamo negde preko hiljadu objekata urađenih za ove četiri godine, nepune, tri i po godine, i to je skoro 40% urađeno. Znači, to mora dalje da se nastavi, jer dugo pre toga ništa nije rađeno. Zaista sam zahvalan i predsedniku i Vladi, koja ima razumevanja i ovo je apsolutno jedan prioritet kada govorim o sportu.
Zapošljavanje je, uz dogovor sa premijerkom i ostalim članovima Vlade, pokrenuto. Mi smo hteli da ta pravda bude zadovoljena, da ne bude to zaista samovolja niti direktora, niti lažni pritisci sindikata, nego kao i do sada, zbrinjavali smo tehnološke viškove zbog pada nataliteta na jedan najpošteniji način. Evo, neka vam kažu i svi sindikati, koliko god ne voleli mene ili vlast, da godišnje se možda tri slučajeva izvade kao neka koja moramo da prodiskutujemo. Tako ćemo i sada to da uradimo. Tako da, to smo pokrenuli, jutros imam izveštaj da je prva tura za januar negde između četiri i pet hiljada, četiri i po hiljade i pet hiljada, i to će biti promena njihovog statusa. Nije nova zaposlenost, većinom su žene mlade, sposobne za rađanje i ja očekujem da je ovo vrlo važna mera za natalitet Srbije.
Ono što je bitno da znate za vaš grad, a u sklopu promocije i razvoja centara za promociju nauke usvajanjem, opet ovde u ovom domu Zakona o nauci i istraživanjima i Fondu za nauku, mi smo napravili preko centra, promociju koja postoji, Republičkog, već tri centra, već je to viminacijum za arheologiju, za jezike, društvene nauke i petica koja dugo postoji.
Čitava mreža će imati ubrzo, ja mislim u prvih pet godina akcionog plana primene strategije, negde 16 tih centara. Jedan od centara biće Jagodina i to će biti za pedagoške nauke, zahvaljujući vašem kvalitetnom Učiteljskom fakultetu i objektu koji je u funkciji, tako da ću ovih dana doći da o tome popričamo. To će biti jedna praktična funkcija, jer zbog lošeg statusa prosvetnih radnika došlo je osipanja i nebiranja tog zanimanja, jako slabog upisa ljudi koji bi predavali u školama matematiku, fiziku i informatiku, to menjamo afirmativnim merama, novim programima i drugačijim statusom tih ljudi.
Da bi Zavod za unapređivanje koji je pomenut, koji mora da izvrši po 20 i nešto hiljada ljudi obuka, dobio partnera i pomoć, nama je sada Jagodina jako bitan partner u tome, to dobro rade, a inače već radimo neke nove centre i biće prilika kada budemo pričali o strategiji da kažemo gde se sve nalaze i gde pretpostavljamo da će biti ubuduće. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Narodna skupština Republike Srbije nastavlja svoj rad u 2020. godini upravo sa temom koja se tiče obrazovanja, dakle, sa temom koja je, može se potpuno slobodno reći, na najbolji način okrenuta potrebama ove države i ovog naroda u budućnosti.

U ovoj godini, gospodine ministre, mi definišemo, predstavljamo, i to smo već počeli da radimo, ali precizno utvrđujemo strategiju razvoja u oblasti kojom se vaše ministarstvo bavi za narednih 10 godina. Reč je o Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine i ona je inicijalno predstavljena i čeka nas u mesecima pred nama, da se korak po korak, detaljno, od jednog do drugog segmenta koji se tiču i obrazovanja i vaspitanja objasni šta ćemo to da radimo, čime ćemo da se bavimo i šta očekujemo da postignemo.

Kada smo već na toj temi, vredi reći i vredi znati da je od strane Evropske komisije, konkretno od strane njenog komesarijata za obrazovanje stigla ocena da je Republika Srbija svoju strategiju u ovoj oblasti za 2020. godinu, odnosno za period do ove godine realizovala sa uspehom od 100%. Dakle, sve ono što smo radili, što smo mi u Narodnoj skupštini raspravljali, čime se naše društvo u javnim debatama bavilo, a tiče se obrazovanja kao teme, mi smo sa velikim uspehom uspeli da iznesemo. Dakle, na tome čestitke svima koji su u tom poslu učestvovali.

Kada pričamo o tome šta je plan i šta ćemo raditi narednih 10 godina, već su postavljena tri osnovna cilja. Prvi je da se unapredi kvalitet obrazovnog procesa u celini. Drugi je da se poveća obuhvat kada je o obrazovanju reč i da se u potpunosti u praksu uvede koncept celoživotnog učenja. Treći je da se reafirmiše uloga obrazovanja u društvu. Realizujući sve ono što je potrebno da ispunimo ova tri cilja, mi sigurno pokazujemo da brinemo o perspektivi ove zemlje, naroda koji u njoj živi, na najbolji mogući način.

Sve ono što mi raspravljamo danas tiče se upravo tih koraka, modernizacije Srbije. Pričali smo mnogo puta o modernizaciji kroz koncept digitalizacije, kroz uvođenje novih servisa, kroz uvođenje svih onih pametnih, savremenih rešenja koja su danas na svetskom nivou trend i mi smo ih u milion i jednoj oblasti do sada uveli, u mnogo njih napravili smo istorijske iskorake.

Kada je reč o obrazovanju, u tom smislu, danas je jedna od tema svakako i jedinstveni informacioni sistem prosvete, koji su opet napali, iako je reč o krupnoj reformi, svi oni koji o modernoj Srbiji, uspešnoj Srbiji ne žele da znaju ništa, zato što im ne odgovara da znaju bilo šta. Da li ste nekada čuli od strane onih koji osporavaju ovaj koncept, a osporava, naravno, bivši režim, zašto to ne valja? Zašto nije dobro znati, kao što oni nikada nisu znali, koliko im ukupno đaka u škole ide? Šta uče ti đaci? Koliko njih će sa kojim uspehom da završi osnovno obrazovanje? Pa šta će posle da upišu? Ima li tu neke veze? Šta ćemo sutra da radimo kada se okrenu tržištu rada? Gde će oni sutra da se zaposle? Sa kojim primanjima? Koliko će to biti u neposrednoj vezi sa onim za šta su se školovali? Nikada se to u ovoj zemlji nije znalo, jer se niko nije na sistematičan način bavio, a danas se bavi, uvođenjem ovih modernih rešenja, odgovorima na ta pitanja.

I šta je tu loše? Pa loše je samo za one koji, poput predstavnika bivšeg režima, kojekakvih Đilasa, Jeremića, Obradovića, Tadića, moraju modernu i uspešnu Srbiju da uporede sa onim što su oni radili i što su zemlji napravili i svaki uspeh i u modernizaciji, ali i svaki drugi, dodatni je poraz njih i njihove politike, dodatni dokaz njihovog javašluka, njihovog nemara, njihovog nereda, njihovog neznanja, konačno, i njihovog lopovluka, jer nije bilo moguće da oni cvetaju, a da se Srbija gasi i kopni, pa da to bude slučajno. A mi ćemo zemlju svakako da nastavimo da modernizujemo u svakom smislu, pa i kada je reč o obrazovanju.

Tiče se onoga što raspravljamo danas, naravno, i pitanje dualnog obrazovanja, kao koncepta o kom smo govorili u ovoj sali mnogo puta i podsećali, pa da podsetimo i danas. Toliko svetskih kompanija, svetskih čuvenih, poznatih i uspešnih, dolazi u Srbiju da investira upravo u ovo vreme. Zašto? Jer kažu, između ostalog, zato što imate tako dobro rešenje kada je reč o dualnom obrazovanju, dakle, onom konceptu koji je uveo kao temu, koju je osmislio kao rešenje lično predsednik Republike Aleksandar Vučić. Prvi se za tu ideju založio i radio je sa Ministarstvom prosvete da se naprave dobri načini da mi to uvedemo u svoju praksu danas, jer poslednji podatak kaže – više od 7.000 đaka u ovoj zemlji nalazi se upravo u takvim programima, u programima dualnog obrazovanja, više od 100 škola u ovoj zemlji realizuje sa uspehom više od 30 različitih programa dualnog obrazovanja i u tome učestvuje više od 400 kompanija.

Dakle, ne samo da ima ljudi koji su zainteresovani, nego su to odlični brojevi, to su brojevi koji vam pokazuju da imamo sa čim da računamo sutra. Mladi ljudi, sposobni, pametni ljudi koji nauče mnogo više praktičnog rada nego što je to ikada moglo da se zamisli sutra će imati šta da pruže sebi, svojoj porodici, mestu u kom žive, na kraju krajeva, svom društvu i svojoj voljenoj zemlji.

Šta su nam govorili oni koji su sami sebi dodelili ulogu nekakve prave opozicije, šta god im to značilo, kritičara svega postojećeg, do da ponovo blate dobru ideju, ideju koja donosi neki novi uspeh, neku novu sreću u Srbiju. Pa ovde su nam predstavnici bivšeg režima, tada u formi poslanika koji su još umeli tu i tamo da zalutaju u salu, a danas ih nema, nego samo svraćaju do blagajne, govorili, u lice se smejali i pričali potpune nebuloze tipa – vi pravite robovima đake u Srbiji. To su nam ovde govorili narodni poslanici, predstavnici DS. Kažu – pretvarate đake u robove. Čak su pominjali i naše prijatelje i partnere iz Kine i govorili da će ti naši prijatelji i partneri iz Kine da ovde rukovode robovskom radnom snagom. Zamislite tu drskost, rekli su tada – baš kao što rade, ti naši prijatelji i partneri, u svojoj Kini, da tamo drže robove. To su nam poručivali ovde. To je pričao Balša Božović i tome su se pridruživali tada i Milojičić Kena i Aleksandra Jerkov i svi ostali.

A danas, danas se verovatno češu naknadnom pameću, jer se sećaju naših reči – dverizujete se, postajete ljotićevci i fašisti podjednako kao Boško Obradović i Dveri njegove, jer njihove priče pričate. Dverizujete se i jednog dana će vam zbog toga biti žao. Danas se kaju. Da li vidite šta sada kažu, kada su naišli na problem sa tim što su se dverizovali, što im danas Boško Obradović kolo vodi? Kažu – ma, on nas vređa, to nije ono za šta se mi zalažemo. Dockan. To je ono što ste vi danas. Na to ste se sveli, jer su to bile vaše odluke, to ste sami odabrali. Ali, to je vaš problem. I danas kad kažu i taj Balša Božović i ta Aleksandra Jerkov – Obradović je ološ ljotićevska, setili ste se kasno.

Verovatno će se kajati i zbog ovih svojih reči o tome šta je dualno obrazovanje, o tome da se zamislite, nekakvim robovima se prave mladi ljudi kojima se pruža perspektiva, koju im oni nikada dali nisu. Kritikovali su investicije, između ostalog i kineske. Pogledajte fabriku koja postoji danas na teritoriji grada Beograda, fabriku koja postoji u Obrenovcu. U onom momentu kada je Aleksandar Vučić rekao – ovde će da nikne fabrika, ovde će ljudi da rade i biće u stotinama merena nova radna mesta koja donosimo, lagali su, vrištali, histerisali – neće od toga da bude ništa, to će da bude 10 puta manje, 100 puta manje.

Danas mi uopšte ne pričamo o stotinama radnih mesta koja nisu nikakav plan, nego postoje. Više od 3.000 ljudi danas „Meita“ u Obrenovcu samo zapošljava i tu rade ljudi ne samo sa teritorije te opštine, nego dolaze iz raznih opština. Takvih primera ima u celoj Srbiji, da krenete od najsevernije tačke, od ulaza na našu državnu granicu pa sve do samog juga, vi ćete od mesta do mesta, od grada do grada, od opštine do opštine da nailazite samo na fabrike i pogone koje je doveo u Srbiju Aleksandar Vučić, investicije koje je lično obezbedio zalažući se svojim autoritetom, ali i nalazeći rešenja da mi postanemo za svetske kompanije.

U tim fabrikama, u tim pogonima, a stotinama se mere, danas mi možemo da kažemo, imamo nova radna mesta, postojeća i stvarna koja se mere stotinama hiljada.

To su rezultati kada se brine o zemlji, to su rezultati kada se stara da i dualnim obrazovanjem kao rešenjem, ali i svim drugim što podrazumeva celoživotno učenje, ponovo se na to vraćamo. Mi razmišljamo pametno kažemo gradićemo svoju budućnost strpljivo i mudro. Podsećao je tada na reči legendarnog Šimona Peresa koji mu je kazao u neposrednom razgovoru ima svoje mesto u svetu, ima svoje mesto obezbeđeno u budućnosti onaj narod koji zna da đaci pored toga što uče moraju određeni broj sati svakoga dana da rade, a radnici pored toga što rade moraju određeni broj sati svakoga dana da uče. Onaj ko se tako postavi taj svoju budućnost kreira na pravi način. Onaj ko o tome ne razmišlja, taj je dozvolio da ga vreme gazi, a Srbija sigurno neće da dozvoli da u mestu tapka, a kamo li da se vraća u mrak prošlosti. Srbija će da se bavi projekcijom i kreiranjem sopstvene budućnosti. To je politika Aleksandra Vučića i SNS, između ostalog i kada je reč o obrazovanju i vaspitanju.

Kada pogledate šta su rezultati, šta su efekti, šta mogu da očekuju mladi ljudi koji prolaze kroz naše programe obrazovanja i vaspitanja danas. Vidi se već u ovom trenutku šta smo uspeli da obezbedimo radeći strpljivo i mudro implementirajući ta rešenja i u ovoj oblasti, između ostalog koju jeste osmislio i projektovao Aleksandar Vučić. Danas mi možemo da kažemo – ljudi nezaposlenost u ovoj zemlji, stopa nezaposlenosti pala je ispod 10%. Kada se sećate da se to desilo prošli put? Sigurno ne u vreme onih genija koji su u stanju da vam kažu ne treba vam fabrika u Obrenovcu ili ne treba vam auto-put u Obrenovcu koji danas jeste realnost i svako može golim okom da ga vidi, baš kao i tu i mnoge druge fabrike.

Kojekakvi tajkuni poput Dragana Đilasa koji hladno izgovore – ne trebaju nama nikakvi auto-putevi. Pa, ne trebaju njemu, ne trebaju njemu i onima poput njega jer oni po Srbiji i ne idu. Njih ne zanima put ni auto ni bilo kakav drugi. Oni i ne znaju kako narod živi, oni i ne znaju kako Srbija izgleda. Uostalom kada putuju oni avionima putuju. Bitno im je ne šta treba narodu, nego šta treba tajkunima. Ali, kada se razmišlja na drugi način onda vam je, pa eto, prosto, ponekad smešno, mada je i gorak ukus tu prisutan kada slušate te ljude, genije za sve i svašta, ali izgleda samo pametne i samo uspešne kada je trebalo stotine miliona evra na svoje račune da nekako smeste, kao što je učinio upravo taj Dragan Đilas, a potpuno nesposobni, nezainteresovani za bilo šta kada je o narodu reč.

Imaju li oni neki put da prstom pokažu i kažu – evo ovo smo mi uradili, ovo je od nas ostalo? Nemaju ni jedan. Zato im smetaju oni koji je izgradio svojim radom Aleksandar Vučić, koji je obezbedila politika SNS. Miloš Veliki koji kroz Obrenovac prolazi, ali i kompletan Koridor 10 i južni i istočni krak i sve ono što se tiče novih radnih mesta u ovoj zemlji, može samo da im smeta jer ih podseća na to ko su, šta su i šta su oni ostavili.

A, to kako ćemo da projektujemo potrebe Srbije i kako ćemo na njima da radimo, između ostalog i kroz programe obrazovanje neposredno se tiče Strateškog plana koji nosi ime „Srbija 2025“ i koji jeste predstavio građanima ove zemlje lično predsednik države Aleksandar Vučić. Tu imate bukvalno sve elemente. Šta ćemo da radimo, kako ćemo da se brinemo za tu budućnost, kako da izgrađujemo. I kroz nove auto-puteve koji nam, da trebaju, svakako nam trebaju, kroz nove fabrike i investicije koje nam apsolutno trebaju i koje ćemo da privlačimo uspešno kao danas, pa i još uspešnije.

Kroz onu elementarnu infrastrukturu poput kanalizacione za koju nikada nisu brinuli pripadnici bivšeg režima. Nije im na pamet padalo da urade bilo šta. Računaju valjda, nije postojalo deceniju pre mene, pa neće ni u ovim decenijama kada ja drmam, a šta će posle da bude to je tuđa briga. Vidite danas kada se o Srbiji staraju ljudi kojima je stalo. I ti projekti, te vrste infrastrukture ulaze u budžete i pronalaze se rešenja na svetkom tržištu novca da se to finansira, jer može da se uradi sve kada se brine, kada se razmišlja, ali kada se radi domaćinski pa može i da se finansira.

I u tim planovima, strateškim planovima u programu „Srbija 2025“ nalaze se i naučno-tehnološki parkovi, ali i drugi objekti od krucijalno važne infrastrukture, kao što je reč o kliničkim centrima. Kada ih je bilo u ovoj zemlji, kada smo mogli da kažemo – evo vidite izgradili smo ih i opremili pre Aleksandra Vučića i SNS? Odgovor je jasno, apsolutno ih bilo nije na taj način nikada.

Tu naravno i ovo obrazovanje ima svoje značajno mesto. Mladi ljudi mogu da očekuju da će zahvaljujući tim investicijama i tim planovima koji su sadržani u projektu „Srbija 2025“ moći da očekuju i mnogo više posla u Srbiji, ali i bolje uslove za život, svakako i bolji standard i projektovano je i najavljeno. Može Srbija tu 2025. godinu da sačeka sa još dodatno značajno boljim primanjima, prosečnim primanjima.

Već danas kada pogledate nekih 500 evra u proseku ili nešto više od toga. Dosta je bolje kada se uporedi sa prosečnih 320 i nešto koliko je bilo u vreme bivšeg režima, tih ostataka žutog preduzeća Đilasa i ostalih. Može Srbija da dođe i do nekih 900 evra primanja u proseku ako bude taj plan sprovodila onako kako je predviđeno. Mogu značajno dodatno i penzije da porastu, koje jesu danas veće nego ikada, ali naravno svi kažemo treba da budu još veće, zaslužuju da budu veće. Ima ko da radi na tome da budu veće, ali treba da se pridržavamo toga što smo zacrtali i za šta imamo, a to smo do sada, verujem nedvosmisleno pokazali, imamo snage i imamo znanja da sprovedemo.

Mogu naravno samo da pričaju bajke i da izmišljaju kojekakvi pripadnici bivšeg režima da sve to nije realno, da ne može Srbija za šest godina, zamislite, da dođe do proseka od 900 evra, ali u isto vreme, u istom dahu da izgovaraju zamislite ali ako oni budu na vlasti, kao da nikada nisu bili, kao da ne znamo šta su radili, ali samo ako oni budu na vlasti, e onda može za šest meseci do proseka od 1000 evra. Da li vam to zvuči kao da ima smisla? Da li to zvuči uverljivo? Ovi osmesi koje vidim, dobara su mi odgovor kako vam sve to zvuči.

Naravno, da je reč o notornim budalaštinama, ne samo da nije bilo, nego je bilo tih 320 u proseku. Nego uporedite bukvalno šta god hoćete, koji god hoćete segment života, kakva je bio tada, a kakav je danas, pa da vidimo šta je koliko drugačije i bolje bilo, bolje samo za njih naravno. I, kada govore o tome da je nemoguće da se ostvari ovaj plan, pa evo, kažu im ekonomisti ovih dana, moguće, naravno, da je jeste. Imamo čak i primer u neposrednom okruženju, Rumunija je uspela da značajno poveća svoja primanja i svoj životni standard, a da nema ni tu vrstu investicija, tu vrstu strateškog ulaganja, niti onaj ritam rasta koji mi planiramo da ostvarimo.

A kada o rastu govorimo, pa, šta je bolje, današnji rezultati koji kažu za prethodnu godinu celu 4,4% rasta u ovoj zemlji, ili prethodni kvartali u odnosu na ovaj trenutak u kome sada govorimo. To su sve rezultati koji nas stavljaju bukvalno u svetski vrh. Kada to uporedite sa ne rastom, nego minusom od tri zarez nešto u 2009/10. godini, potpuno vam je jasno da je Srbija danas drastično drugačija zemlja u pozitivnom smislu, drugačija zemlja.

Ne samo da može, nego pošto je bilo pitanje ovde postavljeno danas, kako nas svet vidi i kako nas meri, da li to doživljavaju na ovaj način. Pa, nego šta nego doživljavaju. Kažu, nismo dovoljno vredni, misli neko na strani. Gospodine ministre, da li su zatvorena, mislim da sam i to čuo danas, Poglavlja 25 i 26? Pa, to je taj svet rekao. I to taj svet tako vidi. I te najbogatije, najuspešnije zapadne zemlje kažu, evo u toj oblasti, mi smo sigurno dovoljno dobri da nismo ništa lošiji od njih, u koje čemu još smo i bolji.

Oni koji kažu da im smeta što nam priznanja odaju i MMF i Svetska banka i Evropska komisija, jer ih politički iz nekih razloga ne vole. Ja se nadam da vole bar UN, to valjda ne bi nikome smelo da bude sporno. Da li znate šta kažu UN? Ujedinjene nacije kažu i to su rekle pre nekih mesec dana, da je Srbija po njihovom parametru koji se zove indeks ljudskog razvoja trenutno od 189 država ukupno na svetu rangiranih 63. Da se nalazi u samom vrhu. Dakle, četiri kategorije postoje za taj ljudski razvoj, najrazvijenije, visoko razvijene, srednje i nisko. Mi smo tu na samom vrhu visoko razvijenih po tome što su oni izmerili i rekli su još zašto smo tu gde smo. Zbog izuzetnih rezultata kada je reč o finansijama i ekonomiji u prethodnoj godini, zbog izuzetnih rezultata u oblasti obrazovanja između ostalog.

Dakle, to je odgovor na pitanje kako nas svet vidi, a može da nas vidi na taj način kada nas predstavlja poput predsednika države, Aleksandar Vučić, svi znate i ne moram to da vam govorim, koliko je lično doprineo tome da danas imamo na istorijsko visokom nivou odnose i sa političkim zapadom i sa istokom i sa bilo kim drugim u svetu. Takve rezultate u smislu odnosa i sa Evropom i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom, mi u ovoj zemlji nismo imali nikada, ali to je trebalo umeti da se obezbedi, to je trebalo znati da se napravi.

Kada neko kaže reč je o dostojanstvu. Mnogo je veće dostojanstvo sestara u medicini danas kada imaju prosečnu platu od 50.000 dinara nego u ono vreme tajkuna i bivšeg režima kada je to bilo 30.000. Da se za dostojanstvo ne brinemo, lekara bez specijalizacije onda 50-ak hiljada, danas preko 76. Mnogo je bolje i veće dostojanstvo danas. I kada pričamo o svemu onome što to dostojanstvo treba da predstavlja i u čemu treba da se vidi. Pa, u tome kako nas svet gleda, napravite razliku.

Kada je Srbija imala snage, kada je Srbija imala kičmu da zastupa svoje interese, po svim onim pitanjima koja su pomenuta u ovoj sali danas, kada je govorila -mi smo bili na pravoj strani, i onda kada se NATO na nas obrušio, 1999. godine. Za to ima hrabrosti danas, da to izgovara Aleksandar Vučić u njeno ime. Kada je Srbija imala snage da kaže - mi smo na strani našeg naroda koji je 1995. godine, na pravdi boga, u najvećem zločinu koji je zadesio Evropu posle Drugog svetskog rata, proteran iz Republike Srpske Krajine? Danas to kaže i govori, u godinama kada se o Srbiji stara Aleksandar Vučić. Nikada to nije bilo moguće za vreme bivšeg režima.

Ako ćemo o dostojanstvu i po pitanju Srebrenice, sa svojim prijateljima iz sveta, zahvaljujući ponovo zalaganju naše politike, koju jeste predsednik države definisao, mi smo uspeli da se zaštitimo te strašne stigme. Oni, nekada, koji su ovom zemljom drmali, nikada se za to brinuli nisu.

Mnogo, mnogo više dostojanstva, ali i uspeha u naporima da se to dostojanstvo zaštiti, Srbija ima danas. A koliko vidim iz današnje štampe, pored toga što brine za sebe, time što nabavlja avione, tenkove, oklopne transportere, evo je, stiže i šest sistema pancir S-1. Uporedite to sa Srbijom u kojoj se samo gledalo da se što više uništi i da se država što više oslabi, da bi neki svoje četiri firme snabdeli sa 619 miliona evra. Alal vera Đilasu i đilasima.

Što se tiče onoga šta je alternativa ovoj politici…

(Predsednik: Vreme ste prekoračili.)

Poslednja rečenica.

Alternativa ovoj politici, kada pogledate poruke bivšeg režima su poruke Aleksandru Vučiću, stavite celu glavu, ovo stiže s njihove strane, to su poruke da su samo mrtvi Vučići dobri Vučići. To su poruke koje stižu sa njihove strane. I ne zna se da li su glasnije ili više histerične onda kada Srbija beleži nove rezultate u ekonomiji, ili kada Aleksandar Vučić ličnom hrabrošću kaže - neće biti kriminala, neće biti korupcije, neće dileri da nam uništavaju decu, nego ćemo da se brinemo o svojoj budućnosti.

E, ako je to alternativa, onda je građanima Srbije sve potpuno jasno i oni kažu - hoćemo državu okrenutu svojoj budućnosti, hoćemo politiku Aleksandra Vučića, a tajkuni, Đilasi, Šolaci, Miškovići, idu u najdublji mrak prošlosti, gde im je i mesto. Hvala.

Hvala.
Reč ima Mladen Šarčević. Izvolite, ministre.

Zahvaljujem narodnom poslaniku što je postavio pravo pitanje i temu čemu uopšte uvođenje JISP-a. Znači, zaista, ako se zemlja u potpunosti digitalizuje, ako su nam uzori Finska, Estonija, Singapur, Južna Koreja i Kina, koja je džin u obrazovanju i čemu hoćete, onda je zaista to pitanje suvišno. Da ga možda neko drugi uvodi, možda bi bilo najbolje na svetu. Ali, ta pojava nekog nihilizma, da sad šta god se radilo sa strane koju drži pozicija i vlast da ne valja, samo zato što ona radi, to je ona priča da staviš naočare da ne vidiš most, auto-put, fabriku i sve drugo. Ali, ne znam čemu vodi sama pomisao da ako neko obeća prosvetnim radnicima odmah za šest meseci 700 evra, pa, imao je priliku. Ali, iz kojih 700 evra? Pa, od tuđih para. Ti moraš da napraviš prvo pare, pa da onda daš svojih 700 evra, a ne da vidiš da je neko drugi napravio, pa ćeš sad tamo gde je on mislio da uloži, ti, da kažeš da je pametnije da se skine, da bi ispao ti važan i pametan i dao 700 evra.
Taj besmisao je svakodnevni. I sve ovo što se radi, ne radi se zarad njih, radi nekih medija, radi se zarad dobrobiti dece i omladine Srbije. Bar sam ja tako doživeo svoju funkciju i ulogu koju radim.
Ali, imate priliku, recimo, da mi smenimo direktorku jedne osnovne škole u Šapcu, zamislite zašto - potkradala sistem, 14 strana izveštaja republičke inspekcije, dva lažna odeljenja, pride tri lažna radna mesta, manipulacija sa decom sa posebnim potrebama, to su oni IOP-i, kada dobijete bolju zaposlenost i tu dobijete negde osam ljudi više, puta 12 meseci, puta bruto plate, to je od sedam do devet miliona para. Znači, potkradanje budžeta. Za to se krivično odgovara. Ne, videćete gradonačelnika Šapca, sadašnjeg, da uporno po tamo onoj regiji zamagljuje i stavlja neke čudne naočare i objašnjavaju da to nije tačno. Pa, na sajtu Ministarstva imate republičku inspekciju, pa ako njoj ne verujete, ne znam kome verujete. Tamo sve piše tačno šta je žena radila.
Da je cela priča još tačnija, u novembru mesecu stopiramo račun škole, da isprave to, jer to ne može da se radi. Kad bude taj JISP, ne može da se radi to, nema potkradanja sistema. Mi smo uštedeli preko milijardu samo na platama prosvete, ali nismo je samo vratili u budžet, dobili smo na hiljadu drugih načina da poboljšamo rad sistema - uveli smo taj jednosmerski rad, uveli reformu gimnazije, to je nova zaposlenost, to zahteva druge ljude. Ali, ako potkradate sistem, onda nemate to. I neko stane u političku zaštitu nečega što se ne brani.
Verovatno će ići krivična prijava. Neko brani da je to iz političkih razloga. Možete misliti. Recimo, 16 puta ja objasnim jednom poslaniku koji ne dolazi na svoj posao, ja objasnim da on kao pravnik mora da zna da ministar nema instituciju zapošljavanja nikoga, toliko bi morao da zna. I uporno ću, stoti put da kažem, ja održim 16-og pres konferenciju i dam mu podatke republičke inspekcije za svako radno mesto u Ćurpiji, visokoj školi, i to nije dovoljno. Ponovo čovek juče, kao Švaba tra-la-la, ja ne znam na kom to času je on učio, koji predmet je učio i koji fakultet je završio. Zaista sumnjam u njegovo inicijalno obrazovanje. Ni dokazi, egzaktni dokazi, ja sam sve novinare uputio da direktno odu do republičke inspekcije, da sve podatke uzmu, dobiće sve, od a do š, i to kao nije važno i nije dovoljno.
Znači, taj besmisao da JISP ne treba, ne valja, to je nihilizam. To je onaj Ludski pokret, da rušimo mašine.
Kako ćemo da vrednujemo kvalitet rada u visokom obrazovanju, da vas pitam? Hoćemo li da proveravamo nekom dodatnom maturom svakog studenta koji završi fakultet? To ne radi niko u svetu. Postoje druge vrste indikatora. Jedan su poslodavci, jedan je internacionalizacija, a jedan stičete kroz ono a šta je taj mladi čovek završio i gde to poslodavac vidi. Ne morate mu znati ime i prezime. Biće zaštićen. Imate JOB, vi vidite pojavu. Vidite da je taj studirao efikasno, da je dao u roku fakultet, da ima visoke ocene, da se dobro zaposlio, kod dobrog poslodavca, ima veliku platu. E, to je pokazatelj mladim ljudima koji fakultet da upiše a koji da ne upiše. Uz strogu primenu pravila da li imaš finansijsku podlogu, da li imaš bankarsku garanciju, da li imaš dovoljno kadra. Pa, znate li koliko je samo pooštrena politika akreditovanja fakulteta, studijskog programa? A šta će taj JISP da kaže? Pa, direktno će biti veza NAT. Ovde smo ga osnovali, Zakonom o visokom, telo za akreditaciju, nacionalno, koje je nezavisno, da će reći da sad vi podnosite listu profesora koji već rade na 15 mesta. Da, sad sistem pocrveni, vidite da to ne može.
Otuda ćete videti da će se ta slika pristojnosti i kvaliteta i na visokom vrlo brzo pokazati. Zato smo krenuli od strukovnog. A tek da ne govorimo o tome koliko ima kuhinja, koliko ima terena, koliko ima čega i kako brzo imati analitiku.
Sada, dok dobijete podatke analitičke za nešto, diskutabilno je da li možete da ih iskoristite, su teške priče sa mnogo ljudi, tako da o tome možemo da pričamo satima šta je JISP, šta rade ljudi koji negiraju sve ono što se kvalitetno uradi. Pa, neka ga uradi ko god hoće kvalitetno. Za ono što je dobro, skidaj kapu. Kritikuj ono što ima smisla. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite.

Dobro, gospodine ministre, šta je taj, Balša Božović je u pitanju, jel tako, završio, ja iskreno ne znam. Verovatno je teško i njemu da da odgovor na to pitanje, ali čini mi se da sam čuo i znam da je to što je završio, završavao nekih desetak, ako ne i nešto više godina, ako je o studijama reč, i da je nekako uspeo da završi više od polovine svog školovanja nekako u mesecima pre nego što je trebalo da postane poslanik u ono njihovo vreme, kako takođe ne znam, ali kažu da ga na spisku, zvaničnoj evidenciji koja postoji, onlajn studenata Pravnog fakulteta nema. Kako ga nema ako je to završio, tako ne znamo, ali sve je to vrlo malo važno pošto je reč o vrlo malo važnom čoveku.

Ono što jeste bitno, kada pričamo o modernizaciji, između ostalog i u ovoj oblasti o kojoj govorimo danas, pa reč je o dobrim koracima na ostvarenju onoga što mi zovemo ostvarenjem srpskog sna, a taj san je projektovan, osmišljen upravo za te mlade ljude koji se školuju danas, koji će sutra da rade, koji će da budu angažovani negde na tržištu u nekoj dobroj, uspešnoj firmi, koja je ovde došla zahvaljujući investitorima koji su Srbiju prepoznali ili će možda čak formirati svoje kompanije, što bi bilo još i bolje i lepše, pa da onda druge mlade ljude angažuju i zajedno sa njima rade i stvaraju.

Njima su namenjene sve te investicije o kojima primam. Za njih su predviđena povećanja standarda i kada je reč o platama i sve drugo. I ovih 900 u proseku da bude samo nešto što će biti orijentir, a da pokušaju svi oni da napadnu i bolje od toga, da se nadaju, a imaju i sa čim, imaju realnog osnova da očekuju da će biti i više i bolje od toga. To će nam omogućiti rast o kome će, između ostalog, u Davosu da govori Aleksandar Vučić, da objasni kako to Srbija uspeva da tako dobre rezultate ostvari kada je reč o rastu, a reč je o skupu na kome će, naravno, govoriti Donald Tramp. Jasno vam je na kome se mestu govori i koliko su važne stvari koje se pokreću tamo. Taj srpski san treba da podrazumeva i podrazumevaće i dobre načine da ti mladi ljudi ne samo rade, nego imaju i način da osmisle kako žive sa svojim porodicama, razmišljaju o tome da dobiju stanove, u čemu će država da im pomogne, kupe svoje prve automobile, u čemu će država da pomogne, dakle, sve ono što je danas u Srbiji realnost, zahvaljujući politici Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.