Zahvaljujem, predsedavajuća.
Pitanja postavljam u ime Srpske napredne stranke ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a u vezi sa doktoratom naše koleginice Ane Stevanović.
Dotična koleginica je Đilasov pulen koja druge proziva da su plagijatori i traži ostavku nekih članova naše Vlade, naravno kako bi skrenula sumnju sa njenog, u najmanju ruku mogu reći, sumnjivog doktorata.
Ana Stevanović je 2016. godine izabrana za narodnog poslanika sa liste Saša Radulović „Pokret dosta je bilo“ i to nije slučajnost jer je upravo njena majka zaposlena u Agenciji za borbu protiv korupcije. Na taj način Saša Radulović je bio skrenut sa pažnje Agencije za borbu protiv korupcije.
Godine 2018. Ana Stevanović postaje člana predsedništva Đilasove stranke „Slobode i pravde“, i posle toga daje izjavu da ona u potpunosti razume ljude koji su sa motornim testerama upadali u RTS, kao i njihove razloge i motive.
U tom istom intervju ističe da su njene oblasti koje najviše poznaje kultura i informisanje. Ja bih javnost podsetila da je ona upravo 2017. godine ovde u skupštinskoj sali posle održane pridike o ponašanju nekih narodnih poslanika uličnim rečnikom opsovala, citiram: „Ma terajte se svi“. I toliko o njenoj kulturi i informisanju.
Ali, da se vratimo na njen doktorat. Ana Stevanović je 2015. godine doktorirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i naziv njene doktorske disertacije nosi „Kreativnost menadžera i uticaj na organizacione inovacije ustanova kulture“. Mentor joj je bio profesorka Tijana Mankić.
Sumnja da je doktorat Ane Stevanović plagijat potkrepljuju činjenice da su neki bivši članovi Nacionalnog saveta visokog obrazovanja uvidom u doktorat utvrdili da su određeni tekstovi prepisani iz nekih drugih naučnih dela. Tu se pre svega misli na autora Mišela Manforda, gde se jasno vidi da su određeni delovi teksta prepisani, odnosno prevedeni sa engleskog na srpski od reči do reči.
Zanimljivo je i to da se samo na jednoj strani njene doktorske disertacije nalazi desetak slovnih grešaka, ali nije to slučaj samo sa jednom stranom već se to često ponavlja u doktorskoj disertaciji, a sigurna sam da se slažete sa mnom da je to nedopustivo za jedna doktorat. Ovu tvrdnju potkrepljuje i gospodin Mario Spasić, koji je imao uvid u ovaj doktorat.
Ovo je svakako razlog da se doktorat Ane Stevanović preispita, ali bez pritiska i ucene, kao što je to bila prilika i praksa preispitivanja i donošenja odluke o akademskoj nečestitosti pojedinih doktorata.
Mi iz SNS zalažemo se da su aršini jednaki za sve. Razlog zbog kojeg postoji sumnja da je jasan, a to je da je rektorka Beogradskog univerziteta dozvolila da se odluke Odbora za profesionalnu etiku donose pod pritiskom i ucenom.
Sami smo svedoci da pre dva dana studenti koji su ocenjivali rektorku Beogradskog univerziteta odlučili da izađu na izbore i to kao grupa građana „1 od 5 miliona“. To je svakako nezamislivo s obzirom da su oni politička organizacija, a ne nešto drugo kako su se predstavljali. I te kako je protivpravilan jedne nezavisne ustanove kakva treba da bude univerzitet.
Predlog našeg predsednika, Aleksandra Vučića, da se svi doktorati digitalizuju i tako budu dostupni za plagijat analizu, svakako je opravdano sa aspekta akademskog integriteta. O ovome je pre nekoliko dana govorila i rektorka Beogradskog univerziteta na RTS, ali je više puta ponovila da je ovo skup proces i da je moguće sada trenutno da se sprovede samo danas na tri fakulteta u Beogradu.
Takođe, tom istom prilikom je izjavila da se vode pregovori između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i KONUS u vezi finansiranja preispitivanja doktorskih disertacija, pa bi ovom prilikom takođe postavila pitanje ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – dokle se stiglo sa tim pregovorima?
Na kraju, još jednom apelujem da se doktorat gospođe Ane Stevanović preispita da li je plagijat, u što kraćem roku, i da princip akademske čestitosti važi za sve, ali bukvalno za sve, bez obzira da li oni podržavaju Đilasovu ili neku drugu politiku. Zahvaljujem.
