Zahvaljujem, koleginice.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije? (Ne)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavamo vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Doktor Aleksandra Tomić, Dubravka Filipovski, Biljana Pantić Pilja i profesor doktor Žarko Obradović.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 14. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Siniša Mali, ministar finansija, profesor doktor Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Jelena Tanasković, državni sekretar u Ministarstvu finansija, doktor Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku, Filip Šanović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra finansija, Ana Tripović, vršilac dužnosti direktora Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Snežana Lakčević, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku, Zoran Jančić, vršilac dužnosti pomoćnika direktora Republičkog zavoda za statistiku i Ivana Steljić, samostalni savetnik u Upravi za javni dug u Ministarstvu finansija.
Primili ste amandmane koji su na predlog podneli narodni poslanici Milorad Mirčić, Miljan Damjanović i Marijan Rističević.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Srpska radikalna stranka je u principu iznela svoj stav u načelnoj raspravi kada je u pitanju ovaj predlog izmena i dopuna zakona, sa naglašenim strahom da treba voditi računa i na koji način se zadužuje Srbija, bez obzira da li je to po kreditnoj liniji ili emitovanjem hartija od vrednosti.

To što neko želi da prikaže da je ekonomska moć Srbije, gledajući na osnovu ukupnog javnog duga, tolika da može da servisira taj javni dug, to nije baš toliko pouzdano, to je više onako jedan marketinški deo, odnosno propagandni deo politike koja se vodi u Srbiji. Nije toliko ni alarmantno, istine radi, ali ne može baš da služi da se opustimo i da uljuljkujemo se u činjenici da Srbija je sve jača i jača ekonomski, jeste unutar Srbije sređeni su neki odnosi kada su u pitanju finansije. Ali, kada su u pitanju međunarodne obaveze, kada je u pitanju dug, samo to smo već i rekli, javni dug Srbije je oko 24 milijarde evra.

Sada se to prikazuje kako je u odnosu na ukupan BDP smanjen procenat. To smo već navikli. To je statistička malverzacija, odnosno mogućnost kroz statistiku da promenite metodologiju obračuna i onda dobijete umanjenost u zavisnosti koja vam je osnova obračuna, da li uzimate da je to prema dolaru ili prema evru, tako ćete moći da kalkulišete i da izražavate različite procente u odnosu na BDP. I samo je to razlog zbog čega SRS jednostavno upozorava, treba biti pažljiv, treba biti obazriv.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala biće omogućena veća baza potencijalnih investitora koji će ulagati u domaće hartije od vrednosti. Usaglasiće se i odredbe Zakona o tržištu kapitala sa odredbama Zakona o javnom dugu.

Kada smo kod javnog duga, ja bih podsetila na neke podatke o kojima smo imali prilike da čujemo i u načelnoj raspravi, ali i ranije tokom novembra i decembra meseca kada smo raspravljali o rebalansu budžeta i o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu.

U 2008. godini javni dug je porastao sa 8,7 milijardi na 17,7 milijardi dinara. Na kraju 2018. godine javni dug jeste bio 23 milijardi dinara, ali to ne znači da je to bilo povećanje zaduženosti, jer je smanjeno učešće javnog duga u BDP na 51,3%.

Ako posmatramo deficit u budžetu od 2008. do 2012. godine, vrednosti su se kretale od minus 2,5 do minus 6,4%. Godinama posle toga javni dug je zapravo pokrivao te deficite. Taj dug je 2014. godine bio 70% PDB, a posle toga je počeo da pada i došao na nešto više od 50% PDB. Ovi podaci nam pokazuju da je javni dug…

Molim da samo napravimo pauzu par minuta. Nastavićete, koleginice.
Izvinite, koleginice, molim vas.
Nadam se da će kolegi novinaru i fotoreporteru ukazati pomoć stručne službe.
Izvolite. Izvinite još jednom.

Hvala vam, predsedavajući.
Dakle, kao što sam govorila, ovi podaci pokazuju da je sada javni dug pod kontrolom. Zaustavljeno je povećanje javnog duga koje je započeto u 2008. godini.
Srbija se nalazi na međunarodnom tržištu kapitala i imali smo dve uspešne emisije evro obveznica. To utiče na dalji ekonomski razvoj naše zemlje i treba zadržati efikasnost na tržištu kapitala i očuvati poverenje investitora.
Srbija prvi put ima emisiju obveznica u evrima na period od 20 godina, a tako dug period upravo govori o tome da investitori imaju poverenje u našu ekonomiju. Radi se i na tome da se Srbija poveže sa evropskim tržištima. U tom smislu je dobro što je Srbija otvorila Poglavlje 4 u pregovorima sa EU, koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala.
Zbog svega navedenog treba glasati za ovaj predlog, jer će u određenoj meri pomoći u održavanju kredibiliteta ekonomije koji smo podigli na zadovoljavajući nivo. Hvala.

Zahvaljujem.
Izvinite još jednom što sam vas prekinuo.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer, po amandmanu.

Zahvaljujem.

Hteo bih da se nadovežem na ovu diskusiju kolega. Krenuću od jednog pitanja koje sam dobio na jednoj od društvenih mreža, a vezano za moju diskusiju kada sam kao ovlašćeni predstavnik govorio o ovom zakonu. Pitanje je bilo – zašto kada Vlada i država tako dobro finansijski stoje, odnosno kad su nam tako dobre finansije, kako kaže taj gospodin, zašto se, kaže, zadužujemo?

Pa, ne treba mešati te dve stvari. To što stojimo dobro finansijski je jedna stvar. To ne znači da imamo dovoljno sredstava da finansiramo u jednom trenutku sve projekte koje u tom trenutku izvodimo. A mi smo, podsetiću vas, u poslednjih nekoliko godina započeli veliki broj projekata, a najavili smo našim programom do 2025. godine ogromna ulaganja, naročito u infrastrukturu. Takve projekte je nemoguće finansirati, ne znam koliki suficit u budžetu bi trebalo da imamo da bismo takve projekte finansirali iz budžeta.

Druga stvar, kamatne stope po kojima se mi zadužujemo, naročito kada govorimo o setu ovih zakona koji je trenutno na dnevnom redu, su toliko male da nam neko praktično plaća da uzmemo kredit. Ne bukvalno, naravno, mi ćemo taj kredit morati da otplatimo, ali kamatna stopa je niža od inflacije. Dakle, kamatne stope na ove kredite koje uzimamo su niže, oni su u evrima, a kamatne stope su niže od inflacije u evro zoni. Dakle, praktično, kamatna stopa je negativna. Dakle, uzimamo izuzetno povoljne kredite.

Što se tiče nedoumica u vezi sa našim stepenom zaduženosti, evo, i koleginica Žarić Kovačević je rekla, u poslednjih pet godina mi smo smanjili našu zaduženost za preko 20% BDP. Naša zaduženost, rekla je premijerka pre nekoliko dana, je pala ispod 50%, što će reći, ukoliko nastavimo ovim tempom, mi do kraja godine možemo da smanjimo zaduženost na nivo od 45%, što je, podsetiću vas, propisano Zakonom o budžetskom sistemu, koji je donet davno i prekršen davno, tad kada je donet, jer je u tom periodu krenula da raste dramatično naša zaduženost u odnosu na BDP.

Jeste naša zaduženost, da kažemo, u apsolutnom iznosu 24 milijarde otprilike ili 23,9 milijarde, čini mi se, tačno. Ali, mnogo je važniji parametar kolika je zaduženost u odnosu na BDP, jer vi taj novac vraćate iz tog BDP. Tako da, taj parametar je evidentno i jasno kao dan vrlo važan.

Što se tiče strukture našeg duga, evo, koliko se sećam, pre dva dana je ministar Siniša Mali rekao – mi smo u poslednjih nekoliko godina upravo smanjili strukturu, popravili strukturu našeg duga, odnosno smanjili učešće dolarskog duga u ukupnom dugu. Zašto? Zato što se pokazalo da dolar u poslednjih nekoliko godina raste u odnosu na evro, te nam ti dolarski krediti, naravno, u ovom trenutku mnogo manje odgovaraju u smislu da kamata na njih je veća zato što kad on raste u odnosu na evro, a naša valuta je realno vezana za evro, između ostalog, i zbog našeg procesa pristupanja EU, a i drugim delom zato što smo mi i dalje evroizovani, dakle, nama odgovara da se zadužujemo više u evrima, mi smo smanjili, poboljšali strukturu u smislu smanjenja učešća dolarskih dugova u ukupnim dugovima.

Dakle, ja mislim da zaista nema razloga ni za kakvu bojazan kada je u pitanju naše zaduživanje, naročito kada je u pitanju procenat učešća našeg duga u BDP, a otvaranjem mogućnosti stranim investitorima i fondovima da se pojave na našem tržištu i da kupuju naše državne obveznice, pa to će samo da smanji kamatne stope po kojima ćemo se zaduživati.

Podsetiću vas da smo se u nekim drugim vremenima zaduživali po mnogo višim kamatnim stopama. Dakle, mi danas možemo da se zadužimo na našem domaćem tržištu obveznica po nižim stopama, da vratimo te skupe kredite i da time još smanjimo učešće našeg duga u BDP.

Dakle, sve što radimo vidim kao apsolutno pozitivno u ovom smislu i ne vidim razloga ni za kakvu bojazan kada je u pitanju naša zaduženost. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Mihailo Jokić. Izvolite.

Poštovana gospodo, ja sam juče govorio o tome, a sad ću ponoviti.

Novac je jeftina roba. Nikada novac neće biti jeftiniji nego sada. Znači, nije problem kredita i duga, problem je da li mi znamo, a znamo, gde ćemo taj novac upotrebiti. Ono što je već rečeno, nikada kamatna stopa, kapitalisanje, vreme nisu i neće biti povoljniji nego sada. Ja se zalažem za to, bez obzira na javni dug koji se smanjuje itd, da treba uzimati kredite, jer je situacija nikada povoljnija za zaduživanje ako znamo u šta ćemo investirati.

Prema tome, ne podržavam predlog za ovaj amandman. Mislim da je ovo dobar potez u ovom trenutku i da je povoljno to uzimanje kredita. Još bi se založio da se krediti uzeti u dolarima, ako je to moguće, konvertuju u evro iz razloga koji sam više puta objašnjavao. Hvala.