Gospodine ministre, u jednom delu kao da se nismo razumeli. Znači, popis je nasušna potreba. Mi smo čak intervencije gospođe Radete rekli da se mi protivimo što će kasnije biti ti neki popisi kao uzorak, ali mi želimo da od ovih podataka koje dobijemo napravimo korisnu bazu. Ako to vi što ste planirali da uradite u Ministarstvu budete brzo radili, to će biti dobro i nema drugih relevantnih podataka od popisa 2011. godine, sve ono drugo je parcijalno, nije potpuno.
Ne mogu da se setim 2011. kad je bio popis Mala Remeta i ona okolina gde ima mnogo zasada jabuke, nije je bilo tad. Sada je to, videli ste koje su to površine i ja bih rekao da je to jedna vrlo intenzivna i vrlo ozbiljna proizvodnja. Mi to u sredinama, odnosno država Srbija u sredinama koje su male, gde je brdsko-planinsko područje, ne možemo nikada da dovedemo na taj nivo čak i da smo Južni Tirol, ali možemo da prilagodimo onom stanovništvu, onim navikama, onoj kulturi bavljenja proizvodnjom nekim merama koje bi država sama učinila.
Nisam baš optimista kao vi, mada želim da to jednog dana bude tako, u prvoj fazi ozbiljne vladavine, mi bismo trebali da zadržimo ono što može da se zadrži u mestima gde su ljudi rođeni. Nekako, ako u svetu napravimo neki dobar posao, ako to ne vide oni odakle smo mi potekli, to kao da nismo ni uradili, ali ako nam ne ide najbolje, ako smo negde u svetu mi ćemo da se povučemo, pa svejedno, nije ništa strašno. Ali u mestu odakle smo, gde nas ljudi prepoznaju, mi želimo da se borimo. Kad kažem „mi“ mislim na svakog stanovnika.
Zato država Srbija mora da interveniše i ja vas molim da čim pre, te mere koje ministarstvo planira da uradi da se one urade da, ljudi koji žive u tim područjima osete da država vodi računa o njima. Neki industrijski pogoni u nekim sredinama nemaju puno smisla, nema radne snage, jer stanovništva, odnosno gradovi i sela su ostala prazna. Ako bismo morali iz drugih sredina da ih dovodimo to bi već bio problem.