Zahvaljujem.

Juče je u Prištini formirana vlada tzv. republike Kosovo sa novim premijerom Kurtijem i koji je kako sastavom te vlade, tako i svojim govorom prilikom predstavljanje vlade zapravo po ko zna koji put ponizio državu Srbiju i stvorio jednu situaciju koja gotovo onemogućava bilo kakvu ozbiljnu komunikaciju sa tom evo tek juče formiranom vlašću.

Koliko znam, međunarodna zajednica ima ozbiljna očekivanja od te vlade i od dijaloga koji bi Beograd, odnosno srpska vlast trebala da povede sa tom novom vladom u Prištini. To je načelno u redu. Treba razgovarati, ali ne treba se unapred predavati.

Način na koji je gospodin Kurti, ako je ovo gospodin ovde primereno na bilo koji način, postavio i tu lestvicu, kako je postavio i u svojim izjavama pre, ali evo i sada nakon izbora i tokom izbora za predsednika vlade, a mi bismo rekli privremenih institucija samouprave u Prištini, je takav da faktički onemogućava bilo kakav dijalog pod ravnopravnim uslovima.

Zato ja pitam predsednika Vlade, ministra spoljnih poslova i šefa Kancelarije za KiM – kako oni zamišljaju razgovore i kako misle da je moguće voditi razgovore sa tom institucijom u Prištini i sa tim ličnostima kada, ovo ponavljam i naglašavam zbog javnosti koja to možda nije dovoljno čula, mada je objavljeno, jer je ministar odbrane u toj vladi, u toj Kurtijevoj vladi čovek koji je osuđen, pravnosnažno osuđen za ratni zločin prema vojnicima Vojske Jugoslavije i to ne čak 1999. godine tokom bombardovanja, mada to ne bi ništa bitno suštinski promenilo, nego čak 1998. godine pre zvaničnog početka ratnih dejstava, čovek koji je terorista po svim kriterijumima, ne samo našim nego i međunarodnim koji su u to vreme važili? Dakle, on je zvanično postavljen za ministra odbrane, odnosno oružanih snaga u toj novoj vladi, a sam Aljbin Kurti najavljuje i zahtev za ratnom odštetom i tužbe za genocid prema Republici Srbiji.

Dakle, jasno je da se mora razgovarati sa onima sa kojima će da se razgovara. To je jedna stvar i to je razumljivo, ali hoću da kažem da je ovde u startu postavljena tako čitava scena da i samo sedenje za stolom sa takvim ličnostima, bez obzira što Aljbin Kurti nema krvi na rukama, prosto nije mogao, nije stekao, nije imao priliku da je dobije zato što je bio u zatvoru u to vreme, u vreme tih borbi i sukoba na KiM, ali koji se trudio svim svojim izjavama i pričama o velikoj Albaniji, do ovoga sada, naglašavam, tužbe za genocid i zahteva za ratnom odštetom od Beograda do postavljanja ratnog zločinca osuđenog, pravosnažno osuđenog ratnog zločinca, sebi diskvalifikuje osobu sa kojom se može razgovarati. Nažalost, mislim da izostaje barem reakcija, barem pismo i apel naših vlasti relevantnim međunarodnim institucijama, ako ništa drugo, na stranu što se neke vreme i opozicije nisu baš proslavile pozdravljajući odmah taj izbor Kurtija kao da smo ne znam Nelsona Mendelu postavili, izabrali, odnosno kao da su izabrali za to mesto. To je sada druga stvar.

Odgovornost je uvek na vlasti i kada se nešto dobro dešava i kada je loše. U ovom slučaju je loše i mislim da treba da usledi reakcija, zvanična reakcija države Srbije prema onome što se juče dešavalo u Prištini. Hvala.