Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvadeset prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 70 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 95 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, u toku protekle nedelje hteli ste oči da nam iskopate kada smo govorili o kriminalu gospođe Zorane Mihajlović.

Juče smo videli da je posle ovog direktora koji je primao mito i sam rekao da je to uzimao u ime Zorane Mihajlović, sada je uhapšen i državni sekretar. Podsetiću vas, u sistemu naše državne uprave, državni sekretar je pandan zameniku ministra.

Sada mi nije jasno, posle osam godina ministrovanja, posle osam godina vlasti u dva ministarstva, posle svih afera i skandala, posle vređanja prijateljskih država, posle javnog vređanja Srpske pravoslavne crkve, posle svih kriminalnih afera, od toga je najveća ova sa „Behtelovim“ Moravskim koridorom, kada ćemo konačno više da vidimo da je uhapšena i Zorana Mihajlović? Jer, da slušamo kako su svi oko nje korumpirani, kako svi primaju mito, svi su u kriminalu, a gospođa Mihajlović, koja je starešina Ministarstva građevine, infrastrukture i saobraćaja, o tome ništa ne zna. Da li je to moguće? Da li je to normalno i da li ima neko da veruje u to?

Dakle, jasno je da se sve radi bez tendera u Ministarstvu građevine, da je puno kriminalnih afera u koje je upletena Zorana Mihajlović. Nemojte da slušamo samo priče kako je to moglo da se desi bez njenog znanja, jer ništa ne može da se desi u Ministarstvu građevine, infrastrukture, bez potpisa ministra, odnosno bez potpisa Zorane Mihajlović.

Tako da, umesto da hapsite te kolaterale, te njene saradnike, njene službenike, hajde da se uhapsi Zorana Mihajlović. Ima li neko odgovorniji? I, naravno, da istražimo sve šta se tamo dešavalo, osam godina, to je veliki period.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas da je prošlo više od mesec dana od usvajanja necivilizacijskog, neustavnog Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori, koji je tamo rasplamsao tenzije, da više od 200.000 ljudi širom Crne Gore mirnim protestom iskazuje nezadovoljstvo povodom aktuelne situacije, a Republika Srbija već više od mesec dana povodom toga ne radi ništa, gleda sa strane. Naši zvaničnici i zvanični Beograd apsolutno nije uradio ništa.

Srpska radikalna stranka ukazuje, apeluje, poziva da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova traži hitno zasedanje Saveta bezbednosti UN, na kojem bi se raspravljalo o pitanju, o položaju srpskog naroda u Crnoj Gori.

Dakle, videli smo da se od srpske nacije pravi crnogorska nacija, od srpskog jezika, crnogorski jezik, ali ova kap koja je prelila čašu jeste kada treba da se od Srpske pravoslavne crkve napravi Crnogorska pravoslavna crkva.

Režim Mila Đukanovića, jedan kriminalni, mafijaški, izdajnički režim koji pokazuje netrpeljivost prema Srbima. Poslednji slučaj je hapšenje 70-godišnje žene, majke, jednog od istaknutih srpskih lidera u Crnoj Gori, Milana Kneževića. To vam pokazuje da je režim Mila Đukanovića izgubio kompas. Oni više ne znaju šta rade, a svi Srbi u Crnoj Gori su ugroženi. Oni hoće da provedu tiho etičko čišćenje kako bi Srbi zvanično nestali iz Crne Gore.

Vlada Republike Srbije mora da preduzme sve mere a prva od njih jeste alarmiranje međunarodne javnosti i rasprava u Savetu bezbednosti UN o pitanju statusa srpskog naroda u Crnoj Gori.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje?
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, želim danas u okviru prava za postavljanje poslaničkih pitanja da postavim pitanje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Naime, pitam da li je ovo ministarstvo preduzelo potrebne mere za izdavanje jedinstvenog bukvara za svu decu srpskog porekla koja uče srpski jezik bilo gde da žive?

Ovo pitam upravo zbog toga što je više puta na sednicama Odbora za dijasporu Narodne skupštine ovo pitanje bilo prisutno uvek kada su tu bili predstavnici našeg naroda koji žive u drugim državama. Sa ovim je, inače, ovo ministarstvo upoznato.

Uvek je bilo prisutno ponavljanje da delovi srpskog naroda koji žive u drugim državama teško žive, da nemaju pravo na svoj jezik, na pismo i da njihova deca u školi nemaju mogućnosti da uče srpski jezik i da nauče ćirilicu, te se smatra da bi bilo veoma važno da upravo u državi Srbiji se napravi jedinstveni srpski bukvar, koji bi bio validan i dostupan svima bez obzira gde deca žive i da li je to Amerika, Australija, zemlje Evrope, a posebno u državama u okruženju.

Ovde vidimo da je, u svakom slučaju, veliki broj pripadnika srpskog naroda koji žive u drugim državama, novonastalim posle raspada zajedničke države, a nemaju elementarna demokratska prava kao što su jezik, pismo, a sada vidimo čak i vera.

Podsećam da je o ovom pitanju govorio i predsednik Aleksandar Vučić, na primer, polovinom prošle godine, nakon razgovora sa vladikama o Kosovu i Metohiji, kada je rekao da je važno da poštujemo jedni druge, da dobro poštujemo i razumemo naše različitosti, da radimo u najboljem interesu naroda o potrebi jedinstvenog bukvara za ceo etnički prostor, ali isto tako, poštujući druge.

Isto tako predsednik Vučić je nedavno u poseti Mrkonjić Gradu i Drvaru u Federaciji BiH, gde su gradovi sa većinskim srpskim stanovništvom, a bez prava da na tome prostoru čuvaju svoj identitet, da se zaposle i rade, rekao – svuda pomažemo. To do sada nikada nije bio slučaj, što je velika, naravno, istina i to je važno podvući. Isto tako je rekao – iako živimo u različitim državama, znamo da pripadamo istom narodu. Mislim upravo na tom fonu da mora da bude i izdavanje, odnosno postojanje ovakvog jednog jedinstvenog srpskog bukvara. Zato se rekao je on – moramo zajedno boriti za očuvanje sopstvenog identiteta, zajedništva, svog jezika, pisma i vere.

Jedinstvena nacionalna politika predsednika Vučića i predsednika Dačića stvorili su danas stabilno ekonomski i diplomatski jaču Srbiju koja je, od raspada zajedničke države, prvi put u situaciji da se bori za očuvanje života, identiteta celog srpskog naroda.

Pri svemu tome ističemo da taj novi bukvar u svakom slučaju treba da je digitalizovan. Naime, da se štampa i izdaje u elektronskoj formi, jer je na takav način dostupan svima, lako dostupan, naravno, da je interaktivan, što je za današnju mladu generaciju od posebnog značaja, fleksibilan i lako dopunjiv, da se ne štampa na tonama papira koje ostaju nepodeljene, gde knjige ostaju zabranjene. Istaći ću da je, na žalost, ulasku srpske knjige na KiM već davno uspostavljena zabrana na granici, da nema monopola i interesa izdavača.

Smatramo da je to jedan jedinstveni nacionalni projekat i veliki poduhvat u koji treba da budu direktno uključeni i Srpska akademija nauka i Matica srpska i sve druge relevantne institucije koje upravo rade na čistoći i pravilnoj upotrebi srpskog jezika i pisma i njihovih pravila.

Zato smatram da je, pre svega, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja odgovorno da što pre pristupi ovom poslu i da obezbedi postojanje jedinstvenog srpskog bukvara, jer na taj način ostvarujemo, kroz rad ovog Ministarstva, politiku koju vodi najviši vrh države i predsednik Vučić i predsednik Dačić. Ta vrsta politike u svakom slučaju treba i dalje da ima u tom smislu punu našu podršku. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da postavim pitanje vezano za konflikt između SBB, odnosno „Junajted medije“, „Junajted grupe“ i „Telekoma“, odnosno šta će Vlada preduzeti da kao akcionar „Telekoma“ zaštiti interes tog preduzeća koje ima državni kapital i koji, da podsetim naše gledaoce, za razliku od SBB finansiraju sport u Republici Srbiji, odnosno sponzori su najjačih srpskih klubova i više puta su sponzori srpskih reprezentacija koje donose medalje sa velikih takmičenja. To ne radi SBB, „Junajted grupa“ i oni uglavnom služe da se ispumpa novac, ispumpaju pare i da Šolak ima dva ili tri aviona, falkona ili kako se to zove, vredne više desetina miliona evra, odnosno vredne preko stotinu miliona evra.

Naime, skoro godinu dana smo upozoravali ovde pojedine kolege i ja za odnos Šolaka, SBB, „Junajted medije“ i „Junajted grupe“ prema domaćim medijima. Dakle, ta grupacija je vlasnik 20 lažnih prekograničnih kanala, među njima N1, „Nova S“, sport klubovi i tako dalje, koji navodno reemituju program u Srbiji i kako zakon kaže – pružalac medijske usluge koji reemituje program na teritoriji Republike Srbije u skladu sa odredbom Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji ne mora da se registruje, a prekogranična konvencija i Zakon o elektronskim medijima kaže da reemitovanje označava čin preuzimanja istovremenog emitovanja, bez obzira na korišćenje tehničkih sredstava, kompletnih, neizmenjenih televizijskih programa koje emituje radiodifuzna organizacija i koje su namenjene široj javnosti.

Ovi televizijski kanali nigde ne emituju program. Dakle, niti je moguće da ga reemituju u Srbiji. On se proizvodi u Srbiji i emituje u Srbiji, a pri tome se izbegava plaćanje RATEL-u, REM-u, „Sokoju“ i drugim autorskim agencijama koje obezbeđuju poštovanje autorskih prava.

Dakle, sa jedne strane, SBB koji je imao 54% tržišta naspram „Telekoma“ koji je imao 30%, sad se taj odnos malo uravnotežio, pa SBB, odnosno „Junajted grupa“ ima 48%, a „Telekom“ se približio sa 42% i verovatno su taj Šolakov i Đilasov biznis došli u pitanje, a ovi nesrećnici, ova radna snaga koja ratuje za Šolakove avione i Đilasove biznise, su samo fizička radna snaga, posluga koja treba nekim protestima da ovekoveči te biznise.

Najnoviji napad je na „Telekom“, s obzirom da više nema profita u onolikoj meri koliko ima, i sada N1 televizija, koja nije registrovana, strana, luksemburška televizija, traži da se emituje u „Telekomu“, odnosno kod kablovskog operatora čiji je vlasnik „Telekom“, u zamenu za 40 evro centi po korisniku. Pošto „Telekom“ ima preko 800.000 korisnika, znači N1 televizija traži da im se plati četiri miliona evra da emituju program N1 televizije koji su sami isključili iz kablova „Telekoma“, dakle, samoisključili se, i sada traže da po novom ugovoru imaju za N1 televiziju 40 evra centi.

Pri tome, SBB, recimo, „Hepi“ televiziji koja je gledanija 15 puta od nje, ne plaća ništa, nula, ali zato traži da korisnici „Telekomovih“ usluga, građani Republike Srbije, plaćaju N1 televiziju 40 evra centi. Kada bi videli 150 kanala, koje najmanje emituje „Telekom“, to znači da bi pretplata trebala da bude 60 evra mesečno da bi se zadovoljili apetiti Jugoslava Ćosića, Dragana Šolaka i Dragana Đilasa.

Gospodin Ćosić ima platu 475.000 dinara. Tu platu ne dobija iz Amerike. Tu platu plaćaju korisnici SBB, a sada bi valjda da duplira platu i da korisnici „Telekoma“, takođe, plaćaju usluge koje ne gledaju. Niko ne gleda N1 televiziju.

Ukoliko navodno „Telekom“ ne pusti N1 u kabal, odnosno sami su sebe zabranili, u tom slučaju Jugoslav Ćosić, koga finansira Baškim Uljaj, vođa tropojske albanske mafije, će proglasiti da u Srbiji ima cenzure. Takvu ucenu Vlada Republike Srbije, kao akcionar „Telekoma“, po meni ne bi smela da trpi i ne bi smela pod tom ucenom da poklekne. Zato je moje pitanje – šta će Vlada Republike Srbije preduzeti povodom ne registrovane televizije N1 koja je prerasla u ne registrovanu političku stranku čije su vođe Dragan Đilas, Dragan Šolak i Jugoslav Ćosić. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži obaveštenje?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, jako je važno da građani Srbije znaju da postoje dva Dragana Đilasa. Jedan Dragan Đilas koji stoji iza Saveza za Srbiju i koji se zalaže za bojkot predstojećih izbora i drugi Dragan Đilas koji stoji iza organizacije „Jedan od pet miliona“ i koji će izaći na izbore. Danas je svima u Srbiji jasno da ideja tog famoznog pokreta više ne postoji, da Đilas neće bojkotovati izbore. Ono što je najvažnije jeste da je Đilas uspeo da nasamari ceo taj Savez za Srbiju, i DS, i stranku Vuka Jeremića, i Dveri, i Sergeja Trifunovića, i Lutovca i sve ostale je uspeo da nasamari. Dakle, mesecima ih je lagao, nagovarao na bojkot izbora, a onda je izvukao iz rukava svoje omladince iz „Jedan od pet miliona“ i odlučio da se na taj način pojavi na izborima.

Ne znam da li ste čuli za pojam bifurkacija ili rastok. To vam je pojava kada se jedna reka račva u dva odvojena sliva. To je upravo ono što radi Dragan Đilas i on je uspeo nešto što je do sada nezabeleženo u političkoj istoriji. Dakle, čovek se sa jednom političkom opcijom zalaže za bojkot izbora, a istovremeno sa drugom političkom opcijom izlazi na te iste izbore, verovatno podstaknut najavom smanjenja cenzusa na 3%, pa verovatno da misli da sada ima šanse i ako je neko u Srbiji imao nedoumicu u pogledu toga da li je „Jedan od pet miliona“ Đilasov projekat pre neki dan je ta nedoumica razjašnjena kada je jedna od aktivista tog pokreta u svom gostovanju na jednoj televiziji izvodila fasciklu upravo Đilasove stranke. Evo, kako to izgleda. To je aktivista tog pokreta sa fasciklom SPP, odnosno Stranka slobode i pravde te Đilasove stranke i time je potvrđeno ono što smo mi iz SNS mesecima govorili da nisu u pitanju nikakvi nezavisni studenti, već da je u pitanju Đilasova omladina.

Uostalom, znalo se i ranije da Đilas finansira te njihove proteste, njihove aktivnosti, da im daje svu logistiku, kamione, ozvučenje i sve ostalo u tom smislu.

Sada kada se razotkrila ova Đilasova prevara biće zanimljivo videti reakcije ostalih iz tog Saveza za Srbiju. Zanimljivo će biti kako će Đilas objasniti Vuku Jeremiću, Bošku Obradoviću, Lutovcu, Sergeju Trifunoviću, Zelenoviću i svima ostalima - kako to da bojkotujemo izbore, a da istovremeno on izlazi na te iste izbore i posebno će biti zanimljivo kako će Đilas objasniti strankama iz tog Saveza za Srbiju na koji način će se finansirati te stranke koje zbog bojkota neće biti parlamentarne, pa samim tim neće moći da računaju na sredstva iz budžeta. Verovatno će ih lagati da će im on davati novac u ostalom kao što ih je i lagao za sve do sada.

Poznato je, dakle, da parlamentarne stranke dobijaju sredstva iz budžeta po zakonu, pa se nameće pitanje - kako će se finansirati i Lutovac i Jeremić i Sergej Trifunović i svi ostali? Mada ne moram da brinem zbog Vuka Jeremića. Pojaviće se već neki novi Patrik Ho. Pojaviće se već neka strana ambasada koja će mu davati novac. Opet, Lutovac će verovatno na Đilasov platni spisak. Uostalom, on je i onako od ranije kupio celu tu stranku i verovatno da je i konačna ideja da Đilas zapravo pokupuje sve te stranke i da bude veliki gazda u celoj toj priči.

U svakom slučaju, biće zanimljivo gledati ceo taj cirkus, kao što je bilo zanimljivo i gledati ovaj njihov skup pre nekoliko dana u Domu sindikata. Pazite, dvadesetak stranaka i pokreta zajedno i uspeli su da napune Dom sindikata, koji prima tek nešto više od 1.000 ljudi.

Posebno bih, predsedavajući, apelovao na članove aktiviste i time završavam, funkcionere SNS. Ovi izbori će biti jako teški i ne smemo ni jednog sekunda da se opuštamo i ne smemo da nasedamo na tu priču da će deo opozicije bojkotovati izbore, jer neće. Sada je jasno da Đilas neće bojkotovati izbore i da će izaći na izbore. Dakle, imamo posla sa raznim tajkunima koji imaju mnogo novca, koji su zaradili pljačkajući Srbiju i ceo taj novac, sav taj novac će u ovoj kampanji upotrebiti protiv Aleksandra Vučića iz SNS. Zahvaljujem predsedavajući.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Juče je u Prištini formirana vlada tzv. republike Kosovo sa novim premijerom Kurtijem i koji je kako sastavom te vlade, tako i svojim govorom prilikom predstavljanje vlade zapravo po ko zna koji put ponizio državu Srbiju i stvorio jednu situaciju koja gotovo onemogućava bilo kakvu ozbiljnu komunikaciju sa tom evo tek juče formiranom vlašću.

Koliko znam, međunarodna zajednica ima ozbiljna očekivanja od te vlade i od dijaloga koji bi Beograd, odnosno srpska vlast trebala da povede sa tom novom vladom u Prištini. To je načelno u redu. Treba razgovarati, ali ne treba se unapred predavati.

Način na koji je gospodin Kurti, ako je ovo gospodin ovde primereno na bilo koji način, postavio i tu lestvicu, kako je postavio i u svojim izjavama pre, ali evo i sada nakon izbora i tokom izbora za predsednika vlade, a mi bismo rekli privremenih institucija samouprave u Prištini, je takav da faktički onemogućava bilo kakav dijalog pod ravnopravnim uslovima.

Zato ja pitam predsednika Vlade, ministra spoljnih poslova i šefa Kancelarije za KiM – kako oni zamišljaju razgovore i kako misle da je moguće voditi razgovore sa tom institucijom u Prištini i sa tim ličnostima kada, ovo ponavljam i naglašavam zbog javnosti koja to možda nije dovoljno čula, mada je objavljeno, jer je ministar odbrane u toj vladi, u toj Kurtijevoj vladi čovek koji je osuđen, pravnosnažno osuđen za ratni zločin prema vojnicima Vojske Jugoslavije i to ne čak 1999. godine tokom bombardovanja, mada to ne bi ništa bitno suštinski promenilo, nego čak 1998. godine pre zvaničnog početka ratnih dejstava, čovek koji je terorista po svim kriterijumima, ne samo našim nego i međunarodnim koji su u to vreme važili? Dakle, on je zvanično postavljen za ministra odbrane, odnosno oružanih snaga u toj novoj vladi, a sam Aljbin Kurti najavljuje i zahtev za ratnom odštetom i tužbe za genocid prema Republici Srbiji.

Dakle, jasno je da se mora razgovarati sa onima sa kojima će da se razgovara. To je jedna stvar i to je razumljivo, ali hoću da kažem da je ovde u startu postavljena tako čitava scena da i samo sedenje za stolom sa takvim ličnostima, bez obzira što Aljbin Kurti nema krvi na rukama, prosto nije mogao, nije stekao, nije imao priliku da je dobije zato što je bio u zatvoru u to vreme, u vreme tih borbi i sukoba na KiM, ali koji se trudio svim svojim izjavama i pričama o velikoj Albaniji, do ovoga sada, naglašavam, tužbe za genocid i zahteva za ratnom odštetom od Beograda do postavljanja ratnog zločinca osuđenog, pravosnažno osuđenog ratnog zločinca, sebi diskvalifikuje osobu sa kojom se može razgovarati. Nažalost, mislim da izostaje barem reakcija, barem pismo i apel naših vlasti relevantnim međunarodnim institucijama, ako ništa drugo, na stranu što se neke vreme i opozicije nisu baš proslavile pozdravljajući odmah taj izbor Kurtija kao da smo ne znam Nelsona Mendelu postavili, izabrali, odnosno kao da su izabrali za to mesto. To je sada druga stvar.

Odgovornost je uvek na vlasti i kada se nešto dobro dešava i kada je loše. U ovom slučaju je loše i mislim da treba da usledi reakcija, zvanična reakcija države Srbije prema onome što se juče dešavalo u Prištini. Hvala.