Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici – Vladimir Marinković, Borisav Kovačević, Milisav Petronijević, Žarko Obradović.
Nastavljamo pretres o Prvoj tački dnevnog reda – Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju prema redosledu prijava za reč.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nama se danas nalazi Predlog za autentično tumačenje člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Najpre moram da kažem da je za SNS i za politiku koju sprovodi SNS jednak pristup pravdi i pravu svim građanima Republike Srbije jedan od prioritetnijih zadataka politike koju svakodnevno od 2012. godine sprovodimo.

Predlog za autentično tumačenje člana 48. stav 6. Zakona o izvršenje i obezbeđenju proizašao je iz potrebe da se ujednači praksa postupanja izvršitelja, a tiče se punomoćja advokata u postupcima naplate sudskih troškova i troškova u postupcima izvršenja.

Naime, Predlogom za autentično tumačenje ovog člana zakona predlaže se da nije potrebno overeno punomoćje advokatu za naplatu sudskih troškova i troškova izvršenja sem u onim slučajevima kada je to zakonom striktno propisano i kada je to u skladu sa dokumentom koje donose sudovi, znači, u skladu sa rešenjima i presudama koje sudovi donose i ta rešenja i presude su pravnosnažne, izvršne, pa tek od sudova dolaze kod sudskih izvršitelja.

Sem toga, što je cilj Predloga za autentično tumačenje ovog člana zakona, otklanjanje poteškoća u tumačenju ovog člana zakona i ujednačavanja prakse, cilj ovog Predloga zakona svakako je očuvanje onog odnosa, pre svega poverenja, koje klijent, odnosno poverilac gradi sa svojim advokatom od samog početka sudskog procesa, pa do postupka izvršenja i obezbeđenja, a takođe i u skladu sa osnovnim principima rada advokata, a to su princip profesionalizma i naravno princip poverljivosti, odnosno profesionalne tajne.

Takođe, želim da naglasim da kada je u pitanju Zakon o izvršenju i obezbeđenju, da su žuti tajkuni u vreme vršenja svoje vlasti, u sudovima se našlo oko dva miliona predmeta koji nisu bili izvršeni. Znači, donete su pravosnažne i izvršne sudske presude, ali ti predmeti nisu bili izvršeni.

Za SNS stranku potpuno isti pravni položaj imaju i poverioci i dužnici. Oni moraju i treba da imaju isti odnos i da koriste i da im budu dostupna ista pravna sredstva.

Naravno, dolaskom SNS na vlast broj izvršnih predmeta smanjen je na 600 hiljada. On je i dalje veliki, posebno je veliki broj predmeta koji su stari preko 10 godina, njih je oko 200 hiljada i to je jedan od prioriteta Vlade i resornog ministarstva, a takođe i veliki je broj predmeta od 350 hiljada izvršnih predmeta starosti do 10 godina.

Međutim, moram da istaknem da žuto tajkunsko preduzeće na čelu sa Draganom Đilasom, na čelu sa Vukom Jeremićem, na čelu sa Borisom Tadićem, napravilo je masakr kako privrede, tako i masakr pravosudnih institucija, odnosno masakr sudova.

Oni su 2009. godine bez posla ostavili 1.100 sudija i tužilaca. Potpuno protivpravno i protivustavno, jer za žute tajkune i pljačkaše koji su ovu državu i građane opljačkali za 100 milijardi evra ništa nisu značili ni zakoni, ni Ustav, odnosno značili su u tom smislu da oni preko njih gaze.

Naravno, da je Ustavni sud vratio i sudije i tužioce na njihova radna mesta, ali ta neodgovornost žutog tajkunskog preduzeća, koštala je ovu državu i građane 17 miliona evra. NJih nije zanimao novac za koji su oštećeni građani Republike Srbije, njih je zanimalo samo to sa koliko miliona evra će da napune sopstvene džepove. Vršeći vlast, Dragan Đilas je uspeo da napuni svoje privatne džepove sa 619 miliona evra, otimajući i pljačkajući od građana Republike Srbije.

Sem što su nezakonito otpustili sudije i javne tužioce, oni su naravno protivpravno doneli i Zakon o planiranju i izgradnji i to član 103. stav 1. tog zakona koji je kasnije Ustavni sud proglasio neustavnim, ali na osnovu tog zakona mnogi tajkuni koji su u stvari i krojili zakone, a političari poput Đilasa, Jeremića, te zakone samo u Narodnoj skupštini izglasavali, oni su oštetili državu za više miliona evra, na taj način što se do građevinskog zemljišta dolazilo i prelazilo je u privatnu svojinu za bagatelne ili sasvim male iznose.

Takođe, žuto tajkunsko preduzeće je učinilo da dostupnost pravdi običnom čoveku i građaninu bude toliko daleka, da su od 138 opštinskih sudova sveli na 34 osnovna suda. U Južnobačkom okrugu koji broji 607.000 stanovnika bio je samo jedan osnovi sud i to osnovni sud u Novom Sadu. U Beogradu, koji je imao devet opštinskih sudova oni su sveli na dva osnovna suda.

Naravno da je dolaskom SNS, tada je bio ministar pravde gospodin Nikola Selaković, ta mreža sudova popravljena, tako da od 34 osnovna suda koliko je to žuto tajkunsko preduzeće iza sebe ostavilo, sada imamo 66 osnovnih sudova. Umesto 54 osnovna tužilaštva imamo 58 i naravno da na mreži sudova i dalje treba raditi, jer dostupnost pravde, blizina sudskih jedinica jeste nešto što je svakako u interesu građana Republike Srbije. I ne samo to, sem pljačke, žuto tajkunsko preduzeće, a i zaposleni u pravosuđu na najgori mogući način kroz svoju sindikalnu organizaciju i organizujući razne proslave u hotelu „Đerdap“ u Kladovu 2011. godine na telima nagih devojaka služena je hrana.

To je poražavajuće za svako žensko ljudsko biće. To je najgori mogući vid nasilja, jer nasilje nije samo batinanje i fizičko kažnjavanje, već je i ovo najgrublji vid nasilja. Nasilje danas su nastavili da čune žuto tajkunsko preduzeće, predvođeno Draganom Đilasom kao glavni finansijerom političkih tzv. opozicionih partija, na najgrublji mogući način i to fizičkim nasrtajem ovde u Narodnoj skupštini, na predsednicu Narodne skupštine, na šefa poslaničke grupe gospodina dr Aleksandra Martinovića, na najgrublji mogući način crtajući metu na grudima predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, na najgrublji mogući način paleći knjige na Trgu Republike, na najgrublji mogući način preteći svima onima koji ne misle isto kao oni.

To nije ni čudo, jer Dragan Đilas kada je silazio sa vlasti 2014. godine, u sali Narodne skupštine grada Beograda, među zaslužnim građanima nalazila se slika Dragog Jovanovića, saradnika nemačkog okupatora, osnivača banjičkog logora, koji je učestvovao u odvođenju, streljanju i mučenju Srba, Jevreja i Roma.

O Bošku Obradoviću, kao sledbeniku ljotićevske politike suvišno je i pričati, jer on je naslednik one politike ljotićevske koja je u Kragujevcu, u Šumaricama izvela đake u vreme nemačke okupacije, sedam hiljada đaka na streljanje.

Naravno da SNS sve ovo vreme od 2012. godine se bori za pristojnu, naprednu, ekonomski jaku, odgovornu državu u kojoj će svaki građanin živeti bolje, kako u ekonomskom smislu, tako i u smislu dostupnosti pravdi. Jer, pravda i pravo svakom građaninu Republike Srbije su neophodni kao nasušni hleb.

Zato građani na izborima ne treba da imaju dilemu. Jedina politika koja je politika života, politika napretka, jeste politika koju sprovodi Aleksandar Vučić i realizuje i naravno i SNS. Ta politika nema alternativu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavam predlog da se donese autentično tumačenje na način kako je obrazloženo od strane predlagača. Uz sve one razloge koji su već izneti tokom rasprave koju smo imali juče i danas, želim da kažem da je posebno važno što ovakvim tumačenjem potencijalno, a ja sam siguran u praksi i definitivno, umanjujemo troškove za same građane. To nikada nije aspekt za zanemarivanje.

Dosta se toga moglo čuti i mi smo o tome govorili sasvim glasno kada se dotaknemo teme - izvršitelji, a bilo je neminovno da se govori i o tome. Nema nikakvog smisla da se to pitanje na bilo koji način stavlja na teret nama, nama kojima su ti isti, koji pokušavaju štogod da nam prebace, ovde priznali juče da jesmo i zaista jesmo, mi ti koji su ograničili izvesne nepravde koje su postojale u vezi sa ovom oblašću, da smo, dakle, mi ti koji su u upravo ovom sazivu u nekoliko navrata korigovali različite aspekte principa izvršenja. Dakle, i onda kada se govorilo o tome da se limitiraju oni najozbiljniji postupci protiv ljudi čija su dugovanja mala i koja su vezana za različite komunalne usluge, mi smo menjajući zakon te pojave eliminisali.

Takođe, mi smo i one naknade, nadoknade za koje se smatralo da su nesrazmerno visoke ograničili. Mi smo te stvari popravljali, a oni koji hoće da kažu da je velika šteta, ali ne umeju to da kažu na razumljiv način, jer sami znaju da to nije tačno i nije istina, ali pokušavaju da kažu da je velika šteta što uopšte to imamo kao temu, zaboravljaju da to od 2011. godine, kao temu nismo uspostavili mi, jer tada naravno nismo ni bili u mogućnosti da to uradimo. Uostalom, jel se baš ovih dana međusobno svađaju, za guše hvataju Dragan Đilas i Jovo Bakić, zato što Jovo Bakić kaže da je Đilas lično kriv što su izvršitelji uvedeni 2011. godine. Jel treba da vas podsećamo da su u pravu i jedan i drugi kada god govore o tome ko je za šta u ovoj zemlji kriv, jer je krivica svih koji su pripadali bivšem režimu tolika da je zaista teško pobrojati sve i zaista je teško preterati kada kažete da su nešto loše uradili koliko je toga bilo. Dakle, oni su različite stvari koje nisu dobre za ovu zemlju uvodili, nisu umeli da ih postave na pravi način. Mi smo mnogo toga popravili, pa između ostalog i u ovoj oblasti mi smo to uradili.

Kada je reč o svim drugim temama kojih smo se dotakli, naravno, neminovno je govoriti o pravosuđu nešto šire, kada razgovaramo o pitanju koje se tiče advokata, koje se tiče sudija, koje se tiče tužilaca. Šteta je što neće to da saslušaju oni koji o tome govore najčešće, ali pravosuđe danas u Srbiji, moramo da kažemo, jeste tema puna kontroverzi i mi se suočavamo sa paradoksalnim situacijama. LJudi koji su u stanju da otvoreno lažu, otvoreno kleveću druge ljude, u stanju su da iznose najgore, najmonstruoznije optužbe, a onda beže od toga da se obrate nadležnim institucijama koje bi bile pravosudne svakako i da zatraže od njih odgovarajući zaključak ili odgovarajući epilog za svoje tvrdnje i svoje optužbe.

Koliko smo samo pokušaja da se napumpaju kakve lažne afere slušali od strane pripadnika bivšeg režima, od Dragana Đilasa lično, od Vuka Jeremića lično, od kojekakvih ostataka žutog preduzeća, DS i njenih filijala i podružnica, koliko od njihovih Marinika, koliko od kojekakvih Aleksića. I kada god ste pitali te ljude - dobro, jeste li u stanju da se obratite Tužilaštvu, da iznesete dokaze, ako tvrdite da ih imate, šta su odgovarali? Ma, ne, nećemo mi time da se bavimo, to treba tužilaštvo da radi samo. Naravno, izbegavali su da se utvrdi činjenično stanje i da se dobije odgovarajući zaključak institucije.

Primera radi, Aleksić je toliko puta ponavljao najbanalnije moguće laži vezano za poljoprivredno dobro „Jovanjica“, a toliko puta odbijao da sa tim svojim saznanjima lepo ode u tužilaštvo, pristojno, kao što bi trebao civilizovan čovek da uradi. Onog momenta kada smo mi iz SNS inicirali postupak kojim treba da se utvrdi jel tačno to što Aleksić priča ili je laž, mada je svima u Srbiji bilo potpuno jasno da je laž, ali, evo, neka institucije kažu. Šta se dogodilo? Zakukao kao Damjanov Zelenko - ne smete vi to da prijavljujete, ne smete vi da tražite da se to istražuje, jer su to lažni navodi. Priznao čovek da su njegove priče sve same izmišljotine i lažni navodi.

Međutim, naravno, kada se započne postupak pred određenim državnim organom, to onda mora da doživi neki svoj konac i zaključak i jeste. Tužilaštvo za organizovani kriminal zaključilo je – laž je da je bilo ko sa tog poljoprivrednog dobra zbog marihuane ili ne znam čega, zvao bilo Aleksandra Vučića, bilo njegovog brata ili bilo kog iz njihove porodice. Zaključilo tužilaštvo da je laž i reklo – tačka. Znate kako je zaključilo? Tako što je uradilo baš ono što je Aleksić sve vreme vikao – veštačite telefone, veštačite aplikacije. Baš to, kada pogledate obrazloženje, ovi su ljudi uradili, pogledali telefone, pogledali sve pozive, pogledali sve te aplikacije i odgovorili – lagao si sine, nema ništa.

Sada, mislite da tu postoji neka odgovornost sa druge strane? Mislite da da tu postoji bilo kakvo ljudsko dostojanstvo da čovek kaže – pogrešio sam? Ne, nastavlja dalje i priča – ne, ne, ništa ja nisam pogrešio, ali dokazaće se jednog dana. Jednako neozbiljno, jednako neodgovorno, jednako besmisleno i smešno, kao što je njegova drugarica Marinika Tepić pričala da u Vojnoj ustanovi „Morović“ ima opet nekakve marihuane. Ispostavilo se šta? Utvrđeno crno na belo, da tamo nema marihuane, nego su tamo kokoške. Utvrđeno je da toga tamo ima. Utvrđeno je takođe da te kokoške nose jaja i valjda za Mariniku Tepić, Aleksića, njihove gazde Đilasa i Jeremića je to apsolutno neprihvatljivo, ali te kokoške su jedini stanari, da tako kažem, tog dobra i one nose jaja.

Mislite da je bilo ljudskosti, da je bilo obraza da sa strane onih koji su te potpuno sulude optužbe izgovorili ne trepnuvši, naiđe bar jedno – izvinjavam se, greška je, ne znam šta mi je bilo, slagali me ovi što su mi rekli da to kažem? Naravno da nije, nego je jedina reakcija – ne, u pravu sam ja, videćete vi svi jednog dana ja ću to da dokažem.

Sa tim besmislicama treba da se suočava svakoga dana, ali bukvalno svakog dana po ko zna koliko puta dnevno, celo naše društvo, svi politički akteri koji ne žele da se tim gadostima služe, koji ne žele da lažu, koji ne žele da varaju i kleveću druge ljude, ali izgleda da mora i pravosuđe.

Dakle, ljudi koji su dokazani lažovi, koji sami sebe demantuju, sami sebe proglašavaju za lažove, opet pokušavaju da nam svima pamet sole i prave se kao da nikad ništa bilo nije. Isti ti ljudi, i to jeste važno za tužilaštvo i zato o tome pričam, uveli su, pred tog sumanutog pravila da ne postoji nikakva odgovornost za javno izgovorenu reč, da se može lagati šta god hoćete, uveli su i to sumanuto pravilo da se može izreći bilo kakva pretnja samo ako je na račun Aleksandra Vučića, članova njegove porodice, članova Vlade Srbije ili drugih političkih predstavnika SNS.

Isti oni, koji su paradirali po Terazijama noseći vešala, koji su pričali da su ta vešala za Aleksandra Vučića, koji su pričali da su ta vešala za Anu Brnabić, nastavljaju, tu kraja nema, tu ne može tačka da se stavi i da se kaže – hajde sad malo nečim pametnim da se bavimo, nego nastavljaju, pa sad kažu – e, i da dodamo Vučića, ministra Đorđevića, ministra Vulina i Anu Brnabić, i opet mašu vešalima i opet ta vešala prikazuju.

Isti oni dveraši, Đilasovi fašisti koji su to već radili, jer im nikad nije dosta, kao što im nije bilo dosta kada su upadali sa motornim testerama u RTS, razbijali ulazna vrata, pretili tamo, zastrašivali novinarke, pretili da će da prekinu program, da će ne znam šta da zauzme, uništavali javno dobro, ali i privatnu svojinu mnogim ljudima. Isto tako pokušavali da naprave belaj pred predsedništvom Srbije i kod RTS-a i kod predsedništva Srbije, flašama gađali policiju, komandovao Boško Obradović LJotićevac da se gazi policija onim kombijem. Isti ti koji su pokušavali tada da demoliraju i tu instituciju u ovoj zemlji, došli mesec ili dva kasnije pred Narodnu skupštinu, pa sve to isto opet ovde da rade, da razbijaju ulazna vrata. Sećate se kako su sladostrasno uzvikivali – razbi to, pa onda zapali Skupštinu, zapali sve. Dakle, ti ljudi kao što vidite imaju obrazac sumanutog, nasilnog ponašanja koji ponavljaju iz dana u dan, iz nedelje u nedelju i to jesu stvari kojima mora da se bavi, nad kojima mora da se zapita pravosuđe. Zato o tim stvarima govorimo. Da to nije kraj, kažu oni sami.

Dakle, ako ste pratili onaj tužni skup koji je bio organizovan prethodne subote u Komank dvorani u sali koja, naravno, nije mogla da bude ispenja zato što oni pristalica nemaju koliko ni za jedan pošten autobus. Ti ljudi su nastavili sa pretnjama, opasnim pretnjama. Izgovorili doslovce sledeće – ne priznaju naredne izbore, što bi naravno bio samo njihov problem, da nisu dodali sledeće – da će svim sredstvima, svim sredstvima tako su rekli, da se bore protiv institucija koje budu formirane nakon tih izbora. Šta znači svim sredstvima? Znači, između ostalog i nasilne. Inače to ne bi bilo svim. Je li tako? Ta odrednica ne bi bila kompletna.

Sam Aleksić, ovaj lažov koji je lagao za Aleksandra Vučića, njegovog brata i druge članove porodice Vučić izgovorio i to ne jednom – oni će sprečiti, fizički sprečiti ljude da glasaju na izborima ovog proleća. NJihov Bastać, onaj koji se već proslavio kao miroljubiv čovek navlačeći plastične kese na glavu svojim kumovima, kada su pokušavali da ga skrate za reketaški novac koji su zajedno delili, dakle, jedan divan, miroljubiv čovek.

U pravu ste svi vi koji ste to primetili. Očigledna spona između kriminala koji vršljaju beogradskim ulicama i njihovih izvorišta iz susedne Crne Gore. Taj čovek kada kaže – ja ću fizički sprečiti da bilo kakva vlast bude formirana na ovoj opštini kojom ja danas drmam nakon sledećih izbora. To su ozbiljne stvari, to su ozbiljne pretnje. Zbog toga nad njima mora da se zapita pravosuđe, nad njima moraju da se zapitaju za to nadležni, ali to treba da znaju građani Srbije i svi koji se politikom u Srbiji bave.

Ovoj zemlji da bi napredovala dalje, a napredovala je značajno od koda sprovodi politiku Aleksandra Vučića i SNS, potrebno je da obezbedi mir, da obezbedi stabilnost, da obezbedi sve preduslove za dalji ekonomski razvoj i napredak. Podigli smo prosečne plate značajno i dogovorili se, hoćemo, radićemo zajedno na tome da ih podignemo još više, da dostignemo ostvarenja plana „Srbija 2025“, onog plana koji je predstavio Aleksandar Vučić, da dostignemo prosečna primanja koja će se meriti, pa zašto da ne, sa oko 900 evra u proseku, da dostignemo plate koje će biti na tom nivou, penzije koje će biti značajno bolje nego danas, iako opet popravljene nego pre nekoliko godina, pa da se mere sa 400, 430 evra u proseku.

Mi to možemo, sa onim rastom koji obezbeđujemo već sada i koji ćemo imati u godinama pred nama. Sa onim razvojem infrastrukture koji pokazujemo već danas gradeći koridore, fabrike i koji ćemo sigurno nastaviti u godinama pred nama, mi to možemo. Da bi to moglo, dakle, mir, stabilnost, pre svega pamet u glavu, poštovanje drugih ljudi, tuđih prava i ljubav za Srbiju. To znači sve suprotno od mržnje, sve suprotno od uništavanja, sve suprotno od kompletne devastacije svega postojećeg. Da bi tajkuni, lopovi bivšeg režima ponovo mogli da pune sopstvene džepove. Tu su stvari potpuno jasne i tu nikakve dileme nema.

Mi ćemo da u ovom sazivu završimo svoj posao, između ostalog usvajanjem onih zakona koji obezbeđuju fer uslove za sve koji žele da se civilizovano i demokratski u politici takmiče, sve ono što će ono poput ovog tumačenja obezbedi da našim građanima bude bolje kada vrše poslove koji su od njihovog interesa. Mi ćemo svojim ponašanjem pokazati da je Srbija toliko drastično drugačija, toliko značajno bolja nego što je bila u vreme tajkunskog-lopovskog preduzeća da je proces nepovratan. Hvala vam najlepše.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Pre zaključivanja pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničke grupe ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, raspravljali smo juče o autentičnom tumačenju jedne odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ali i o tom zakonu uopšte.

Samo kratko želim na kraju rasprave da rezimiram i da ponovim zašto je dobro da damo tumačenje kako stoji u predlogu. Sistem izvršenja i obezbeđenja će biti efikasniji, otkloniće se dileme koje postoje prilikom praktične primene ovog zakona i popraviće se stepen pravne sigurnosti, ojačaće se odgovornost klijenta prema advokatu i advokata prema klijentu.

Ono što su oni dogovorili advokati i stranke, odnosno njihovi klijenti, je njihov odnos poverenja i profesionalizma u koji niko ne treba da se meša i ovim ćemo otkloniti i normativni uticaj na taj odnos.

Advokatura je struka, profesija koja zaslužuje poštovanje. Advokati zaslužuju da za svoj rad budu plaćeni i da nikakva sumnja u to ne postoji ni u jednom konkretnom slučaju.

Juče sam navela i konkretne primere iz prakse koji pokazuju da će donošenje ovog autentičnog tumačenja smanjiti i troškove za stranke, prilikom overe punomoćja ili nekih podnesaka koji bi došli na naplatu na kraju u postupku izvršenja.

Na kraju samo želim da se zahvalim na jučerašnjoj konstruktivnoj raspravi i da pozovem narodne poslanike da u danu za glasanje usvojimo predlog i da donesemo autentično tumačenje onako kako je dato u predlogu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski, ovlašćen predstavnik predlagača.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, bilo je zadovoljstvo da za ova dva dane ne čujemo ni jedan ozbiljan argument koji bi govorio u prilog tome da nije na mestu predlaganje i usvajanje ovakvog autentičnog tumačenja. Drago mi je što su kolege razumele, prevazišle, čak možda u nekom delu i svoje lične partijske interese i očekujem da ćemo zaista svi koji smo u ovoj sali podržati usvajanje ovakvog autentičnog tumačenja.

Neću dužiti, juče sam dovoljno govorio i ponovo ću podsetiti sve uvažene kolege da je ovo jedan, možda, dobar momenat za neki budući period da malo više oslušnemo šta advokatura, kada su u pitanju pravosudni zakoni, misli o njima, jer ipak advokatura je najviše u prilici da iz jednog praktičnog ugla iz onog ugla koji je važan za građane Republike Srbije da svoje mišljenje šta je dobro i šta određene promene zakonske koje dolaze na dnevni red mogu da donesu i šta se iza toga, kao problem može očekivati.

Naravno, da osim energije koje su kolege advokati uložili da bi se ovo autentično tumačenje danas našlo na dnevnom redu ne treba zanemariti, naravno ni to što je ovaj predlog artikulisan na ovakav način od gospodina Martinovića, iako je Odbor za ustavna i pitanje i zakonodavstvo formalno predlagač, jer takav nam je Poslovnik. Naravno da i stav Vlade Republike Srbije znači mnogo, jer i njihova podrška za ovakvo autentično tumačenje, a verujem da zasluge za to što je ovo na ovaj način u Vladi Republike Srbije prihvaćeno, shvaćeno je isključivo i samo na ministru pravde, gospođi Neli Kuborović.

Neću ovde zaista ulaziti u hvalospeve prema bilo kome, ali ovo se jednostavno moralo napomenuti i ovo treba da predstavlja jedan dobar temelj za neki budući rad.

Juče smo govorili o raznim stvarima koje nas očekuju ili koje će očekivati kolege koje budu u novom sazivu posle aprilskih izbora. Pravosuđe kao sistem i kao stub vlasti u Republici Srbiji mora da dobije veću pažnju.

Zaista se moraju uraditi dobre analize, šta posle ovih desetak godina su nam donele institucije poveravanja javnih ovlašćenja fizičkim licima, kao što je uvođenje javnih izvršitelja i notara, oceniti i proceniti rezultate i efekte svega toga, šta nam je donela a šta smo izgubili sa uvođenjem instituta tužilačke istrage, da li je mreža sudova koju u Republici Srbiji trenutno imamo dovoljno dobra da je pravda dostupna na lak i odgovarajući način svakom građaninu Republike Srbije, da li je Republika Srbija prisutna u svakoj sredini kroz sudove i javna tužilaštva na odgovarajući način. A da li uopšte ovakav ne samo teritorijalni raspored sudova, već i praktično organizacioni sistem, gde imamo osnovne, više, apelacione, Vrhovni i Kasacioni sud nešto što je primereno i što je dalo dobre rezultate posle ovih deset godina? Da li treba ponovo razmišljati o novoj mreži sudova?

Naravno, to su sve ozbiljna i teška pitanja i to su pitanja možda za koja treba i više od buduće četiri godine da se dovedu na mestu, jer se ne sme napraviti nijedna jedina greška, nijedan jedini pogrešan korak, da bi ono što je dobro učinjeno za ovih osam godina na ispravkama katastrofalne reforme pravosuđa s kojom su se igrali oni pre nas, mogli da u što kraćem vremenskom periodu budu sanirani i da građani Srbije zaista imaju poverenje u pravosudni sistem i da pravosudni sistem radi na način kako je to Ustavom i propisano.

Ja vam se svima zahvaljujem, na svim sugestijama koje su bile u ovoj jednoj širokoj raspravi date. Naravno da očekujem da u narednom periodu to budu i smernice za rad budućeg parlamenta, ali da ne idemo toliko daleko i široko. Ja ću vas samo u ovom trenutku pozvati da usvojimo ovo autentično tumačenje kao jedan mali korak, ali jako, jako važan, i korak koji je isključivo i samo u interesu građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama nema više nikog za reč i niko se ne javlja u skladu sa članom 96. da iskoristi svoje pravo, zaključujem pretres o Predlogu autentičnog tumačenja.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem utorak, 4. februar 2020. godine, sa početkom u 11.20 časova, kao dan za glasanje o tački dnevnog reda sednice Dvadeset prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje o tački dnevnog reda, molim vas da utvrdimo kvorum.
Molim vas da svi ubacite svoje kartice još jednom u poslaničke jedinice.
Ja sam ubeđena da nas ima više od 127. Ovo je nemoguće. Mislim, fizički se vidi.
Molim vas da ubacimo još jednom ili da proverite svi na ekranu da li…
Hajde da proverimo još jednom, iako imamo kvorum.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 106/15, 106/16 – autentično tumačenje, 113/17 – autentično tumačenje i 54/19), u celini.
Zaključujem glasanje: za - 128, protiv - niko, uzdržan – jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog autentičnog tumačenja.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje jedine tačke dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njoj, saglasno članu 102. Poslovnika Narodne skupštine, zaključujem sednicu Dvadeset prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Hvala vam.