Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvadeset petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 67 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 95 narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje danas narodni poslanik prof. dr Žarko Obradović.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres o 2. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI I VODOVA.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o 2. tački dnevnog reda - Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
Da li predlagač narodna poslanica Katarina Rakić želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imam zaista veliku čast i zadovoljstvo da ovaj moj predlog zakona bude na dnevnom redu današnje sednice.

Svakako mogu da kažem da on predstavlja zaista jedan izuzetno mali korak na putu reformi Srbije, na putu koji jednom jako mudrom politikom vodi naš predsednik Aleksandar Vučić.

Kao što sam već napomenula, ja sam predlagač ovog zakona. Međutim, ja sam bila samo jedan deo grupe, odnosno deo tima koji je učestvovao u pisanju ovih izmena i dopuna Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova, a u njegovom predlaganju, odnosno u čitavom radu na njegovoj izradi učestvovao je zaista veliki broj stručnjaka, pre svega iz NALED-a, iz Republičkog geodetskog zavoda, iz Ministarstva građevine i profesora sa beogradskog Univerziteta i želim ovom prilikom svima da se zahvalim na radu. Smatram da smo, donošenjem ovog zakona, odnosno ovih predloga za izmenu i dopunu zakona, doneli jedan veliki korak na putu u reformi ovog sistema u Srbiji.

Kao što većina vas zna, ovo je prilično nov zakon. Zakon o upisu u katastar nepokretnosti i vodova donet je 2018. godine. Pretrpeo je jednu izmenu 2019. godine i ovo je druga izmena po redu ovog zakona. Iako će neki sada verovatno reći i kritikovati, zašto za dve godine donosimo već drugu izmenu ovog zakona, ja želim samo da kažem da i onoga trenutka kada smo prvi put, 2018. godine, doneli ovaj zakon, mi smo i tada bili svesni i tada smo naglašavali da ćemo u hodu menjati, prilagođavati i donosite promene koje će svakako u budućnosti ovaj zakon poboljšati, a sve u korist građana Republike Srbije.

Ovom prilikom želim da se zahvalim i predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, kao i ministarki građevine gospođi Zorani Mihajlović, što su prepoznali kvalitet ovih izmena i dopuna i uvrstili ih u današnji dnevni red, a kasnije ćemo ove izmene svakako uvrstiti u sam tekst zakona.

Želim još jednom, u skladu sa svim ovim što sam rekla, da pomenem, odnosno da kažem da je zakonodavni sistem u Srbiji izuzetno napredovao i da po prvi put u Srbiji imamo to da se prate efekti zakona, odnosno donetih propisa i da u skladu sa tim se rade i izmene, tako da su i ove današnje izmene upravo u skladu sa tim.

Što se tiče samih izmena i dopuna zakona koje danas predlažem, Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova, pre svega mogu da napomenem tri bitne izmene. Ove izmene imaju za cilj, pre svega, da ubrzaju samu dostavu rešenja od katastra nepokretnosti. Zatim, imaju za cilj da ubrzaju sam upis nepokretnosti u katastar. Treća i jako bitna izmena, ove izmene i dopune Zakona predlažu usklađivanje sa ostalim zakonima koji se tiču katastra nepokretnosti, a to su, pre svega, Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o ozakonjenju objekata.

Kao što sam na početku rekla, jedna od jako bitnih izmena jeste sama dostava rešenja. Znate, verovatno ste se i svi susreli sa problemima dostave, odnosno prijema rešenja iz katastra, a ja ću onima koji nisu bili u prilici ili onima koji možda ne znaju kako to danas izgleda u Srbiji, evo, objasniti šta želimo da promenimo.

Dostava rešenja svih organa, svih organa u Srbiji obavlja se prema Zakonu o opštem upravnom postupku, tačnije prema članu 72. gde je propisano da organ dostavlja rešenje na tri načina - putem svojih kurira, putem poštanskog operatora ili elektronskim putem.

Dalje, ovaj isti zakon članom 75. propisuje i sam način dostave tog rešenja, a on kaže da poštanski operater, obzirom da sada govorimo o rešenjima koje donosi katastar, odnosno koji upućuje katastar, obično se radi o tome da katastar šalje pošti, pošta dostavlja rešenje građanima, odnosno strankama u postupku i sada, ukoliko poštar ne zatekne stranku kod kuće, on ostavlja obaveštenje da svoje rešenje može preuzeti u pošti i to u naredna 24 sata.

Građani često u tom roku od 24 sata ne stignu da podignu svoje rešenje u pošti i onda se događa to da se njegovo rešenje vraća nazad u katastar. Tu nastaje i najveći problem. Sam put rešenja od pošte do katastra po neki put traje i od sedam do deset dana, a imamo situaciju da su građani dobili obaveštenje da je njihovo rešenje gotovo, odlaze do pošte svoje rešenje, tamo vide da su zakasnili, odlaze u katastar, a tamo vide da svog rešenja nema i onda dolaze u zabludu, traže svoje rešenje. Neki čak i odustaju od toga da u opšte preuzmu rešenje. Tada je katastar u obavezi da u narednih osam dana na elektronskoj tabli katastra objavi rešenje i ono nakon osam dana postaje pravosnažno.

Ovo govorim ne kao usamljeni slučaj. Čitav ovaj postupak koji sam sada objasnila dešava se čak u 90% slučajeva u Srbiji. Znači, većina građana svoje rešenje preuzima nazad u katastru i to pošto je obavila veliku potragu za njim.

Ja se nadam da ste razumeli ovo o čemu sam govorila, iako je dosta komplikovana procedura. Smatram da je zaista najbitnija izmena koja je danas predložena dostava samog rešenja. Naime, ovim izmenama i dopunama Zakona o upisu u katastar nepokretnosti kao samu dostavu predlažemo sledeće rešenje.

U buduće će se rešenje katastra dostavljati na tri načina. Prvi način je u elektronskom sandučetu. Znači, svi oni koji imaju elektronsko sanduče, istog časa kada rešenje bude doneto uputiće im se u elektronsko sanduče.

Zatim, ono što je jako bitna stvar jeste da će sva rešenja koja se u buduće budu donosila u katastru istog časa po potpisivanju biti objavljena na sajtu RGZ, što znači da oni koji su predali zahtev za upis nepokretnosti ili za bilo kakvo rešavanje nekakvog svog predmeta u katastru, moći će da prema broju predmeta pretražuju predmete i, prosto, imaju uvid kada će njihovo rešenje biti gotovo. Kada njihovo rešenje bude objavljeno na sajtu počinje da teče rok od 30 dana do pravosnažnosti.

Kažem, samim tim što će to rešenje biti objavljeno na sajtu, oni će moći da imaju uvid u njega i eventualno ulože žalbu na samo rešenje.

Takođe, ovaj zakon predviđa i da se samo rešenje dostavi i putem poštanskog operatora. Međutim, i ovde smo planirali da uvedemo jednu veliku promenu. Ukoliko poštar ovoga puta ne nađe stranku na adresi i ne uspe da uruči rešenje odmah pri dolasku, ostavlja obaveštenje da će svoje rešenje moći da preuzme u pošti i to u narednih 15 dana.

Znači, za razliku od sadašnjih 24 časa, gde smo praktično terali stranke, građane Srbije, da trče u poštu po svoje rešenje, sada imamo rok od 15 dana gde će građani moći da odu u poštu i preuzmu svoje rešenje.

Naravno, smatram da je ovo dobra stvar jer svi znamo da pošte u Srbiji u današnje vreme ima čak i u svakom malo većem selu i svakako da je građanima mnogo lakše da odu u svoju poštu, nego da odlaze po rešenja koja su se možda vodila pred katastrima i u nekim drugima gradovima po Srbiji.

Smatramo da će ovako nešto zaista pomoći građanima. Međutim, i u ovom zakonu smo predvideli situaciju, a šta će se dogoditi ako građani nisu tu ni u 15 dana i ne uspeju da preuzmu svoje rešenje ni u narednih 15 dana. Naravno da se isto vraća u katastar i da će ga preuzeti u katastru, ali kao što sam već na početku rekla, rok za pravosnažnost teče onoga dana kada je rešenje i objavljeno na sajtu RGZ, to jeste praktično prvim danom kada je to rešenje i doneto.

Ja se iskreno nadam i iskreno verujem da ukoliko reforme u Srbiji nastave da teku ovim tokom da ćemo zaista svi biti u prilici da jednog dana sve ono što trebamo da rešimo u katastru da ćemo biti u prilici da rešimo od kuće, da ćemo biti u prilici da rešimo sa našeg računara, da Katastar kao ustanova i ne postoji i da Katastar kao šalter i ne postoji, zato što on u stvari treba da predstavlja jedan registar, jednu pomoć u Srbiji gde ćemo sprovoditi naša rešenja, a sada na žalost imao situaciju da Katastar u Srbiji da duže knjižimo i sprovodimo naša rešenja nego što je to nekom organu bilo potrebno da samo rešenje i donese. Tako da svakako za sada nam Katastar u Srbiji predstavlja veliki kamen spoticanja i ne samo nama, nego predstavlja i onima koji tamo rade.

Međutim, lično smatram što se tiče samog broja zaposlenih u Katastru, zaista smatram da taj broj nije veliki pogotovo sada kada još uvek Katastar nije potpuno digitalizovan i kada zaista za mnogo predmeta i mnogo stvari moramo otići tamo. Evo, ja ću vam napomenuti da u čitavoj Srbiji, znači u svim katastrima u Srbiji, a znate da svaka opština mora imati katastar, ako ne u svom sedištu mora imati osobe koje rade, koje su zadužene za određenu opštinu.

Znači, trenutno u katastru radi 2.955 osoba. Znači, na skoro 7,5 miliona stanovnika Srbije imamo nepunih 3.000 zaposlenih u katastru. I to nije konačan broj od ovih 2.955 zaposlenih u čitavoj Srbiji u Katastru, čak 168 radi na određeno vreme, a 437 radi na ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Znači, na čitavoj Srbiji imamo nešto više od 2.500 zaposlenih u Katastru.

Ja lično smatram da je ovoj broj jako, jako mali i onda moramo raditi na tome ili da se poveća broj zaposlenih u Katastru ili da se što više poslova koje će Katastar obavljati biti digitalizovano.

Kada pominjem zaposlene u Katastru, ne mogu a da ne pomenem i rukovodstvo RGZ, na čelu sa direktorom Borkom Draškovićem, koji se zaista hrabro bori sa svim problemima sa kojima se suočava Katastar. A sa druge strane, izuzetno je spreman da veoma rado prihvati sve promene koje mu mi predlažemo za unapređenje rada Katastra.

Zaista smatram da je lako biti dobar direktor u jednom uređenom preduzeću, ali biti dobar direktor u jednom sistemu kakav je RGZ, kakav je Katastar, zaista nije ni malo lako. I zato još jednom zaista želim da čestitam na radu direktoru, Borku Draškoviću.

Što se tiče drugih izmena koje ovaj Predlog zakona donosi ja bih se još osvrnula na izmene koje se tiču upisa zabeležbi. U ovim izmenama uvodimo to da će se neke zabeležbe uvoditi i službenim putem.

Znači, stranke neće morati ni da podnose zahtev, neće morati ni da podižu rešenje za određenu vrstu zabeležbi, neće morati ni da plaćaju taksu.

Međutim, još jedna vrsta zabeležbi ovde je detaljno i jasno precizirana, a to je zabeležba onih koji imaju spor na određenoj parceli. Tačnije, čije će se zabeležbe spora upisivati kao zabeležba.

Ovo želim posebno da naglasim zato što smo u prethodnom periodu imali mnogo zloupotreba na osnovu zabeležbi spora. Praktično, mogu slobodno da kažem da smo zakon iz 2009. godine, prosto je ostavio prostora da smo imali, mogu slobodno da ih nazovem profesionalne podnosioce tužbi, ljude koji su podnosili tužbe za određeno zemljište na određene objekte, a da uopšte nisu imali nikakva prava niti sporovi koji bi se kasnije okončali ne bi imali ishod u njihovu korist.

Građani su nam se sve više žalili, objasniću vam kako je to izgledalo. Recimo, ukoliko neko želi da proda svoju kuću, imali smo te profesionalne podnosioce tužbe, oni odu, podnesu sudu spor, Katastar prema zakonu iz 2009. godine nije ulazio u to ko podnosi spor, upiše spor, upiše kao zabeležbu i naravno da niko neće kupiti kuću koja pod sporom, zabeležbom ili bilo kakvim teretom.

Takođe se to dešavalo i na određenim parcelama. Znači, imamo investitora koji recimo želi da podigne kredit kod banke ili je već podigao kredit kod banke. Imamo profesionalne podnosioce tužbe koji na njegovoj parceli podnesu tužbu i dešava se naravno da banka na zemljištu na kojem postoji zabeležba, odnosno na kojem postoji spor, naravno neće odobriti. A ukoliko ga je već odobrila i ukoliko se desi da se zabeležba spora upiše, naravno da banka povlači svoja sredstva i naravno da su građani bili u ozbiljnom problemu.

Ovoj situaciji smo stali na put donošenjem autentičnog tumačenja u maju, 15. maja 2017. godine kada smo jasno precizirali ko su imaoci prava na zemljištu i čije sporove Katastar upisuje kao zabeležbu.

Znači, ne može neko da dođe i da se upiše na vašoj parceli, da vodi spor, a da pri tome ni vi sami ne znate da neko na vašoj parceli ima otvoren spor. Tako da se ovakvom jednom vrstom zabeležbe zaista zaustavlja nešto što je sada bila izuzetno loša praksa u Srbiji.

Takođe, pomenuću još samo jednu izmenu koja je u okviru ovih izmena i dopuna zakona, a to je kao što sam već rekla usklađivanje sa ostalim zakonima koje se tiču katastra nepokretnosti, a to je da Katastar više neće moći da uknjiži rešenje o ozakonjenju objekta ukoliko ono ne sadrži elaborat geodetskih radova ili ukoliko taj elaborat nije usklađen sa zakonom.

Ovaj elaborat prema Zakonu o legalizaciji, odnosno prema Zakonu o ozakonjenju objekata zaista predstavlja jedan izuzetno važan sastavni deo rešenja o ozakonjenju. Do sada Katastar nije imao obavezu da tako nešto proverava, ali uvideli smo da je to zaista veliki problem i ovim Predlogom izmenama i dopunama Zakona zaista uvrštavamo kao obavezno da zaposleni u Katastru pre upisa rešenja o ozakonjenju objekta moraju da provere da li je elaborat geodetskih radova urađen u skladu sa zakonom.

Imali smo pitanje da li će sada ovakva jedna izmena doprineti tome da se zaposlenima u Katastru poveća obim posla? Odgovor je ne. Neće im se povećati obim posla iz prostog razloga što su oni i do sada to radili. Svakako su morali da svako rešenje, odnosno svu dokumentaciju potrebnu za upis provere, samo će na ovaj način utvrditi da li u čitavom rešenju postoji elaborat geodetskih radova. Ukoliko ne postoji, zaustaviće čitav proces uknjižbe i uputiti građane da to što im nedostaje i donesu.

Evo, ja sam pokušala da ukratko objasnim koje su to najznačajnije izmene i dopune Predloga zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu, iako je on po obimu kratak, znači ima 13 članova, ja verujem da će izmene i dopune koje su njime predložene zaista biti nešto što će u mnogome pomoći građanima Srbije da olakšaju svakodnevne obaveze.

Upravo iz tog razloga, pozivam vas da u danu za glasanje podržite ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem predlagaču, narodnom poslaniku Katarini Rakić.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Ukoliko nema prijavljenih, moramo sačekati. Ima.
Reč ima ovlašćeni predstavnik, odnosno ovlašćena predstavnica SDPS, poslaničke grupe SDPS, narodni poslanik Slavica Živković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze izmene i dopune Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji imaju za cilj da otklone određene teškoće koje su se pojavile u sprovođenju zakona koji je donet 8. juna 2018. godine. To je Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, sa ciljem da se poveća efikasnost i ažurnost katastra nepokretnosti.

Ovaj zakon je trebao da omogući da se čitav postupak upisa imovine završi kod notara, zatim, poveća pravnu sigurnost vlasnika nekretnina, kao i brže i efikasnije obračunavanje poreza na imovinu i poreza na prenos apsolutnih prava.

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 28. maja 2018. godine novi Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova po hitnom postupku zbog obezbeđivanja uslova, pre svega, uvođenje informacionih tehnologija, koje će ubrzati i skratiti proceduru upisa u katastar nepokretnosti, što će imati pozitivan efekat na poboljšanje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja.

S druge strane, razlozi za donošenje zakona, koji je do usvajanja bio deo Zakona o državnom premeru i katastru, sadržani su u potrebi da se, pre svega, poveća efikasnost i ažurnost katastra nepokretnosti. Uvođenjem informacionih tehnologija, propisivanjem obaveza za sudove i javne beležnike, javne izvršitelje, organe javne uprave i drugi organi i organizacije koji su u okviru svoje zakonom utvrđene nadležnosti, donosili odluke, odnosno sastavljali i potvrđivali isprave koje predstavljaju pravni osnov za upis u katastar, da iste dostave službi za katastar nepokretnosti u cilju evidentiranja promena u katastru.

Drugi izuzetno važan razlog jeste da se pojednostavi i ubrza procedura upisa u katastar nepokretnosti, pre svega, propisivanjem obaveze navedenim subjektima da u kratkim rokovima dostavljaju službi odluke koje se donose, odnosno isprave, koje sastavljaju ili potvrđuju radi upisa u katastar, propisivanjem kraćih rokova za postupanje službe u postupku upisa u katastar i propisivanjem pravila da služba ne proverava zakonitost javne, odnosno javno-beležničke isprave na osnovu koje se vrši upis.

Međutim, u toku sprovođenja ovog zakona došlo je do određenih problema koji su se, pre svega, ogledali u dostavi rešenja. I ove izmene i dopune zakona imaju prvenstveno za cilj da otklone te nedostatke, da postupak dostave urede tako da se ubrza dostava, poboljša dostupnost rešenja strankama i poveća pravna sigurnost u vezi sa konačnošću upisa.

Takođe, drugi problem koji je primećen jeste da je potrebno postupak upisa u katastar nepokretnosti ubrzati i pojeftiniti pojednostavljenjem postupka upisa nekih zabeležbi. I, naravno, izuzetno važno jeste da se ovaj zakon uskladi sa drugim zakonima koji su od značaja za delatnost Republičkog geodetskog zavoda, koji su u međuvremenu doneti. To su Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o ozakonjenju objekata.

Reforma katastra sprovodi se sa ciljem da se procedura upisa u katastar pojednostavi i da stranke ne moraju da dolaze u službu katastra nepokretnosti, već da sve poslove u vezi sa upisom prava na nepokretnosti završe odlaskom kod javnog beležnika.

Međutim, sada se stvaraju velike gužve u prostorijama službi, budući da veliki broj građana dolazi da preuzmu svoja rešenja, jer su dobili obaveštenja o prispeću rešenja od pošte i u roku 24 sata su imali obavezu da svoja rešenja preuzmu. Dolaskom u službu katastra nailaze na jedan novi problem, da pošta zbog svojih procedura nije još uvek rešenja vratila u katastar i tu dolazimo do situacija da se prave gužve usled pretrage, da stranke ne mogu da imaju uvid u svoje rešenje, da vide kolika je taksa, da bi izvršili svoje određene obaveze, a opet se sve vezuje za termin dospeća.

Stoga je neophodno da se ovaj problem sistemski reši izmenama ovog zakona na način kako je predloženo, a koji će, pre svega, omogućiti jednostavnije uručenje rešenja i računanje rokova za konačnost rešenja, jer se dostava smatra izvršenom, pre svega, za korisnike jedinstvenog elektronskog sandučića uručenjem u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi, a za ostale građane uručenje preporučene pošiljke, uz uvođenje roka od 30 dana od dana javnog oglašavanja rešenja kao krajnjeg roka kada će se računati da je dostava izvršena.

Takođe, ove izmene i dopune zakona treba da obezbede transparentno postupanje službi, jer će sada sva rešenja biti objavljena na veb prezentacije zavoda.

Takođe, značajno je što će se dostupnost rešenja učiniti jednostavnijim, jer su propisani vrlo jednostavni načini za korišćenje elektronske oglasne table i načina pretraživanja rešenja i, na kraju, vrlo važno, kontrolu procedura dostave sa centralnog nivoa zavoda i sprečavanje zloupotreba.

I ako se može činiti da je krajnji rok od 30 dana od dana javne objave kada se dostava smatra izvršenom predugačak, to zakonsko rešenje će u praksi ubrzati dostavu, jer objavu rešenja premešta na sam početak procesa dostave, istovremeno sa slanjem preporučene pošiljke, odnosno dostave u elektronski sandučić, dok važeće zakonsko rešenje objavu odlaže na trenutak kada služba po povratnici utvrdi da je dostava bila neuspešna.

Za ovakvo rešenje neophodno je da zavod obezbedi jednostavno pretraživu i preko interneta stalno dostupnu oglasnu tablu, koja se kontroliše na centralnom nivou. Predloženo je novim izmenama i dopunama zakona da se ovom problemu posveti čitav član u zakonu. Članom 7. nacrta zakona predlaže se da se doda novi član 40a, kojim će se uređivati elektronska oglasna tabla katastra, imajući u vidu da je oglašavanje na elektronskoj tabli ključno za ubrzanje postupka dostave i povećavanje pravne sigurnosti stranaka u postupku.

Na elektronskoj oglasnoj tabli katastra će se javno oglašavati rešenja doneta u postupku upisa u katastar, ali na način koji neće kršiti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Pretraživanje će biti moguće po tri osnova – po zavodnom broju rešenja, po imenu i prezimenu stranke ili nazivu pravnog subjekta i treći način, po jedinstvenom matičnom broju ili matičnom broju preduzeća.

Smatra se da će se na ovakav način olakšati dostava, kao i uvid u rešenja ukoliko dostava nije pravovremeno urađena.

Takođe je predloženo da se propiše i pravo stranke da joj se u prostorijama službe na njen zahtev uruči kopija rešenja čija dostava preporučenom pošiljkom nije bilo uspešno. Do sada je taj postupak bio znatno komplikovaniji.

Ukoliko dostava originala rešenja nije urađena kako treba i kako je predviđeno, naravno, građani su dolazili u službu katastra da preuzmu svoje rešenje, pošto pošta to nije u međuvremenu uradila, preporuka je bila da se uradi prepis rešenja. Za prepis rešenja podnošen je zahtev, na taj zahtev se plaćala taksa. Služba katastra je bila u obavezi da uradi prepis rešenja. Taj prepis rešenja se ponovo slao poštom i, naravno, opet dolazite u situaciju da to slanje može da bude neuspešno iz razloga koji su krajnje opravdani.

Na takav način, stranka nema mogućnost da ima uvid u iznos takse na rešenju, koji je vrlo važan da bi stranka mogla da izvrši svoju obavezu i da bi postupak mogao da se nastavi.

Međutim, uvođenjem elektronske oglasne table i mogućnosti da se štampa kopija rešenja, koje će biti predviđeno novim predlogom izmena i dopuna ovog zakona, procedura će se značajno pojednostaviti, ali ovakvo uručenje neće uticati na rokove u vezi sa dostavom.

Predložene izmene bi mogle da imaju pozitivan uticaj, naravno, na oblast upisa prava na imovinu koje se ocenjuje na Duing biznis listi Svetske banke, s obzirom na to da će se uručivanjem i jednim jednostavnijim uređenjem postupka lakše dostave ubrzati postupak upisa u katastar, jer će strankama rešenje o upisu biti lakše dostupno i transparentnije, te neće biti problema oko utvrđivanja dana kada rešenje postaje konačno, što je preduslov da se uzme u postupak sledeći predmet koji se odnosi na istu nepokretnost.

Takođe, jedan od velikih problema koji je uočen u toku sprovođenja ovog zakona jeste problem koji zakon treba da reši. To su određene situacije koje su uočene u određenoj praksi, a koje rešenjem o ozakonjenju objekata nije moguće sprovesti u katastru nepokretnosti iz razloga što elaborat geodetskih radova, na osnovu kojeg je doneto to rešenje, nije sačinjen u skladu sa propisima, standardima i tehničkim normativima, te da ima tehničke, formalne i druge očigledne nedostatke.

Zakonom o državnom premeru i katastru, kao i podzakonskim aktima, propisano je da se, ukoliko se u postupku pregleda elaborata utvrde određeni nedostaci, zakonom nalaže geodetskoj organizaciji njihovo otklanjanje u zakonskom roku. S toga je i ova izmena neophodna i propisuje da se rešenje o ozakonjenju objekta neće sprovesti u katastru dok se prethodno ne otklone svi nedostaci koji su uočeni u elaboratu o geodetskim radovima.

Takođe, potrebno je uvesti nove zabeležbe koje su od značaja za pravni promet nepokretnosti, kao što su zabeležba postupka komasacije, zabeležba postupka restitucije, zabeležba odluke suda o privremenom oduzimanju imovine doneta u skladu sa zakonom koji uređuje oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela i zabeležba rešenja nadležnog organa o uklanjanju objekata ili dela objekata.

Zabeležba pravosnažne građevinske dozvole, koja je propisana zakonom, izgubila je smisao od kada je uvedena predbeležba objekta u izgradnji koja se vrši po službenoj dužnosti, te stoga ovu zabeležbu treba ukinuti.

Potrebno je proširiti i mogućnost upisa i brisanje zabeležbi bez donošenja rešenja i na situacije kada se zabeležba odnosi na veći broj nepokretnosti ili se masovno upisuje što je slučaj sa zabeležbom postupka komasacije, zabeležba kulturnog dobra, kao i zabeležba zabrane otuđenja objekta koji je u postupku ozakonjenja koju treba upisati na oko dva miliona objekata.

Rešenje bi se donosilo samo u slučajevima odbacivanja ili odbijanja zahteva za upis, odnosno obustavljanje postupka. Time će se u značajnoj meri rasteretiti službe i dobiti više vremena za brže rešavanje predmeta koji se odnosi na upis nepokretnosti i prava na njima.

Zakonom o ozakonjenju objekata propisano je da zavod uspostavlja i vodi evidenciju o objektima koji nisu upisani u katastar nepokretnosti. Imajući u vidu da se evidencija o objektima koji nisu upisani u katastar nepokretnosti, koja je uspostavljena na osnovu podataka dobijenih snimanjem iz vazduha, već koristi od strane zavoda i drugih organa državne uprave i lokalne samouprave, evidencija treba da bude sastavni deo geodetesko-katastarskog informacionog sistema. Povezivanjem ove dve evidencije sa Registrom katastra nepokretnosti omogućiće se upis u katastar nepokretnosti zabeležbe, zabrane otuđenja i za objekte u postupku ozakonjenja koji nisu upisani u katastar na katastarskoj parceli na kojoj je objekat izgrađen uz navođenje evidencionog broja objekta iz te evidencije.

Cilj izmena i dopuna ovog zakona jeste ubrzanje postupka upisa u katastar nepokretnosti u duhu reforme katastra koji se sprovodi u skladu sa zakonom. Usklađivanje ovog zakona sa Zakonom o elektronskoj upravi, povećanje pravne sigurnosti

stranaka u postupku, upisa promena u katastar i otklanjanje problema koji su uočeni u dosadašnjoj primeni zakona su dovoljni razlozi da poslanici SDPS u danu za glasanje podrže izmene i dopune zakona koji se danas nalazi na dnevnog redu zasedanja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Katarina Rakić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Želim da se zahvalim i koleginici na lepim rečima i na svemu što je primetila, a što se tiče izmena i dopuna zakona.

Samo bih želela da se osvrnem na jedan deo koji jeste bio predmet diskusije na Radnoj grupi kada smo donosili ove izmene i dopune zakona, a to je sam rok od 30 dana. Možda sada zvuči da taj rok zaista i jeste dugačak, da tako kažem, ali prvobitno je predlog bio da taj rok bude između 90 i 45 dana i onda je kao kompromis stavljen rok od 30 dana. Međutim, ono što je bitno da se naglasi jeste da taj rok počinje da teče danom donošenja rešenja, odnosno danom objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli, a ukoliko građani preuzmu to rešenje ranije, odnosno svi oni koji imaju pravo žalbe preuzmu ranije, svakako da se taj rok za pravosnažnost može i smanjiti.

Prvenstveno se ovde vodilo računa o onim ljudima koji trenutno nisu u državi, koji žive u inostranstvu, jer im ipak treba neko vreme da dođu do zemlje, da fizički dođu po svoje rešenje.

Svakako da ovaj zakon ima za cilj da ubrza reforme u Srbiji, da Srbija zaume bolje mesto na poziciji Duing biznis liste Svetske banke, a samo još jednom želim sve da podsetim na to koliko su bile bitne izmene Zakona o planiranju i izgradnji, da su te izmene dovele do toga da je Srbija danas na 9. mestu Duing biznis liste Svetske banke, a pre samo pet godina bila je čak na 186. poziciji. Zahvaljujem se na svemu što ste rekli, a nadamo se da će i ovaj zakon doprineti boljim reformama u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč od predsednika poslaničkih grupa, odnosno ovlašćenih predstavnika?
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Imajući u vidu tačku dnevnog reda o kojoj raspravljamo i aktuelnost svega onoga što se vezuje za ovaj zakon, poslanička grupa SPS će podržati zakon koji je danas predmet naše rasprave, odnosno diskusije, s tim što ćemo ukazati na neke činjenice i okolnosti koje su možda mogle da doprinesu da se obuhvat ovog zakona na neki način proširi, odnosno da se normiraju i neke okolnosti koje očigledno nisu obuhvaćene ovim zakonom, a imale bi i te kako velikog značaja u praksi, odnosno u praktičnoj primeni ovog zakona.

Pre svega, treba istaći činjenicu da se ovim zakonom kvalitativno ide napred, jedan korak napred, ali u smislu ažurnosti postupaka koji se vode pred nadležnim službama za katastar nepokretnosti, da se uvođenjem e-uprave, odnosno sistema elektronske pošte ili elektronske komunikacije sa strankama, takođe, doprinosi ubrzanju postupka, efikasnosti postupka i zadovoljenju potreba građana.

Ono što je dobro, dobro je da se taj sofisticirani način komunikacije, koji do sada nije postojao, uvodi ne samo u Službu za katastar nepokretnosti, već je to jedan generalni pristup Vlade Republike Srbije kada je u pitanju e-uprava, u celini, što znači da smo postigli nešto što EU od nas očekuje, sa jedne strane, a sa druge strane smo uspeli da se na neki način, kroz harmonizaciju zakonodavstva Srbije, približimo zakonodavstvu EU.

Ja ću se u jednom delu, koleginice, vašeg Predloga zakona osvrnuti na odredbe koje ste predložili kada su u pitanju zabeležbe koje se vrše u Službi za katastar nepokretnosti, pa ću vas zamoliti da sa malo pažnje prokomentarišemo zajedno, nadam se da ćemo tu razmeniti mišljenja, obuhvat ove norme. Konkretno radi se o odredbi člana 15, koliko mi se čini, predloženog zakona. Radi se konkretno o zabeležbama koje se vezuju za upis određenih tereta kada su u pitanju određena prava, postupci i, naravno, interes stranke u tim postupcima.

Konkretno, ovde govorimo o zabeležbama koje su očigledne u odnosu na ranije izmene i dopune, odnosno ranije predloge zakona, sužene. To sužavanje, da budemo potpuno otvoreni, nije od juče, odnosno nije u diskontinuitetu. Naprotiv, u kontinuitetu se sužava obim određenih zabeležbi, pa bih vas zamolio da onda prihvatite jednu dobronamernu sugestiju.

Kada se radi o zabeležbama, govorimo o zabeležbama sudskih postupaka kada je u pitanju pravo svojine na nepokretnosti, kada je u pitanju ništavost ugovora, kada je u pitanju pobijanje pravnih radnji dužnika, kada su u pitanju određena prava iz obligacionih odnosa, sad se postavlja pitanje - zbog čega jedna bitna, bitan segment zabeležbi nije ovde ušao u korpus zabeležbi? Konkretno, kada govorimo o pobijanju pravnih radnji dužnika, kad bi se to prevelo na prost narodni jezik, to znači da ja zbog toga što trpim štetu jer je neki moj dužnik koji mi duguje određeni novčani iznos otuđio svoje nepokretnosti kako bi mene na neki način onemogućio da dođem do naplate svog potraživanja. Zašto? Otuđio je svoju nepokretnu imovinu, ja nemam odakle da se naplatim, ta imovina je otišla u korist trećeg lica, sad se taj pravni posao, odnosno taj ugovor između mog dužnika i tog trećeg lica pobija i to nije sporno, ali to je pobijanje koje je samo u jednom jedinom pravcu, to je tzv. pobijanje pravnih radnji dužnika van okolnosti koje prate drugu vrstu pobijanja, a ta druga vrsta pobijanja ovde nedostaje.

Zašto ovo govorim? Postoje dve vrste pobijanja: pobijanje u stečaju i pobijanje van stečaja. Pobijanje van stečaja je upravo ovde onako kako ste vi normirali i to je u redu, to je dobro. Mi u poslaničkoj grupi SPS se sa time apsolutno slažemo i imamo jedan pristup koji mora biti apsolutno u interesu zaštite stranaka. Stranka mora imati zabeležbu u katastru da se vodi postupak povodom pobijanja radnji dužnika, ali šta nemamo? Nemamo ukoliko je to pobijanje u drugom pravcu. Zašto? Zato što ste normirali da se radi samo o pravnim situacijama iz tzv. vanparnične materije. Nije ništa sporno.

Sad se postavlja pitanje, da se prebacimo na onu drugu materiju koja ovde ne postoji, a to je materija u stečaju, u stečaju imamo pobijanje koje se vrši na sledeći način – svako od poverilaca, svako od poverilaca, čak i stečajni dužnik, ima pravo da podnese tužbu za pobijanje pravnih radnji i pravnih poslova stečajnog dužnika u rokovima koji su propisani zakonom - šta to znači? Ako meni firma čiji sam zaposleni duguje zaradu, otišla je u stečaj, a u međuvremenu, pre toga, šest meseci, godinu, pet godina ta firma je otuđila svoju imovinu, smanjila stečajnu masu, više ne postoji korpus stečajne mase koji je nekad bio, koji je bio dovoljan za namirenje potraživanja, nema ga, onda se mora pristupiti nečemu što podrazumeva zaštitu interesa poverilaca, a to znači da je i to trebalo da uđe u ovaj korpus zabeležbi i da se upiše zabeležba pobijanja pravnih radnji i pravnih poslova u stečaju, a ne samo vanparničnoj materiji.

Zašto ovo govorim? Nadam se da se apsolutno dobro razumemo, u stečaju se pobijaju samo punovažni pravni poslovi, samo punovažni pravni poslovi. Znači, oni pravni poslovi koji nemaju elemente ništavosti, nije ih stranka zaključila pod zabludom, pod prinudom, pod prevarom itd, pod manama volje. Ovde su punovažni pravni postupci. Kako? Pa neko je potpisao kupoprodajni ugovor i otuđio kompletan pogon, kompletne hale proizvodne, mašine, sve je otišlo iz stečajne mase, otišlo je trećem licu. Nemamo ga u zabeležbama, nemamo ga u zabeležbama, a to bi trebalo da bude i te kako bitno zbog zaštite prava stranke i mislim da u tom delu je obuhvat zabeležbi trebao biti proširen, jer meni kao poveriocu stečajnog dužnije je u interesu da se ta imovina vrati u stečajnu masu, a zašto da se vrati u stečajnu masu? Da bi stečajna masa podigla svoj potencijal, jer ne samo da ću se naplatiti ja, nego i ostali poverioci zajedno sa mnom kojima se takođe duguje.

Prema tome, u ovom delu mislim da je bilo jako bitno da se obuhvat zabeležbi proširi za one pravne situacije koje ovde nažalost nisu obuhvaćene, ali bi trebale biti obuhvaćene upravo iz razloga o kojima sam ja govorio, a krajnji cilj je pravna sigurnost, odnosno zaštita prava građana s obzirom na jednakost pred zakonom, pred Ustavom, o čemu ne treba da govorimo. Mislim da bi to bilo deplasirano.

Što se tiče dostave, mislim da je jako dobro regulisana. Konačno imamo sada situaciju da dostavu pismena od strane službi ili organa katastra na neki način pojednostavljujemo proceduru dostave. Da li će to sada biti da tako kažem tradicionalni način dostave – preporučenom poštanskom pošiljkom, pri čemu se zna procesni postupak kako se vrši dostava ukoliko onaj na koga dostava glasi ne primi lično određenu pismeno, onda je procedura veoma jasna – stavlja se na oglasnu tablu itd.

Međutim, dobro je što se uredili elektronski način dostave jer je oglasna tabla bila do sada nešto što je zbunjivalo stranke sa jedne strane, a sa druge strane, stranke nisu uvek bile u mogućnosti da ostvare uvid u oglasne table. Prema tome, ovaj princip elektronskog sandučića, odnosno elektronske dostave će u svakom slučaju ubrzati način dostavljanja i skratiti postupak, što je najvažnije, imajući u vidu da postupak pred Republičkim geodetskim zavodom, odnosno službama za katastar nepokretnosti jako dugo traje.

Međutim, i ovde bih jednu digresiju, uvažena koleginice, izneo i nadam se da ćemo i tu imati razloga da prokomentarišemo, a radi se o odnosu službe za katastar nepokretnosti i javnih beležnika kao institucija na koju su preneta određena javna ovlašćenja sa jedne strane, a sa druge strane postupanje prema advokaturi koja predstavlja deo pravosudnog sistema, deo sistema pružanja pravne pomoći koji je regulisan Ustavom Republike Srbije.

Zašto ovo govorim? Kada su u pitanju javni beležnici ili notari oni imaju kao što i sami znate direktnu komunikaciju sa službama za katastar nepokretnosti jer su obavezni da nakon solemnizacije ili potvrđivanja ugovora o kupoprodaji automatski obaveštavaju, prosleđuju i elektronskim putem službama za katastar nepokretnosti sve ono što su u postupku potvrđivanja ili solemnizacije uradili dostavljaju ugovor i naravno na taj način se otvara procedura promene upisa prava svojine ili odgovarajućih drugih prava, sporednih prava kada su u pitanju zaštita prava stranaka kao nosilaca prava svojine zbog toga što je konstitutivni karakter prava svojine, a to podrazumeva da se pravo svojine konstituiše upisom u javni registar imajući u vidu da je i evidencija Službe za katastar nepokretnosti ništa drugo nego javni registar.

Tu imamo jedan problem.

(Katarina Rakić: Mnogo.)

Slažem se, ali jedan bih ja naglasio i on se odnosi na advokaturu. Moram s obzirom da sam pripadnik te branše da štitim interese onih kojima pripadam, a u ovom slučaju mislim da je to krajnji osnov. Zašto ovo govorim? Advokatska komora Srbije je u više navrata tražila od službi za katastar nepokretnosti, pa se čak obraćala i pritužbama da se omogući uvid u zbirke isprava i sve ostale podatke koji su neophodni i potrebni radi pružanja pravni usluga strankama. Šta je radila Služba za katastar nepokretnosti? Ignorisala je takve zahteve, ignorisala je čak i pritužbe. Da li je iko ikada bio sankcionisan u okviru službi za katastar nepokretnosti zbog toga? Nije, apsolutno nikada.

Sa druge strane, član 36. Zakona o advokaturi, govorimo o zakonu koji ima imperativnu prirodu i koji moraju poštovati i službe za katastar nepokretnosti i njihovi organi, a sa druge strane moraju se zadovoljavati prava onih koje taj zakon obuhvata, odnosno koje taj zakon na neki način štiti. Šta kaže član 36. Zakona o advokaturi? Advokat ima pravo da u cilju pružanja pravne pomoći od državnih organa, ustanova, preduzeća, drugih organizacija traži da blagovremeno dobije informacije, spise, dokaze koji su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom.

U stavu 2. tog istog člana kaže se – da državni organi, ustanove i preduzeća su dužni da u skladu sa zakonom advokatu omoguće pristup informacijama, spisima i dokazima iz stava 1. ovog člana.

Uvažena koleginice znate i sami da od ove odredbe u praktičnoj primeni nema ništa, apsolutno ništa. I, onda ko trpi? Neću da kažem sada da trpe isključivo advokati. Naravno, da su uskraćeni u smislu optimalne mogućnosti pružanja pravne pomoći, ali najviše trpe stranke koje sa advokatima imaju ugovorni odnos, a to je odnos tzv. ugovora, možemo reći slobodno delo, jer je advokat neko ko izvršava poslove, a stranka je naručilac tog posla. U konkretnom slučaju stranka će da trpi.

Šta se ovde dešava? Tačno je da je Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti vodova, advokatura dobila poseban status. To poštujemo. Zaista je za uvažavanje jer su advokati dobili status profesionalnih korisnika usluga katastra. Uslov za sticanje tog statusa je zaključenje ugovora između katastra i advokata. Ali, kada će ti ugovori moći da se zaključe? Tek od 31. decembra 2020. godine, dakle ove godine.

Šta to znači? To znači još godinu dana će stranke čekati na mogućnost da dođu do podataka, koje inače svi ostali dobijaju vrlo jednostavno, praktično izvodljivo, a još godinu dana advokati zbog nerazumevanja, ignorisanja, kako god da to protumačite, od strane službi za katastar nepokretnosti i Republičkog geodetskog zavoda ostaju uskraćeni da dobijaju odgovarajuće podatke.

Odredbom člana 3. stav 1. tačka 3) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti vodova je normirano načelo javnosti koje ste vi poštovali u Predlogu zakona, što je za potpuno poštovanje i podršku, i tu nemamo ni jedan jedini problem, ali imajući u vidu da profesionalni korisnik čiji je status dobio advokat nije jednak sa statusom javnog beležnika, onda imamo ozbiljan problem.

Zašto ozbiljan problem? Ja, neću da govorim sada o devastaciji advokature načinom na koji su javni beležnici počeli postepeno da preuzimaju određene nadležnosti advokature, ali u konkretnom slučaju ne možemo biti ljuti za ono što mora da bude propisano tako kako jeste, gde su javni beležnici u obavezi da prosleđuju ono što je u njihovom opusu, da kažem posla, kada je u pitanju korespodencija između Službe za katastar nepokretnosti javnih beležnika, ali je jako važno da se barem približno sličan status povlašćenih korisnika profesionalnih usluga od strane službi za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda prizna i advokaturi, da se prizna.

Znači, u ovom slučaju, mislim da je trebalo i ranije reagovati, naravno ne vi, naravno ni ministarstvo. Mislim da je ovde najveći stepen nerazumevanja i najveći stepen ignorisanja od strane Republičkog geodetskog zavoda, koje se reflektuje na službe za katastar nepokretnosti i onda dolazimo u situaciju u kojoj dolazimo.

Da ovo sada ne bio odijum nezadovoljstva advokature, moram da kažem da je ovo odijum nezadovoljstva građana. Građana koji očekuju brzinu postupanja u predmetima koji se ne vezuju za katastar, oni se vode u sudu, ali su zato da bi se vodili ti sudski postupci na adekvatan način jako važno ovi podaci koji se dobijaju iz službe za katastar nepokretnosti. Da bi se dobili vrlo brzo onda advokat mora brzo pristupiti tim podacima i mora te podatke na najbrži i najefikasniji način dobiti. Zašto? Zato što ih koristi posle u sudskom postupku. Zato što od tih podataka iz katastra nepokretnosti zavisi uspeh spora, zavisi ishod spora i zavisi šta stranka može da očekuje kao izvesno u toku trajanja jednog sudskog postupka.

Što se tiče ovih drugih detalja o kojima je moja uvažena koleginica govorila malopre, krajnje stručno, ne bih se osvrtao posebno, osim jednog malog detalja koji se vezuje za postupak ozakonjenja objekata. Tu imamo jednu situaciju u kojoj se upisuju zabeležbe sledeće sadržine – objekat je u izgradnji, stranka je kupila stan u izgradnji, upisuje zabeležbu ili predbeležbu u katastru nepokretnosti da je kupila stan u izgradnji, a nakon dobijanja upotrebne dozvole koja sledi posle tehničkog prijema objekta, automatski prenosi pravo svojine na osnovu ugovora koji je zaključila.

To se na prvi pogled čini dosta povoljnim za stranku, to se čini na neki način sigurnim itd. Postavljam pitanje suprotne prirode – šta ukoliko Komisija za tehnički prijem, odbije tehnički prijem zgrade pa kaže da ne zadovoljava i ne može da se izda upotrebna dozvola? I to nije sporno. Onda stranka ostaje upisana sa zabeležbom ili predbeležbom kao vlasnik stana u izgradnji, objekta u izgradnji i ima neki stepen zaštite.

Ali, u toj situaciji se postavlja pitanje efikasnosti postupka do konačnog rešenja. Zašto? Zato što tehnički prijem novi može da se odloži prilično dugo imajući u vidu zakonsku regulativu koja nije skratila rokove postupanja u tom smislu reči.

Dakle, to nije greška ni zakonodavca, nije ni vaša, ali je greška onog dela zakona koji se odnosi na planiranje i izgradnju. Neću reći greška, nego je možda trebalo da bude dopunski normirano da se na neki način skrate rokovi kada je u pitanju obaveznost investitora da postupi po svim pravilima, ne samo pravilima gradnje, nego i zakonskim obavezama kako bi obezbedio upotrebnu dozvolu pot pretnjom znatno težih sankcija, nego što su sada propisane.

Mislim da smo se u ovom delu jako dobro razumeli. U svakom slučaju, naša podrška ovom Predlogu zakona postoji. Moje primedbe i kritike su krajnje dobronamerne i mislim da u tim primedbama i kritikama apsolutno nema ništa što bi devalviralo kvalitet zakona. Date su isključivo zbog toga kako bi se kvalitet zakona na neki način još poboljšao i povećao, ažurnost Katastra na neki način podigla na veći nivo, a građani Republike Srbije bili zadovoljni radom Katastra i bili apsolutno pravno sigurni kada imaju potrebu za upis određenih prava u službi za Katastar nepokretnosti. Hvala.

Zahvaljujem kolega Jovanoviću.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Katarina Rakić.
Izvolite.

Pre svega, želim da se zahvalim kolegi Jovanoviću na svemu što je rekao i moram da kažem da se zaista, skoro u 90% toga što je rekao zaista i slažem sa njim.

Pre svega, što se tiče obuhvata samih izmena i dopuna zakona, smatrate da je trebao da bude širi, naravno da je trebao da bude širi i to je ono što sam u startu i rekla kada smo donosili ovaj zakon 2018. godine. I tada smo znali da će ovaj zakon trpeti izvesne izmene i dopune, ali smo rešili da to bude u malim koracima i da svaki korak pratimo. Znači, da ne čekamo po pet godina da se dešavaju greške i loše stvari, da se loše radi, ne, nego, opet kažem, ovo je već druga izmena u roku od dve godine. Iako kažem da su ovo male izmene, trinaest članova, verujte da će u postupku primene ovo zaista biti velike izmene.

Želim i vama da dam predlog, dajte nam sve što smatrate da bi išlo u prilog ovom zakonu, a može da se implementira. Znači, hajmo da radimo nove izmene i dopune, apsolutno smo otvoreni za tako nešto. Što se tiče samog teksta ovog zakona, mogli smo sa amandmanima, mogli ste amandmanima da ukažete na nešto, mi smo tu što se tiče otvorenosti i spremni smo da razgovaramo na bilo koju temu od svih ovih članova koji su otvoreni, da nešto i izmenimo.

Što se tiče upisa hipoteka, to je ono što smo imali situaciju kada je bila rasprava o autentičnom tumačenju 2017. godine, apsolutno se slažem sa svim onim što ste naveli, ali verujem da ćete se sada i vi složiti sa mnom, kada kažem da je zakon koji je to regulisao iz 2009. godine katastrofalan i da je sistem upisa zabeležbi potpuno loše evidentirao i da smo slučajeve zloupotreba, nažalost, daleko od toga da mislim na vas i vama bliske, ali upravo smo zloupotrebe imali od advokata.

Znači, imali smo advokatske kancelarije koje su se profesionalno bavile pisanjem tužbi. Ja sam kao predsednik odbora dobijala zahteve za pomoć građanima koji nisu znali šta da rade. Znate, odete jedno jutro i vidite na svojoj parceli zabeležbu spora. Od koga - ne znate, ko je - ne znate, koliko će trajati - ne znate, kako da ga povučete - ne znate, a hoćete da prodate plac, podneli ste zahtev za kredit, neko vam stavio blokadu i vi šta ćete da radite? Da čekate sud da reši? Ne. I šta se desi? Odjednom se desi da dobijete mejl od nekog advokata, pisao vam, eto, ja ću povući tužbu, onaj tamo mi neki dugovao, pa sad je to prešlo preko 10. kolena na tebe, pa hajde sad tebi da stavim zabeležbu da mi ti to vratiš. Čovek niti zna ko je on, niti zna da je dužan nekome bio, ikada, ali, zakon je bio na njegovoj strani. Zakon je rekao - upiši svaku zabeležbu, pa nek bude tako blokada.

Verujte mi, ovo nije fer. Po meni, autentično tumačenje koje je doneto 2017. godine uspelo je bar ovakve situacije da reši. Sada, ono što ste vi rekli, ja se apsolutno slažem, ostao je jedan mali deo koji nije rešen, ali dajte da to rešimo zajedno, dajte neki predlog. Mogli ste i sad amandmanima tako nešto da uvrstite, osim tog čuvenog stečaja sa kojim imamo problem. I ja pokušavam, čak sam podnela za autentično tumačenje člana 133. Zakona o stečaju, koji zaista pravi jedan veliki izuzetak, ali tu nisam našla sagovornika za raspravu.

Naime, Zakon 133. iz stečaja kaže da katastar nema pravo da proverava imovinu iz stečaja i zakonom je tu gotovo. Znači, sve ono što stečajni sudija pošalje u katastar, katastar po Zakonu o stečaju mora da sprovede. I to je tačka. Mi ovde ne možemo ništa da uradimo a da Ustavni sud to ne obori. Znate, iznad ovog zakona je Zakon o stečaju i jednostavno je to tako.

Ako vi, kao moj kolega narodni poslanik, kao advokat, imate neko rešenje koje može tu da nam pomogne, dobro.

Šta smo ovde imali? Koje smo slučajeve ovde imali? Imali smo slučajeve kao u Kafki, da neka imovina ljudi upadne u neku stečajnu masu, proda se, ljudi se uknjiže, na njihovim kućama, parcelama, stanovima, ljudi nikada nisu imali nikakve veze sa preduzećem koje je otišlo u stečaj, a njegova imovina prodata u stečaju. Katastar nije to proveravao, jer nema prava to da proverava, zato što Zakon o stečaju, član 133. kaže - nemate pravo, kako stigne tako ga upiši. Znači, imamo jedan apsolutni besmisao. Imate situaciju kada vam se nasledstvo proverava i sve ostalo, a stečaj ne.

Po meni, to je zaista nešto što mislim da bi trebalo drastično da se izmeni i za to vas molim da možda i zajedno razmotrimo rešavanje ovakvog problema, jer zaista smo svi svesni kakvi su to problemi.

Što se tiče samog Zakona o advokaturi, koji ste pominjali, to se vraćam sada u onaj prvi deo što se tiče obuhvata zakona, nismo ga u ovom delu obuhvatili, ali predlažem vam da u narednim izmenama, zato što smo ovde gledali prvenstveno da uskladimo ovaj zakon sa Zakonom o ozakonjenju i Zakonom o planiranju i izgradnji. Apsolutno se slažem da čitav sistem i prosto katastar jednoga dana, ponoviću ono što sam rekla, treba da postane registar koji će rešenja sprovoditi i najbolje bi bilo da mi takvom registru pristupamo putem računara i od svoje kuće, da ne vidimo nikog ni u katastru, niti bilo gde. Korak po korak se ide ka tome. Znači, javni beležnici i svi ostali od 1. januara su sudovi, koji imaju obavezu da komuniciraju preko e-šaltera. Naravno, iduće godine su to i advokati.

E, sad, ja kažem - obuhvat zakona, odnosno izmene i dopune, u ovom trenutku je takav da nismo obuhvatili taj zakon. Verujem da ima, pored tog, još dosta zakona koji se mogu prilagoditi, jer svi smo upućeni pre ili kasnije na nešto u katastru, tako da vas, eto, pozivam da možda sednemo i da napišemo neke nove izmene i dopune koje će napraviti novi korak, a opet, neće biti toliko opširne, a sve to što ste vi rekli, sa čime se apsolutno slažem, možda uvrstiti. Hvala vam.