Ovako, ja sam ovde pre možda nekoliko meseci čitao spisak para izvršnih troškova koje su koristili privatni izvršitelji. Čitao sam ovde.
Koliko je meni i poznato, i ne koliko je meni poznato, nego koliko je Ministarstvo pravde reagovalo, ograničilo je ta njihova prava. Idemo dalje, bilo je oko te afere priče kada je jedan sudski izvršitelja kupio, odnosno oduzeo određenu nepokretnost, izvršio licitaciju u kojoj je učestvovao sin drugog izvršitelja mislim, koji je kupio tu nepokretnost. Evo, sada po zakonu to više nije moguće. Znači niko, ni članovi porodice, ne znam do kog stepena srodstva ne mogu da učestvuju na licitacijama.
Još jedna stvar, pošto ste stalno protiv elektronskog poslovanja, protiv zakona koji se oslanja baš na elektronsko poslovanje, samo da kažem, da se ne bi nečija imovina prodavala u bescenje, ima poseban portal Ministarstva pravde gde se prodaje imovina koja je postupak izvršenja sudske presude.
O tome pričam, ja kada neko živi u prošlosti, baš o tome. Znači, nemojte više, te probleme koji su građani imali rešili smo. Za svaku sledeću zloupotrebu ide se u zatvor. Ali, ne možemo sistem da zaustavimo da ne funkcioniše. Ne možemo.
O visini kamate, pa to ne odlučuje sudski izvršitelj, to ne odlučuje ni poverilac. Ona je danas nikad manje, ja mislim da je nešto ispod 10% na godišnjem nivou, ali i to je stvar između dužnika i poverioca u najčešćem slučaju. Da li će nešto da on oprosti ili neće, itd? Ali, ne može sistem da se zaustavi da ne funkcioniše, da smišljamo rešenje, a da sa građanima dok mi ne smislimo rešenje, šta bude biće.