Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Veljković.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, intencija zakonodavca prilikom donošenja novog Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji je stupio na snagu 8. juna 2018. godine, sa izmenama i dopunama, bila je uvođenje mnogobrojnih novina sa primarnim ciljem da katastar postane ono što je oduvek trebalo da bude – servis građana, odnosno da nema više gubljenja vremena u redovima za uvid, određivanje i plaćanje taksi, podnošenje zahteva, podizanja listova nepokretnosti i drugo.

U tom kontekstu, posebno treba apostrofirati uvođenje informacionih tehnologija u skoro svaki segment rada katastra, što je doprinelo povećanoj ažurnosti, jednostavnijoj i bržoj proceduri upisa, uštedi vremena samih stranaka.

Takođe, zakon je propisao obavezu za javne beležnike, javne izvršitelje, organe uprave i organizacije, da isprave koje predstavljaju pravni osnov za upis u katastar dostave službi katastar nepokretnosti radi sprovođenja promene, uz ostavljenu mogućnost da i same stranke podnesu zahtev za upis preko e-šalter, sem u određenim slučajevima kada je to izričito isključivao zakon.

Ovakva zakonska regulativa doprinela je povećanju broja uknjiženih nekretnina i prava na njima, što je u velikoj meri olakšalo posredovanje u prometu, donoseći u ovu osetljivu oblast najvažniji osećaj za sve, a to je sigurnost. Međutim, dosadašnja primena aktuelnog zakona produkovala je i određene slabosti, koje predlagač predloženim izmenama i dopunama pokušava da otkloni. U tom smislu, te promene se naročito odnose na ubrzanje dostave, postupka dostave, poboljšanje dostupnosti rešenja strankama i povećanje pravne sigurnosti u vezi sa konačnošću upisa.

Naime, dosadašnje rešenje predviđalo je postupak lične dostave pismena, što je u praksi podrazumevalo vrlo komplikovan postupak i prolongiralo rok izvršenog dostavljanja, jer dostavna služba u slučaju da i drugi put ne zatekne primaoca pismena na naznačenoj adresi ostavlja obaveštenje o preuzimanju pismena u nadležnom organu u roku od 15 dana, te da se tek protekom tog roka smatra da je izvršeno dostavljanje, a ovakav vid dostave mogao je da traje i po nekoliko meseci. Zato je predloženo rešenje, da je krajnji rok od 30 dana od dana javne objave, povoljnije i vodi ubrzanju dostave.

Naravno, za ovakvo rešenje neophodno je da zavod obezbedi stalno dostupnu elektronsku tablu, kako bi stranke po imenu i prezimenu, matičnom broju ili broju rešenja, bile u prilici da u svakom trenutku prate i kontrolišu predmet.

Takođe, zakon tretira još jednu anomaliju koja se može pojaviti u postupku dostavljanja, a to je situacija kada je dostava bila neuspešna i kada su stranke prinuđene da traže prepis rešenja, što je takođe komplikovalo postupak, praćen i određenim troškovima za stranke.

Predloženim rešenjem utvrđuje se obaveza organa da izda kopiju rešenja u informativne svrhe koje ne utiču na rokove uručenja, niti narušava pravnu sigurnost, a istovremeno omogućava da se stranka upozna sa svim važnim elementima rešenja.

Isto tako, treba ukazati i na činjenicu da se predloženim izmenama s jedne strane preciziraju zabeležbe koje se upisuju u katastar, a sa druge strane proširuje mogućnost upisa i brisanja zabeležbi bez donošenja rešenja u situacijama kada se zabeležba odnosi na veći broj nepokretnosti ili na postupak komasacije kulturnog dobra, te zabrane otuđenja objekta u postupku ozakonjenja.

Uzimajući u obzir ove i sve druge predložene kvalitetne izmene i dopune, siguran sam da će iste doprineti realizaciji većine postavljenih ciljeva koji su produkovali potrebu donošenja ovog zakona, pa stoga će poslanička grupa SNS sa zadovoljstvom u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Dame i gospodo, ja očekujem da ćete vi gospodo iz vladajuće koalicije ovih dana da podnesete i predlog za izmenu i dopunu Zakona o lovu i ribolovu, to su prioriteti.

Vama je narodni poslanik SRS Aleksandar Šešelj ukazao na to da je SRS prikupila 110.000 potpisa građana Republike Srbije radi ukidanja iz pravnog poretka javnih izvršitelja. Međutim, ova Skupština, odnosno većina nije prihvatila taj predlog da se taj zakon bar nađe pred narodnim poslanicima i da o njemu rasprave i da uvaže 110.000 potpisa i građana Republike Srbije koji muku muče jer su ih izvršitelji u crno zavili. Preko 5.000 stanova i kuća su ti banditi prodali i isterali sirotinju na ulicu, što se nikada nije dogodilo, a gospodo vi znate ko je njih doveo 2011. godine, vaši prethodnici.

Dame i gospodo, ja čujem ovde rešavanje predmeta kada je u pitanju upis nepokretnosti u javni registar. Pa stalno govorite da li smo mi peti ili 105. u Evropi. To je pitanje, ako uzmete statistiku, pa da vidite koliko ima nerešenih predmeta po godinama, ne koliko je rešeno, nego koliko ima nerešeno u prvom stepenu, a koliko ima u drugom stepenu nerešeno i da li ima predmeta koji su pred organom uprave i po pet do 10 godina, a da nisu rešeni.

Dame i gospodo, ja sam bio postavio jedno poslaničko pitanje pre nekoliko godina, koliko ima u drugom stepenu nerešenih predmeta iz katastra. Vaš ministar, gospođa Mihajlović, držala je 33.000 predmeta u drugom stepenu u fioci i nije ih rešavala, a mnogi građani su trpeli posledice materijalne zbog toga što Služba za katastar i ministarstvo nadležno nije bilo efikasno i nije bilo celishodno i naravno naneta je šteta velika građanima Republike Srbije.

Dame i gospodo, ja bih samo ukazao, prvi podaci o zemljištu u Srbiji datiraju iz perioda srpske srednjovekovne države. Ovi podaci su upisivani u katastar, kao što su mnoge povelje, sačuvane su u manastirima, predstavljajući veoma značajne dokumente o razvoju države Republike Srbije. Kao prvi upis u južnoj srpskoj pokrajini postojala je „Prizrenska tapija“. Osim toga, za vreme vladavine cara Dušana od 1346. do 1355. godine vođena je evidencija o državnom zemljištu na teritoriji stare Srbije. Posle donošenja prvog srpskog Ustava 1835. godine, na Spasovdanskoj skupštini održanoj 1837. godine u Kragujevcu srpski knjaz Miloš Obrenović pokrenuo je pitanje premera i klasiranja zemljišta, pa se 1837. godina može označiti kao početak razvoja geodetske delatnosti u Republici Srbiji.

Dame i gospodo, prvi propisi koji se odnose na katastar doneti su krajem 1855. godine. Predvideli su osnovne geodetske radove i podloge, prikupljanje podataka i evidencija katastra i zemljišta u Srbiji. Ti propisi su kasnije menjani sve do 1930. i 1935. godine. Međutim, posle Drugog svetskog rata nije se mnogo obraćala pažnja na katastar u Republici Srbiji, a mogu da vam kažem da je Srbija imala u jednom delu austrougarsku knjigu zemljišnu, pa je perfekcija apsolutne tačnosti bila u zemljišnoj knjizi.

E, tamo su podaci unošeni i nisu mogli lako da se falsifikuju, kao što se sada falsifikuju u katastru. A mnogi treba da završe u zatvoru, a neki su pre neku godinu bili u Pančevu u zatvoru zbog toga što su vršili falsifikate određenih predmeta. Naravno, šta treba činiti? Treba reforma katastra u Srbiji.

Postavlja se opravdano pitanje – koja je svrha donošenja predloženog zakona, ako imate, gospodo, u vidu činjenicu da se za dve, tri godine menja pet puta Zakon o katastru? Osim toga, želeo bih da ukažem, gospodo narodni poslanici, ne znam koliko ste vi vični da se vi sada koristite elektronikom kada je u pitanju katastar.

Dakle, treba da ostvare svoje pravo građani u postupku pred službom za katastar, nije niti tehnički opremljena, niti poseduje tehničko znanje za rukovanje električnim sandučetom, što praktično onemogućava ostvarivanje prava tih građana, koji čak i bez elektronskog sandučeta svoja prava sada ne mogu da ostvare, pa treba samo da se ode u službe za katastar nepokretnosti. Trideset pet godina sam advokat. Odlazio sam za 35 godina redovno u katastar, nikad gore stanje u katastru nije bilo. Izvolite, odite ujutru u Službu za katastar nepokretnosti, od 50 do 150 videćete da čekaju na red, ne mogu da ostvare svoja prava, neki padaju u nesvest, ne mogu da dočekaju da budu primljeni.

Pravna služba u katastru je ravna nuli, ravna nuli. To je bahata služba postala kako je zemljišna knjiga prešla kod njih. Oni su birokrate, oni ne primaju ljude u vreme kada bi trebalo da ih primaju, njihovo radno vreme nije u skladu sa zakonom državnih organa, oni određuju radno vreme da li će da rade od devet ili 10, pa do jedan ili dva. Međutim, njihovo radno vreme mora da se utvrdi i da rade kao što rade drugi državni organi.

Kriminala u toj oblasti ima puno. Vi morate smeniti direktora Geodetskog zavoda Srbije. On je taj koji treba da leti odatle i neki šefovi službi za katastar nepokretnosti, jer oni odgovaraju za rad katastara i radnika koji u katastru rade. To je ono, kolega iz Krupnja je malopre govorio o nekim stvarima, što sam u svakom slučaju dobro razumeo i dobro je ukazao na neke stvari.

Međutim, gospodo, kada mi govorimo o tome da menjamo zakon, što ga menjamo, što ga donosimo ako ćemo ga menjati za tri meseca, imali smo u prošlosti šta su radile demokrate. Demokrate su donosile zakon, međutim, menjali su ga, a još nije bio ni primenjen.

Dame i gospodo, kada su u pitanju tajkuni, tajkuni su na hiljade hektara pašnjaka sela preorali, a katastar im pomogao da se izvrši promena namene, pa su mnoga sela ostala bez pašnjaka i njima je to pravo, dame i gospodo, uskraćeno.

Postavio sam poslaničko pitanje kada je u pitanju poljoprivredno zemljište u državnoj svojini o čemu državni katastar treba da vodi računa. Međutim, uprava u Ministarstvu za poljoprivredu krije podatke i ne želi da odgovori, jer znam kad bi dali odgovore na 31 pitanje koje sam postavio da bi se našli neki u zatvoru. Ne daju odgovor, tri puta urgiram. A zašto? Prikrivaju kome je dato državno poljoprivredno zemljište, ko koristi bez osnova, ko koristi državno zemljište, a ne plaća državi. Zašto se državno zemljište daje pojedinim tajkunima i lopinama, džukelama, koji su opljačkali Srbiju, njima se daje bez ikakvih prepreka, ali građani zašta se zalaže SRS, da se prioritet i pravo prečeg zakupa mora omogućiti individualnim poljoprivrednim proizvođačima ako želimo da nam omladina i mladi ljudi ostanu u ovoj državi i da se bave poljoprivredom, a ima ih takvih.

Dame i gospodo, ovo pitanje koje je predloženo za rešavanje predmeta u roku od pet dana, elektronskim putem što se zakazuje. A šta ćemo da radimo sa onim predmetima koji se predaju neposredno uz podnesak, isprava se dostavlja katastru uz podnesak i drugačije se rešava, a za nju nema roka kad će da bude rešen taj predmet. Ako stranka ima ugovor o poklonu, ima ugovor o kupoprodaji, ima rešenje o nasleđivanju, ima da ga uknjiži u istom roku kao što vi predlažete pet dana.

Sve što je dobro treba podržati. Ali, mi ne vidimo razlog opravdan da se za ovakvo kratko vreme mora menjati zakon, a sa druge strane ja bih bio obradovan i srećan, gospodo iz vladajuće koalicije, da ste predložili da se menja Zakonik o krivičnom postupku. Sistemski zakon usled čega građani Srbije trpe strašne štete. Ukinuta su mnoga prava građanima, jer ne mogu više građani da preuzmu gonjenje kriminalaca koji vrše krivična dela, a javni tužioci odbacuju krivične prijave, a vi nemate pravo da preuzmete krivično gonjenje. Kako je prešla tužilačka istraga? Mi imamo kriminal u oblasti tužilačke organizacije, jer smo sada dozvolili da se sada može između advokata i stranke i tužioca zaključiti sporazum i odložiti kazna i da plati 50 hiljada dinara u neki fond humanitarni i da ne ode u zatvor pet godina, a ljudi govore da ima podataka da se po godini dana uzima i pet hiljada evra. E, pozdraviću gospodo iz vladajuće koalicije da predložite izmenu Zakonika o krivičnom postupku. Zahvaljujem.

Reč ima Katarina Rakić, predlagač. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Ja ću danas ovde odgovoriti samo na one primedbe koje se odnose na zakon koji sam i predložila, za to sam i ovlašćena, a što se tiče svih drugih zakona i predloga zakona i o inicijativama za nove zakone, o tome ne mogu da govorim niti sam ovlašćena, niti je ti danas tema dnevnog reda.

Svakako ću ponoviti nešto što sam danas više puta rekla, ali nije zgoreg ponovo, pošto će to svakako biti i odgovor na vaša pitanja, ali u jednom se moramo složiti. Prvo ste rekli haos je u katastru, gužve su, red je. Tu apsolutno ne mogu ništa da vam osporim. Tako je kako je. To da li je sad gore nego ikad, to je sad subjektivno, ali opet kažem, slažem se sa vama da je haos, ali zašto onda stoji pitanje – pa, šta će vam onda zakon? Pa, upravo to da pokušamo taj haos da sredimo.

Ja ću vas vratiti samo na ono o čemu sam govorila prilikom samog predlaganja zakona, obrazlaganja u početku, a to je da se ti redovi i gužve u katastru danas stvaraju zbog toga što je loša dostava samih rešenja.

Znači, imate situaciju da sada, i godinama unazad, znači od 2009. godine, rešenja dolaze na kućnu adresu i vraćaju se u poštu na 24 časa. Znači, ljudi uglavnom nemaju vremena, niti su u mogućnosti da u roku od 24 odu do pošte, a danas poštu imate, rekla sam u svakom malo većem selu. Katastre nemate, a često vodite postupak pred katastrom koji možda i nije u vašem gradu. A, šta se dešava sa rešenjem danas, juče, pre 10 godina? Znači, 10 godina je zakon po kome se to stvara samo je možda danas veći broj predmeta, pa se čini da je gužva veća . Znači, posle tih 24 časa, rešenje iz pošte se vraća nazad u katastar. I, šta vi sad imate? Imate situaciju da je čovek dobio obaveštenje da je njegov predmet gotov. On odlazi u poštu i kaže - ne, mi smo vam vratili i katastar. On odlazi u katastar, a u katastru mu kažu - vaše rešenje još nije stiglo nazad iz pošte. Govorim o tome, jer ovakvih je 90% slučajeva. Retko ko od građana Srbije preuzme svoje rešenje u pošti, kojih kao što sam već rekla, imam mnogo više nego katastara.

Ovim predlogom koji smo danas dali jeste da to rešenje u pošti stoji 15 dana. Znači, slažete se, neće morati građani da odlaze u katastar, da stvaraju redove. Druga stvar, ljudi u pošti kada im izdaju rešenje, oni nemaju veze sa tim rešenjem. Tako da građani, ukoliko su nezadovoljni samim tekstom rešenja, neće moći da stvaraju niti gužve niti haos u samoj pošti, jer rešenje se ne tiče njih.

Druga stvar, što se tiče katastra, lepo sam navela na početku to da je sam broj zaposlenih u katastru nedovoljan, a iz moje priče možete videti da ukoliko je čovek otišao po rešenje i ono se još nije vratilo iz pošte u katastar, on mora doći i sutra i prekosutra i svaki dan dolaziti po svoje rešenje, a često se u katastrima dešava to da ljudi imaju samo po dva sata za prijem stranaka. On će primati istu osobu tri, četiri puta zato što će se čovek vraćati po svoje rešenje koje ne zna ni gde je.

Tako da smatram da je ovo i po prvi put se predlaže ovako nešto, znači, izmenama koje su bile 2018/2019. godine, odnosno 2019. godine pošto je 2018. godine donet zakon, nisu bile ove. Ne znam zašto imate problem sa nečim što zaista mislim da će unaprediti sistem.

Opet ste imali primedbu na direktora katastra. Opet kažem, svaka čast čoveku kako uspeva da jedan toliki sistem sa tako malo radnika drži pod kontrolom. Vi ukoliko sumnjate u bilo kakve kriminalne radnje njega, bilo koga od zaposlenih, dajte pomozite nam da znamo i mi, nemojte rekla-kazala samo crno na belo, napišite, pomoći ćete i nama, pomoći ćete i građanima Srbije. Apsolutno se slažem sa tim.

Što se tiče, malo pre sam pomenula transparentnost, znači, Srbija je peta u svetu, prva u Evropi po transparentnosti podataka koji se nalaze u katastru.

Eto, tako da, ne znam da li sam nešto izostavila, a kažem neću komentarisati zakone koji danas nisu na dnevnom redu, na koje ste se vi nadovezali u duhu vaše borbe za priču, gospodina koje je bio vaš ovlašćeni predstavnik grupe. Tako da lično smatram da svi ovi predlozi koji se danas nalaze na dnevnom redu svakako doprinose smanjenju haosa za koji smo se zajedno složili da postoji u katastru, ali ono gde je razlika između vas i nas, jeste, da mi pokušavamo taj haos da rešimo, a vi govorite o tome i govorite da rešenja koja još nisu počela da se primenjuju su loša. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Pravo na repliku, narodni poslanik, Petar Jojić. Izvolite.

Gospođo Rakić, što vi ovde ne predvideste kazne za one koji ne obavljaju savesno, odgovorno svoje dužnosti, ali ne ovo kao što se predlaže, što postoji u zakonu? Zašto niste učinili odgovornim one koji rade u katastru? Nemaju odgovornost. Vi što pričate priče paušalno za one ljude koji ne znaju šta je katastar i one ljude koji ne znaju pre svega, nisu u praksi. Ja ovde mogu da cenim ovde ljude za pravnim fakultetima, mogu da cenim ovde ljude sa iskustvom iz oblasti advokature, Neđu Jovanovića, gospodina Komlenskog, koji vam mogu reći da su problemi u katastru nagomilali se do te mere da moraju biti rešeni. Kod vas je veliki propust što ne učinimo odgovornim, oni nemaju odgovornosti, njih niko ne poziva na odgovornost. Smenite pet starešina, Službi za katastar nepokretnosti, izvršite analizu, pošaljite kontrolu, inspekciju, pa onda ćete videti da li vam je direktor ta prava violina, kućni ljubimac vaš.

E, onda ćete videti da li on odgovara svom zadatku i državi, a država traži od njega da bude odgovoran i da država bude zaštićena i da se onemogući kriminal, lopovluk i javašluk.

E, kad to budete uradili, donesite zakon, preduzmite mere, imate inspekcijske službe, imate nadzor, dajte statistiku, dajte analitiku i građanima saopštite. Ali, nemojte, molim vas, ja uvažavam sve ovo što ste vi i predložili ovaj predlog zakona, to uvažavam, samo kažem, kada su u pitanju zabeležbe neke, međutim, u ostalom delu vi niste imali potrebe za tim, apsolutno.

Prema tome, gospođo Rakić, vi niste na terenu.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Vi niste u Katastru provodili dane i mesece kao što su mnogi, kao što je nisam tamo gde su doktori medicine.

Zahvaljujem.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Katarina Rakić. Izvolite.

Jesam dragi kolega provodila i dane u Katastru i pokušavala da rešim probleme i verujte mi da znam dobro o čemu govorim, da uopšte ne govorim napamet.

Što se tiče kaznenih odredbi, prva sam bila za to da se uvedu krivične odredbe i na svim radnim grupama, svi članovi će vam potvrditi da sam se uvek borila za što kraće rokove i što veće kazne, da kazna, pogotovo ljudima u Katastru koja bude propisana, tačnije koja je propisana zakonom ne bude motivacija. Možete pogledati u ostalom tekstu zakona, kazne su maksimalne. Tu uopšte nemamo dilemu.

Zato vas i pozivam sve vreme, dajte, ako imate nešto konkretno prijavite. Nemojte da ovde govorimo o tome „rekao mi jedan čovek“. Molim vas, znači, ja sam prva za to da sve… zato što pokušavamo da izgradimo sistem.

Druga stvar koju ste malo pre pomenuli, a to se odnosi na to da Ministarstvo nije htelo da rešava problem koji se desio na drugom stepenu. Grešite. To sam isto malo pre, u prvoj uvodnoj diskusiji govorila.

Znači, što se tiče drugog stepena, kada smo pokušali 2016. godine da stanemo tom problemu na kraj, došli smo do toga da smo imali čak i predloge da se drugi stepen ukine. Znači da ne postoji dvostepenost, nego da se na žalbe Katastra odmah ide na sud. Znate da to u prvom postupku nije dozvoljeno, da svako upravno rešenje mora imati dvostepenost i onda je rešeno da se napravi presek.

Oni predmeti koji su predati od ko zna kada, zato što znate i sami da se problem drugog stepena nije dogodio ni danas ni juče, ni 2016. godine, znači 26.500 predmeta koji su se našli tog 1.1.2016. godine, u tada Ministarstvu, prebačeni su na drugi stepen Katastra i oformljen je tim koji se bavio isključivo rešavanjem problema, odnosno donošenjem rešenja tih predmeta, do 2016. godine i svi ti problemi su rešeni do 2018. godine, više nemamo nijedan zaostao predmet na drugom stepenu i to je možda informacija koju nemate, ostala vam je ona informacija haosa i nerešenih stvari, ali nemate informaciju da su ljudi rešili 26.500 predmeta, zaostalih ko zna od kada, pa do 2016. godine. Tih predmeta na drugom stepenu više nema.

Šta smo takođe tada uradili? Uveli smo jednu odredbu koja je rekla da rok za rešavanje predmeta na drugom stepenu iznosi 45 dana. Takođe, da drugi stepen u ponovljenoj tužbi odgovara meritorno, što znači da neće se više vraćati predmeti po sto puta, kako je to bilo ranije, neće se nagomilavati predmeti, a sa druge strane nemamo onih zaostalih predmeta koji su tu sto godina.

Ovo smatram jednim ogromnim plusom, ne možete reći da se niko nije bavio. Ne da se niko nije bavio, nego je rešeno nešto čime se niko nije bavio decenijama. Eto, mislim da sam malo pomogla da vam bude jasnije.