Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, bojkot, iako je očajnički i gubitnički potez, jer to je jedino što je preostalo jednom delu opozicije, je legitiman vid političke borbe. To što više od godinu dana ne dolaze na posao, ne dolaze u skupštinske klupe, to je opet njihov odgovoran i ozbiljan odnos prema građanima koji su im ukazali poverenje, dali im mandat da obavljaju jedan odgovoran posao i da imaju odgovornost za to što treba da rade.
Ono što je zabrinjavajuće, poruke koje ovih dana, dame i gospodo, sagledavamo putem društvenih mreža i koje su deo kampanje, pod nazivom „bojkot“, jesu nešto protiv čega treba svi zajedno da se borimo i predstavnici vlasti i predstavnici opozicije. Namerno kažem – i predstavnici vlasti i predstavnici opozicije. To je nešto što ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji.
Samo izvitopereni umovi mogu u politička razmišljanja, u razmišljanja na političkoj sceni Srbije da uvedu u ovakav način izopačenosti. Morbidnost koja je usmerena, pre svega ka predsedniku Republike Srbije, ka ministru spoljnih poslova, ka još nekim ministrima, ali i ka liderima opozicionih političkih stranaka je vidljiva prethodnih dana. Ono što je krajnje svirepo je ta morbidnost i izopačenost koja je usmerena ka deci predsednika Srbije, ministra spoljnih poslova, još nekih ministara iz Vlade Republike Srbije, ali ponavljam i lidera opozicionih političkih stranaka.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li je ovo kampanja bojkota, da li su ove fotografije bojkot? Na fotografijama jesu političari, ali na ovim fotografijama su i deca predsednika Srbije, ministra spoljnih poslova, ministra Krkobabića, gospodina Babića koji je visoki funkcioner SNS, ali i gospodina Vojislava Šešelja koji je predsednik SRS. Neka od te dece jesu učesnici političkog procesa, ali ako želite nešto da im poručite, pa budite toliko hrabri i dođite u skupštinske klupe, pa im to poručite. Nemojte to da činite na ovakav način. Zašto na ovakav način crtate mete na čelu deci koja nemaju nikakve veze sa politikom? To je sramno, i to ne sme da bude norma, osnovna norma društvenog ponašanja u Srbiji. Zato i kažem da je to nešto protiv čega svi mi zajedno moramo da se borimo.
Zalažete se, kažete, tokom ovog bojkota za slobodu medija. Da li je ovo sloboda medija? Da li je sloboda medija tako što ćete vlasnika televizijske stanice staviti na fotografiju i njegovog sina i takođe crtati metu na čelu njegovom sinu? Nemojte da gledate taj televizijski program. Nije korektno da sve vreme dolazite pred REM i da na konferencijama za štampu vrlo otvoreno kažete – kada budemo deo vlasti zatvorićemo tu televiziju, jer nam se ne sviđa način na koji oni informišu. Znači, vi i dalje pokušavate da se bavite privatnim sektorom, iako ste 2000. godine insistirali na kapitalizmu. Dobili ste kapitalizam. Odakle danas ta potreba?
Dakle, još jednom na pravi način se demistifikuje i ogoljena je politika bojkota i kampanja bojkota. Ona se svodi samo na jedno, a to je mržnja i ništa drugo. To je mržnja i tu nema granica, samo izopačenost i morbidnost koja je usmerena ka deci. Postavljam pitanje – gde su granice i hoćemo li svi to da dozvolimo ili ćemo svi zajedno da ustanemo i da kažemo šta mislimo o tome i da tražimo od nadležnih organa i nadležnih institucija da na svaku ovakvu pojavu reaguju?
Znate u čemu je razlika između nas i ovog dela opozicije? U jednoj ključnoj reči, a to je pristojnost, način na koji shvatamo definiciju reči pristojnost. Ova vladajuća koalicija je delima, a ne rečima, pokazala da uvažava princip pristojnosti, ujedno uvažavajući princip odgovornosti, jer suština pristojnosti je u tome da pošteno, čestito i odgovorno radimo posao za koji smo preuzeli odgovornost, ali i da snosimo i odgovornost i konsekvence. To je dokaz i to je suština svega. To je dokaz onome čemu težimo, a to je da budemo pristojno, normalno, uređeno i odgovorno društvo. Zahvaljujem.
