Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje ide na adresu Ministarstva građevine i vrlo je kratko i tiče se samog jednog konkretnog odgovora na konkretno pitanje.

Mi godinama ovde slušamo i u Skupštini i od predsednika Vlade kako su rezultati sjajni i kako je posebno Beograd grad kranova, kako se gradi širom Srbije, usvajali smo više puta i menjali neke zakone koji treba još da omoguće i pospeše tu izgradnju. Dakle, neko ko sluša naše zvanične medije i rasprave ovde bi pomislio da Srbija, ako igde cveta, navodno cveta svuda, posebno cveta u oblasti građevinarstva.

U tom smislu je onda vrlo interesantno i zato na kraju i postavljam ovo pitanje Vladi, a posebno Ministarstvu građevine – kako je moguće da se pojavi vest, pitam se da li je tačna, ali je ona na zvaničnom portalu objavljena, objavila je agencija „Novosti“ da broj izgrađenih stanova prošle godine, prvi put kažu oni, hvale se, u poslednjoj deceniji, mogao bi, ne da jeste, nego da bi mogao da dostigne onaj broj iz 2011. godine. Tu se pominju konkretne cifre, navodno još nisu sređeni do kraja podaci, ali oni se nadaju da je od 2018. godine počeo oporavak, a pre toga iz godine u godinu broj novoizgrađenih stanova je opadao.

Onda se pitam kako je to cvetalo, kako je cvetala stanogradnja kada, kažem se i sada, navodno tek prošle godine i to tek treba da se potvrdi, broj novoizgrađenih stanova dostigao broj iz 2011. godine. To govori dosta o toj, kako bih rekao propagandi koju neprestano slušamo i o raskoraku između stvarnosti i onda što se može čuti od naših zvaničnih izvora. Kažem, stalno pričamo o gradnjama, o „Beogradu na vodi“, o stotinama hiljada novih stanova i kranova koji rade širom Srbije, a onda stigne zvanični podatak koji je baziran na rezultatima Zavoda za statistiku, dakle, državnog organa.

Moje drugo pitanje ide na adresu Ministarstva finansija i pominje se apel koji sam već pominjao ovde i direktno ministru Malom, a sada imam motiv da ponovim to pitanje i da ga aktuelizujem obzirom da su pregovori o prodaji Komercijalne banke u završnoj fazi. Na početku sam upozoravao i govorio protiv te odluke i pozivao Vladu da tu odluku pozove.

Vidim juče da je guverner Narodne banke izrazila svoj stav i mišljenje protiv prodaje Narodne banke. Ona ima svoje razloge, ali kažem, mislim da je jako loše da se najveća i jedna od poslednjih, doslovno poslednjih banaka koje su u državnom vlasništvu proda, nezavisno od toga ko je kupac i da li imamo dileme oko njegovog boniteta što je navodno sada u toku to ispitivanje.

Dakle, ova Vlada je u velikoj meri, bolje reći ova vlast je došla na talasu, rekao bih opravdane kritike privatizacije svega i svačega u prethodnom periodu i mnogi od vas koji ovde sede učestvovali su u kritici tih privatizacija, zajedno sa mnom. Sada se međutim ispostavilo da je ova vlast nastavila tamo gde su prethodni stali, prodajući čak i ono što prethodne vlade nisu htele. Tu mislim i na RTB Bor, na Komercijalnu banku, na ove koncesije za aerodrom i niz drugih stvari.

Dakle, nastavlja se pogubna ekonomska politika, po meni pogubna, po onome što je dobar deo ljudi iz sadašnje vlasti govorio svojevremeno dok je bio u opoziciji, takođe pogubna. Stoga, mislim da ako još nije kasno, a nije kasno, apelujem i tražim odgovor od Ministarstva finansija i od gospodina ministra informaciju dokle se stiglo i da li postoji mogućnost da se taj proces zaustavi? Prodaja Komercijalne banke kao najvažnija i najveća banka koja je još ostala u našim rukama?

Pošto je vreme pri kraju, samo bih ponovio i obnovio svoje pitanje od utorka, a tiče se pitanja na adresu predsednika Vlade i predsednice Skupštine - da li postoji namera da se Vlada i Skupština zvanično izjasne o onome što je Narodna skupština Republike Srpske donela kao zaključke u vezi sa ugrožavanjem Republike Srpske i Dejtona od strane Ustavnog suda BiH? Hvala.