Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 24.02.2020.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Dvadeset šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 97 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 137 narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Dvadeset šestog vanrednog zasedanja u ovom sazivu, koja je sazvana na zahtev Vlade, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine sa određenim dnevnim redom, sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Dvadeset šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije određen je sledeći
D n e v n i r e d: 
1. Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je podnela Vlada,
2. Predlog zakona o dopuni Zakona o parničnom postupku, koji je podnela Vlada,
3. Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o obligacionim odnosima, koji je podnela Vlada,
4. Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, koji je podnela Vlada,
5. Predlog zakona o igrama na sreću, koji je podnela Vlada,
6. Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada,
7. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola uz Konvenciju o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (CMR), koji je podnela Vlada,
8. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji - faza I) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,
9. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice, koji je podnela Vlada,
10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uzajamnom priznanju vozačkih dozvola, koji je podnela Vlada,
11. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije, koji je podnela Vlada,
12. Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o određivanju tromeđne granične tačke između Republike Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koji je podnela Vlada,
13. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog vojnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske, koji je podnela Vlada,
14. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o industriji i tehnologiji, koji je podnela Vlada,
15. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o saradnji u oblasti zaštite životne sredine, koji je podnela Vlada,
16. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o obavljanju plaćene delatnosti određenih članova porodice članova diplomatsko-konzularnih predstavništava, koji je podnela Vlada,
17. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o bavljenju plaćenim poslovima članova porodice zaposlenih u njihovim diplomatskim misijama i konzularnim predstavništvima, koji je podnela Vlada,
18. Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o zapošljavanju izdržavanih lica članova diplomatskih i konzularnih predstavništava, koji je podnela Vlada,
19. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o kontroli i žigosanju predmeta od dragocenih metala, sa aneksima I i II, koji je podnela Vlada,
20. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Bosne i Hercegovine i vlada ostalih Strana Inicijative za prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa za region Jugoistočne Evrope o dogovorima sa zemljom domaćinom o Sekretarijatu Inicijative za prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa za region Jugoistočne Evrope, koji je podnela Vlada,
21. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o bezbednosnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske, koji je podnela Vlada,
22. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama, koji je podnela Vlada,
23. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Nikaragve o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i zvaničnih pasoša, koji je podnela Vlada,
24. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske u oblasti voda, koji je podnela Vlada,
25. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti veterinarstva, koji je podnela Vlada,
26. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Brazil o bavljenju plaćenim poslovima izdržavanih lica diplomatskog, konzularnog, vojnog, administrativnog i tehničkog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, koji je podnela Vlada,
27. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o saradnji u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama i slivovima od zajedničkog interesa, koji je podnela Vlada,
28. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o saradnji na izgradnji, upravljanju, održavanju, rekonstrukciji i sanaciji gasovoda za transport prirodnog gasa koji prelazi preko državne granice, koji je podnela Vlada,
29. Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju o saradnji u borbi protiv korupcije u okviru Antikorupcijske inicijative Jugoistočne Evrope sa Protokolom o izmenama i dopunama Memoranduma o razumevanju o saradnji u borbi protiv korupcije u okviru Antikorupcijske inicijative Jugoistočne Evrope, koji je podnela Vlada,
30. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja, koji je podnela Vlada,
31. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Grenade o ekonomskoj saradnji, koji je podnela Vlada,
32. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o uzajamnom priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja koje se pružaju u Republici Srbiji i usluga sertifikovanja za elektronske transakcije koje se pružaju u Crnoj Gori, koji je podnela Vlada,
33. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji, koji je podnela Vlada,
34. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike, koji je podnela Vlada i
35. Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa br. 3 Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, koji je podnela Vlada.
Predlog za spajanje rasprave: narodni poslanik Aleksandar Martinović je, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 2. i člana 170. Poslovnika, predložio da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres tačaka od 1 do 4; drugi zajednički načelni jedinstveni pretres od 6. do 34. predloženog dnevnog reda; treći segment od preostale dve tačke - Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koje se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji i Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice.
Poslaniče, da li želite reč?
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila većinom glasova ovaj predlog.
Prelazimo na rad po određenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade sa saradnicima.
U ovom delu sednice sa nama će biti potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, Predlogu zakona o dopuni Zakona o parničnom postupku, Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o obligacionim odnosima i Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju o saradnji u borbi protiv korupcije u okviru Anatikorupcijske inicijative Jugoistočne Evrope sa Protokolom o izmenama i dopunama Memoranduma o razumevanju o saradnji u borbi protiv korupcije u okviru Antikorupcijske inicijative Jugoistočne Evrope.
Reč ima potpredsednik Vlade, ministar unutrašnjih poslova, dr Nebojša Stefanović.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

| ministar
Hvala, poštovana predsednice Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, danas se pred nama nalazi nekoliko predloga zakona kojim se na ozbiljniji način uređuje sistem, pre svega, poreske uprave, a naravno i zakoni koji usaglašavaju postojeće zakone sa do sada načinjenim izmenama o obligacionim odnosima i u parničnom postupku.
Danas je prvi zakon pred nama – Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji se prevashodno bavi onom imovinom koju fizičko lice ne može da dokaže da ju je steklo na zakonit način. Zbog čega? Naravno, postavlja se nekoliko tu pitanja – zbog čega se uspostavlja poseban postupak, odnosno poseban zakon kada je ispitivanje poreske imovine, čime se bavi poreska uprava, a ovaj zakon jeste plod rada Ministarstva pravde i Ministarstva finansija… Oni su se usaglašavali u najvećem obimu kako da se uspostavi novi zakon, jer zašto smo onda pribegli utvrđivanju novog zakona kada već postojeći zakoni o poreskoj administraciji omogućavaju da se ovakva imovina utvrdi, odnosno da se utvrdi da li je neko platio porez i da se utvrdi njegovo poreklo imovine?
Naime, na ovaj način uspostavljamo jedan efikasniji mehanizam za utvrđivanje imovine fizičkog lica, odnosno pre svega uvećavanje imovine fizičkog lica i mere za oporezivanje te imovine tamo gde se učini verovatnim da je fizičko lice u roku od tri godine, najmanje tri godine uzastopno, steklo imovinu veću od 150 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Dakle, to je bila mera za koju su stručnjaci utvrdili da je suštinski onaj koji prvi dolazi pod udar ovog posebnog zakona, a to naravno ne isključuje obavezu poreske uprave da utvrđuje porez, odnosno da li je neko platio porez i na druge iznose imovine, ali smo imali više slučajeva da se pokazuje da određena lica stiču nekretnine, stiču drugu vrstu imovine i, naravno, finansijsku i drugu vrstu imovine i da moraju da dokažu da su tu imovinu stekli u skladu sa zakonom.
Ukoliko naravno ta imovina pređe, pre svega, dokazivanje je dvostepeno, odnosno prvo poreska uprava mora da učini verovatnim i da dokaže da je lice steklo u roku od tri godine imovinu veću od 150.00 evra, a onda je teret dokazivanja na fizičkom licu da je imovinu stekao u skladu sa zakonom.
Naravno, poreska uprava ima i obavezu ukoliko poreski inspektor posumnja da je imovina stečena protivno zakonu da podnese i krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu i to ne isključuje drugi postupak, dakle, utvrđivanje krivične odgovornosti lica za koja se može utvrditi da imovinu steklo na nezakoniti način. Ali mi u ovom zakonu govorimo o metodima oporezivanja te imovine i imaćemo stopu koja se tada utvrđuje u ovom zakonu, ukoliko Narodna skupština odluči naravno da tako usvoji, stopu od 75% i razgovarao sam sa kolegom iz ministarstava pravde i finansija zato što je postala razlika i u razmišljanje. Bilo je pitanja - zašto ne 100%? Zašto se imovina ne uzima u celini ili zašto ne nekim nižim stepenom koji predviđa Zakon o poreskom postupku, uopšte poresko pravo u celini prepoznaje nešto niže poreske stope?
I tu se država odlučila za ovaj iznos upravo zato da se ne bi u suštini i u smislu vladavine prave ne odemo u zakonske norme koje bi bile i ličile na konfiskaciju imovine, a s druge strane, da ne odemo sa previše niskim stopama zato što bi to onda faktički izgledalo kao legalizacija imovine za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način, jer zašto bi onda neko uopšte se trudio da dokazuje. Ako je niža stopa, prijavite tu imovinu, platite, recimo, nižu stopu 25% i zadržite 75% imovine za koje nema dokaza da je stečeno u krivičnom delu, ali ne možete da dokažete njeno poreklo. Zato se država opredelila za visok stepen poreske stope od 75% i na takav način uputilo poruku svim onima koji su imovinu sticali u tom vremenskom periodu, dakle, u tri godine uzastopno za više od 150.000 evra, da imaju motiv da pribave sve dokaze kako su tu imovinu stekli, da li je to imovina koja je stečena iz nekog posla, preko računa, da kažem, šta su izvori te imovine i da učini da je to zakonito moguće.
Takođe, ovaj zakon ima naravno i određene izmene koje će se desiti u jedinicama poreske uprave. Napraviće se posebne jedinice u poreskoj upravi koje će utvrđivati ove činjenice i okolnosti i šef te jedinice odgovaraće, biće na predlog ministra finansija postavljen od strane Vlade. Naravno da je to i nešto što na takav način Vlada preuzima deo odgovornosti za uspostavljanja ovog sistema utvrđivanja imovine, ali time naravno i uspostavljamo jedan čvrst antikorupcijski mehanizam, što je važno za Republiku Srbiju i zaposleni u ovom posebnom odeljenju imaće obavezu čuvanja službene tajne. Dakle, imaće i posebne propise. Moraće da prođu bezbednosne provere. Neće moći tek tako bilo ko iz poreske uprave da radi u ovom delu poreske uprave.
Ovim se pojačava i tržišna utakmica, pored onoga što se utvrđuje kroz poseban zakon, pored fizičkih lica koja moraju da učine verovatnim, odnosno moraju da dokažu kako su stekli svoju imovinu, time i stimulišemo značajnije plaćanje poreza svih drugih fizičkih i pravnih subjekata zato što oni koji su stekli imovinu na druge načine nisu platili, dakle, oni na koje se ne odnosi u prvom mahu ovaj zakon, ali nisu plaćali poreze, druge poreze koji postoje, imaće motiv da plate svoje poreze, da ih izmire na vreme da ne bi došli pod udar ovog zakona, jer ako nemaju plaćene druge poreze, a imaju imovinu koja je stečena u iznosu većem od 150.000 evra u ove tri godine, kao što sam rekao, imaće mogućnost provere ovog zakona.
Dakle, imamo ozbiljan antikoruptivni mehanizam i mislim da će svako, pogotovo što je stavljena formulacija koja je, da kažem, pozajmljena, uslovno tako da kažem, iz građanskog prava da se učini verovatnim najblaži oblik, čak nema ni osnovane sumnje ili sumnje, vi ovde imate mogućnost da faktički svaki građanin Srbije može doći pod udar provere imovine po ovom zakonu, što mislim da je veoma važno i naravno postoji ozbiljna obaveza poreske uprave postoji ozbiljna obaveza Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije koji će to morati da nadgledaju da se potpuno pravično i ravnomerno vrši kontrola da ne postoji bilo kakva sumnja da se ovaj mehanizam koristi na način koji zakonom nije predviđen.
Takođe, svi drugi državni organi na zahtev posebne jedinice poreske uprave moraće da dostave podatke koji se nalaze u njihovim registrima, a koji mogu da pomognu u utvrđivanju svih činjenica i okolnosti da se teret dokazivanja olakša, odnosno da se proces u kojem poreska uprava utvrđuje da li je neko lice steklo imovinu, da li je to katastar, da li je to neki drugi organ, moraju staviti na raspolaganje ovom posebnom odeljenju.
Očekujem da tokom rasprave razgovaramo, tu su i kolege iz ministarstava koji su imali ključnu ulogu u donošenju ovog zakona, ali faktički cela Vlada Republike Srbije je zainteresovana da ovaj zakon vidi svetlo dana i biće jedan efikasan mehanizam, pored postojećih poreskih mehanizama u kojima ćemo moći da utvrđujemo da li je sve ono što smo mogli da vidimo da su određena lica sticala imovinu, često se u javnosti pokrene priča o tome, nekada su lica ta sticala imovinu u skladu sa zakonom, nekada ne, nekada tu ima krivične odgovornosti, nekada ne, ali sada imamo efikasniji poreski mehanizam, da utvrdimo porez od 75%, što naravno ne isključuje i obavezu inspektora da pokrene, odnosno da obavesti tužioca koji će pokrenuti krivično postupak ukoliko je imovina stečena iz krivičnog dela i postupak oduzimanja celokupne imovine, tako da mi faktički imamo mehanizam da oduzmemo i celokupnu imovinu, 100% imovine ukoliko se utvrdi da je ona stečena iz krivičnog dela. Naravno, tu se može utvrđivati i pored predikatnog krivičnog dela i kasnije pranja novca. Dakle, postoji dovoljan osnov da se to na ozbiljan način istera do kraja.
Što se tiče drugih zakona, imamo izmene i dopune Zakona o obligacionim odnosima kome se pristupa kako bi se ta rešenja uskladila sa promenama koje su nastale u pravnom sistemu Republike Srbije i koje su posledica propisivanja strožijih formi za ugovore o prometu nepokretnosti i uvođenja javnobeležničke delatnosti, pogotovo što je nešto slično, kada govorim o tome, kada smo govorili šta je sve potrebno da se izvrši da biste mogli da izvršite kupoprodaju nepokretnosti upravo zato da bi se i antikoruptivnim delovanjem i zbog različitih prevara koje su se dešavale, ali i da bi se povećala pravna sigurnost građana koji kupuju i prodaju nepokretnosti, uveli javnobeležničku ispravu koja će biti potrebna da se ostvari takva vrsta kupoprodaje.
Sada imamo određene neusaglašenosti koje su posledica zato što neki zakoni nisu menjani jako dugo. Tako da u ovom trenutku imamo ako je za glavni ugovor predviđena forma javnobeležničkog zapisa, punomoćje, zaključenje tog ugovora daje se u obliku javno overene legalizovane isprave, a ne u formi javnobeležničke isprave, odnosno u formi javnobeležničkog zapisa i na takav način se dodatno olakšava licima koja su inostranstvu da raspolažu nepokretnostima u Republici Srbiji. Oni će moći da za raspolaganje nepokretnosti da daju pred bilo kojim organom koji je u stranoj državi nadležan da overava potpise. Neće morati to da rade uz dodatne troškove. Neće morati da sačinjavaju punomoćje u formi javnobeležničke isprave, odnosno javnobeležničkog zapisa. Neće morati da se obraćaju našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima i na takav način da gube dodatno vreme i novac. Dakle, više elemenata pokušavamo da usaglasimo sa pravnim sistemom Republike Srbije.
Takođe, Predlogom zakona o dopuni Zakona o parničnom postupku dopunjuje se član kojim se precizira sadržina presude koje je doneta u parničnom postupku, a u cilju usklađenja sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju i efikasnijem sprovođenju izvršnog postupka.
Pred nama je danas i Memorandum o razumevanju i saradnji u borbi protiv korupcije u okviru Antikorupcijske inicijative Jugoistočne Evrope sa Protokolom o izmenama i dopunama Memoranduma o razumevanju i saradnji u borbi protiv korupcije u okviru Antikorupcijske inicijative Jugoistočne Evrope. Ovo je još jedan od mehanizama koji je jedan od najefikasnijih mehanizama u Jugoistočnoj Evropi. Pored onih koji postoje u delovanju u okviru EU, ovaj mehanizam pomoći će Republici Srbiji da ima još efikasniju međunarodnu saradnju u antikoruptivnom delovanju. Dakle, pored onoga što Republika Srbija radi u saradnji sa drugim međunarodnom institucijama, ono što rade pre svega tužilaštva i policija, ovo je jedan od mehanizama koji olakšava delovanje, antikorupcijsko delovanje i koje olakšava saradnju državnih organa u tome.
U tom smislu, regionalne antikorupcijske inicijative koje su se pojavljivale kod nas, dale su do sada rezultate i naravno još uvek postoji prostor. Smatram da postoji prostora za čvršćim povezivanjem, pre svega razmenom podataka o potencijalnom koruptivnom delovanju određenih pojedinaca, koji pokušavaju da svoje koruptivno delovanje sakriju delovanjem van granica matične zemlje. Zato je ovakva vrsta udruživanja i ovakva vrsta razvijanja saradnje važna i daće rezultate i biće vidljivi i kroz delovanje naših državnih organa.
To je ono što je danas pred nama na dnevnom redu. Mi ćemo imati i druge propise koji će biti pred Narodnom skupštinom tokom nedelje. Svi članovi Vlade su ovlašćeni, tako da očekujemo jednu dinamičnu raspravu, a vama hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Prvi prijavljeni govornik, Vojislav Šešelj. Izvolite.

Da li izvestioci, možda, izvinjavam se, nadležnih odbora žele reč? (Ne)

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li bi se smejao, da li bi se čudio, da li bi se užasavao nad ovi predlogom zakona. Ovo je protivpravan i bezuman tekst jednog zakonskog projekta koje ne može da opstane u našem pravnom sistemu i mora pasti na Ustavnom sudu.

Nije prvi put da se donosi ovakav zakon. Mi se sećamo pljačkaškog dosmanlijskog režima koji je preuzeo vlast krajem 2000. godine i početkom 2001. godine. Oni su bili toliko pohlepni da im nisu trebali ni zakoni. Oni su krenuli da otmicama bogatih ljudi pune svoje bisake i na čelu te mafije bio je Zoran Đinđić lično. Tu je otmica Stefana Živojinovića, Miroslava Miškovića, Baje plavoga i još većeg broja ljudi.

Kad su priveli Bogoljuba Karića, Zoranu Đinđiću, možda ga je samo pozvao, pa on sam došao, od njega je Đinđić lično tražio reket od 200 miliona evra. Bogoljub je, po mojim izvorima, slegnuo ramenima i rekao da on tolike pare nema ili ih ne može imati u gotovini u dogledno vreme. Kada je video Đinđić da je iscrpeo mogućnosti otmice i da sve više sumnja ide prema njemu, on se onda dosetio Zakona o oporezivanju ekstra profita, i taj zakon je opet važio sa „BK“ kompaniju. Njima su oteli 90 miliona bar u jednom cugu, a posle su im oteli celi „Mobtel“, Đinđićevi najbliži saradnici kad je već Đinđić otišao u nepoznatom pravcu sa srpske političke scene. Dakle, isti su bili kao Đinđić.

Na kome se primenio Zakon o ekstra profitu? Bilo je tu nekoliko radikala, nekima sam ja lično morao da platim taj porez. Hvala Bogu, tih godina 2001, 2002. godine sam se pojavio kao trgovac naftom na svetskom tržištu, ništa u Srbiji, imao sam određenu kvotu da preuzmem nafte iz iračke kvote po dozvoli Saveta bezbednosti uz zahvalnost potpredsedniku Vlade Iraka Tariku Azizu, preprodavao sam naftu na svetskom tržištu. Od toga sam platio porez na ekstra profit Tomislavu Nikoliću, Draganu Todoroviću, Aleksandru Vučiću i još nekima.

Ja nisam čovek koji mnogo troši, ne volim luksuz. Znate, kažu sad vozim neki džip, ja sam spreman da dokažem ministru da mi je to poklonila tetka Mukelefa iz Pakistana, koja je tamo najveći proizvođač svinja. Ima veliki broj farmi svinja i nekoliko miliona godišnje isporuci tržiptu, a pored toga i bezbroj prasadi. Ako mi ministar po ne poveruje, onda ću reći da mi je novac pozajmi lično Branko Stefanović, pošto je on imao obilatu zaradu čerupanjem "Krušika".

Da bi se ovakav zakon proveo, vi morate prvo krenuti od vaših ljudi. Prvo od Tomislava Nikolića, pa ispitati otkud mu crkva u Bajčetini, otkud imanje u Bajčetini, otkud tolike kuće i stanovi, otkud ove dve kuće u strogo zabranjenom pojasu pored reke Save i kako je potrošila više od pet miliona evra, ukravši novac i sopstvene fondacije Dragica Nikolić?

Pa kada to uradite, da onda lepo ispitate ovu Zoranu Mihajlović, njeni najbliži saradnici evo idu po zatvorima, pa ih na prečac puštaju, pa im ona svečane dočeke organizuje, ali niko još da čačne nju, ne smete. Znači, na koga zabranu stavi američka ambasada, vi nećete smeti da pipnete.

Dalje, tu je i Zlatibor Lončar. Sam predsednik republike Aleksandar Vučić je nedavno izjavio da 20% ukupnog budžeta ide na potrebe zdravstevnog osiguranja, a gde idu sve te pare i kako se kradu kroz materijalne nabavke, to je druga priča u koju još MUP nije smeo da se umešta.

Ja sam siguran da je ministar Nebojša Stefanović završio neki pravi fakultet, ne mora biti pravni, nego pravi. gde se sedi u amfiteatru, gde su slušaju predavanja, da se studira udžbenička literatura. Da je polagao ispite, ne bi mu palo na pamet da zastupa ovakav zakon u Narodnoj skupštini. Ima jedna naša narodna poslovica, malo je skaradnija, ali nadam se da mi predsednik Narodne skupštine neće zameriti ako je ovde izgovorim. Nije mnogo bezobrazna, malo samo, dozvoljavate li gospođo Gojković?

(Predsednik: Ne mogu da vam dozvolim ako je bezobrazna.Samo bez psovki.)

Nije previše, videćete.

Naš narod kaže, kada nekoga ovako žrtvuju kao Nebojšu Stefanovića i pošalju da zastupa nešto nebulozno u Skupštini, gde ga očekuje oluja sa svih strana, onda kaže - poslali ga golog dupeta među pijane Turke.

Nije mnogo bezobrazno, ne ljutite se nadam se.

Ali, je toliko primereno, toliko primenjivo ovde, jer njega su ovde poslali jadnika, a ne zna sa čim ima posla. On ovo ne razume, ali ovo će pasti na Ustavnom sudu. Dakle, moraćete prvo, ako primenjujete ovaj zakon, početi od svojih ljudi i tu ćete zakočiti.

I Đinđić je zakočio primenu Zakona o ekstraprofitu čim je opljačkao tako nekoliko pojedinaca, da li je stotinak ljudi uopšte moralo da plaća? Možda se Dragomir Karić seća toga. Ni stotinak mislim da nije bilo. I onda su zaboravili na taj zakon, kao što su zaboravili na Zakon o lustraciji. Palo im na pamet da bi mogli da se otarase nezgodnih ljudi sa političke scene i Zakon o lustraciji. Pa su onda izbacili sve Koštuničine poslanike iz Narodne skupštine, samovoljno, pa ih morali vraćati posle na intervenciju nekih stranih faktora.

Dame i gospodo narodni poslanici, naši poreski zakoni spadaju u moderne poreske zakone. Oni su bili prilično moderni i u vreme komunizma i po našim poreskim zakonima, postoji poreska evazija, to je izbegavanje plaćanja poreza. Vi pravnici bi to trebali da znate, jel ste studirali finansije, jel ste sa državnog fakulteta stigli, šta me gledate tako bledo? Ne možete da odbranite ministra tako lako.

Po zakonu je bilo oduvek od kada ja pamtim….(Isključen mikrofon.)
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Prijavite se ponovo.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Naš zakon, današnji, važeći propisuje da poreske obaveze zastarevaju u roku od pet godina. Sve poreske obaveze. To je po članu 144z.

Po članu 144z propisano je da zastarelost prava poreske uprave na otuđivanje i naplatu poreza ne teče za vreme od pokretanja upravnog spora, za vreme kada je drugim zakonom propisano da se poreski poslovi ne mogu otpočeti i za vreme kad je to plaćanje odloženo.

Međutim, pravo na naplatu poreske obaveze uvek zastareva u roku od 10 godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo naplatiti. Ne možete vi neplaćeni porez iz 2010. godine danas naplaćivati. Može, pa može, u gepek strpate, evo, ja imam veliki gepek sad na džipu, u gepek strpate čoveka i naplatite mu šta hoćete.

Nemam nikakve imovine, osim nekih para što su mi zaplenili u Americi i u Australiji, ali imam kolekciju lepih knjiga, vrednih 10.000 knjiga, a imam vrlo skupocenu filatelističku zbirku. Evo, ako me ljudi budu pitali odakle mi to, kako sam stekao, ja ću reći - pare mi davao Danko Stefanović da to kupim. Hajde da dalje dokazujemo to, to ćemo sudski istraživati jel jeste ili nije. U svakom slučaju ja neću nasedati na šuplje priče u sudnici, ja ću tražiti šupljine u sistemu, u Vladi, među ministrima i onima koji okružuju ministre, bespoštedno.

Naravno, nije zakon ovaj donesen zbog mene. Ja još nisam ni ostavinsku raspravu proveo nakon smrti moje pokojne majke pre 13 godina i ko zna kad ćemo sprovesti, pošto se ne žuri ni sestri ni meni.

Ali, ja se ovde borim za očuvanje pravnog poretka, a da bi se pravni poredak očuvao, ovakav zakon se ne sme donositi. Mora se, dakle, povući iz procedure ili mora ga oboriti Ustavni sud. Ako Ustavni sud postupi kao u Đinđićevo vreme, ja sam lično išao da zastupam podnosioce zahteva pred Ustavnim sudom na sednicu tada Saveznog Ustavnog suda i Palati Federacije, pa su oni hohštapleri Dejan Popović i Vesna Rakić Rodinelić zastupali zakon. Eto kakvi su pravnici bili na našem Pravnom fakultetu i još su ih smatrali da spadaju među najbolje pravnike. E, zato niste imali od koga mnogo da naučite ni vi koji ste završili ozbiljan fakultet.

Dobro, u Hajd Parku je možda ministar Stefanović mogao nešto da završi, a najlepše je studiranje ispred Sava Centra. Ja se spremam kad bude proleće da idem da upišem nešto pred Sava Centrom, mene najviše muzikologija interesuje i ovo solo pevanje, kako se to zove, Nataša ti se razumeš, pa bih i ja to da savladam. Taman mogu da steknem diplomu iz solo pevanja. Mada je opštepoznato da nemam sluha nikako.

Šta je zapravo potrebno uraditi? Kod nas je bilo mnogo pljački i pronevera. Treba krenuti na one kojima je to moguće dokazati, na najkrupnije kriminalce. Pazite, ove godine zastareva mnogo krivičnih dela izvršenih posle „5. oktobra“. Ako na vreme ne podnesete krivične prijave, a izgleda ništa na tome ne radite, mogu da nam umaknu i Mlađan Dinkić koji je automatskim puškama osvajao Narodnu banku Jugoslavije, koji je zajedno sa Labusom pokrao ogromne količine državnog zlata, pokrao i neke depozite sa Kipra. Umaći će vam i Božidar Đelić i onaj Aleksandar Vlahović i mnogi drugi. Vi na tome ništa ne radite.

Vi donosite ovakav zakon i kažete ovde da će se ispitati, kako ovo kažu, bezbednosna provera da će se obaviti ljudi koji učestvuju u ovome. Pa, vi niste bili spremni da izvedete bezbednosnu proveru ni za predsednika skupštinskog Odbora za kontrolu rada službi bezbednosti. Koju to bezbednosnu proveru jedan Igor Bečić može da prođe, optuživan za kriminal, za lažnu diplomu i šta ja znam za šta još? On vam je predsednik tog odbora.

Zašto ste odustali od istraživanja ubistva Zorana Đinđića? Ja lično ne žalim ni malo Đinđića, ali smatram da je u interesu Srbije da se do kraja ispitaju okolnosti njegovog ubistva. Vi znate da su Dušan Mihajlović, Nebojša Čović, Čedomir Jovanović i još neki izdali naredbu šefovima policije, glavni šef policije je tada bio Rodoljub Milović, zvani general Papaja, da se ubiju Dušan Spasojević i Mile Luković Kum, koji su prethodno uhapšeni, pretučeni, saslušani, ispričali mnogo toga i bila je velika opasnost za režim da se oni pojave u sudnici i zato su likvidirani.

Vi svi to znate bolje od mene, pogotovo ministar policije, a ništa ne preduzimate. Ti kriminalci iz bivšeg režima kod vas su pod zaštitom. Kod vas su pod zaštitom još mnogi. Vi imate neki interes da ih štitite ili bojažljivo njima pristupate ili se bojite kad se opet vlast promeni da ćete vi doći na udar pa zato izbegavate. Pa biste ovde da gonite nešto sitnije ribe, da nađete, uhvatite čoveka i pitate – otkud ti ovih 150 hiljada evra? Vi znate kakva je naša kultura, kom civilizacijskom krugu pripadamo. Kod nas je dosta česta pojava da rođaci koji rade u inostranstvu svojim srodnicima u zemlji poklone određene količine novca. Na to ne ide ni priznanica, na to ne ide ništa i oni sa tim ovde pokušavaju neki posao da razviju. Vi možete krenuti samo od najsitnijih ili uhapsiti neke za koje smatrate da su krupne ribe, ako i uopšte nisu krivična dela činili u Srbiji, da bi samo bila opljačkana njihova imovina. To je radio Boris Tadić pre vas, a vi ste nasledili takve pojave. Niste ih ukinuli, niste raskrinkali šta je sve oteto na taj način.

Šta bih uradio kao najbolji živi srpski pravnik, šta bi uradila SRS da je kojom srećom na vlasti? Mi bismo uradili nešto od onoga što su radili komunisti. Kad je državi zatrebalo investicija, kad Tito više nije dobijao nikakvu pomoć od Amerikanaca, kad su krediti postali skupi, a on se i dalje zaduživao, režim se dosetio da oslobodi građane u pogledu otvaranja štednih uloga, štednih knjižica i svaki građanin koji bi došao u banku sa bilo kojom količinom novca, položio na štednu knjižicu pod svojim imenom, više nije imao potrebe da dokazuje poreklo. To je bio pametan potez. Tada je narasla do neba devizna štednja. Posle je to opljačkao Ante Marković zajedno sa Slovencima i Hrvatima, to je sad druga stvar o objektivnim uslovima pod kojima se to radilo.

Sada bi bilo najbolje pozvati sve državljane Srbije i sve Srbe, bez obzira gde u svetu žive, da svoju štednju donesu u Poštansku štedionicu, to je jedina banka sa 100% državnim kapitalom koliko ja znam, možda ima još neka. Dakle, idemo tamo gde bankar neće reći da ih obavezuju i propisi neke druge države iz koje postoji jedan deo kapitala u banci, Švajcarske, iz Austrije, Nemačke i šta ja znam. Lepo, oni jedan dan dođu, unesu to na svoj račun, sutradan to uzmu i mogu da ulažu gde god hoće. To imamo pravo da uradimo svojim državljanima, svojim građanima, a i svim Srbima. To bi bila jedna vrsta opšte amnestije u pogledu načina sticanja novca. Ako vi mislite da otimate, onda će doći do velikog odliva novca. Beži kapital u inostranstvo. Još su Marks i Engels ustanovili da kapital nema nacije, ode on.

Šta se čudite što se poziva na Marksa i Engelsa? Pa, lepo čita knjige. Ja sam pročitao njihova sabrana dela i dosta mi je to pomoglo.

(Marijan Rističević: A neka je i napisao.)

Hajde i ti nešto piši, Marijane. Očekujem da ćeš biti uspešniji od mnogih ministara na tom polju, pa ne bi bilo loše da se ogledaš u pisanju. Da ja nastavim sa onim što imam da kažem.

Dakle, prvo će veliki novac da pobegne iz zemlje. Drugo, kada počnete da otimate kuće i stanove, pašće im vrednost na tržištu. Nećete imati kome da ih prodate. Hoćete li da dodeljujete, kao što su komunisti dodeljivali svojim generalima i ministrima tuđe kuće i stanove, pa oni posle otkupili za bagatelu? Vi sada hoćete da izmirujete stare vlasnike i krenuli ste u tom pravcu i već ste mnogo čuda napravili.

Da se razumemo, nisam protiv toga da se verskim zajednicama vrati imovina, posebno ona sakralnog karaktera. Nisam protiv toga da se nekoj sirotinji vrati neka kafanica, neki drugi lokal, prodavnica, određena količina poljoprivrednog zemljišta itd. Ali, vi ste počeli da vraćate kuće milionske vrednosti, i to licima koja nisu u pravoj liniji naslednici, nego negde tamo sa strane.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme ste potrošili.

(Vojislav Šešelj: Nisam valjda. Ovo je 12 minuta.)

Da, i osam pre prekida.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Imao sam nešto važno da kažem, Majo, ali eto ako mi ne daš.

Dakle, suština je u tome da sada imate pred sobom tri milijarde da isplatite u novcu bivšim vlasnicima, a pod pretpostavkom da su oni pošteno došli do te imovine. Vi kažete – ovi sada nisu pošteno, a oni koji su u srpskoj vojsci bili liferanti, pa isporučivali brašno sa peskom, oni su pošteno zaradili. Nemojte, ljudi, s tim da se zamajavamo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Stefanović.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

| ministar
Dame i gospodo, ne ulazeći u namere tadašnje vlasti kada je donosila Zakon o ekstraprofitu, pošto mogu da se izvode različiti zaključci, naročito zato što je on bio vrlo selektivno primenjivan i nije dovoljno dugo primenjivan i tek je jedan deo lica bio obuhvaćen ovim zakonom. Bukvalno, nekada može da se debatuje da li je bio napravljen da bi se targetirali protivnici tadašnje vlasti, pogotovo uzevši u obzir datum donošenja, dakle kada je donet. Donet je neposredno po stupanju na dužnost tadašnje vlasti koja ga je maltene primenjivala samo na svojim političkim protivnicima.
Ovaj zakon je njegova potpuno suštinska suprotnost. Kao digresija, Ustavni sud se dva puta oglašavao oko Zakona o ekstraprofitu i oba puta našao da je zakon ustavan, dakle niko nije uspeo da obori važnost zakona, bez obzira što je imao ogromne manjkavosti. Ustavni sud je tada u svojim većanjima doneo odluku koja se odnosi i na imovinu i danas, a to je da je imovina fizičkog lica nešto što fizičko lice koristi i danas. Da li je on stekao imovinu dve hiljade i neke, devedeset i neke itd, on je uživalac imovine danas. To što tada nije platio porez ne znači da ta imovina ne može da mu se oporezuje u skladu sa zakonom na današnji dan. Ne postoji zastara u tom smislu. To je viđenje Ustavnog suda Republike Srbije.
Što se tiče ovog zakona, on je vrlo jasan. On hoće da proveri svakoga. Ja se nadam da će to biti na udaru onih koji imaju višemilionsku imovinu, dakle ne onih koji imaju 150.000 evra, 150.000 evra je minimum u roku od tri godine, gde ste učinili verovatnim da je neko tu imovinu stekao.
Da li su to bankarski depoziti, da li su to nekretnine, da li su to vozila, plovila, neka druga vrsta imovine, uglavnom postoje ljudi koji imaju mnogo veću imovinu od 150.000 evra i naravno nisu je svi stekli nelegalno, ima ljudi koji su je stekli potpuno zakonito, legalno plaćali poreze i ima ljudi koji to nisu radili.
Ovaj zakon na ozbiljan način uvodi i finansijsku disciplinu, ali ima i ozbiljan antikoruptivni karakter, dakle upozorava sve one koji su imovinu sticali na način da ne mogu da dokažu njeno poreklo, da će morati da plate porez na to. Na kraju krajeva, mi smo imali situaciju da ova vlast donosi, mislim da smo možda i zakasnili, u smislu da smo mogli to da uradimo i ranije, ali svejedno, u trenutku kada se donosi, mi smo na vlasti već određeno vreme, te svi oni koji su učestvovali u ovoj vlasti ili u toku vlasti ove Vlade stekli određenu imovinu takođe će biti pod udarom. Dakle, ovo se neće odnositi samo na one koji su do tada ili ne znam šta.
Drugo, ovo nema toliko veze sa jednom vlašću, svaka sledeća Vlada, svaka sledeća vlast moći će da koristi mehanizme, odnosno Poreska uprava moći će da koristi ove mehanizme da proveri svako fizičko lice u ovoj zemlji. Ne slažem se sa mehanizmom da bismo mogli sada da otvorimo banke da u njih uplaćuje bilo ko novac bez prijavljivanja svoje imovine i da na takav način legalizujemo pranje novca koje bi se tako desilo, jer bi svaki narko-diler danas došao i uplatio svoj novac u banku i tako legalizovao imovinu koju je stekao na takav način ili bilo koji drugi kriminalni način. Time bi mi imali više novca u bankama, ali bismo faktički svakome ko ima ilegalan novac omogućili da ga pravno legalizuje.
S druge strane, u inostranstvu znate i sami da svaki iznos veći od 10.000 evra vam je pod lupom, u najvećem broju zemalja ne možete uneti u zemlju ni na koji način više od 10.000 evra, a da ne date potvrdu o poreklu tog novca. Isto to uradite i u svojoj zemlji. Vi možete otići u svaku banku ako imate poreklo novca i da imate depozit bilo kakav, ako imate kako ste taj novac stekli.
Vrlo važan ovaj zakon. Ovaj zakon će omogućiti da na ozbiljan formalnopravni i suštinski način uradimo jednu kontrolu da nam se ne dešavaju novinski naslovi gde kaže – stekao toliko miliona. Da prvo utvrdi tužilac, odnosno pre svega Poreska uprava da li je taj novac i imovina stečena. Ako je stečena, da li je stečena zakonito, odnosno da li je na nju plaćen porez, a onda naravno i tužilac da utvrdi da li je ona stečena iz krivičnog dela. Da li će to sve ići brzo i da li ćemo to uspeti za dve nedelje? Naravno da nećemo. Naravno da će trebati vreme da se to uradi, ali važno je da se počne, da postoji snažna volja da se proveri kako je ko stekao svoju imovinu, da se vidi da li je na nju platio porez i tu će se jednako odnositi na svakog čoveka u ovoj zemlji.
Dakle, vrlo je važno da postoji vladavina prava koja kaže da svako može doći pod udar ovakve vrste kontrole Poreske uprave, tužilaštva, drugih državnih organa i važno je što ovaj zakon uspostavlja još jednu liniju sadejstva svih državnih organa koji mogu da utvrde poreklo vaše imovine u službi Poreske uprave, odnosno posebnog odeljenja Poreske uprave koje će se baviti ovim poslom i koje će ceo ovaj posao raditi. Ministarstvo finansija, odnosno Poreska uprava će biti vodeća institucija zemlje koja će faktički utvrđivati kako je novac stečen. Mi ćemo, siguran sam, na ovakav način u narednih godinu ili dve dana videti i bočne efekte, dakle kolateralne efekte naplate poreza koji su nevezani samo za ovaj zakon i na takav način, na ozbiljan način popraviti i fiskalnu disciplinu i kod naših fizičkih lica, ali naravno i kod privrednih subjekata.
Veoma važan zakon i verujem da će dati dobre rezultate koji će u Republici Srbiji ne samo popraviti naplatu poreza, već koji će učiniti da ljudi koji su svoj novac stekli legalno, legitimno, plaćajući porez ne kažu za sebe da su izmanipulisani i prevareni i da su izjednačeni sa onim ljudima koji su na kriminalan način ili bilo kakav drugi prevarni način sticali bogatstvo, nisu plaćali porez, a onda kažemo – u redu, potpuno ste isti sa ovim ljudima koji su svoj novac stekli legalno i legitimno. To je veoma važno da se utvrdi. Ja sam uveren da će ova Narodna skupština podržati u danu za glasanje donošenje ovog zakona.