Otvoreni Parlament | Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu

Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu

Sažetak

Zakonom o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu (u daljem tekstu: Zakon) uređuju se uslovi, način i postupak pod kojima se utvrđuje imovina i uvećanje imovine fizičkog lica i poseban porez na uvećanje imovine za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način, kao organi nadležni za sprovođenje Zakona. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona predstavlja unakrsna provera imovine građana, kada postoji sumnja da je ona nezakonito stečena.

Radi se o posebnom poreskom postupku, koji sprovodi posebna organizaciona jedinica Poreske uprave (u daljem tekstu: Jedinica Poreske uprave). Jedinica Poreske uprave će utvrđivati imovinu i uvećanje imovine fizičkog lica, kao i poseban porez na uvećanje imovine, za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način. Rukovodioca ove jedinice postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra finansija.

Svi državni organi i organizacije, imaoci javnih ovlašćenja, fizička i pravna lica dužni su da na zahtev ove organizacione jedinice dostave podatke koje ona traži kao i da im pruže podršku. Takođe, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar depo i kliring hartija su dužni da odrede zaposlenog za vezu radi delotvornije saradnje i dostavljanja podataka Jedinici Poreske uprave. Po potrebi, zaposleni za vezu mogu, na zahtev direktora Poreske uprave, biti privremeno premešteni ili upućeni na rad u Jedinicu Poreske uprave. Privremeni premeštaj ili upućivanje traje do godinu dana, ali se može i produžiti.

Zakon definiše značenje najvažnijih izraza koji se u njemu koriste i koji su posebno definisani za njegove potrebe.Najznačajniji izrazi su: imovina, prijavljeni prihodi, uvećanje imovine i nezakonito stečena imovina. Pod pojmom imovine podrazumevaju se sve nepokretne i pokretne stvari, bilo da su registrovane ili neregistrovane, kao i sva druga imovinska prava, bilo da se nalaze u Republici Srbiji ili u inostranstvu. Pod prijavljenim prihodima podrazumevaju se oni prihodi koji su prijavljeni nadležnom poreskom organu. Takođe je predviđeno da se pod pojmom uvećanja imovine podrazumeva pozitivna razlika između vrednosti imovine fizičkog lica, i to na kraju određenog perioda koji se posmatra, u odnosu na početak istog perioda. Svakako najznačajniji pojam je pojam nezakonito stečene imovine, budući da takva imovina istovremeno predstavlja i poresku osnovicu za naplatu posebnog poreza. Nezakonito stečena imovina definisana je kao razlika između uvećanjaimovine i prijavljenih prihoda za koju fizičko lice ne dokaže da je stečena na zakonit način.

Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica je na Poreskoj upravi, a sa druge strane, teret dokazivanja da je imovina stečena na zakonit je na fizičkom licu. Na taj način stvara se obaveza za fizičko lice kao poreskog obveznika da pruži Poreskoj upravi dokaze kako je i na koji način steklo imovinu koja, prema evidencijama Poreske uprave, nema pokriće u njegovim prijavljenim prihodima.

Postupak utvrđivanja imovine i posebnog poreza pokreće se i vodi po službenoj dužnosti, a sastoji se od dve faze:
- faza prethodnog postupka
- faza postupka kontrole i utvrđivanja posebnog poreza.

Prethodni postupak sprovodi se u skladu sa godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, na osnovu analize rizika. Godišnje smernice nisu javno dostupne. Prethodni postupak može se pokrenuti i izvan godišnjih smernica, na osnovu prijave drugog organa ili po inicijativi fizičkog ili pravnog lica.

U prethodnom postupku Jedinica Poreske uprave utvrđuje uvećanje imovine na osnovu podataka kojima raspolaže i podataka koje prikupi od drugih organa i organizacija, pravnih ili fizičkih lica i upoređuje ih sa prijavljenim prihodima u određenom periodu.

Jedinica Poreske uprave utvrđuje poreklo imovine tako što vrši uvid u podatke iskazane u poreskim prijavama i poreskim bilansima, računovodstvenim izveštajima, drugim evidencijama i bazama itd, i upoređuje podatke iz poreskog računovodstva i drugih službenih evidencija.

Jedinica Poreske uprave pokreće postupak kontrole, na način propisan zakonom koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima fizičko lice ima uvećanje imovine, postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda fizičkog lica koja je veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na poslednji dan kalendarske godine perioda provere.

Fizičko lice protiv koga se vodi postupak kontrole ima pravo da učestvuje u postupku kontrole i da podnosi dokaze kojima dokazuje zakonitost sticanja imovine. Nakon okončanog postupka i utvrđene nezakonito stečene imovine Jedinica Poreske uprave donosi rešenje o utvrđivanju posebnog poreza. Protiv ovog rešenja može da se izjavi žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija (trenutno je to Ministarstvo finansija), koja odlaže izvršenje rešenja. Drugostepeno rešenje ministarstva je konačno u upravnom postupku i protiv njega može samo da se pokrene upravni spor pred Upravnim sudom. Zakon predviđa da se u postupku kontrole primenjuje Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, izuzev odredaba o zastarelosti utvrđivanja i naplate poreza. Upravo nepostojanje odredaba o zastarelosti stvara pravnu nesigurnost i verovatno će biti predmet stručne rasprave i ocene ustavnosti pred Ustavnim sudom. Treba napomenuti da je u prethodnoj verziji predloga Zakona bilo predviđeno da će se kontrolisati uvećanje imovine samo u prethodnih 12 godina, što je takođe kritikovano.

Važno je istaći da poreski organi primenjujući Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji unakrsnom metodom utvrđuju gde postoje zakoniti prihodi, a nije plaćen godišnji porez, dok će posebna jedinica prilikom primene Zakona koristi isti metod da utvrdi nezakonito stečenu imovinu, i oporezuje je velikom poreskom stopom.

Zakon propisuje veoma visoku poresku stopu od 75% kojom se oporezuje nezakonita stečena imovina. Takvo rešenje u velikoj meri podseća na "Zakon o ekstraprofitu" koji je donet početkom dvehiljaditih. I jedan i drugi zakon zapravo uvode zakonsku mogućnost da se nezakonito stečena imovina "ozakoni", odnosno uvede u legalne tokove, uz visoku poresku stopu. U praksi, to bi značilo da ukoliko neko lice u postupku kontrole ne može da dokaže zakonitost uvećanja sopstvene imovine u iznosu od 1.000.000 evra, ukoliko državi plati 750.000 evra ipak može da zadrži imovinu u vrednosti od 250.000 evra, iako nije dokazao da je ta imovina stečena na legalan način.

Zaposleni u Jedinici Poreske uprave i zaposleni u Ministartsvu finansija koji odlučuju u drugom stepenu po žalbi, dužni su da pohađaju stalnu obuku, koju propisuje ministar finansija na predlog direktora Poreske uprave. Takođe i sudije Upravnog suda koje sude u upravnim sporovima protiv konačnih rešenja o posbenom porezu moraju imati završenu posebnu obuku, koju propisuje Pravosudna akademija, koja sudijama na krju obuke izdaje sertifikat o završenoj obuci.

Zaposleni u Jedinici Poreske Uprave dužni su da pre stupanja na rad prijave Agenciji za sprečavanje korupcije svoju imovinu. Osim toga, na pismeni zahtev direktora Poreske uprave, u kome se navode osnov, svrha i obim proveravanja, mogu da se obave bezbednosne provere zaposlenih u Jedinici Poreske uprave, pre stupanja na rad, tokom rada i godinu dana od prestanka rada u Jedinici Poreske uprave, bez znanja lica koja se proveravaju. Bezbednosne provere vrše Ministarsvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija.

Da li podržavate ovaj predlog zakona?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 33
Protiv: 40
33%
40%
0%

Ključne novine

UNAKRSNO ISPITIVANJE IMOVINE

Uvodi se mogućnost unakrsnog ispitivanja nezakonito stečene imovine bez vremenskog ograničenja.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 22
Protiv: 29
22%
29%
0%

JEDINICA PORESKE UPRAVE

Formira se posebna organizaciona jedinice Poreske uprave koja će sprovoditi kontrolu i utvrđivati visinu poreza. Zaposleni u ovoj jedinici dužni su da, pre stupanja na rad, dostave tačne podatke o svojoj imovini Agenciji za sprečavanje korupcije, a mogu biti i predmet bezbednosnih provera, pre stupanja na rad, tokom rada i godinu dana od prestanka rada u jedinici.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 24
Protiv: 29
24%
29%
0%

TERET DOKAZIVANJA

Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica je na Poreskoj upravi, a sa druge strane, teret dokazivanja da je imovina stečena na zakonit je na fizičkom licu.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 27
Protiv: 27
27%
27%
0%

POSTUPAK KONTROLE

Jedinica Poreske uprave pokreće postupak kontrole ako u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima fizičko lice ima uvećanje imovine, postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda fizičkog lica koja je veća od 150.000 evra.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 25
Protiv: 30
25%
30%
0%

PORESKA STOPA

Nezakonito stečena imovina oporezuje se poreskom stopom od 75%.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 25
Protiv: 28
25%
28%
0%

Poslednji put ažurirano: 10.08.2020, 03:23