Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvadeset šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 79 narodnih poslanik.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 105 narodnih poslanika.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, država Srbija je prodala „Komercijalnu banku“. Država Srbija je prodala jedinu ozbiljnu preostalu banku u Srbiji koja je bila pod kontrolom države Srbije.

Iako smo čuli, ne samo od ekonomista, već i od guvernera NBS da to nije u najboljem interesu Srbije i da država može da upravlja tom bankom i da dobro posluje, država Srbija je nekako, na brzinu čini se, prodala „Komercijalnu banku“, i to, ni manje ni više, nego „Novoj Ljubljanskoj banci“.

Dakle, svesno se država Srbija odrekla jednog ozbiljnog dela monetarnog suvereniteta i nastavila i zadala ozbiljan udarac, uopšte, suverenitetu svojih građana.

Dakle, pod preporukama MMF-a, ovih što nam kažu da smo najbolji na svetu, da smo najbolji u regionu, da smo najbolji u istoriji, nejasno je da li neko u Vladi Republike Srbije misli da oni svi to rade u interesu građana Srbije ili iz svojih sopstvenih interesa.

Sa tim u vezi bih uputio pitanje Vladi Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i gospodinu Siniši Malom – gde je konkretan interes Srbije da proda „Komercijalnu banku“? Dakle, banku koja posluje sa profitom, banku u koju građani Srbije imaju poverenje baš zato što je državna i to za čini se neki mali novac, odnosno manji, koliko ta banka zaista vredi, i to „Novoj Ljubljanskoj banci“, banci koja je naslednik, odnosno sledbenik „Ljubljanske banke“ koja je već zadala mnogo problema građanima Srbije i bilo je mnogo problema sa starom deviznom štednjom, odnosno ta banka je opljačkala građane Srbije.

Umesto da se, što bi jedna slobodna, suverena i odgovorna država uradila, sa strane NBS, stavila blokada na jedan takav ugovor, odnosno transakciju, gde bi se „Nova Ljubljanska banka“ ocenila kao nelikvidna i kao sumnjiva i automatski odstranila iz te ponude, država Srbija je „Komercijalnu banku“ prodala i time zaokružila monopol stranih banaka na domaćem tržištu. Mi danas osim „Poštanske štedionice“ nemamo ni jednu ozbiljniju banku u Srbiji, a svakako „Poštanska štedionica“ nije mogla da se poredi ni sa brojem korisnika, ni sa kapitalom sa „Komercijalnom bankom“.

Zašto smo mi apsolutno dali strancima monopol na bankarsko tržište u Srbiji? Gde je tu naš konkretni interes? Šta će oni to nama dobro doneti? Da li shvatate da svaka država u Evropi, ozbiljna država ima veliki udeo na domaćem tržištu, od te Nemačke na koju se mi pozivamo, gde je više od 30%, do nekih manjih zemalja?

Ono što je dozvoljeno Jupiteru, to nije dozvoljeno i volu, pa tako ono što je u redu za neke zapadne države, to ne može da bude slučaj sa Srbijom, jer Srbija treba da bude u kolonijalnom ili polukolonijalnom položaju i ne sme da ima domaću banku, a kao i sve ono što se kritikuje od strane SNS, pljačkaške privatizacije i slično iz vremena posle 5. oktobra, tako se i nastavilo, čini se baš na primeru „Komercijalne banke“, da se sistematski uništavaju javna dobra, javna preduzeća kako bi se na kraju prodali ispod cene i na taj način se stekao utisak da država u stvari nije mogla to da kontroliše.

Dakle, pozivam nadležne organe, odnosno NBS da ne dozvoli da do ovoga dođe i da država Srbija, odnosno Vlada ponovo razmisli o ovoj prodaji i da zadrži najveću banku, „Komercijalnu banku“ u svom vlasništvu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Fatmir Hasani.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije – zašto se ne investira u najnerazvijenije opštine u Srbiji, na jugu Srbije, pogotovo u naše opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu?

Tamo su ove opštine ostale ekonomski nerazvijene, ali mi u Srbiji imamo još puno opština koje su nerazvijene i treba država da ima u vidu i najviše da investira u nerazvijene opštine zbog toga što mladi ljudi najviše idu iz nerazvijenih opština, a razlika u ekonomskom razvoju između opština je velika.

Imamo opštine u Srbiji gde ne možeš da nađeš radnike za neki novi pogon, a imamo opštine gde imaš radnika koliko hoćeš. Zato mi treba da imamo neku strategiju da se u celoj zemlji jednako investira i otvaraju najviše pogoni po ovim nerazvijenim opštinama, zbog toga što tamo imamo radnu snagu.

Država troši za mlade ljude za školovanje i za sve to i posle 25. godine mi ne možemo da ih zaustavljamo, oni idu na zapad, a država troši i ne može da ih zaustavi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvažena predsednice Skupštine Republike Srbije, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, teška saobraćajna nezgoda koja se dogodila pre neki dan u novopazarskom naselju Selakovac, u Ulici Dubrovačkoj, uznemirila je zaista javnost u Novom Pazaru i pokrenula niz pitanja koja se odnose, pre svega, na bezbednost učesnika u saobraćaju i bezbednost saobraćaja u gradu Novom Pazaru.

Uznemirujući snimak ove nezgode u kojoj je teško povređena jedna 27-godišnja žena i njeno dete, zaista je zgranuo i uplašio građane Novog Pazara i alarmirao sve nas. Ovakva situacija je zaista jedna velika opomena, pre svega, svim nesavesnim vozačima koji voze u gradovima naše države, ali i nadležnima koji su zaduženi da kontrolišu i obuzdavaju ovakve, reći ću, nasilnike u saobraćaju.

Problem je utoliko veći što grad Novi Pazar ima sedam osnovnih škola koje su u neposrednoj blizini državnih puteva. Lokalna samouprava nema ingerencije da na tim državnim putevima postavlja ležeće policajce i to je jedan veliki problem, na šta su oni ukazivali već duže vreme, obzirom da su građani tražili da se i na ovoj problematičnoj lokaciji, kao i na drugim problematičnim lokacijama državnih puteva koji prolaze kroz sam Novi Pazar postave ležeći policajci i na taj način onemogući divljanje vozača koji su nesavesni.

Lokalna samouprava, još jednom ponavljam, nema ingerencije da na državnim putevima postavlja ležeće policajce i to je prema mom mišljenju jedan od ozbiljnih propusta koji ima naš pravni sistem u Republici Srbiji. I građani traže što hitnije postavljanje usporivača brzine i u Dubrovačkoj ulici ili na drugim problematičnim mestima.

Savet za bezbednost grada Novog Pazara za bezbednost saobraćaja je tražio od nadležnih institucija da se pozabave ovim problemom i da se omogući da grad postavi ležeće policajce u problematičnim lokacijama. Stoga, ja pozivam ovom prilikom Javno preduzeće „Puteve Srbije“ da što pre omogući da se postave usporivači brzine, tzv. ležeći policajci, na ovim problematičnim deonicama državnih puteva koji prolaze kroz sam grad.

Ukoliko je to baš toliki problem, postavljam pitanje i direktoru „Puteva Srbije“ – zašto se na ovim problematičnim lokacijama ne postave kamere koje beleže brzinu kretanja vozila? Čini mi se da je istovremeno ovo jedno od mogućih i vrlo kvalitetnijih rešenja za ovaj gorući problem, ne samo u Novom Pazaru, gde je i najevidentniji, već i u drugim delovima naše države. Na ovaj način rešićemo problem divljanja neodgovornih vozača, a ponavljam vam da je na snimcima koje su zabeležile kamere na okolnim lokalima da se nečesto ovde vozi i preko 200 kilometara na čas. Bezbednost pešaka, posebno dece, mora nam biti zaista na prvom mestu, jer svi mi imamo decu koja bezmalo svaki dan idu u školu, izložena su ovoj opasnosti.

Takođe apelujem na ministra unutrašnjih poslova gospodina Stefanovića da hitno ojača saobraćajnu policiju u Novom Pazaru i iznađe način da uposli, zaista, još jedan broj saobraćajaca, jer je evidentno da je malo saobraćajne policije i malo saobraćajaca u gradu Novom Pazaru, a čini mi se i u drugim delovima naše države. Hvala.

Zahvaljujem.
Pitanje ima Mirjana Dragaš.

Hvala.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, iskoristila bih danas mogućnost za postavljanje poslaničkog pitanja koje se odnosi na rad centara za socijalni rad. Pitanje se, naravno, odnosi na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je u nadležnosti ministra Đorđevića, i u tom smislu njima postavljam pitanje.

Smatram da je ovo vrlo razuđeno ministarstvo, sa raznim oblicima rada socijalne zaštite i mera koje moraju da se sprovode u smislu pomoći porodici i najosetljivijim kategorijama stanovništva. To je najistureniji organ na terenu i oni moraju da odgovore, takoreći dnevno, na mnoga osetljiva pitanja i probleme koji se u životu događaju. Svesni smo, naravno, složenosti problema u društvu, kao i niza mera i zakona koji su u međuvremenu usvajani, takođe, u cilju unapređenja rada ovih institucija i to je svakako dobro. Međutim, i pored toga, s vremena na vreme, eskalira neki problem koji skrene pažnju na njihov rad i zahtev da se ova služba posebno osavremeni i njen rad unapredi.

Ovom prilikom posebno bih se osvrnula na, nažalost, nešto što se skoro desilo sa Centrom za socijalni rad npr. u Alibunaru, koji nije na vreme uočio problem dece koja su ostala potpuno sama i bez roditeljskog staranja.

Naravno, pozdravljam brzu reakciju Ministarstva u ovom slučaju, ali bih vođena ovim slučajem želela da skrenem pažnju na rad centara, koji imaju ulogu organa starateljstva kada su u pitanju deca, nemoćni i stari i bez porodica, lica koja su korisnici tuđe nege, ali isto tako na pitanja zaštita žena i dece u celini. Ne samo u ovom slučaju koji je uzburkao javnost, već i u brojnim drugim situacijama kada je izostao dovoljan stručni nadzor i nepristrasan rad centara koji imaju zadatak da zaštite decu i porodicu, pokazalo se da je neophodan još organizovaniji i bolji rad ovih institucija, niz preventivnih mera koje bi oni primenjivali, akcija koje bi preduzimali, ali isto tako oštriji i redovniji nadzor nad njihovim radom, što je uostalom i najavilo ovo ministarstvo.

U nekoliko proteklih godina poznato nam je više slučajeva kada centri nisu u postupcima npr. poveravanja dece ili nekim drugim merama koje su preduzimali, nisu dovoljno zaštitili korisnika. To može biti posledica nestručnosti, nedostatka timskog rada, zanemarivanje zakonskih obaveza, a možda i prevaziđenog koncepta rada centara za socijalni rad.

Zato postavljam pitanje, da li Ministarstvo, polazeći od uočenih propusta u radu centara za socijalni rad koji su, eto, nažalost, u poslednje vreme često predmet javnih kritika, planira izmene zakona u kojima bi se povećala odgovornost, obezbedila stručna, bolja kadrovska opremljenost i na taj način reafirmisala uloga ovih ustanova kojima je država poverila veliki broj značajnih ovlašćenja u pogledu brige o porodici i deci, kako bi oni uživali veći ugled i poverenje građana?

Zadatak ovih službi nije da reaguju samo na problem, već i u oblasti preventive, odnosno uočavanja problema i rada na njihovom otklanjanju. Oni su nam važni, jer su institucija zaštite poverenja, ali i kvalitetne i brze akcije. Zato mislim da ovim službama u narednom periodu treba posvetiti veću pažnju i primeniti novu modernu strategiju razvoja, koja je materijalno-tehnički, a posebno kadrovski osposobljena za bolji i kvalitetniji rad, u smislu celovite zaštite najosetljivijih kategorija. Hvala.

Zahvaljujem.
Marijan Rističević ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je vezano za Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Šta će Ministarstvo za državnu upravu preduzeti, ako na teritoriji opštine Stari grad opštinsko rukovodstvo, na čelu sa Bastaćem, koji je poznat po nabijanju kese na glavu političkim protivnicima, odnosno kumovima koji prikupljaju novac, dakle, šta će preduzeti ukoliko se ne formira opštinska izborna komisija?

Postoji indicije da Bastać i njegova kriminalna ekipa, koja trenutno vlada na teritoriji opštine Stari Grad, neće formirati opštinsku izbornu komisiju, sa ciljem da deligitimizuje predstojeće izbore. Ukoliko to ne učine, koliko ja znam, a to pitam Ministarstvo za državnu upravu, grad Beograd treba da preduzme određene radnje da bi građani Starog Grada imali pravo da posle kriminalca izaberu novo rukovodstvo na predstojećim lokalnim izborima, koji se održavaju zajedno sa izborima za narodne poslanike, što daje posebnu težinu, s obzirom da RIK i lokalna izborna komisija treba da obave zajedničke izborne radnje, na teritoriji, ne samo Starog Grada, već u celoj Srbiji.

Moje drugo pitanje se odnosi na Ministarstvo kulture i informisanja, a i druge organe, šta će preduzeti povodom, po meni širenja lažnih vesti, od organizacije koja se zove BIRODI? Ta organizacija je poznata po tome što njeni predstavnici sede u ekspertskom timu Dragana Đilasa, zajedno recimo sa ovim Čedomirom Čupićem, poznatim kao seksualni predator na fakultetu, kao čovekom koji je falsifikovao svoje kolege i za to priznao u tužilaštvu krivicu, onda možete zamisliti kada takve moralne veličine, koje se druže sa gospodinom Čupićem i koji su članovi Đilasovog ekspertskog tima, za svaki slučaj za Šolakovu i Đilasovu televiziju objave da je to televizija koja ima najbolje izbalansirani program i uređivačku politiku.

Po meni to spada u širenje lažnih vesti. Ne znam zašto je ova država dopustila da strane televizije, a ja sam vas upozoravao godinu dana, da strane prekogranične, fiktivno strane prekogranične televizije, registrovane fiktivno u Luksemburgu, mogu da učestvuju aktivno u procesu pred izbore, odnosno čak i u izbornoj kampanji. S tim u vezi, nisu registrovane u Srbiji, ne znaju kada su izbori u Luksemburgu, a ovde će emitovati program i ova nevladina organizacija BIRODI pokušava da to što oni rade, protiv Vlade Republike Srbije, a reći ću i protiv države Srbije, da predstave kao izbalansirani program i za mene BIRODI nije nevladina organizacija gospodine Orliću, nego je to antivladina i antidržavna organizacija, koja širi lažne vesti.

Ja sam vas upozoravao, prethodnih godinu dana, da N1 i Nova S televizija, zajedno i sa dvadesetak lažnih prekograničnih televizija, koje pripadaju Šolaku i Đilasu, će u izbornoj kampanji pokušati sve da učine da u izboranoj kampanji šire lažne vesti, da utiče na izborni proces u Republici Srbiji.

Ja vas pitam, s obzirom da je u Crnoj Gori, zabranjeno emitovanje programa dve naše televizije, koji su nedvosmisleno registrovane u Republici Srbiji, emituju program u Republici Srbiji i samim tim u Crnoj Gori istovremeno se preuzima program, znači legalne su prekogranične televizije, a Crna Gora je zabranila emitovanje legalnih prekograničnih televizija, jer navodno utiču na javno mnjenje i na gospodina Đukanovića.

U ovom slučaju mi dopuštamo da lažne prekogranične televizije rade gore stvari i nema nikakve reakcije države i s tim u vezi moje pitanje - šta će država preduzeti povodom širenja lažnih vesti i povodom toga što strane televizije aktivno učestvuju u izbornoj kampanji i zamislite recimo, da Rusija na takav način to radi u Americi? Hvala.