Hvala, gospodine Despotoviću.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinosti, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Sada prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Đorđe Komlenski, dr Aleksandar Martinović, Aleksandar Šešelj, Vjerica Radeta i Sreto Perić.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik dr Aleksandar Martinović i narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, gospodine Periću.

Zakon o parničnom postupku je jedan procesni zakon kojim se uređuje način i postupak vođenja određenog sudskog spora.

Prateći probleme koji se pojavljuju u postupku izvršenja, Ministarstvo pravde je smatralo da treba da interveniše u ovom Predlogu zakona, odnosno ovim članom, gde će se prilikom donošenja presude, koja ima karakter izvršne isprave, pa ako je fizičko lice uneti njegov jedinstveni matični broj, ako su u pitanju privredni subjekti, onda matični broj, ako su u pitanju organizacione jedinice ili država Srbija, onda upisati karakteristične brojeve koji prate njih. Ovako bi trebalo da bude, da Ministarstvo pravde prati ostale aktivnosti u postupku izvršenja, a ne samo kako i na koji način da se lakše sprovede izvršenje.

Naravno, ne treba ispustiti iz vida činjenicu da bi ovo moglo, do određene mere, i da pojeftini postupak izvršenja za izvršne dužnike, jer do sada svaki pokušaj uručenja presude ili izvršenja na bilo koji način kod dužnika imalo je ogromne troškove za izvršnog dužnika. Ovo ukoliko donese do tog određenog poboljšanja, odnosno smanjenja troškova, moglo bi da bude pozitivni pomak za dužnike.

Međutim, ovo je samo jedna sitnica. Ovo je jedna sitnica i vrlo je interesantno pitanje bilo koleginice Vjerice Radete i SRS – da li će se ovaj prethodni zakon o kojem smo mi govorili i u raspravi u načelu, a i kada smo obrazlagali naše amandmane, odnositi na javne izvršitelje? Tu je odgovor potpuno jasan – naravno da se neće odnositi, jer je u prvom članu ovog prethodnog zakona već rečeno da će se on odnositi samo na fizička lica.

Sad da ne otvaramo veliku polemiku vezano za… Inače, Predlog ovog zakona ima ukupno dva člana. Znači, član 1. pojašnjava kako i na koji način će biti lakše identifikovati uglavnom izvršne dužnike, a član 2. govori kad zakon treba da stupi na snagu.

(Predsedavajući: Hvala. Završite misao.)

Imajući u vidu da je bilo predviđeno da će zakon stupiti na snagu 1. januara 2020. godine, a mi ga tek danas raspravljamo u pojedinostima, mi smo predložili da to bude od 1. marta 2020. godine, sasvim logično.

Hvala gospodine Periću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Ljute mi se juče kolege kada sam rekla da se zapravo sada po Skupštini prazne fioke i da se tako široko postavlja dnevni red, opet babe i žabe, ali evo dokaza. Mi smo dobili još 22. novembra od Vlade Predlog zakona o dopuni Zakona o parničnom postupku i zakon je trebao da stupi na snagu, Vlada predložila, 1. januara 2020. godine.

Sada pitamo – da li je pretrpeo neko neku štetu zato što zakon nije donet na vreme i što nije stupio na snagu tog 1. januara 2020. godine? Ako jeste, ko je, kako će odgovarati, da li će odgovarati? Ako nije, onda znači da ove izmene nisu ni potrebne. Ako nije morao da stupi na snagu 1. januara ove godine, evo već dva meseca prošla, znači uopšte nam ove izmene ne trebaju.

Upravo su mi javili da se Zlatibor Lončar jako naljutio što njega nisam malopre spomenula, jer on kaže da i njegova imovina treba da se preispita. Valjda je mislio na to kako je on došao do stana, od kojih kriminalaca je dobio stan.

Podsećam na jednu izjavu Aleksandra Vučića iz juna 2019. godine kada je rekao da Bog Otac ne zna gde ide novac za zdravstvo. Dvadeset posto budžeta za zdravstvo, kaže Vučić, evo, da me sad neko ubije, ne znam gde ide. Dakle, ni Bog Otac, ni bog Vučić ne znaju gde ide 20%, Vučić rekao, sredstava planiranih iz budžeta za oblast zdravstva. Vi sada možete da kažete koliko se gradi u zdravstvu, koliko se radi, to što vidimo jeste činjenica, ali evo imate zakon pa ispitajte i ovo. Hvala.