Hvala, gospodine Jojiću.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Dužni smo, mi srpski radikali, radi javnosti da objasnimo neke stvari.

Naime, mi ovde zastupamo jasan princip da, pre svega, treba gledati interes države. Kada je u pitanju oporezivanje i kontrola onih koji se bave politikom, mi smo za mnogo rigoroznije mere nego što su predviđene ovim zakonima.

Svako ko se bavi politikom treba da bude pod kontrolom državnih organa, pojačanom kontrolom. To ništa nije novo, ali se bojimo kampanje, kampanje u smislu negativnih posledica koje mogu da se dese.

Mi smo svi svedoci da se pre izvesnog vremena vodila kampanja protiv ministra finansija i to zamislite čoveka koji je bio, kako to potvrđuju argumenti, bio fantastičan studen, magistarski rad uradio, a onda je doveden u pitanje njegov doktorat. Svedoci smo, pošto sedi ovde ministar, kada se uspelo od strane nekih da se nanese šteta ne samo ministru, nego i Vladi, da se stalo sa takvim akcijama. Mi smo očekivali da će ti dušobrižnici da krenu dalje, da će imati podršku Vlade, da svi ministri, ako su već krenuli na jednog ministra, da svi ministri budu pod lupom i kada su u pitanju i diplome i kada su u pitanju fakulteti, kada su u pitanju njihova usavršavanje, a pogotovo kada je u pitanju imovina.

Međutim, stalo se. To je ta kampanja. To ima duboke korene, još seže posle Drugog svetskog rata, kada su oni čupali brkove tzv. kulacima da bi im vadili žito i kukuruz sa tavana i podruma i ovo malo lični simbolično na to. Krenućemo kampanju, a onda ćemo u prvi plan da stavimo da se to odnosi na one koji se bave politikom, pa će se oni buniti. Ne, treba država da kontroliše i svoje funkcionere i one koji su se opredelili da se bave politikom, jer tu je povećana odgovornost. Ali, protiv smo toga da se nanosi šteta tako što će se vršiti hajka, pa onda će oni koji imaju kapital, gde su raspoloženi i voljni da ulože taj kapital u ovoj državi, taj kapital plasirati van ove države, a mi ćemo kasnije, što kaže, da se kajemo, da kažemo napravili smo grešku.

Ne može se tako voditi država. Mora da se razmišlja na način šta je to korist državi. Ovde se zamenom teza ide na to da srpski radikali, na neki način, prave opstrukciju, jer se boje za preispitivanje imovina njihovih ličnih ili bilo koga drugog.

Sedeli smo pre neki dan ovde, slušali mi svi ovde i ćutali što je žalosno, kada je neko od kolega ili koleginica čitao imovinu Dragana Đilasa, spisak imovine Dragana Đilasa. Otud joj dokument? Otkud vam taj dokument? Ko vam je dao taj dokument? Da li je to tačno? Da li je to istina? Da li je to hajka na jednog čoveka koga ja politički uopšte ne mogu da shvatim i da razumem? Ne slažemo se, ali zar to nije otvaranje neke nove ere kada će neko na volšeban način doći do podataka da li su tačni ili lažni, da čita spisak imovine, pogotovo stanova? Ti ljudi imaju decu, valjda postoje institucije u ovoj državi. Za to se mi borimo i zalažemo srpski radikali, da sve ide kroz institucije.

Hvala, gospodine Mirčiću.
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Ovaj amandman zapravo upozorava na ono što je stav SRS. Vi ste ovde predvideli da u postupku kontrole se utvrđuje nezakonito stečena imovina fizičkog lica i njena vrednost. Mi smo rekli da to može samo na osnovu pravosnažne sudske odluke.

Ne može čak ni u zemljama gde je korupcija na znatno nižem nivou nego kod nas, ne može se prepustiti nekim činovnicima da oni određuju da li je nečija imovina stečena na osnovu zakona ili na neki drugi volšeban način. Šta vi očekujte, da će tamo neki poreski službenik da procenjuje da li je neko nešto nasledio, da on čita, kako će poreski službenik da čita rešenje o nasleđivanju, kako će da čita kupoprodajne ugovore, kako će da čita ugovore o poklonu, kako će da čita koncesione ugovore, kako će da čita ko zna šta. Prosto, ljudi nisu iz te struke.

Vi dozvoljavate ovim zakonom da, kako se ono kaže – dva loša ubiše Miloša, dva bez duše, jedan bez glave. Nikoga mi ne branimo unapred i ne napadamo nikoga unapred, ali dešavaće se da će službenik Poreske uprave, njih nekoliko, po nečijem nalogu naravno, nekog koordinatora ili tako, ko vedri i oblači, reći će – e, ovaj nam politički ne odgovara, hajde pronađi mu, ima tamo neku kuću, čuo sam da ima i neke pare u nekoj banci, hajde traži te podatke i toga treba da skembamo.

To nije način da se suštinski uredi ova oblast. To može samo na osnovu pravosnažne sudske presude. Nikome ništa ne može da se uzme. Vi ste uveli ove izvršitelje da otimaju, da ostavljaju ljude bez krova nad glavom. Sad će ovi poreski službenici da ostavljaju ljude bez krova nad glavom. Dakle, kome god vam padne napamet vi ćete da ti ovlašćenje - oduzimaj, cepaj kožni mantil, i ko 47.

Hvala, gospođo Radeta.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Izvolite, gospodine Ljubenoviću.

Hvala, predsedavajući.

Poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 15. Predloga zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebno u porezu.

Član 15. se odnosi na poresku osnovicu za poseban porez. U stavu 1. ovog člana su odredbe kojima se definiše kako se utvrđuje osnovica poreza. Ovaj stav glasi – osnovica posebnog poreza utvrđuje se u vrednosti nezakonito stečene imovine koje čini zbir revalorizovane vrednosti utvrđene nezakonito stečene imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole.

Srpska radikalna stranka predlaže amandmanom njegovu izmenu tako što se reč – nezakonito briše.

Ovo amandmansko rešenje smo predložili iz razloga što se nezakonitost utvrđuje u sudskom postupku. Pažljivo analizirajući obrazloženje koje je dao predlagač zakona, nemoguće je ne primetiti jednu bitnu stvar koja je navedena, a to je da zakon uspostavlja mehanizam koji, između ostalog, omogućava i da imovina stečena koruptivnim aktivnostima potpadne pod režim posebnog oporezivanja.

Slažemo se sa time da sva imovina mora da potpada pod režim oporezivanja, ali izražavamo i bojazan da bi se mogle stvoriti mogućnosti zloupotrebe ovog zakona, jer bi novčana kazna mogla ostati jedna sankcija za one koji su bili korumpirani. Onaj ko je korumpiran nastaviće i to da bude, možda će nakon određenog vremena platiti određenu kaznu i nikom ništa. To nije iskren način borbe protiv korupcije.

S obzirom na to da se radi o važnom zakonu, ovaj amandman doprinosi poboljšanju kvaliteta teksta zakona. Hvala.

Hvala, gospodine Ljubenoviću.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite, gospodine Stojanoviću.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 16. Predloga zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnim porezu. Ja sam svojim amandmanom tražio da se reči: „Jedinica Poreske uprave“, zameni rečima „Poreska uprava“.

Smatrao sam da se na ovaj način tekst zakona definiše na bolji i precizniji način. Poznat vam je stav SRS da mi principijelno nemamo ništa protiv da se stvari u ovoj oblasti urade na način kako to najviše odgovara našim građanima. Međutim, više nego očigledno je da se ovaj zakon donosi iz marketinških razloga i da on služi samo u predizborne svrhe.

Postoji opravdana bojazan da će se ovaj, kao i mnogi drugi zakoni, primenjivati selektivno, što će stvoriti dodatne probleme našoj zemlji i našim građanima. Imovina, pogotovo privatna imovina je nešto sa čim se niko ne bi smeo igrati. Nema toga kantara na svetu koji će na pravilan način izmeriti nečiju imovinu. Naravno, tu pre svega mislim na imovinu koju poseduje prosečan ili malo boljestojeći građanin. Kao lice koje je rođeno i sve do nasilnog egzodusa živeo sam na Kosovu i Metohiji i ja i moja porodica smo posedovali solidnu imovinu u našem rodnom Gnjilanu.

Država Srbija se ogrešila svojim neodlučnošću i beščasnoj međunarodnoj zajednici, kojoj se sve vreme udvara, zbog svoje iluzije evropskog puta i nije adekvatno reagovala na zaštiti državne, društvene i privatne imovine. Narod je morao u bescenje da prodaje svoju pradedovsku imovinu i tiho nestaje u samoći i tugom, a šire se groblja širom Srbije.

Proteraše nas albanski teroristi, uz podršku međunarodne zajednice, a država Srbija svojom nedovoljnom brigom dodatno nas šamara i ponižava. Zakon nije dobar, zato treba da se povuče iz procedure. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Stojanoviću.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih pažljivo isproveravao, a tu su potrebne jake jedinice, jaki eksperti i pažljivo bih isproveravao imovinu bivših funkcionera za vreme ovog žutog bivšeg režima, jer postoje indicije po kojima bih ja uhapsio celu Vladu Mirka Cvetkovića. Ja bih to da se odmah hapsi, zajedno sa njim.

Evo, navešću samo jedan podatak. Ta ekipa je prodala „Srbijaprojekt“, tako se zvala firma, za milion i po evra. Znači, celu firmu za milion i po evra. A potom su akcionari te firme postale i osobe koje su bile u onoj "Beloj knjizi" čuvenoj. Potom je od istih tih akcionara iz "Bele knjige" samo jednu zgradu, koju je prodao zajedno sa firmom, kupila za četiri i po miliona evra. Znači, prodala firmu sa više zgrada za milion i po evra u Beogradu, a samo jednu zgradu od 1.800 kvadrata kupila Vlada, prvo prodala pa kupila po tri puta većoj ceni. Da li tu treba ijedan drugi dokaz da treba slančiti Mirka Cvetkovića i celu tu Vladu, zajedno sa ovim Nikezićima, bog otac znao kako su se zvali svi ti njihovi eksperti. Da čudo bude još veće, zgrada je kupljena bez tendera, znači prodata je cela firma koja je imala više zgrada za milion i po, a jedna zgrada kupljena je za četiri i po miliona evra, za tri puta veću cenu. Gle čuda, bez tendera je kupljena. A znate li za koga, za čije namene je kupljena? Za Agenciju za borbu protiv korupcije.

Da li se nama stranka bivšeg režima to podsmevala? Prodali firmu sa više zgrada za milion i po, a samo jednu platili četiri i po miliona evra, bez tendera, i to za Agenciju za borbu protiv korupcije, a među prodavcima je bila i osoba iz "Bele knjige", to je ona čuvena knjiga kriminalaca itd. Treba li neki dodatni dokaz da pokupimo tu Vladu onako đuture, strpamo negde iza rešetaka. Ja verujem da tu ima ptica koje bi rado propevale. Hvala.