Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržan – niko, od 130 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja razloga ogromnih gubitaka koje ostvaruje Er Srbija, obaveza koje Vlada Republike Srbije i Etihad Ervejz imaju prema Er Srbiji, ukupnog poslovnog gubitka Er Srbije u periodu od 2013. godine do danas, ukupnog iznosa državne pomoći koja je dodeljena Er Srbiji u istom periodu i štetnosti ugovora koji je Vlada Republike Srbije potpisala sa Etihadom i UAE, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Izvolite.

Znači, ovo je anketni odbor o poslovanju Er Srbije. Građani ne znaju, pošto ih mediji ne obaveštavaju o tome da Er Srbija pravi ogromne gubitke svake godine i da te gubitke nadoknađuju građani Republike Srbije tako što Er Srbiji daju velike subvencije.

Interesantno je da te 2013. godine JAT je vodio domaći menadžment u prvoj polovini godine i napravio gubitak od nekih desetak miliona evra u tih prvih pola godine, a onda je došao Etihadov menadžment u drugoj polovini 2013. godine i napravio gubitak koji je tri puta veći, 35 miliona evra i takvo poslovanje je nastavljeno i dalje, svake godine.

Znači, domaći menadžment je bio mnogo uspešniji od stranog menadžmenta. Država Srbija je, umesto da uvede red u JAT, uradi departizaciju, uradi popis imovine, procenu vrednosti imovine, napravi sistematizaciju radnih mesta, uradi one stvari koje bi uradio svaki domaćin koji vodu računa o svom, predala JAT „Etihadu“ koji ga koristi kao kasicu.

Ogromne plate se plaćaju iz „ER Srbija“, i to ne domaćim radnicima, nego se plaćaju stranom menadžmentu. Potpisuju se štetni ugovori koji su dobri za „Etihad“, a štetni za „ER Srbiju“. „Etihad“ iznajmljuje avione po velikim cenama. Poslovanje „ER Srbije“, trenutno, i sam menadžment koji ga vodi, nije u interesu građana Srbije.

Srbiji jeste potreban nacionalni prevoznik. Način na koji treba voditi računa o njemu, treba ga profesionalizovati, departizovati i onda izvesti na Berzu. Napraviti jednu avio kompaniju koja radi. Naši ljudi su sposobni da to urade, samo stranke na vlasti nisu, ne samo ova, nego i kod bivše vlasti i one pre nje. Niko nije, i niko ne želi, izgleda zna kako da uvede red.

Mi znamo kako se uvodi red i ovim anketnim odborom bi mogli da otvorimo tu jednu veliku javnu diskusiju i da pokažemo kako je moguće uvesti red „u ER Srbiju“ i kako je moguće od nje napraviti kompaniju koja stoji na svojim nogama i koja ne pravi velike gubitke.

Građani verovatno ne znaju, ponovo zato što ih mediji o tome ne obaveštavaju, da je „Etihad“ u velikim problemima, da i „Etihad“ dobija ogromne subvencije od države, ne naše države, nego njihove države, i da razmišlja o tome šta da radi dalje. Tako da imati anketni odbor o ovome je jako važno za opstanak JAT-a, odnosno „ER Srbije“. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – jedan, od 129 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja razloga ogromnih gubitaka koje ostvaruje „Železara Smederevo“ od 2014. godine do danas, ukupnog iznosa državne pomoći koja je dodeljena „Železari Smederevo“ u istom periodu i štetnosti svih ugovora koje je Vlada Republike Srbije zaključila u vezi sa poslovanjem „Železare“, koji podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Izvolite, kolega Raduloviću.

Hvala, predsedavajući.

Ovi predlozi za dopunu dnevnog reda praktično pokazuju koliki je javašluk u javnom sektoru, posebno u javnim preduzećima i koliko je to koštalo građane Srbije. Iz ovoga može jasno da se vidi da je ono smanjenje plata i penzija u stvari bilo potpuno nepotrebno, da je država u stvari trebala da uvede red, a nije to uradila.

„Železara Smederevo“ je pod partijskim menadžmentom pravila ogromne gubitke, a onda su uveli strani menadžment koji je počeo da pravi kudikamo veće gubitke. Na kraju su prodali „Železaru“ Kinezima, budzašto, da bi onda Kinezi nastavili da arče struju po privilegovanim cenama, da zagađuju okolinu, građani Smedereva ne mogu da žive od toga.

Radi se o stotinama miliona evra. Radi se ogromnom novcu koji je izvučen iz „Železare“ za to vreme kada je vlast obećavala da će taj novi menadžment da uvede red, pa su isplaćivali ogromne plate i kompenzacije to menadžmentu, pa je taj menadžment posle još tužio Republiku Srbiju i dobio novac pred sudom, opet desetine miliona evra, da im država Srbija da dodatan novac za loš menadžment. To je odabrala vlast, i to su činjenice.

Taj menadžment je radio stvari koje se u poslu ne rade, ni jedan biznis to ne trpi. Njihove lične kompanije su bile dobavljači „Železare“, tako da menadžment, znači, koji upravlja „Železarom“ je preko svojih ličnih kompanija u inostranstvu nabavljao, bio dobavljač „Železare“ i kroz to izvukao stotine miliona evra iz džepova građana Srbije. Država je onda morala sve to praktično da nadoknadi time što je pokrila razliku u budžetu.

Ovo je samo jedan od primera, velikih primera, koliko novca je bačeno u bunar umesto da se uvede u red i napravi sistem koji funkcioniše.

Kad sam bio ministar privrede, ta četiri meseca i 23 dana, pokazao sam kako se uvodi red, kako može da se uvede red. Zamislite, isti oni ljudi koji su radili u sistemu, kada im date nova pravila, počinju da se ponašaju normalno. Za svako radno mesto smo utvrdili šta očekujemo od tog radnog mesta, kako se meri radni učinak, kontrolisali sve to i, zamislite, isti ti ljudi su počeli da funkcionišu ovako.

Znači, red može da se uvede. Ono što nedostaje je volja, i to volja vladajuće većine. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 130 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog radi utvrđivanja razloga ogromnih gubitaka koje ostvaruje javno preduzeće „Srbijagas“, kao i ukupnog iznosa državne pomoći koja je dodeljena javnom preduzeću „Srbijagas“ počev od osnivanja preduzeća 2005. godine pa do danas, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Izvolite.

Hvala.

„Srbijagas“ je još jedan od primera gde nestaje ogroman novac poreskih obveznika bez da vlast radi išta po tom pitanju. Posao Vlade bi bio da uvede red. „Srbijagas“ iz godine u godinu pravi velike gubitke. Nekada ovim finansijskim trikovima napravi godinu u kojoj pravi neki dobitak, a onda se ponovo vrati u velike gubitke, pošto poslovanje „Srbijagasa“ pravi velike gubitke.

Recimo, za razliku kod EPS-a, čije poslovanje pravi pozitivan rezultat, a negativan rezultat pravi to što ne naplaćuju struju, odnosno velika su potraživanja koja su onda nenaplaćena pa se otpisuju, a neće da nam objave ko su ti potrošači koji ne plaćaju struju.

Kod „Srbijagasa“ samo poslovanje ne funkcioniše. Plaćamo izuzetno skup gas iz Rusije. Pored toga, predali smo sva nalazišta gasa u Srbiji NIS-u koji praktično po interesima ruske države i ruske vlasti izvlači gas i naftu, takođe, bez mnogo benefita po državu Srbiju. U pogledu ovog gasa, „Srbijagas“, i to većina zna, pravi ogromne gubitke iz godine u godinu.

Ovaj anketni odbor predlaže da, je li, pred poslanicima Skupštine, a to im je deo posla, veliki deo posla, građani možda ne znaju, poslanika bi bio da kontroliše, odnosno nadzire izvršnu vlast. Skupština ne radi to. Nismo imali ni jedan anketni odbor. Pazite, četiri godine, četvrta godina je sastava ovog saziva Skupštine, a da ni jedan anketni odbor nismo imali ni po jednoj temi i da utvrdimo činjenice i da praktično Skupština radi svoj posao nadzora.

Znate, posao narodnih poslanika nije samo da sede u ovim skupštinskim klupama i da učestvuju u dobacivanjima i galami koju vladajuća većina ovde sprovodi, nego i da radi posao razgovora sa građanima na terenu, rada u skupštinskim odborima, da nadgleda izvršnu vlast, da nadgleda rad javnog sektora, da radi sve te stvari. Poslanici ne rade ništa od toga i imamo jednu potpuno cementiranu partokratiju u kojoj stranka na vlasti, odnosno partijski vrh kontroliše i zakonodavnu, i izvršnu, i sudsku vlast. Imamo jednu granu vlasti. To nije demokratija.

Znači, sve ove predloge koje dajemo danas, vladajuća većina odbacuje svaki od njih, znači ni jedan ne prihvataju da uopšte uđemo, jer ako stvari nisu ovakve kako ih ja prikazujem, jedan takav anketni odbor je idealna prilika da vlast to i pokaže, čega se boje.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 131 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa privatizacijom i prodajom udela i imovine PKB i njenih zavisnih privrednih društava kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Al Dahri za 105 miliona evra, kojom su građani Srbije i budžet Republike Srbije oštećeni za nekoliko puta veći iznos imajući u vidu realnu vrednost celokupne imovine PKB i zavisnih privrednih društava, kao i posledica ovako štetne prodaje, koji je podneo Narodnoj skupštini 14. novembra 2018. godine.
Izvolite.

Hvala.

Građani su verovatno zaboravili, pošto to nije u medijima, privatizovan je PKB, odnosno prodata je imovina PKB i to je prodata za nešto ko 100 miliona evra. Da bi shvatili koliko je to mali iznos, samo deo zemljišta uz zemunski most je vredan više od toga. Znači, samo jedna parcela na jednom mestu, a PKB ima parcele po celom Beogradu, je vredna više od tih 100 miliona evra.

Država Srbija preko „Telekoma“ je kupila „Kopernikus“ npr. - kablovskog operatera i platila 200 miliona evra, a za PKB je primljeno 100 miliona evra. Ovo nam jasno govori da se radi o još jednoj pljačkaškoj privatizaciji. Znači, mi smo imali poslednjih 30 godina u tri talasa pljačku Republike Srbije i svaki je otprilike ojadio građane za približno isti iznos. Radi se o desetinama milijardi evra.

Imali smo pljačkašku privatizaciju tokom devedesetih i pljačku Srbije, pogotovo penzioni fond, zatim tokom bivše vlasti od 5. oktobra do 2012. godine, da ne govorim o svima njima, od „C marketa“, preko „Luke Beograd“ i nebrojeno mnogo, ne 24 sporne privatizacije, hiljadu spornih privatizacija kojim je uništena domaća privreda, do ove nove pljačke.

Imate izveštaj jedne Svetske organizacije zove se „Global fanenšl integriti“ koja prati ilegalno izvlačenje novca iz zemalja u svetu. Ona je utvrdila da se iz Srbije ilegalno izvuče godišnje oko četiri milijarde evra. Za 10 godina to vam je iznos od 40 milijardi evra. To vam je BDP Srbije. To vam je veličina ekonomije Republike Srbije.

Da bi konačno stali na kraj tome, moramo barem jednim anketnim odborom u stvari da raščistimo šta se desilo i da postavimo teška pitanja ministru finansija, ministru privrede - zbog čega su na ovakav štetan način privatizovali PKB? Isto moramo da uradimo i sa drugim. Dosta je bilo, ako dobije podršku birača na fer izborima, ne na ovim koji su namešteni lažni, nego na fer izborima, će sprovesti anketne odbore za sve pljačkaške privatizacije i građani Republike Srbije će moći da vide šta se zaista desilo i kako su opljačkani.

Znači, ovo je nešto što dugujemo svim građanima Republike Srbije i ovaj anketni odbor sa PKB bi mogao da bude prvi korak. Usta su vam puna priča o pljačkaškim privatizacijama, ajde dokažite da vas zaista interesuje, da ispitamo šta se desilo.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 131 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa stečajem koji se sprovodi nad Rudarsko-topioničarskim basenom Bor, razloga ogromnih gubitaka koje ostvaruje RTB Bor, ukupnog iznosa državne pomoći koja je dodeljena i štetnosti plana reorganizacije RTB Bor, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Izvolite.

Hvala.

Građani Bora znaju, većina u Srbiji malo manje, ali građani Bora znaju koliko je opljačkan RTB Bor pre nego što su rezerve bakra prodate Kinezima.

Znači, imali smo jednog direktora RTB Bora, Spaskovski se zove, koji je bio direktor za vreme bivše vlasti, kako vladajuća većina voli da kaže – žute vlasti, bio je kadar G17, kao što su i mnogi članovi vladajuće većine koji evo i danas sede u Skupštini Republike Srbije, koji je praktično uništio RTB Bor. Napravio ogromne gubitke, a onda je kroz stečaj pokrenuo, doveo do stečaja, ušao u stečaj i onda gledao da pobriše sve to i preko milijardu evra je nestalo iz knjiga. Toliku štetu je napravio u tom nameštenom stečaju u kome su mnogi ostali bez svojih potraživanja, veliki deo domaće privrede.

Dužni smo građanima Republike Srbije da utvrdimo tačno kako je izgledalo to poslovanje bivšeg kadra G17 koji je onda posle toga postao kadar SNS. Ti nesposobni partijski kadrovi očigledno nemaju nikakav problem da preleću iz jedne vlasti u drugu vlast i da nastave da čine štetu građanima Republike Srbije.

Nakon tog stečaja RTB Bor je prodat kineskoj kompaniji. U toj privatizaciji, odnosno prodaji prodata je imovina a ne kompanija i prodate su sve rezerve bakra koje se mere su preko 100 milijardi evra. Na nekoliko novih lokacija, građani Bora to sve znaju, država Srbija je sve to praktično dala bez da je zaradila bilo šta od toga, od prodaje RTB Bora dobila je nekih 300 miliona evra koji nisu bili dovoljni da pokriju sve troškove RTB.

Za vreme poslovanja Spaskovskog i za vreme za koje je proglasio stečaj napravljena je i ova topionica koja je jedan ogroman kolosalan promašaj čija cena je preko pola milijardi evra, koja nije primerena potreba RTB Bora i tu je jedna kanadska kompanija izvukla veliki novac i mislim da je izvučeno u saradnji sa tada partokratijom na vlasti, a to je bio G17.

Ovo je jedna velika prilika za poslanike da vrše svoju funkciju, da malo nadziru izvršnu vlast i javna preduzeća i da utvrde kako je došlo do ovih katastrofalnih propusta i kako je moguće da je jedan Spaskovski, sa kojim sam imao veliki sukob kada sam bio ministar i uterivao sam ga u red, kako je moguće da se to dešava i da niko u državi godinama ne reaguje?