Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje.
Za je glasalo tri narodna poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Smanjen je cenzus i to mesec dana pred raspisivanje izbora. To smanjenje cenzusa treba da postigne da neke nazovi opozicione političke opcije mogu, pošto uz čist cenzus od 5% to nisu mogle da urade, mogu da preskoče cenzus možda od 3%. Ono što smo predložili izmenama zakona, praktično ta izmena je u redu, ali se ne radi pred izbore, odnosno ne radite to meseca dana pred raspisivanje izbora.

Druga stvar, predložili smo stepenasti cenzus. Tako da, ako samostalno neka politička opcija izlazi na izbore, onda je cenzus 3%. Međutim, ako pravi koaliciju dve političke opcije, onda je 6%. Ako pravi tri političke opcije, onda je 10% i tako dalje.

Takođe smo predložili da izmena zakona stupa na snagu tek nakon ovih izbora. Time bi vladajuća većina jasno kazala da nisu donosili ove izmene zakona i smanjenje cenzusa samo zato što im preti bojkot i da preguraju neke satelit opozicione grupacije preko cenzusa, nego da im je zaista u interesu da poprave izborni proces. Nažalost, vlast se oglušila o to. Oglušila se o naše amandmane, pa sada pokušavamo izmenama zakona izmenama to isto.

Pošto uslovi za izbore nisu normalni, odnosno imamo jedan boks-meč u kome su pravoj opoziciji vezane i ruke i noge, građani to mogu jasno da vide, na televiziji nas nema, prolaze ljudi bez podrške u biračkom telu koji podržavaju vlast u svemu što radi. Znači, pošto je takva situacija, verujem da građani sami ne bi učestvovali u takvom boks-meču, nego bi tražili, pošto se mi susreta sa biračima ne bojimo, nego bi tražili da se naprave fer uslovi. Ne sa vezanim rukama i nogama, nego da imamo jednu fer borbu, pa ko je bolji neka pobedi.

Umesto toga, vlast ne želi ništa od toga da uradi i izgleda ima potpunu podršku EU u tome, jer EU u stvari u potpunosti podržava sve što radi vlast u Srbiji. Znači, umesto da se poprave izborni uslovi, ono što vlast pokušava da uradi, bojeći se bojkota, jeste da smanji izborni cenzus, ne bi li ove grupacije uspele nekako da ga preskoče.

Ako izlazite na izbore, pored vlasti, ili ste satelit vlasti ili ste satelit EU ili imate lični interes da sačuvate svoju fotelju. Četvrtog razloga nema. Razlog za bojkot je da postignemo fer i poštene izbore. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje.
Za je glasalo tri narodna poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodi poslanik Saša Radulović je predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima.
Izvolite.

Isto kao i prethodni, kao što je cenzus smanjen za parlamentarne izbore, tako je smanjen i za lokalne izbore, ista je logika. Odnosno, smanjenje cenzusa je dobra stvar, ali mislim da je jako važno da kada se smanji cenzus uvedemo veći cenzus, odnosno stepenasti cenzus za koalicije. Tako da, recimo, koalicije od dve političke opcije imaju cenzus od 6%, koalicije od tri imaju 10% itd.

Zbog čega je ovo bitno? Pa, na političkoj sceni imamo često situacije gde se veliki broj malih političkih opcija, bez ikakve podrške u biračkom telu, a to birači jako dobro znaju, ujedinjuju sa nekim velikim političkim opcijama i na taj način ulaze u Skupštinu Republike Srbije. Evo, i ovde u ovom sazivu Narodne skupštine, danas u skupštinskoj sali sede poslanici koji nikada ne bi mogli da prebace cenzus. Ne da prebace cenzus, ne mogu da dobace ni do jedan posto. Međutim, kada se prikače vladajućoj stranci, onda mogu da uđu u Skupštinu i onda nakon Skupštine prave svoje poslaničke grupe i u stvari glume parlamentarizam. Recimo, dok ja govorim imate dobacivanja od strane tih poslanika koji pokušavaju da naprave neke dosetke, da učine sve ovo skupa neozbiljnim, a govorimo o ozbiljnim stvarima.

Ono što smo kazali da bi se izbegla ta praksa, gde se više malih političkih opcija koje nemaju nikakvu podršku u biračkom telu prikače nekoj većoj političkoj opciji, da bi nakon izbora mogli da formiraju više poslaničkih grupa i da bi to izgledalo kao jedan ozbiljan, veliki parlamentarizam, gde imate mnogo pluralizma u Skupštini, mi smo predložili da cenzus bude stepenast. Znači, ako samostalno izlazite na izbore, onda vam je prag 3%, a ako ulazite u koaliciju sa nekim, koalicija dve stranke vam je 6%, koalicija tri stranke 10%, četiri 14% itd.

Time bi postigli da se očisti politička scena i da u Skupštini zaista sede poslanici koji imaju podršku u biračkom telu, a ne poslanici koji služe da bi se nakon izbora napravila fikcija demokratije i pluralizma, napravilo mnogo političkih opcija koje, evo, i sada dok ja govorim dobacuju i pokušavaju da zaista unize dostojanstvo Narodne skupštine, kako građani ne bi pratili ovo o čemu govorim, nego bi se bavili time ko, koga, kako vređa i ko će kome bolje da doskoči.

Ovo je ozbiljan dom, gde se rade ozbiljne stvari koje utiču na sve građane Srbije i jako je bitno da imamo jednu veliku dozu ozbiljnosti dok sedimo ovde. Znači, predložili smo stepenasti cenzus i predložili smo takođe da zakon stupi na snagu nakon izbora, jer menjati ovaj zakon mesec dana pred izbore jednostavno nije dobro.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.
Izvolite.

Hvala.

Uvođenjem notara uvedena je i praksa da je za izlazak na izbore potrebno kod notara overiti potpis i da više nije moguće koristiti opštinske i sudske notare, odnosno beležnike. To je uvelo veliki problem u izborni proces, gde nema dovoljno notara da se bave tim poslom, a ne možemo da dobijemo podršku, odnosno ne možemo da overimo potpise za izlazak na izbore u opštini ili u sudu.

Inače, sami notari su jedna potpuno nepotrebna profesija. Promenom tehnologije, odnosno izbacivanjem novih tehnologija, posebno blokčejn tehnologije, mnogo građani, pogotovo programeri, jako dobro znaju o čemu se radi. Uvođenjem te tehnologije, notari kao profesija postaju potpuno nepotrebni.

Notarska profesija treba da služi tome da kada potpišete neki ugovor ili izjavite volju, to uradite na jednom mestu gde će se konstatovati da se to zaista desilo i zabeležiti vreme kada se desilo i da to onda posle ne može da se izbriše. Tome služe notari, samo da konstatuju činjenicu da postoji neki ugovor ili činjenicu da ste dali neku izjavu volje, kao što je, recimo, potpis nekoj političkoj opciji na izborima.

Sada zamislite, napretkom tehnologije izmišljena je blokčejn tehnologija koja omogućava upravo ovo o čemu sam govorio, znači, omogućava bez učešća ljudi da ako napravite takav sistem da vam radi u državi, da možete da registrujete vaše izjave ili ugovore, bez učešća čoveka, odnosno notara koji vam usput i naplaćuje ogromne takse za svoje usluge. Ta tehnologija postoji i mogla bi u potpunosti da zameni notare i da ceo proces bude potpuno transparentan, da imamo potpunu sigurnost i da ne moramo ovolike penale, odnosno takse da plaćamo notarima. Naravno, država ništa od toga ne radi, nego je pribegla ovom rešenju sa notarima. Još nam je dodatno napravila problem da čak i za izbore ne možemo da se obratimo opštinskim i sudskim notarima, nego moramo da idemo u privatni sektor.

Ono što tražimo ovim zakonom je da se to ograničenje ukine i da praktično omogućimo da se overa potpisa vrši i u opštinama i u sudovima. Ovo bi unapredilo izborni proces. Inače, građani verovatno ne znaju, pošto se ne bavi tim, kada krenu izbori, svi notari, pošto ih ima relativno malo za celu Republiku Srbiju, za izbore, svi notari rade za vladajuću koaliciju prvih nekoliko dana nakon raspisivanja izbora, ne bi li oni prvi uspeli da predaju listu, a sve ostale liste jednostavno ne mogu da dođu na red. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri narodna poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama.
Izvolite.

Iz ovog načina na koji prozivate očigledno treba da bude građanima da je ovo na preskok, zato što ne znam zašto bih nakon izbora predlagao sudije.

Znači, predložio sam 40 tačaka dnevnog reda koje idu po logičkim celinama. Ovo je sad potpuno izmešano, ali šta da radimo, ovo je i dokaz da naš bojkot Skupštine, svih zasedanja Skupštine, u stvari ima i smisla. Kao i ovo dobacivanje koje se dešava dok govorim. Razlog zašto bojkotujemo Skupštinu je upravo ovo.

Što se tiče Zakona o sudijama, napravljena je jedna izmena Zakona kojom je učinjeno da za predsednike sudova ne važe ista pravila kao i za sve ostale sudije. Tako da predsednici sudova koji su politički izabrani, odnosno koje bira ovo telo, odnosno vladajuća većina, na njih se ne odnose pravila, recimo, da kada napuniš dovoljan staž i vreme ti je za penziju, da ti prestaje i funkcija predsednika suda i da ideš u penziju kada i sve druge sudije, nego imaju i specijalna pravila kojima se to vreme produžava. Razlog zašto je to uneto je da bi se pooštrila kontrola sudova preko predsednika sudova. To advokati jako dobro znaju, znaju i mnogi građani koji su morali da se obrate sudova. Ova izmena zakona, u stvari, rešava to pitanje, odnosno stavlja predsednike sudova u istu poziciju kao i sve ostale sudije, pošto taj predsednika sudova bi trebalo da bude isti kao i sve njegove kolege, da za njega ili nju važe ista pravila i da ne može da bude biran više puta na tu funkciju. Znači, imali smo jedno dobro rešenje prethodno, međutim partokratija je to izmenila kako bi mogla još bolje da kontroliše sudstvo.

Da ponovim, ovom izmenom tražimo da se predsednici sudova stave u istu ravan kao i sve ostale sudije i to je bilo, u stvari, rešenje u originalnom zakonu, ali ga je vladajuća većina promenila. Zbog čega se ovo radi? Vi znate da u Srbiji imamo praktično kontrolisane sve institucije sistema i najteže od svega je kontrola tužilaštva, policije i sudstva, tih pravosudnih organa, jer kroz tu kontrolu, u stvari, rušite vladavinu prava.

Ovo sa predsednicima sudova je u stvari jedan od vidova kontrole i pravljenje zavisnosti predsednika sudova od vladajuće većine i time mi bi tu promenu da ukinemo, tako da stavimo predsednike sudova u istu poziciju kao i sve ostale sudije. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri narodna poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Ovo je zakon o osnovama obrazovanja. Ono što smo predvideli tim zakonom je da utvrdimo par stvari. Prva je da je obrazovanje pravo deteta i da obrazovanje deteta ne bi smelo da zavisi od ekonomske snage roditelja.

Ono što imamo danas je veoma skupo obrazovanje, iako država kaže da je besplatno. Gde je skupo? Roditelji znaju, kompleti knjiga su jako skupi, obroci za decu koja odu u školu su skupi, da ne govorim o ovim ekskurzijama, tek kada dođemo do sportskih sekcija, na primer, ili u ruralnim sredinama troškovi prevoza dece do škola.

Ovim zakonom mi bismo, u stvari, da rešimo sva ta pitanja i da učinimo obrazovanje zaista pravom deteta. Ovo bi sigurno značajno uticalo i na poboljšanje nataliteta, gde bi onda oni roditelji koji mogu da imaju više dece, koji žele da ih imaju, imali više dece jer ne bi imali finansijski teret njihovog školovanja. Šta predlažemo?

Pod jedan, predlažemo da svi udžbenici u Republici Srbiji budu besplatni za roditelje, odnosno za decu, a na teret budžeta. Ovo država Srbija može da plati, ovo nije toliki izdatak. Mi smo obračunali da ako se udžbenici menjaju svake četiri godine, da je to neki trošak od 0,23% budžeta Republike Srbije. Priznaćete, to je jako, jako mali izdatak u odnosu na ceo budžet, a ogroman benefit za roditelje i za decu.

Znači, svi udžbenici bi bili štampani i plaćeni od strane države to ne znači da autori i dalje ne bi mogli da konkurišu sa svojim udžbenicima i da se biraju najbolji udžbenici za decu, samo bi država na sebe preuzela trošak nabavke tih udžbenika Time bi postigli da sva deca imaju jednak pristup obrazovanju roditelja, koji sa svojim prosečnim primanjima od 40.000 hiljada, recimo dinara, mnogi pogotovo na jugu Srbije i mnogo manje od toga jako teško mogu da nose, recimo jedan teret od 10, 15, čak i 20.000 dinara za opremu za đake.

Ovim zakonom takođe predviđamo da predškolsko obrazovanje, znači vrtići budu na teret budžeta Republike Srbije. Ako to uradimo, znači da bi vrtići, svi vrtići u Srbiji za svu decu bili na teret države, već danas imamo situaciju da je veliki deo troška jeste na teret države, uglavnom neki 80% troškova plaća država, e pa mi bi i tih 20% da u stvari bude na teret države i da napravimo situaciju da za svako dete bude mesta u vrtiću. Hvala.