Hvala.

Jedna od najvećih zamerki na današnjoj sednici je upravo to što nema izveštaja, ni ovog preliminarnog nekog izveštaja. Imamo zakon kojim treba da potvrdimo uredbu, odnosno prvo treba da odlučimo, ali i da potvrdimo uvođenje vanrednog stanja.

Sada ste rekli, ministre, treba da razgovaramo o onome što je rađeno. Sem usmenog izveštaja na početku, predsednice Vlade, mi izveštaj nismo dobili, i to je problem. Ovaj parlament je morao to da radi svih mesec i po dana.

Govorili ste zamerku na postupanje u EU kada niste mogli da sednete svi zajedno i da napravite dogovor o borbi protiv koronavirusa, ali ni mi u Srbiji nismo seli svi zajedno. Ovo je mesto na kome je trebalo da se razgovara, ne o stručnim stvarima, nego o stvarima koje su se ticale suspenzije ljudskih prava jer je ovo jedino mesto gde o tome može da se govori.

Ako struka predloži i to smo više puta čuli, zabranu kontakata treba da se smanji broj kontakata, a da je najbolja mera zabrana kretanja, onda izvinite, tu meru zabrane kretanja po našem Ustavu i zakonu može da donese jedino parlament ili ovako kako smo imali do danas, pa da to parlament to naknadno potvrdi. Ali moj argument je da zbog toga niste imali razumevanje i podršku svih građana Srbije i da je to propust.

Ja sam rekao, srećom nije ušao virus u zdravstveni sistem i zdravstveni sistem se održao. Ne na sreću, nego srećom, znanjem i zalaganjem ljudi i onoga što je radilo ministarstvo i vi i svi zaposleni. Ali, nažalost, ušao je u „Narodni front“, ušao je u kliniku „Dedinje“, „Lazu Lazarevića“, Institut za onkologiju, negde je ušao. Kada ćemo o tome razgovarati?

Hvala.
Samo da vidim ko se javio.
Ministar da odgovori, dve minute imate repliku.

Samo da razjasnimo.
Znači, naš zahtev prema Evropi, prema EU bilo da sedne struka, da sednu najstručniji ljudi iz tih zemalja i da naprave dogovor. Znači, nikakve veze nema sa politikom, sa evropskim komisijama, parlamentom ili bilo čim. Znači o tome se radi.
Druga stvar, ušao u zdravstveni sistem što ste rekli, evo vam izveštaj istog sekunda, 520 na današnji dan, sada dok mi pričamo 524 zdravstvena radnika je pozitivno. To je 6,33% ukupnog broja pozitivnih na Korona virus, a to je 0,45% na sve zaposlene u zdravstvenom sistemu kojih je trenutno preko 114.000.
Znači, evo vam direktan podatak. Naveli ste onkologiju, a koji smo to podatak sakrili? Evo, podatak za onkologiju, odmah. Devesto trideset zaposlenih, testirano zaposlenih 445, pozitivnih 67, znači najotvorenije smo sa svakim podatkom izašli. Znači, to je najnoviji podatak, većina od njih izlečena. Šta se desilo? Šta je bio naš cilj? Da sistem nestane, jer ako stane sistem ili onkologija ili „Narodni front“ ili neki drugi, znači nemate lečenje. Na onkologiji pacijenti sa malignim oboljenjima ne mogu da se zrače, ne može da bude hemioterapija.
Da li smo sve uradili da reorganizujemo sistem i da to nestane? Da uradili smo. Da li ste imali jednog pacijenta da nije dobio terapiju koju je trebao da dobije? Da li ste imali jednu trudnicu da se nije porodica iz razloga zato što je neko od zdravstvenih radnika bio pozitivan, nije mogao da dođe? Recite, molim vas, jedan jedini primer. Dajem vam sve podatke za koje ste pitali. Naravno da ćete apsolutno sve podatke dobiti, ali morate da znate da ovo još traje, da se podaci menjaju iz minuta u minut.

Hvala.
Reč ima Marko Đurišić.

Samo kratko.

Naveo sam nekoliko zdravstvenih ustanova ministre i nisam rekao da bilo šta krijete. Naveo sam nekoliko ustanova u kojima je, i sami ste to potvrdili, iznoseći prvo podatke o ukupnom broju zaraženih zdravstvenih radnika koji je ne znam koliko, 0,4% ste rekli i zaraženih samo na Institutu za onkologiju, gde ako ste testirali 400 od 900 zaposlenih, 61 je zaražen, to je 6,5%, 7% samo na Institutu za onkologiju.

Znači, da nije u svim zdravstvenim institucijama postupano isto. Bilo je govora o tome da u Narodnom frontu na početku epidemije nije bilo dozvoljeno korišćenje zaštitne opreme od strane direktora.

Da li se zbog toga neko od zdravstvenih radnika razboleo? To treba da sagledamo u narednom periodu. Da li su svi radili sve na vreme? Ako pogledate, evo ja sam nabrojao četiri institucije u kojima je natprosečno nekoliko puta više obolelih nego u drugim.

Da li je to zbog prirode njihovog posla ili je zbog nečeg drugog, to sve treba da bude stvar analize, ozbiljne analize i slažem se, ona nije mogla da bude urađena ni do danas, ni za danas i neće moći u nekom kratkom vremenskom periodu, ali moramo da uradimo tu analizu i što je najvažnije, iz toga moramo nešto da naučimo, jer ovaj virus će još dugo vremena biti tu i rekli ste i tu se slažem, a ne daj bože da nas zadesi neki novi virus.

Hvala.
Reč ima predsednik Vlade.

Hvala vam.
Pažljivo sam vas slušala i vi ste naveli zaista veliki broj stvari i pokrenuli veliki broj tema, tako da mi je trebalo neko vreme da sistematizujem to i da vam odgovorim, pošto svakako ne mogu da vam odgovorim na svako pitanje i svaku kritiku koju ste uputili, trudiću se samo na one najvažnije.
Pre svega, kada kažemo svaku kritiku koju ste nam uputili, jedna od kritika je bila i ta da smo pokazali da nismo otvoreni za kritiku, da ne poštujemo kritiku i ne slušamo kritiku. Ja ću vam reći da je to upravo suprotno, otvoreni smo za kritiku, kritika nam je dobrodošla, posebno ako je konstruktivna, ako dođe sa nekim predlogom rešenja.
Ono za šta nismo otvoreni, protiv čega se borimo i protiv čega ćemo svaki put dići glas su lažne vesti. Lažne vesti nisu kritika, lažne vesti su opasna stvar koja je više puta plasirana tokom ove krize, apsolutno namerno od strane različitih medija, od strane dela političkih partija i organizacija i protiv toga ćemo se boriti. Kritika je u svakom slučaju dobrodošla, posebno ako je konstruktivna, dakle, dolazi sa nekim predlogom rešenja.
Iz svega ovoga što ste pričali i šta ste kritikovali, moram da kažem da sam sigurna, ne sa namerom i ne zato što ste hteli, ali ste ipak u celom ovom izlaganju vi nas pohvali i hvala vam na tome. Zato što pored svih kritika koje ste uputili, vi ste rekli dve stvari koje su izuzetno važne. Jedna je naš zdravstveni sistem nije poklekao i kao što sam rekla, to je bio naš prvi cilj, cilj koji smo stavili pred sebe u ovoj borbi. Tako da smo ga ispunili i hvala vam na tome.
Druga stvar koju ste rekli je, kako god bilo, mi smo ovaj test položili. Tako da kada se podvuče crta, to je ono što smo mi pokušavali da uradimo, to je ono za šta smo radili, to je ono što smo hteli.
Da li je to naša zasluga ili je neka tuđa zasluga? Vi ste rekli zasluga samih građana. Mn se nismo borili ovde za zasluge, radili smo naš posao, ali očigledno da smo u tom poslu uspeli.
Takođe, mislim da niste namerno, ali svakako jeste i tu je ministar Lončar u pravu, uvredili brojne zdravstvene radnike i struku zato što ste rekli, a pogledajte i zapisnik, naravno možete da se izvinete ukoliko to nije bila intencija.
Dakle, zdravstveni sistem nije poklekao i test smo položili. Država nije bila spremna. Ja vam kažem da je država bila spremna u maksimalnoj mogućoj meri.
Da li je bilo koja država na svetu potpuno spremna za ovako nešto? Ne. Kao što smo videli - ne. Ni najbogatija društva, ni najorganizovanije države nisu bile spremne, bile su manje spremne od Republike Srbije.
Mi smo bili spremni zato što smo mi imali na zalihama zaštitnu opremu, ne dovoljnu svakako za celu ovu borbu protiv Kovida - 19, ali svakako dovoljnu da našim zdravstvenim radnicima, vojsci i policiji, obezbedi da nesmetano rade, dok mi ne nabavimo dodatne zalihe.
Imali smo resurse, odnosno novac. Zbog čega? Pa, zbog svega onoga što je rađeno 2014. godine. I zbog toga ćemo mi sve ovo završiti, a naš javni dug neće ići iznad 60% našeg BDP-a. Dakle, nabavili smo sve dodatno što nam treba, uspeli smo i politički da nabavimo, uspeli smo finansijski da obezbedimo to, nismo imali veće udare na budžet, održali smo fiskalnu disciplinu i idemo dalje. Dakle, u tom smislu smo bili spremni.
Uspeli smo tokom krize, dok smo se borili protiv ove pošasti, da pokrenemo dodatno sopstvenu proizvodnju, sopstvene kapacitete, i za proizvodnju antitela zahvaljujući našim institutima i svemu onome što je radilo Ministarstvo prosvete sa još nekim ministarstvima i dezifisijense što je, zahvaljujući pre svega lokalnim samoupravama, to moram da kažem, i to pre svega Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, ali smo uspeli sami, sopstvenim resursima da se organizujemo, kupili smo mašine, pokrenuli smo proizvodnju domaće zaštitne opreme. Imali smo spremne bolnice, i to je ono o čemu je ministar Lončar pričao.
Zamislite da u prethodnom periodu, ozbiljnog rada, disciplinovanog rada i predanosti, nismo završili Klinički centar "Niš", da nismo završili "Dragiša Mišović"? Zamislite da nam je zdravstvo bilo kao u trenutku dok ste vi bili na vlasti, kada ste vi ostavili zdravstvo u tom stanju? Jel mislite da bi bilo moguće obezbediti u tom trenutku 10 hiljada postelja? Gde bi stavljali te ljude? Tada kada bi zdravstveni sistem poklekao, onda bi verovatno rekli - šta ćemo, nismo imali sreće.
Ne radi se tu o sreći, nego ako mogu sebi da dozvolim da vam dam jedan savet, u takvim stvarima, kada imate takvu odgovornost, ne radi se o sreći ili nesreći, radi se o znanju, o upornosti, o radu, neprekidnom radu, dok nešto ne završite.
Kad kažete da država nije bila spremna, da li ste videli nestašice u prodavnicama ili apotekama? Da li ste videli prazne rafove? Da li ste videli u bilo kom trenutku tokom ove krize da je bila jagma za toalet papirom i da su se ljudi tukli u prodavnicama, kao što smo videli u mnogo bogatijim društvima? Ne. Zašto? Zato što se država intenzivno spremala od 25. februara.
Kada pričate o toj pres konferenciji koju toliko volite da pominjete, nekako selektivno odlučujete za sebe da pamtite, pa onda ne pamtite šta je prethodilo toj pres konferenciji, a to je praktično prvi sastanak kriznog štaba koji je sazvao predsednik Aleksandar Vučić, gde se okupila struka i gde je počeo da se pravi plan. Vi govorite o jednoj polurečenici u celoj pres konferenciji, posle prvog sastanka kriznog štaba. Da, bilo je različitih mišljenja. Ali, to je normalno. Videli smo različita mišljenja tokom ova dva meseca, dijametralno suprotna od različitih relevantnih organizacija, kao što je na primer Svetska zdravstvena organizacija, o ovom virusu, a ne pojedinačnih stručnjaka.
Dakle, ta pres konferencija je usledila nakon prvog sastanka, prvog, praktično, preliminarnog kriznog štaba sa svim stručnjacima da se dogovorimo oko plana, dok mi u Srbiji još uvek nismo imali prvi identifikovani slučaj Kovida - 19. I posle ste čuli struku, i dr Kona i dr Nestorovića kako pričaju koliko je predsednik Republike Aleksandar Vučić bio zabrinut, koliko je ozbiljno to shvatao i da su oni pitali - jel moguće da država misli da će ovo biti do te mere ozbiljno? Često mislim da je država ovo shvatala ozbiljnije nego nekada struka.
Kažete - nismo videli plan i strategiju nego haos. Ja se nadam zaista da ste imali strpljenja da me saslušate jutros u mom malo dužem izlaganju, bilo je skoro sat vremena, izvinjavam se na tome, ali je bio izveštaj koji sam morala da podnesem. Mogu da razumem da niste uspeli da me saslušate zato što ne možete da držite pažnju toliko dugo jer niste vežbali već neko vreme, pošto bojkotujete ovaj parlament. Hvala vam što ste se sada vratili, zato što mislim da je važno da svi zajedno budemo ovde i da pričamo o ovim stvarima. Ali, tačno sam u svom izlaganju predstavila i naš plan, šta smo uradili, šta smo uradili po fazama i kako smo razmišljali, kako se to implementiralo i koji su rezultati.
Kada pričate o tome da smo videli samo haos, ja ću vas podsetiti još jednom i sigurna sam da vi to znate, ali sam sigurna da politički izbegavate da o tome pričate zato što je ipak popularno, iako u ovom trenutku ne mislim naročito dobro da svakako šta god da se desi da kritikujem ovu Vladu, mislim da treba da budemo u ovom trenutku nešto objektivniji. U svakom slučaju, sigurna sam da znate da je na primer 14. januara Svetska zdravstvena organizacija zvanično izjavila da preliminarne studije pokazuju da nema jasnog dokaza da ovaj virus može da se prenese sa čoveka na čoveka. Januara 14. je to izjavila Svetska zdravstvena organizacija.
Ako uzmete primer Velike Britanije, pa Velika Britanija je išla u 10 dana je promenila strategiju borbe protiv Kovida-19 što mi nikada nismo uradili. Mi smo od prvog dana jasno rekli i šta su nam ciljevi, šta mislimo da je opasnost, gde će nam biti najveći izazovi, kako treba da se borimo i zašto moramo da budemo restriktivni.
U januaru je Vlada Velike Britanije rekla zvanično da nova bolest, virus Kovida-19 nije ništa oko čega treba preterano brinuti. Marta 13. je Vlada rekla da im je cilj da grade kolektivni imunitet i da zato neće uvoditi restriktivne mere, da treba da se gradi kolektivni imunitet. Marta 20, dakle samo sedam dana nakon toga su uveli kompletne restrikcije, samo sedam dana. Ako me pitate, uz svo dužno poštovanje prema Velikoj Britaniji, svaka i čast zaista na svemu što su oni generalno radili.
Mi nismo videli takve stvari u Republici Srbiji. Mi nismo išli od toga – hajde da gradimo kolektivni imunitet, do toga – hajde da imamo restriktivne mere. Od početka smo pričali o velikoj opasnosti, o velikim pripremama, o potrebi velikih ulaganja, dodatnih u opremu i medicinske aparate i o tome da ćemo se boriti i da će borba morati da bude najozbiljnija do sada od Drugog svetskog rata što smo i uradili.
Devet dana kasnije, Italija je imala 233 mrtvih i preko 5.000, skoro 6.000 obolelih i 10. marta je cela zemlja bila u „lokdaunu“, potpuno zaključana, dakle potpune restriktivne mere, zabrana kretanja.
Dakle, mislim da koristite ovo na nefer način da govorite o tome da je haos kakav ne vidite, u stvari, da je u celom svetu bio mnogo, mnogo veći haos nego što je bio u Republici Srbiji, pa čak i od strane Svetske zdravstvene organizacije.
Republika Srbija je uvek imala jasan plan, uvek je sve jednako komunicirala, da li su svi uvek isto pričali od strane pojedinaca, struke, ne, i oni su se razlikovali u svojim mišljenjima, ali što se tiče toga kako smo kao država reagovali svi mi zajedno, onda tu nije bilo apsolutno nikakve konfuzije i od početka smo znali kako sa ovim da se, odnosno kako protiv ovoga da se borimo.
Tu ću završiti da ne bih uzimala dodatno vreme.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Siniša Mali. Izvolite.

Hvala.
Obzirom na to da je u izlaganju koje smo čuli od uvaženog poslanika bio deo koji se odnosi na ekonomiju i na ekonomske mere, osećam se pozvanim da dam svoj komentar i da odgovorim na to.
Naime, uvaženi poslaniče, drago mi je da vas vidim ovde u parlamentu. Ono što ne znate, verovatno, jer niste bili tu, mi smo u novembru mesecu svi zajedno ovde, proveli tri nedelje, 20 dana diskutujući i razmatrajući budžet za 2020. godinu. Dakle, najtransparentnije moguće, u svaki detalj smo ušli i to je način na koji smo navikli da radimo mi kao Vlada Republike Srbije i oni poslanici koji daju doprinos rastu i razvoju naše države.
Nažalost, vi niste bili tu, a razlog sada što je rebalans budžeta pred vama je vanredno stanje, COVID-19 odnosno Korona virus i razlog da što pre krenemo sa isplatom pojedinih obaveza koje smo preuzeli u ovom programu ekonomskih mera, što se nadam da je i vaš interes, pri čemu ne postoji nikakva promena u rebalansu budžeta u odnosu na inicijalni budžet a da se ne odnosi na primenu mera koje su usmerene ka tome da se smanji negativna posledica COVID-19.
Po pitanju samih mera, one su snažne, jake, sveobuhvatne i niste ni vi ni ja čuli neke ozbiljne argumente protiv ovog programa ekonomskih mera. Ja ću da vas pitam, ukoliko imate neku sugestiju ili komentar recite mi, da li ste vi za to da se preduzećima i našim privrednim subjektima ne odloži plaćanje poreza i doprinosa na zarade? Da li ste vi za to da se ne isplate tri minimalne zarade svim onim preduzećima u privatnom sektoru, pogotovo preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima? Da li ste vi za to da nemamo garanciju Republike Srbije za dve milijarde evra kredita za likvidnost i obrtna sredstva koje država garantuje, da bi upravo ta preduzeća u privatnom sektoru mogla da ih iskoriste? Da li ste vi protiv toga ili za to da Fond za razvoj takođe sa jeftinim kreditima, kamatna stopa od 1% pomogne svim našim privrednim subjektima koji imaju problem u poslovanju i koji je izazvan COVID-19?
Dakle, veoma ozbiljan, veoma sveobuhvatan program i upravo rezultat tog programa je da na birou ili u Službi za zapošljavanje imate, ovo je novi podatak za danas, 6.047 prijavljenih za novčanu naknadu. Nakon svih ovih mera i toga što se radi o najtežoj ekonomskoj krizi sa kojom se svet suočio ceo u poslednjih 100 godina, vi imate nešto iznad 6.000 ljudi ponovo u Službi za zapošljavanje. Veliki uspeh koji je ostvario cilj, koji smo definisali, a to je očuvanje dostignutog stepena zaposlenosti i pomoć onima kojima je naša pomoć najpotrebnija.
Pri tome, kada je reč o implementaciji mera, uvaženi poslaniče, oni se već implementiraju i primenjuju mesec i po dana. Prva mera, podsetiću vas je bila moratorijum na plaćanje kredita. Od 16. marta ove godine preduzeća koja su to izabrala ne plaćaju kredite, glavnice na kredite koje su uzeli. Mera koju smo obećali i koju smo takođe ispunili kao mera podrške našim najstarijim sugrađanima, 4.000 dinara jednokratne pomoći. Obećali smo u martu, isplatili već 10. aprila.
Da li ste vi, uvaženi poslaniče, protiv toga da se svim zdravstvenim radnicima povećaju plate za 10%, kao što smo mi uradili, jer je to deo naših ekonomskih mera, da damo tim ljudima koji su naši heroji i koji su svakodnevno svaku noć se bore protiv ovog nevidljivog neprijatelja, da im damo podršku i da kažemo, evo koliko možemo mi izdvajamo iz budžeta i to je 10% plate. Akontacija za tu veću platu već su dobili u aprilu mesecu. Ako ste protiv toga jasno recite. Da li ste protiv toga da obezbedimo dodatno 2,6 milijarde dinara za poljoprivrednike.
E, to su naše mere, mere ekonomske podrške i to me dovodi do mere od sto evra koju ste kritikovali. Ja smatram kao ekonomista da je mera koja podrazumeva da se svim punoletnim građanima Republike Srbije plati, koji to žele i kojima je potrebno, isplati sto evra, apsolutno ekonomski opravdana, iz par razloga. Dakle, to je deo sveobuhvatnog paketa ekonomskih mera. Pomažemo privredi kroz odlaganje plaćanja poreza i doprinosa. Pomažemo privredi kroz isplatu minimalca. Dakle, pomažemo i zaposlenima u privredi. Pomažemo privredi kroz garantnu šemu i kroz poslovne banke, ali pomažemo direktno i građanima i ta je mera potpuno ekonomski opravdana. Krenuo je kao što ste videli pre dve nedelje i Japan. Dakle, treća ekonomija sveta da je primenjuje. Sjedinjene Američke Države takođe primenjuju tu ekonomiju. Meni je drago što Srbija može ekonomske mere da primenjuje koje primenjuju i najjače ekonomske sile sveta. Pa, ako primenjuju oni, valjda postoji razlog zbog koga primenjujemo i mi, a to je da se poveća tražnja. Dakle, da taj novac koji građani dobiju im pomognu da kupe dobra koja su neophodna. Ta dobra, ti proizvodi će se kupiti u prodavnicama. Državi ide neki PDV, s druge strane ti se proizvodi prodaju. Jednostavno proizvodnja kreće, fabrike kreću i to je upravo cilj ovih ekonomskih mera.
Vi ste rekli – ne razumem logiku, moram da priznam zašto se kod tih mera ne prijavljuju oni koji tu pomoć ne žele. Ja ne znam kako bi to izgledalo. Prijavljuju se oni koji to ne žele da kažu, evo vam naš broj računa u banci na koji ne želimo da nam uplatite novac. Ne vidim tu nikakvu logiku. Dakle, oni koji žele daju broj svog računa. Veoma jednostavno, traje cela procedura ispod jedne minute i dobijaju taj novac od Vlade Republike Srbije.
Sada uvaženi poslanice ako mi dozvolite, pročitaću, trebaju mi možda tridesetak sekundi i citiram intervju jedne osobe iz decembra 2010. godine. Kaže sledeće, citat - Imao sam dodatni politički razlog zašto sam to uradio. Tada se održavao drugi krug predsedničkih izbora na kojima nisam ja učestvovao već čovek koga sam ja podržavao, Boris Tadić. Bilo je vrlo tesno, smatrao sam, ako to uradim da mu to može pomoći da dobije izbore. On je bukvalno dobio izbore za sto hiljada glasova. Kada su naknadno agencije radile istraživanja na osnovu čega su se ljudi opredelili da u drugom krugu glasanja, glasaju za njega, jedan značajan deo je rekao, zbog besplatnih akcija. Dakle, ja znam da sam tu pogrešio i sebi naneo štetu, ali sam srećan što je Boris pobedio Tomu Nikolića. Ovo kaže, kraj citata, Mlađan Dinkić da podrži predsedničke izbore na kojima je dobio Boris Tadić.
Uvaženi poslanici, ovo prazno obećanje od hiljadu evra nema nikakve veze sa sto evra koji su deo preciznih, odgovornih, ekonomskih mera i za razliku od ovog praznog obećanja koje je služilo u političke svrhe, mi ćemo ovih sto evra krenuti da isplaćujemo već 15. maja ove godine. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nedimović, a zatim pravo na repliku narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.