Hvala vam.
Dosta stvari ste izneli i još jednom vama bih takođe želela da se zahvalim na korektnosti što ste makar rekli da smo se borili dobro, da smo dali sve od sebe i da su ovo okolnosti u kojima sreće nikada nema. Kada govorimo o smrtnosti koja je jedna od najmanjih na svetu, svakako govorimo o životima ljudi, nečijoj porodici, 162 ljudi, a imaćemo danas, nažalost imali smo tokom noći još, ne može procentima da se pokaže. Hvala vam na toj korektnosti.
Mislim da je ta korektnost, uz sve ovo što ste rekli nakon toga, na kraju krajeva, kao i narodni poslanik Vojislav Šešelj koji nam je zamerio mnogo stvari, i kada me pitate šta je sutra i kakva je Srbija danas i kakva Srbija može da bude, ja mislim da je to ta korektnost na osnovu koje Srbija dalje može da se gradi, može biti zdravije društvo.
Mislim da, makar danas čini mi se, u ovoj Skupštini postoji ta osnova. Žao mi je što ne postoji i među svima onima koji su dobili obavezu i poverenje od strane određenih građana Republike Srbije da budu narodni poslanici, da sede ovde i da kažu u Narodnoj skupštini pre građanima Srbije, šta nam zameraju, šta misle da bi bilo bolje, šta smo to sve tako loše uradili i da pred građanima Srbije mi njima možemo da odgovorimo, a ne da nas napadaju u najgorim situacijama kada mi imamo četvoro, petoro mrtvih tokom dana, da nas napadaju na društvenim mrežama, na tviterima i ne znam čemu drugom, „fejsbuku“ i ostalom, a onda ne dođu da to isto kažu pred svima i da čuju naš odgovor.
Tako i sa tim ljudima ja ne vidim kako možemo da razgovaramo i ne vidim kako možemo da postignemo bilo kakav dogovor. Cenim to što je uradio Vojislav Šešelj, isto kao što cenim to što radite vi. Mi imamo različita mišljenja po mnogim stvarima, mnogim stvarima, ali ste rekli šta je bilo dobro i rekli ste sa čim se ne slažete i dali nam šansu da pred građanima Republike Srbije obrazložimo šta smo radili, zašto smo radili, kako smo radili i da damo odgovor na pitanja.
U odnosu na to kada razgovaramo o tome kakva je Srbija danas, odnosno šta nakon pandemije Kovid 19 i kakva će Srbija biti sutra, ja želim da vas podsetim, takođe, na to kakva je Srbija bila juče, kakva je Srbija bila juče pre izbijanja ove epidemije i pre uvođenja vanrednog stanja. Želim da vas podsetim na to da je predsednik Republike pozvao sve političke aktere, pozvao na razgovor o tome šta raditi, o tome šta raditi sa izborima, o tome za koliko ih odložiti, da ostavimo politiku na stranu i da je postignut konsenzus oko toga, da je postignut dogovor i da je taj sastanak iza zatvorenih vrata bio jako, jako konstruktivan, između ljudi koji potpuno različito misle o različitim stvarima, koji se politički ne slažu. Dakle, dogovor je moguć kada imate iole odgovorne i ozbiljne ljude. Aleksandar Vučić je pokušao i napravio je taj dogovor sa ljudima koji poštuju osnovne demokratske principe, a ti osnovni demokratski principi su valjda Narodna skupština i izbori, izbori na kojima građani kažu ko će doći na vlast, a ne oni koji sami odluče o tome ko će da bude prelazna vlast i kako će oni da dele resore iako nemaju ni jedan posto podrške među građanima.
Vi pričate ovde meni, ne kao Ani Brnabić, nego kao predsednici Vlade i nama valjda ostalima koji smo ovde, ali ti koji bi vas trebali da čuju i koji su važan deo toga kako Srbija izgleda danas nisu ovde da čuju. Ja mislim da se obraćate pogrešnim ljudima. Mi smo dogovor pokušali da postignemo i sa mnogima uspeli da postignemo taj dogovor. To je uradio Aleksandar Vučić. Aleksandar Vučić je, takođe, kada pričamo o tome kakva je Srbija juče bila, rekao da politike tokom borbe protiv Kovida 19 nema, da neće nijednu jedinu reč reći i nismo odgovarali. Rekla sam, ja sam jednom odgovarala tokom jedne misije. Znate zašto? Zato što ne mogu više ljudski da trpim to licemerje. Slobodno vi meni recite u čemu sam ja licemerna. I kada mi kažete da grešim, da, grešim, grešim svaki dan. Svaki dan grešim, zato što se svaki dan trudim da nešto uradim. Kada se radi morate da grešite, ali dajem sve od sebe. Da li grešim? Grešim milion puta. Verujte, vidim svoje greške mnogo više nego što ih vidi bilo ko drugi, ali dajem sve od sebe za ovu zemlju i za sve njene građane i nije mi važno ko je za koga glasao.
Ni Aleksandar Vučić kada je okupio prvi taj sastanak 26. februara nije pitao struku ko je za koga glasao, iako je, čini mi se, potpuno očigledno da neki od struke nisu opcija SNS. Da li ih je nekad pitao? Da li ih je nekad kritikovao? Je li ih nije pozvao za to? Ne, pozvao ih je i oni su se ljudi odazvali i beskrajno smo im zahvalni na tome. Ali, isto tako, ti ljudi su doživeli da ih vređaju na najstrašnije načine, da ih nazivaju najpogrdnijim imenima, samo zato što su, kao što vi kažete, radili svoj posao. Ali, ti ljudi koji to rade nisu danas ovde sa nama i ne znam kome pričamo. Mislim da mi ovde i možemo da postignemo neki konsenzus oko dijaloga, ne oko svih stvari, ali oko dijaloga, dogovora da. Sigurna sam, jer sam pričala sa njim, da predsednik Republike neće, kao što je obećao, praviti bilo koje dogovore dalje oko izbora bez da se sastane sa svim političkim akterima koji su zainteresovani da učestvuju na izborima. Ja mislim da je to pohvalno.
Dakle, ne, ne mislim da je Srbija danas ni najstrašnije društvo na svetu, ni diktatura, ni ovakva, ni onakva. Da, ima jedne određene političke manjine jednog određenog dela opozicije sa kojima, nažalost, očigledno ne može da postoji nikakav dogovor. Meni je zbog toga žao, ali vi pričate o ljudima koji danas nisu ovde.
E, sada ja vas pitam, a i građane Republike Srbije da razmisle, gde su danas ljudi koji imaju mandate da budu u ovoj Skupštini, a imaju i obavezu, koji su svaki dan, ali svaki dan tokom ovog vanrednog stanja i ovakve krize, ponavljam, nije ovo tek koja kriza, nije ovo ekonomska kriza, pa će pasti plate, biće otpušteni, ovo je borba za živote ljudi, vi danas imate preko 56.000 mrtvih u SAD, Italija se nažalost bliži broju od 30.000 mrtvih, u takvoj situaciji vi nađete da svaki dan, ali svaki dan napadate svoju Vladu, napadate predsednika Republike, da širite lažne vesti, a narodni poslanik ste. Onda, kada dođe dan da dođete i da nam kažete sve to u lice, a da mi pred građanima možemo da odgovorimo, vi ne dođete. Kako da se dogovorimo? Sa kim da razgovaramo? Gde su ljudi koji kažu da je najveća smrtnost u Srbiji? To kaže čovek koji je bio predsednik ove zemlje u dva mandata. Ne postoji ni jedna jedina brojka, ali ni jedna jedina brojka koja može da potkrepi tu tvrdnju, već upravo suprotno. Zašto onda to govorite? Zašto? Da bi srušili Vladu na mrtvim ljudima? Da bi srušili Vladu Republike Srbije legitimno izabranu na žrtvama? Zašto to govorite?
Evo, narodna poslanica Marinika Tepić kaže na tviteru: „Očekujem da objasnite otkuda autobusi puni migranata u pratnji policije. Nije tajna, vidimo ljude. Šta ste se dogovorili sa Austrijom? Sporazum, evo, postoji.“ Koji sporazum? Gde je sada narodna poslanica da kaže građanima, da je pitam koji sporazum postoji? Evo, recite nam, koji? Zašto širite ksenofobiju? Zašto širite paniku među ljudima u doba vanrednog stanja? Gde su ti ljudi? Gde su autobusi puni migranata u pratnji policije? Ko je to video? Zašto to radite? Koji sporazum postoji? Kakve su to gluposti? Na šta to liči?
Pričate danas šta nas štiti od političke beskrupuloznosti. Pa, ništa, očigledno nas ništa ne štiti od političke beskrupuloznosti, do zdravog razuma i inteligencije građana Republike Srbije koji će znati da procene onda šta je ko radio, jer se i danas i u toku ova dva meseca bolje nego ikada ranije videlo sve, šta je ko i šta ko radi i šta su čije namere. Kako se zove ova trgovina ljudima? Vi optužujete predsednika Republike, legitimno izabranog predsednika Republike za trgovinu ljudima? „Koliko uzimate po migrantu, Aleksandre Vučiću?“ To su tvitovi narodne poslanice Marinike Tepić, koja se nije usudila danas da dođe u Narodnu skupštinu i da kaže, da nas optuži ovde pred građanima za trgovinu ljudima, nego to radi tokom vanrednog stanja tviterom.
Kaže, da rezimiramo: „Poštanska štedionica već pripremila platne kartice za migrante“. I to je demokratska opcija? I to je način da pričamo o Srbiji sutra sa tim ljudima? Gde su ti ljudi koji kritikuju i nazivaju na razne načine te ljude koji rade sa nama samo zato što su struka, stručnjaci, to im je posao, time se bave, za to su školovani, za to su plaćeni? Gde su?
Njih danas nazivaju Vučićevim botovima samo zato što rade svoj posao.
Ja se, takođe, nadam da sa tim ljudima nećemo graditi Srbiju sutra, ni političku budućnost sutra, zato što mislim da bi bilo minimum korektnosti i ljudskosti da su danas došli, zato što mandate imaju, obavezu imaju, plate uzimaju, i da postave ovo pitanje ovako, a ne na Tviteru.
Mi nismo pitali nikoga ni za koga glasa, ako je stručan, zvali smo da pomogne.
Vi pričate o tabloidnim medijima. Ja mislim da je svašta nešto ispričano već o tabloidnim medijima. A znate šta ja mislim da je problem našeg društva, ako pričamo o tome kakva Srbija treba da bude sutra? Ja mislim da je problem što ni vi, ni mnogi drugi iz opozicije ne smeju da pričaju o tajkunskim medijima. Ne smete da pričate, da ne bi napadali vas, zato što znate kakvi su i znate sa koliko novca raspolažu, znate na šta su spremni. Stalno pričamo o tabloidnim medijima. Hajde da pričamo o tajkunskim medijima. Hajde da pričamo o vestima koje su tajkunski mediji plasirali tokom vanrednog stanja, o lažnim vestima koje su mogle da sruše naš zdravstveni sistem, koje su mogle da koštaju direktno ljudskih života.
"Klinički centar Vojvodine pred pucanjem bez zaštite za medicinske sestre". Znate šta, čak ni sa ovim ne bih imala ni jedan jedini problem, da smo ovo pitanje, od ove novinarke, od ovog medija, čuli makar jednom, na jednoj od svakodnevnih pres konferencija koje smo imali tokom ovoga. Ni jednom se to pitanje nije postavilo, da se da odgovor, zato što istina nije važna. Nije to bila intencija toga.
Advokat Vladimir Gajić, to prenosi portal "Direktno RS" - na Infektivnoj klinici doktori primili manje plate. Gde je to bilo? Kad se to desilo? Čemu to služi? "Naši ljudi na prvoj liniji prolaze u kesama". Gde je to bilo? Kad su naši zdravstveni radnici od kesa pravili skafandere?
To su sve tajkunski mediji. To su ovi mediji koji se prave da su profesionalni objektivni. To su mediji kojima niko ništa ne sme da kaže.
Ako pričamo danas, a mislim da je lepo i da pričamo o Srbiji sutra i u političkom smislu, da, mislim da je to izuzetno važno, onda mislim da treba da pričamo iskreno i otvoreno i o svim ovim ljudima i o svim ovim medijima.
Gde su novinarska udruženja, ovi mediji koji daju pet saopštenja na dve reči Ace Lukasa, ali ne daju ni jedno jedino saopštenje na direktne pretnje smrću Aleksandru Vučiću i njegovoj deci? Ne nalaze za shodno. I to je profesionalizam? I to je objektivnost? Jel mi treba da zažmurimo na to licemerje i da svi mi budemo dovoljno kukavice da ne kažemo takve stvari? Ja mislim da će to Srbija mnogo platiti.
Zato se ponosim što mi imamo i srce i hrabrosti da o tome pričamo i da im stanemo na crtu, zato što mislim da je to važno za budućnost Srbije.
Pozivam vas da isto tako počnete da pričate o tome, ako želimo da govorimo o tome kakva će Srbija biti sutra. Hvala.