Hvala vam.
Pažljivo sam vas slušala i vi ste naveli zaista veliki broj stvari i pokrenuli veliki broj tema, tako da mi je trebalo neko vreme da sistematizujem to i da vam odgovorim, pošto svakako ne mogu da vam odgovorim na svako pitanje i svaku kritiku koju ste uputili, trudiću se samo na one najvažnije.
Pre svega, kada kažemo svaku kritiku koju ste nam uputili, jedna od kritika je bila i ta da smo pokazali da nismo otvoreni za kritiku, da ne poštujemo kritiku i ne slušamo kritiku. Ja ću vam reći da je to upravo suprotno, otvoreni smo za kritiku, kritika nam je dobrodošla, posebno ako je konstruktivna, ako dođe sa nekim predlogom rešenja.
Ono za šta nismo otvoreni, protiv čega se borimo i protiv čega ćemo svaki put dići glas su lažne vesti. Lažne vesti nisu kritika, lažne vesti su opasna stvar koja je više puta plasirana tokom ove krize, apsolutno namerno od strane različitih medija, od strane dela političkih partija i organizacija i protiv toga ćemo se boriti. Kritika je u svakom slučaju dobrodošla, posebno ako je konstruktivna, dakle, dolazi sa nekim predlogom rešenja.
Iz svega ovoga što ste pričali i šta ste kritikovali, moram da kažem da sam sigurna, ne sa namerom i ne zato što ste hteli, ali ste ipak u celom ovom izlaganju vi nas pohvali i hvala vam na tome. Zato što pored svih kritika koje ste uputili, vi ste rekli dve stvari koje su izuzetno važne. Jedna je naš zdravstveni sistem nije poklekao i kao što sam rekla, to je bio naš prvi cilj, cilj koji smo stavili pred sebe u ovoj borbi. Tako da smo ga ispunili i hvala vam na tome.
Druga stvar koju ste rekli je, kako god bilo, mi smo ovaj test položili. Tako da kada se podvuče crta, to je ono što smo mi pokušavali da uradimo, to je ono za šta smo radili, to je ono što smo hteli.
Da li je to naša zasluga ili je neka tuđa zasluga? Vi ste rekli zasluga samih građana. Mn se nismo borili ovde za zasluge, radili smo naš posao, ali očigledno da smo u tom poslu uspeli.
Takođe, mislim da niste namerno, ali svakako jeste i tu je ministar Lončar u pravu, uvredili brojne zdravstvene radnike i struku zato što ste rekli, a pogledajte i zapisnik, naravno možete da se izvinete ukoliko to nije bila intencija.
Dakle, zdravstveni sistem nije poklekao i test smo položili. Država nije bila spremna. Ja vam kažem da je država bila spremna u maksimalnoj mogućoj meri.
Da li je bilo koja država na svetu potpuno spremna za ovako nešto? Ne. Kao što smo videli - ne. Ni najbogatija društva, ni najorganizovanije države nisu bile spremne, bile su manje spremne od Republike Srbije.
Mi smo bili spremni zato što smo mi imali na zalihama zaštitnu opremu, ne dovoljnu svakako za celu ovu borbu protiv Kovida - 19, ali svakako dovoljnu da našim zdravstvenim radnicima, vojsci i policiji, obezbedi da nesmetano rade, dok mi ne nabavimo dodatne zalihe.
Imali smo resurse, odnosno novac. Zbog čega? Pa, zbog svega onoga što je rađeno 2014. godine. I zbog toga ćemo mi sve ovo završiti, a naš javni dug neće ići iznad 60% našeg BDP-a. Dakle, nabavili smo sve dodatno što nam treba, uspeli smo i politički da nabavimo, uspeli smo finansijski da obezbedimo to, nismo imali veće udare na budžet, održali smo fiskalnu disciplinu i idemo dalje. Dakle, u tom smislu smo bili spremni.
Uspeli smo tokom krize, dok smo se borili protiv ove pošasti, da pokrenemo dodatno sopstvenu proizvodnju, sopstvene kapacitete, i za proizvodnju antitela zahvaljujući našim institutima i svemu onome što je radilo Ministarstvo prosvete sa još nekim ministarstvima i dezifisijense što je, zahvaljujući pre svega lokalnim samoupravama, to moram da kažem, i to pre svega Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, ali smo uspeli sami, sopstvenim resursima da se organizujemo, kupili smo mašine, pokrenuli smo proizvodnju domaće zaštitne opreme. Imali smo spremne bolnice, i to je ono o čemu je ministar Lončar pričao.
Zamislite da u prethodnom periodu, ozbiljnog rada, disciplinovanog rada i predanosti, nismo završili Klinički centar "Niš", da nismo završili "Dragiša Mišović"? Zamislite da nam je zdravstvo bilo kao u trenutku dok ste vi bili na vlasti, kada ste vi ostavili zdravstvo u tom stanju? Jel mislite da bi bilo moguće obezbediti u tom trenutku 10 hiljada postelja? Gde bi stavljali te ljude? Tada kada bi zdravstveni sistem poklekao, onda bi verovatno rekli - šta ćemo, nismo imali sreće.
Ne radi se tu o sreći, nego ako mogu sebi da dozvolim da vam dam jedan savet, u takvim stvarima, kada imate takvu odgovornost, ne radi se o sreći ili nesreći, radi se o znanju, o upornosti, o radu, neprekidnom radu, dok nešto ne završite.
Kad kažete da država nije bila spremna, da li ste videli nestašice u prodavnicama ili apotekama? Da li ste videli prazne rafove? Da li ste videli u bilo kom trenutku tokom ove krize da je bila jagma za toalet papirom i da su se ljudi tukli u prodavnicama, kao što smo videli u mnogo bogatijim društvima? Ne. Zašto? Zato što se država intenzivno spremala od 25. februara.
Kada pričate o toj pres konferenciji koju toliko volite da pominjete, nekako selektivno odlučujete za sebe da pamtite, pa onda ne pamtite šta je prethodilo toj pres konferenciji, a to je praktično prvi sastanak kriznog štaba koji je sazvao predsednik Aleksandar Vučić, gde se okupila struka i gde je počeo da se pravi plan. Vi govorite o jednoj polurečenici u celoj pres konferenciji, posle prvog sastanka kriznog štaba. Da, bilo je različitih mišljenja. Ali, to je normalno. Videli smo različita mišljenja tokom ova dva meseca, dijametralno suprotna od različitih relevantnih organizacija, kao što je na primer Svetska zdravstvena organizacija, o ovom virusu, a ne pojedinačnih stručnjaka.
Dakle, ta pres konferencija je usledila nakon prvog sastanka, prvog, praktično, preliminarnog kriznog štaba sa svim stručnjacima da se dogovorimo oko plana, dok mi u Srbiji još uvek nismo imali prvi identifikovani slučaj Kovida - 19. I posle ste čuli struku, i dr Kona i dr Nestorovića kako pričaju koliko je predsednik Republike Aleksandar Vučić bio zabrinut, koliko je ozbiljno to shvatao i da su oni pitali - jel moguće da država misli da će ovo biti do te mere ozbiljno? Često mislim da je država ovo shvatala ozbiljnije nego nekada struka.
Kažete - nismo videli plan i strategiju nego haos. Ja se nadam zaista da ste imali strpljenja da me saslušate jutros u mom malo dužem izlaganju, bilo je skoro sat vremena, izvinjavam se na tome, ali je bio izveštaj koji sam morala da podnesem. Mogu da razumem da niste uspeli da me saslušate zato što ne možete da držite pažnju toliko dugo jer niste vežbali već neko vreme, pošto bojkotujete ovaj parlament. Hvala vam što ste se sada vratili, zato što mislim da je važno da svi zajedno budemo ovde i da pričamo o ovim stvarima. Ali, tačno sam u svom izlaganju predstavila i naš plan, šta smo uradili, šta smo uradili po fazama i kako smo razmišljali, kako se to implementiralo i koji su rezultati.
Kada pričate o tome da smo videli samo haos, ja ću vas podsetiti još jednom i sigurna sam da vi to znate, ali sam sigurna da politički izbegavate da o tome pričate zato što je ipak popularno, iako u ovom trenutku ne mislim naročito dobro da svakako šta god da se desi da kritikujem ovu Vladu, mislim da treba da budemo u ovom trenutku nešto objektivniji. U svakom slučaju, sigurna sam da znate da je na primer 14. januara Svetska zdravstvena organizacija zvanično izjavila da preliminarne studije pokazuju da nema jasnog dokaza da ovaj virus može da se prenese sa čoveka na čoveka. Januara 14. je to izjavila Svetska zdravstvena organizacija.
Ako uzmete primer Velike Britanije, pa Velika Britanija je išla u 10 dana je promenila strategiju borbe protiv Kovida-19 što mi nikada nismo uradili. Mi smo od prvog dana jasno rekli i šta su nam ciljevi, šta mislimo da je opasnost, gde će nam biti najveći izazovi, kako treba da se borimo i zašto moramo da budemo restriktivni.
U januaru je Vlada Velike Britanije rekla zvanično da nova bolest, virus Kovida-19 nije ništa oko čega treba preterano brinuti. Marta 13. je Vlada rekla da im je cilj da grade kolektivni imunitet i da zato neće uvoditi restriktivne mere, da treba da se gradi kolektivni imunitet. Marta 20, dakle samo sedam dana nakon toga su uveli kompletne restrikcije, samo sedam dana. Ako me pitate, uz svo dužno poštovanje prema Velikoj Britaniji, svaka i čast zaista na svemu što su oni generalno radili.
Mi nismo videli takve stvari u Republici Srbiji. Mi nismo išli od toga – hajde da gradimo kolektivni imunitet, do toga – hajde da imamo restriktivne mere. Od početka smo pričali o velikoj opasnosti, o velikim pripremama, o potrebi velikih ulaganja, dodatnih u opremu i medicinske aparate i o tome da ćemo se boriti i da će borba morati da bude najozbiljnija do sada od Drugog svetskog rata što smo i uradili.
Devet dana kasnije, Italija je imala 233 mrtvih i preko 5.000, skoro 6.000 obolelih i 10. marta je cela zemlja bila u „lokdaunu“, potpuno zaključana, dakle potpune restriktivne mere, zabrana kretanja.
Dakle, mislim da koristite ovo na nefer način da govorite o tome da je haos kakav ne vidite, u stvari, da je u celom svetu bio mnogo, mnogo veći haos nego što je bio u Republici Srbiji, pa čak i od strane Svetske zdravstvene organizacije.
Republika Srbija je uvek imala jasan plan, uvek je sve jednako komunicirala, da li su svi uvek isto pričali od strane pojedinaca, struke, ne, i oni su se razlikovali u svojim mišljenjima, ali što se tiče toga kako smo kao država reagovali svi mi zajedno, onda tu nije bilo apsolutno nikakve konfuzije i od početka smo znali kako sa ovim da se, odnosno kako protiv ovoga da se borimo.
Tu ću završiti da ne bih uzimala dodatno vreme.
Hvala vam.