Nisam baš u javnosti poznata kao bahata osoba. Možda bi trebalo da počnem posle 30 godina. Nikad nije kasno da postanem bahata. Ne umem, eto, stvar vaspitanja.
Da vam kažem nešto, Skupština nismo samo mi, pa da mi sedimo u Areni. Skupština je ova zgrada, srećom postoji, niko je nije spalio. Mi smo u Sava Centar, koliko se ja sećam, došli da bi prisustvovali polaganju zakletve izabranom predsedniku Vojislavu Koštunici jer je ovaj parlament bio spaljen, pokraden i spaljen. Znam ja, jer sam dolazila da probam da nađem radnu knjižicu. Sve je bilo u vodi do kolena, jer su vatrogasci ovde gasili požar.
Znači, mi imamo sada parlament i niko ga nije spalio, a ne znam gde bi radili svi ovi ljudi koji nam omogućavaju da imamo ovu sednicu. Ne mogu i oni da budu u Areni na stolicama. To je vaše poimanje kako Skupština radi ili ne radi.
Uostalom, Ustavni sud će reći. Možda vi bolje poznajete Ustav od mene. Ja sam tu stvarno uzdržana što se toga tiče. Ustavni sud i postoji da bi dao ocenu ustavnosti nekog političkog akta.
Nemojte da se pozivate na 2003. godinu. Ustav govori samo na delu teritorije. Jedino ako ste Srbiju iscepkali u ono vreme na više delića, teritorija, ali koliko je bilo ingeniozno shvatanje vaše demokratije. Tu ne samo da je Nataša Mićić bila predsednik Narodne skupštine, pa je bila v.d. predsednika države, uvek ste imali nekakve razloge, onda je ona, Nataša Mićić, sad ne znam, kao v.d. predsednika, gde to piše uopšte u zakonima, Ustavu, predložila da vi kao savezni poslanik budete izabrani za predsednika Vlade Republike Srbije u ono vreme. Fantastično tumačenje Ustava i zakona. Nataša Mićić, izvinjavam se Nataši Mićić što je toliko spominjem, je bila ta osoba koja u to vreme, demokratski, uz poštovanje svih načela demokratije, ustavnosti i zakonitosti, sve to obavlja zbog tog bremena koje ste vi stovarili na leđa. Nije ona toliko kriva.
Ja bih nju i amnestirala, jer nije znala u šta ulazi. Drhtala, postoje snimci, dok je čitala ovako su joj ruke drhtale, imala je tašnicu ovde, ovako su joj ruke drhtale dok je čitala ono što joj je neko napisao. Meni ne mora niko ništa da piše, niti mi drhte ruke. Ovo sam napisala pod punom odgovornošću da parlament ne može da zaseda. Ustavni sud će reći da li mogao ili nije mogao i tumačiće pravne odredbe i da li je ovo u skladu sa Ustavom, a ne šta vi i ja i, ne znam ni ja, oni na stepenicama, parlamentarna opozicija misli o tom činu. Kažem, 2003. godina je prosto otvorila pravne vidike da je moguće sve, da može predsednik države, predsednik Vlade da bude sve, samo kažete v.d. i predloži Zorana Živkovića za predsednika Vlade.