Zoran Živković ima reč.

Dakle, ponavljam još jednom, svakom pismenom građaninu Srbije preporučujem da pročita član 43. Ustava iz 1999. godine i biće jasno kako je uvedeno vanredno stanje i posle toga je bilo naravno 10 inicijativa vezanih za to pred Ustavnim sudom tadašnjim. Naravno da niko nije osporio ustavnost uvođenja vanrednog stanja i da ne pričamo o tome dalje.

Potpuno razumem jako interesovanje za tzv. zemunski i surčinski klan, kako god da ga zovete, jer naravno vi ste to od malih nogu pratili svaki dan. Kada je neko fasciniran nekim, kada mu je to životni uzor onda naravno da prati svaki dan, da pamti ceo život ko je gde bio, ko je šta radio. Žao mi je, ja se nisam time bavio.

Potpuno shvatam ogorčenje svih onih koji su nesretni bili u "Sablji", koji su mislili da to ništa ne valja, svi kriminalci su se tada plašili i svi koji su bili fascinirani kriminalom su se tada plašili i kako je izabran predsednik Vlade tadašnji postoji naravno i dokumentacija za to i koliko se sećam - ne sećam se da je sednica bila tajna, ali nema veze, možda jeste, nije bila tajna sigurno. Možda je bila bez medija. To smejanje i čestitanje to je stvarno bezobrazluk, kao kada neko se izuje pa hoće pa potruje svoju okolinu i izuje cipelu, a onda kao gađa predsednika Skupštine da bi opravdao svoj pokušaj hemijskog rata.

Prema tome, ponosan, još jednom, na ono što je bila "Sablja", spreman i dan danas da odgovaram za sve pred pravosuđem, pred Bogom, pred, nađite neki treći autoritet, a samo jedna ispravka - tačno je da sama pogrešio malopre oko vremena. Znači, od novembra 2000. godine do decembra 2003. godine.

Hvala.
Izvolite.

Gospodin Živković je izgleda sve pomešao. Ne radi se o Ustavu iz 1999. godine, nego o Ustavu iz 1990. godine, koji je donet 28. septembra 1990. godine i u tom Ustavu u članu 83. lepo stoji da se vanredno stanje uvodi na delu teritorije Republike Srbije…

(Zoran Živković: Pročitaj ceo član.)

… Da, da, na delu teritorije Republike Srbije kada su ugroženi bezbednost…

Polako, što ste nervozni?

(Zoran Živković: Pročitaj ceo član.)

Čitam, nemojte da budete nervozni.

… kada su na delu teritorije Republike Srbije ugroženi bezbednost Republike Srbije, sloboda i prava čoveka i građanina ili rad državnih organa itd. Dakle, na delu teritorije Republike Srbije. Oni su uveli vanredno stanje na celoj teritoriji Republike Srbije i za svoje žrtve uzeli ljude koji su im u tom trenutku bili politički oponenti.

Sada pitam gospodina Živkovića - ako je to bilo, kako on kaže, Periklovo doba Srbije, kako je moguće da je u toku vanrednog stanja koje ste vi uveli na protivustavan način da su ukinuti direktni televizijski prenosi sednica Narodne skupštine? Da li se sećate možda tog perioda kada građani Srbije nisu mogli da znaju šta se dešava u Narodnoj skupštini? Kakvo je to Periklovo doba? Zamislite da sada u ovo vreme kada je predsednika Vlade Ana Brnabić isključimo kamere RTS i da zasedamo ovde, a da građani ne znaju o čemu razgovaramo i ko šta priča. To je bilo u vaše vreme. Vi ste ukinuli televizijske prenose koji su bili tekovina od 9. marta 1991. godine pa sve dok vi niste uveli vanredno stanje. Znaju to i Nataša Jovanović i Vjerica Radeta i druge kolege koje su u to vreme bili narodni poslanici.

Što ste tiče tog novembra, ja mislim da ste vi…

(Predsednik: Hvala. Vreme.)

Završavam. Samo da podsetim građane Srbije, kada su oni došli na vlast izbila je šiptarska pobuna na jugu Srbije i onda je tadašnji savezni ministar unutrašnjih poslova Zoran Živković, da bi ispao jako pametan, doneo kartu Srbije u Skupštinu da pokaže gde se nalaze snage Policije i Vojske Srbije, a gde se nalaze šiptarski teroristi. Nije mogao da se snađe na geografskoj karti dok se nije pojavio jedan general Vojske Jugoslavije i rekao mu - hajde, skloni se da ja objasnim poslanicima gde su položaji terorista, a gde su položaji Vojske Jugoslavije i MIP-a Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Dakle, još jednom, taj član, nemam ga ispred sebe, ali svako ko je već mogao da ga nađe, piše – da ako se na delu teritorije ugrozi bezbednost, predsednik može da proglasi vanredno stanje u državi, tačka. Čitajte koliko god hoćete.

Što se tiče tog sa mapom, da se odmah vratim, ta pobuna šiptarska, albanska ili kakva god teroristička na jugu Srbije je jedini primer od 1945. godine da je Srbija nekog pobedila i da je smirila stanje i da se to nikad nije vratilo i da je zadržala svoj deo teritorije. Sve one ratove koje ste vodili vi koji ponovo držite vlast, gde ste navodno spašavali Srbe, tamo gde ste ih vi spašavali tamo Srba više nema i tamo su streljani, ubijani na najgori mogući način, a jedino gde je država Srbija pod pameti rukovodstvom uradila nešto, to je da se smiri pobuna Preševo – Bujanovac – Medveđa, dan danas je tamo mirno i ti Albanci su integralni deo srpskog društva, poštuju zakone, plaćaju poreze, plaćaju struju, plaćaju sve šta treba i učestvuju u državnom životu. Prema tome, u to nema nikakve sumnje.

Što se tiče te karte, prvo, naravno, ovaj mlađani genije koji sebe već definisao sa slovom „m“ na početku da ne ponavljam tu ružnu reč, je ponovo pomešao. Znači, ja sam bio savezni ministar, te sam mogao pred saveznim parlamentom da objašnjavam gde su koje snage, gde su policijske, gde su terorističke.

Što je to sad fizički bilo u tadašnjoj sali Narodne skupštine Republike Srbije, to bi neko ko je vrli pravnik trebao već da zna. Tačno je da sam sve pokazao kako treba, a rezultati te borbe protiv terorizma su takvi da je očigledno da sam ja i ovi što su radili samnom znali šta radimo i to je bila pobeda.

Hvala.
Nesporno. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala predsednice.

Pa, nekoliko stvari je izneto na moj račun na kraju, pri kraju jučerašnje rasprave i na ove stvari koje nemaju veze sa politikom zbog koje smo danas ovde, nego sa politikanstvom. Ja neću da odgovaram i to ostavljam za raspravu onima koji se ovde u Skupštini ne bave politikom, nego se bave politikanstvom.

Ali, jednu stvar želim da kažem, pošto je rečeno da ja, eto nešto ne znam i kako ja ne znam da ministar unutrašnjih poslova ima pravo da donosi naredbe. Ja nisam ministru unutrašnjih poslova osporio njegovo pravo da donosi naredbe, niti sam rekao da on ima pravo da donosi naredbu. Govorio sam o sadržaju naredbe kojom je ministar unutrašnjih poslova od 18. marta do 9. aprila ograničavao kretanje građana, što je očigledno i po tome da je Vlada 9. aprila ukinula tu mogućnost ministru, nego je Vlada uredbom ograničavala to pravo, što je jedino moguće po našem Ustavu. Jedino moguće ograničavanje ljudskih prava za vreme vanrednog stanja je uredbom, odnosno pre svega odlukom Skupštinom, ali pošto Skupština nije radila, onda je moguće uredbom Vlade uz supotpis predsednika.

I vi ste prvih 20 dana vanrednog stanja građanima ograničavali kretanje naredbom ministra unutrašnjih poslova neustavno, a posle uredbom Vlade uz potpis predsednika. Verujem da će i to kao i mnoge druge stvari, koje su bile neustavne u postupanju vlasti u prethodnih 40 dana, biti predmet ocene Ustavnog suda. Hvala.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Martinović.

Pre svega, ja sam juče rekao i to ću da ponovim i danas, da prema Zakonu o državnoj upravi svaki ministar u Vladi Republike Srbije, pa uključujući i ministra unutrašnjih poslova ima pravo da donosi pravilnike, naredbe i uputstva. On to pravo imamo kako u redovnim prilikama, tako i za vreme vanrednog stanja.

To je urađeno isključivo u skladu sa Ustavom Republike Srbije i u skladu sa članom 48. Zakona o državnoj upravi i nije prekršen nijedan važeći propis u Republici Srbiji.

Ono što sam juče rekao nije bilo politikanstvo. Ja sam samo rekao da je predsednica Narodne skupštine htela da tera mak na konac, a ona to nije uradila i dobro je što nije uradila da bismo pokazali da se razlikujemo od vas. Vi u momentu kada ste govorili niste bili predsednik poslaničke grupe, jer vam se poslanička grupa raspala negde oko pola jedan u toku jučerašnjeg dana, jer su vas napustila dva poslanika, Goran Bogdanović bivši ministar za KiM i Zdravko Stanković. Juče u momentu kada ste govorili niste bili predsednik poslaničke grupe, jer poslaničku grupu niste imali.

Vi ste, i to da znate narodni poslanici, poslaničku grupu ste novu formirali juče u 17 časova i 20 minuta i sada vam se poslanička grupa, znate kako zove? Vojvođanski front - Srbija 21 i od 17 časova i 20 minuta Marko Đurišić je predsednik te poslaničke grupe, a zamenik predsednika je Nenad Čanak.

Sada mi vi kažite gospodine Đurišiću da li sam ja u pravu ili nisam u pravu?