Dakle, još jednom, taj član, nemam ga ispred sebe, ali svako ko je već mogao da ga nađe, piše – da ako se na delu teritorije ugrozi bezbednost, predsednik može da proglasi vanredno stanje u državi, tačka. Čitajte koliko god hoćete.
Što se tiče tog sa mapom, da se odmah vratim, ta pobuna šiptarska, albanska ili kakva god teroristička na jugu Srbije je jedini primer od 1945. godine da je Srbija nekog pobedila i da je smirila stanje i da se to nikad nije vratilo i da je zadržala svoj deo teritorije. Sve one ratove koje ste vodili vi koji ponovo držite vlast, gde ste navodno spašavali Srbe, tamo gde ste ih vi spašavali tamo Srba više nema i tamo su streljani, ubijani na najgori mogući način, a jedino gde je država Srbija pod pameti rukovodstvom uradila nešto, to je da se smiri pobuna Preševo – Bujanovac – Medveđa, dan danas je tamo mirno i ti Albanci su integralni deo srpskog društva, poštuju zakone, plaćaju poreze, plaćaju struju, plaćaju sve šta treba i učestvuju u državnom životu. Prema tome, u to nema nikakve sumnje.
Što se tiče te karte, prvo, naravno, ovaj mlađani genije koji sebe već definisao sa slovom „m“ na početku da ne ponavljam tu ružnu reč, je ponovo pomešao. Znači, ja sam bio savezni ministar, te sam mogao pred saveznim parlamentom da objašnjavam gde su koje snage, gde su policijske, gde su terorističke.
Što je to sad fizički bilo u tadašnjoj sali Narodne skupštine Republike Srbije, to bi neko ko je vrli pravnik trebao već da zna. Tačno je da sam sve pokazao kako treba, a rezultati te borbe protiv terorizma su takvi da je očigledno da sam ja i ovi što su radili samnom znali šta radimo i to je bila pobeda.