Samo vi kažite.

Šest minuta i 15 sekundi.

Zahvaljujem se.

Pre svega, dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da su danas na sednici Narodne skupštine trebali da budu prisutni i predstavnici institucija na čije akte dajemo saglasnost, odnosno čije finansijske planove treba da odobrimo, isto kao što su bili juče i ne vidim razlog zašto danas nisu prisutni da odgovore na pitanja mojih uvaženih mlađih kolega koji su danas potpuno demontirali i razotkrili medijsku strahovladu Dragana Đilasa, poput Ivane Nikolić, poput Đorđa Todorovića, poput Miloša Terzića, poput svih ostalih koji su danas u ime SNS ustali da kažu da je prisustvo Dragana Đilasa u javnom, medijskom i političkom prostoru obrnuto proporcionalno njegovoj podršci koju ima kod građana Republike Srbije.

Ne vidim razlog zašto danas nije ovde sa nama neko iz Regulatornog tela za elektronske medije da nam odgovori kako je moguće da danas u Republici Srbiji možete nekažnjeno da pozivate na ubistvo predsednika Republike, kako je moguće da nekažnjeno možete da objavite vest da je Aleksandar Vučić čovek, to je vest koja se pojavila pre dva ili tri dana na nekim od portala koje kontroliše Dragan Đilas i njegova samozvana intelektualna elita, da je Aleksandar Vučić čovek koji direktno stoji iza smrti, odnosno oni kažu iza ubistva patrijarha Irineja i mitropolita crnogorskog Amfilohija Radovića?

Dakle, bilo bi dobro da su dame i gospoda iz REM-a danas ovde, pa da nam odgovore na ta pitanja, ali iako nisu ovde dobro je da su građani Srbije imali prilike da čuju sa kakvim se političkim neistomišljenicima, političkim protivnicima ovde u Narodnoj skupštini suočavamo.

Kažu danas, evo sada čitam vest – poslanici SNS napadaju Dragana Đilasa, a on nije prisutan u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Tačno je, ali to je njegov izbor, ali je zato prisutan u „Danasu“, ali je zato prisutan na „N1“ televiziji, na „Novoj S“, na svakom portalu. Dakle, mnogo je prisutniji u medijima nego i jedan poslanik, nego i jedan funkcioner SNS. Opet kažem, to je nedopustivo, to je nešto što ne postoji nigde u demokratskom svetu, da neko ko uopšte nije učestvovao na izborima bude toliko prisutan u medijima, dakle, obrnuto proporcionalno njegovoj podršci koju ima u biračkom telu.

Ono što želim da kažem, dakle, Marko Atlagić je danima već izložen baražnoj vatri medija koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa i pod baražnom vatrom samozvanih pripadnika tzv. intelektualne i kulturne elite u Srbiji.

Evo šta kaže jedan pripadnik te elite. Ja nemam problem da kažem njegovo ime zato što ako je neko veliki glumac, veliki književnik, veliki naučnik, to ne znači da je u svakoj situaciji veliki čovek i to ne znači da je u svakoj situaciji veliki rodoljub. Gospodin Čedomir Petrović, sin čuvenog glumca Miodraga Petrovića Čkalje, koji za sebe tvrdi da je pripadnik intelektualne elite u listu "Danas" od 01. decembra, dakle, to je broj jučerašnji lista "Danas", kaže za prof. dr Marka Atlagića, jednog od najboljih poznavalaca ne samo srpske srednjovekovne istorije, nego srednjovekovne istorije svih jugoslovenskih naroda, kaže da je drekavac koga drži Vučić u ruci i stiska. Kada ovaj treba da izbaci bljuvotine, ovoga puta na račun velike srpske dramske umetnice, što predstavlja udar na i ovako bednu kulturu, koja se koprca da ne umre, ako već nije.

U kampanju protiv gospodina Marka Atlagića, naravno, uključio se i Dragan Đilas, da ne mislite da je ovo samo napad od strane tzv. pripadnika intelektualne elite. Kaže gospodin Dragan Đilas - ljudi se plaše, ali glumci treba da kažu sram vas bilo, sram vas bilo što napadate Seku Sablić.

Baražnu vatru po Marku Atlagiću otvorio je i gospodin Dragan Bjelogrlić, koji kaže da je Marko Atlagić jedna velika sramota za Srbiju zato što je imao hrabrosti da ukaže na nešto što je nedopustivo u govoru jednog intelektualca koji misli dobro svojoj zemlji, a gospođa Jelisaveta Seka Sablić je rekla - otadžbina je tamo gde vam je dobro, a ne gde su sarme i sada ja pitam gospodina Bjelogrlića, gospodina Čedomira Petrovića, gospođu Jelisavetu Sablić, gospodina Dragana Đilasa a šta to njima fali u Srbiji?

Pa, deset puta su bogatiji, svako od njih pojedinačno od Marka Atlagića. Marko, kaži nam da li ti imaš stan u centru Beograda?

Marko Atlagić je čovek koji je profesor univerziteta, koji živi na periferiji Beograda, a svi ovi pripadnici intelektualne elite koji kažu da u Srbiji nije dobro, svi do jednog imaju ne stan nego hektare stambenog prostora u krugu dvojke. I njima nije dobro u Srbiji. Pa, sram njih bilo, a ne Marka Atlagića, koji je imao hrabrosti da kaže da se Srbija menja.

Ima pravo Jelisaveta Seka Sabljić da kaže i da ne vidi nove fabrike, nove puteve, nove škole, nove bolnice, na desetine i stotine hiljada ljudi koji su dobili posao od kako je Aleksandar Vučić na vlasti. To pravo ima i Dragan Bjelorlić. To pravo ima svako ko sebe smatra umetnikom, književnikom, pripadnikom intelektualne elite. Ali, mora da zna, kada da političku izjavu, on prestaje da bude glumac, prestaje da bude književnik, prestaje da bude slikar, postaje političar. Ulazi u političku arenu. Kada uđete u političku arenu, onda morate biti spremni da vam se odgovori političkim argumentima.

U govoru profesora Marka Atlagića nije bilo apsolutno ničeg uvredljivog kada je u pitanju gospođa Jelisaveta Seka Sabljić, koja je nesporno jedna od najvećih srpskih glumica. Ali, ono što je ona rekla u intervjuu za NIN od 12. novembra 2020. godine je zaista skandalozno. To su svi oni citati koje ja neću ponavljati, a koje je izneo moj uvaženi kolega Vladimir Orlić, gde se Srbija prikazuje na najgori mogući način.

U politici, dame i gospodo i dragi građani Srbije, ništa nije slučajno.

Ja ću vam sada pročitati, a na to je već ukazao i moj uvaženi kolega Vladimir Marinković, kako počinje tekst u NIN-u u tom intervjuu koji je dala Jelisaveta Seka Sabljić. Taj deo je napisala novinarka koja je obavila intervju sa ovom glumicom. „Mi smo neki mrziteljski narod“. Zašto ovo govorim? Zato što je jedan veliki istoričar rekao – kada jednu činjenicu izvučete iz njenog konteksta, onda ona prestaje da bude činjenica, postaje čudovište. Oni su u prethodnih nekoliko dana izvukli iz konteksta govor Marka Atlagića i prikazali samo ono što njima odgovara, a ja ću sada pokušati da građanima Srbije objasnim koncept u kome je Marko Atlagić rekao ono što je rekao.

Dakle, gospođa koja je obavila intervju sa…

(Predsednik: Gospodine Martinoviću, vi ste me pitali koliko je ostalo do kraja i ja samo želim da vas zamolim da završite brzo.)

Evo, samo nekoliko rečenica. Važno je zbog građana Srbije, da znaju kontekst u kome su izrečene reči profesora Atlagića. Kaže – mi smo neki mrziteljski narod, bratoubilački, partizanski i četnički, ruski i američki, zvezdaški i partizanovski, crveni, crni, žuti, rekli bi mnogo – ma niste vi ni za šta, ali ima tih nekih oaza gde je među nama sukobljenima proglašeno primirje. I sad pogledajte gde su te oaze. Ponavljam, u politici ništa nije slučajno. Oaze su Jugoslavija, Sarajevo ili šta god kome treba.

Zašto se pominje Sarajevo? Jel mislite da je to slučajno? Zato što gradonačelnik Sarajeva, dame i gospodo narodni poslanici, treba da postane Bogić Bogićević, čovek koji je dobio orden od Stjepana Mesića 2002. godine, zato što je u martu 1991. godine, iako je Srbin iz Bosne i Hercegovine, iz Ugljevika, odbio da glasa za uvođenje vanrednog stanja u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i time spreči građanski rat, hiljade i hiljade mrtvih, od Slovenije do Kosova i Metohije.

Dakle, mislite da je slučajna ova kampanja protiv Marka Atlagića? Ne. Šta se provlači kroz ovu kampanju kao crvena nit? Šta se provlači kroz NIN? Šta se provlači kroz N1, kroz „Danas“, kroz izjave Dragana Đilasa, Dragana Bjelogrlića, Čedomira Petrovića, Jelisavete Seke Sabljić, ove novinarke koja je vršila intervju sa njom? Srbija i Srbi su krivi za raspad bivše Jugoslavije i treba da ispaštaju do sudnjega dana, zajedno sa Aleksandrom Vučićem, zajedno sa svima nama koji pokušavamo da Srbiju izvučemo iz blata, iz gliba, u koji su nas uveli Dragan Đilas i svi oni pripadnici političke, intelektualne, kulturne i druge kvazi elite koja je upravljala Srbijom, žarila i palila do 2012. godine.

Vama gospodine Atlagiću, kao mom prijatelju, kao mom stranačkom kolegi, kao uvaženom profesoru univerziteta, želim da čestitam na pre svega intelektualnoj hrabrosti da kažete sve ono što ste rekli pre nekoliko dana.

Želim da se zahvalim mojim mladim kolegama iz Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, zato što su potpuno razobličili medijsku strahovladu Dragana Đilasa, pošto je to čovek koji nije ovde u Narodnoj skupštini ali upravlja sa apsolutnom većinom štampanim i elektronskim medijima u Republici Srbiji.

Na kraju, ponavljam još jedanput, mislim da je greška, mislim da je propust to što na današnjoj sednici nisu prisutni ljudi iz Saveta Regulatornog tela za elektronske medije da odgovore na sve ovo što su rekle moje kolege koleginice i kolege iz Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, ali bez obzira na sve to, mi ćemo glasati za to da im se odobri finansijski plan. Imaće oni dovoljno novca. Da li će da rade svoj posao ili ne, to je na njima. Ali, neka niko ne sumnja da će poslanici SNS svakoga dana da ukazuju na sve one loše stvari koje nam se dešavaju i koje su se dešavale Srbiji, građanima Srbije pod vlašću Dragana Đilasa i pod vlašću svih onih koji se danas predstavljaju kao tzv. intelektualna i kulturna elita, kojima ništa ne fali, kojima je dobro u Srbiji i koji su sto puta bogatiji i od Marka Atlagića i od svih nas zajedno.

Zahvaljujem se dr Aleksandru Martinoviću. Samo da vas obavestim da sam vam uračunao preostalo vreme u ime poslaničke grupe, tako da niste prekoračili.
Takođe bih želeo samo da ovo što ste vi pitali, ja sam sa pravom, isto kao što ste i vi pitali i ja pitao zašto nisu prisutni ovi iz ovih tela, ali je odgovor koji sam dobio od službe i od predsednice odbora da je u stvari Odbor predlagač, a ne ova tela, jer su u pitanju finansijski planovi a ne izveštaj o radu. To je odgovor na ovo što ste vi postavili kao pitanje. Ali, isto tako, žalim i ja što nisu prisutni i oni, jer bismo sigurno pričali i o njihovom radu.
Pošto na listama prijavljenih poslanika nema više prijava, pitam šefove poslaničkih grupa ili predstavnike grupe ili predstavnika predlagača, da li želi reč?
Izvolite, Aleksandra Tomić ima reč.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege poslanici, očito je današnja rasprava upotpunila sliku od jučerašnje o tome kako politička scena Srbije funkcioniše danas u vreme pandemije, virusa korona i u stvari šta je danas važno u medijskom prostoru Srbije i kako treba kao narodni poslanici i predstavnici građana da utičemo i na ljude koji će biti birani ispred ovih institucija, da bi jednostavno mogli da se nose sa određenim promenama koje su Srbiji potrebne.

Potrebne su nam promene upravo kada su u pitanju ove institucije, zato što je očito veliko nerazumevanje šta je to i koji su to izazovi koji se u Srbiji dešavaju i u svetu i šta je to odgovorna politika koju smo imali prilike da vidimo, koju vodi i Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije i kakvo je ponašanje učesnika i u medijskom prostoru koji su vlasnici nekog sumnjivog kapitala i van granica ove države i koji zloupotrebljavaju taj status da bi se politički obračunavali sa političkim neistomišljenicima ovde u Srbiji.

Imali smo prilike da čujemo sve poslanike kako imaju svoje viđenje, imali ste prilike da čujete od predlagača ispred Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da je potrebno da damo saglasnost na njihove finansijske planove. Imali ste prilike da čujete kada govorimo o slobodi medija kako se Srbija odgovorno ponaša na toj temi, kako se ponaša i kada razgovaramo o energetskoj politici, kada razgovaramo o ekonomskoj politici i hartijama od vrednosti i ono što mislim da danas smo u stvari pokazali i sa jučerašnjom raspravom to je da su društvu potrebni dijalozi, potrebno je otvarati određene teme kojima je dugo bio običaj da se guraju pod tepih i da ne možete da razgovarate sa ljudima koji su sebe samoproklamovali za određene veličine, ne samo kada govorimo o određenim profesorima univerziteta zato što je danas jako moderno kritikovati vlast i Aleksandra Vučića, već zato što negde je zabranjeno bilo u društvu imati i različito mišljenje.

Srbija se potpuno promenila po tom pitanju. Jednostavno političku debatu vodi otvoreno, krajnje u sredstvima javnog informisanja, ne samo tzv. njihova sredstva informisanja N1, Nova S, list „Danas“, već i na drugim medijskim kućama, u kojima mi danas imamo uopšte otvaranje ovih pitanja i jednostavno potpunu sliku o tome šta je državna politika Republike Srbije, šta je to patriotizam, šta je naša obaveza prema svojoj državi, prema svojoj otadžbini, šta je to što mi smatramo da su vrednosti kojima treba budućnost Srbije da se nosi kada su u pitanju ne samo javno izgovorena reč, ne samo onaj deo koji se odnosi na pitanje našeg obrazovanja, naše edukacije, našeg prava da kažemo ono što mislimo, a da za to ne budemo osuđeni u javnosti, bez obzira na kojoj poziciji se nalazimo u ovoj državi, da li predstavljamo određene institucije kao što je parlament ili predstavljamo možda određene političke stranke, da li se to određenim građanima dopada ili ne dopada, da ne budemo stavljeni na stub srama zarad ličnog mišljenja, kao što smo to imali prilike da vidimo da se sada dešava sa našim kolegom Atlagićem.

Srbija je slobodna zemlja. Srbija ide putem evropskih integracija, a i u Evropi i u evropskim institucijama je dozvoljeno za javno izgovorenu reč u parlamentima ne odgovarate za to kao verbalni delikt, već imate pravo da iznesete na najbolji mogući način ono što je vaš lični stav.

Prema tome, danas mi u Srbiji imamo potpuno drugačiju političku situaciju nego što je to bilo pre 2012. godine i zbog toga kada pričamo o ovim danas institucijama, o tome da mi podržavamo finansijske planove ovih institucija znači da mi jačamo te institucije.

Sa druge strane, ne može nam niko zabraniti da pričamo o tim institucijama, o njihovom radu na način na koji smatramo da u ovom političkom trenutku nešto ne rade u skladu sa onim što je zakonska obaveza i ono za šta smo iskritikovani da jednostavno se vodimo nekim drugim pravilima, onim pravilima koja su vladala do 2012. godine. Zato smatram da je jako važno što smo juče i danas otvorili mnoga pitanja o kojima ćemo i u budućnosti razgovarati, ali nećemo ćutati i kada REM ćuti o tome da se napadaju deca predsednika Srbije, ni kada se crtaju mete ne samo na predsednika Srbije, nego i na pripadnike iste političke stranke zato što imaju različito mišljenje od pojedinaca koji ne smeju da izađu pred građane Srbije ni sa programom ni na izbore, jer znaju da za to podršku neće dobiti.

Prema tome, Srbija se promenila i Srbija se i dan danas menja bez obzira na ovakve izazove sa kojima se suočava i zbog toga smatramo da je krajnje odgovorno podržati i dati saglasnost na današnje finansijske planove, ali da teme koje otvaramo po pitanju kadrovskih struktura ovih institucija, a uskoro ćemo očito imati predloge Odbora za kulturu kada su pitanju članovi REM-a i dalje ćemo raspravljati krajnje otvoreno i iskreno ovde u Narodnoj skupštini Srbije i niko ne sme da snosi bilo kakvu odgovornost u smislu verbalnog delikta da ne sme da kaže nešto ako se to ne sviđa pojedincima na pojedinim televizijama koje čak nisu ni registrovane u Republici Srbiji. To je ono zbog čega danas smo imali prilike da čujemo različita mišljenja i mladih ljudi i mojih iskusnih kolega i to je ono zbog čega mislim da smo mi ipak dali neku novu vrednost u političkoj debati u Srbiji, ovde u parlamentu bez obzira što nam se spočitava kako nema opozicije zato što nema predstavnika Đilasovih partija, ima nekih drugih predstavnika partija i ima pravo svako od njih da iznese određena svoja mišljenja ovde u plenumu. Tako će to biti sada i uvek zato što građani Srbije biraju ko će da sedi u ovim klupama. S toga u danu za glasanje, a to će biti uskoro, pozivam da ovaj predlog usvojite. Hvala.