Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 122 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih sali molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 146 narodnih poslanika, odnosno da su postoji, kao što sam rekao, preduslov je da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika, jer to znači da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Elvira Kovač i Marijan Rističević.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka od 5. do 8. dnevnog reda.
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka od 5. do 8. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova te grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da prijave za reč narodne poslanike.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencija za energetiku Republike Srbije za 2021. godinu, koju je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava; Predlog odluke o davanju saglasnosti na izmene i dopune Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, koju je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava; Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2021. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Predlogu odluke od davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Statuta Komisije za hartije od vrednosti, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Aleksandra Tomić, želi reč? (Da)
Narodna poslanica dr Aleksandra Tomić, predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženi predsedniče, kolege poslanici, ovo je jedan od sednica koju nazivamo našom sednicom, odnosno sednicom Skupštine u kojoj raspravljamo teme koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije i ono zbog čega nekim kolegama možda danas po prvi put se sreću sa ovakvom sednicom i ovakvom temom treba reći da su ovo institucije, kao što je Agencija za energetiku, kao što je Komisija za hartije od vrednosti i kao što je Regulatorno telo za elektronske medije su institucije koje su u nadležnosti i potpuno u nadležnosti rada Skupštine Srbije.

Kada kažemo da postoji njihova nezavisnost onda postoji u smislu svoga rada da odgovaraju Skupštini Srbije, znači zakonodavnom telu u Srbiji, a ne izvršnoj vlasti i zbog toga kažemo da su nezavisni u svom radu. S druge strane, ono o čemu mi danas raspravljamo to su finansijski planovi na osnovu kojih oni funkcionišu i u stvari kao da donosimo budžet za te institucije koliko suštinski novca oni mogu da troše i koliko prihoduju.

Država je poverila određene poslove u ovim institucijama. One imaju određene prihode iz različitih vrsta naknada, taksi i na osnovu tih prihoda oni moraju sebi da kreiraju određene rashode. Ukoliko dođe do viška u kasi od prihoda u odnosu na rashode taj višak se uplaćuje u budžet Republike Srbije, a ukoliko dolazi do manjka onda taj manjak mogu da nadomeste iz rezervi iz prethodnih godina ukoliko ima, ukoliko ne, onda se to nadomesti iz budžeta Republike Srbije.

Naravno da, ukoliko dolazi određenih plaćanja iz budžeta Republike Srbije to znači da određeni organi koji upravljaju ovim institucijama nisu na adekvatan način upravljali, nisu prepoznali da su prihodi mnogo manji i treba zaista onda reagovati zajednički sa Ministarstvom finansija. Videćete da na primer novi poverenim poslovima, Komisijama za hartije od vrednosti su dobili nove prihode i time smo im suštinski dali mogućnost da se zaista nezavisno i na određeni način adekvatno finansiraju, prihoduju da imaju i određene rashode koji mogu da izdržavaju i rad samih institucija.

Vrlo je važno reći zašto poverenje postoji u ove institucijama. Zato što ukoliko zaista na određeni način država poveri takvu vrstu poslova da radi u interesu svih građana Srbije, onda za to treba da odgovara Narodnoj skupštini i tu svoju odgovornost naravno kroz finansije planove i saglasnost koju Odbor za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava daje svake godine, u stvari pokazuje koliko se odgovorno ponašala.

Danas na sednici imamo, znači, tri institucije. Govorimo o Agenciji za energetiku Republike Srbije, o REM-u i Komisiji za hartije od vrednosti i ove tri institucije jednostavno su pokazale da sa ovakvim načinom svoga rada mogu zaista da funkcionišu i u uslovima koji su vrlo teški kada govorimo o finansiranju uopšte institucija u vreme pandemije u 2020. godini. Jednostavno pokazuju da u saradnji sa Ministarstvo finansija ta njihova ekonomska stabilnost i finansijska stabilnost je osigurana.

Moram zaista da pohvalim i Sekretarijat Skupštine Srbije i Ministarstvo finansija koje su u zajedničkoj saradnji obezbedili da i suštinski kada pogledate spisak korisnika javnih sredstava ove tri institucije pokazuju tu svoju finansijsku nezavisnost u smislu korišćenja javnih sredstava koje čak i nemaju račune u Upravi za trezor upravo zbog toga što oni imaju svoje prihode i na osnovu tih prihoda imaju svoje rashode.

Kada govorimo o Agenciji za energetiku Republike Srbije poseban položaj, inače ovih institucija ide zavisno od zakona koji smo usvojili ovde u Skupštini Srbije koji su praktično osnivački akti ovih institucija. Tako je Agencija za energetiku institucija koja je osnovana novim Zakonom o energetici koji je usklađujući se sa trećim paketom direktiva EU kroz saradnju sa Energetskom zajednicom u decembru 2015. godine usvojen, a počeo je sa primenom od 1. januara 2016. godine. Ona je inače kao jedna od agencija koja je na osnovu Sporazuma sa Energetskom zajednicom koji je potpisan još 2005. godine osnovana kao regulatorno telo koja se bavi zaista temama vrlo važnim za uopšte energetsku politiku Republike Srbije, znači, sa cenama kada pričamo i o električnoj energiji i cenama gasa i cenama koje se odnose na naftu i naftne derivate.

Ono što je važno reći to je da njeno finansiranje ide kroz nekoliko vidova naplate naknada, a to je pre svega sertifikacija ili licenciranje korisnika na tržištu energenata, zatim imamo regulacione cene. Znači, na predlog Agencije za energetiku Vlada usvaja, a na osnovu procena javnih preduzeća, cenu električne energije i tako je u svim državama i članicama EU, a tako je i u državama koje su članice Zapadnog Balkana, kako nas nazivaju zemlje EU. Znači, taj princip regulatora cena, u stvari, upravo pokazuje taj vid nezavisnosti i regulatori, inače, u regionu i u EU uvek razgovaraju o tim cenama kada je u pitanju električna energija.

Srbija zaista ima, kada pogledate cenu električne energije, ekonomsku cenu, odnosno, što bi rekli, tržišna cena koja je sigurno duplo veća nego koja postoji sada u Srbiji, pokazuje, u stvari, da država zaista brine o svim svojim građanima, pogotovo o socijalnim kategorijama koje nisu ili jesu u mogućnosti da plaćaju ovu cenu električne energije i zbog toga zaista kroz cenu električne energije i cenu gasa možete videti da budžet Republike Srbije, u stvari, zaista drži ovu cenu na svom minimalnom nivou i time pomaže socijalne sve strukture u Republici Srbiji, time što na određeni način zaista na efikasan način projektuje te cene.

Naravno, to rade stručnjaci koji rade u Agenciji, koja inače po svojoj sistematizaciji radnih mesta daje uslov da morate minimum pet do deset godina u ovoj oblasti da radite kao ekspert i, jednostavno, svi ljudi koji su zaposleni u ovoj agenciji se isključivo bave ovom temom sa svog stručnog aspekta.

Što se tiče same politike, kad pričamo o političarima, u Agenciji, u ovim agencijama, i u REM-u i u Komisiji za hartije od vrednosti, nema politike zato što ove teme kojima se bave u svojim nadležnostima u stvari pokazuju stabilnost funkcionisanja jedne države, na kraju krajeva i poverenje države u institucije, ali i građana u same te institucije.

Zato kažem da, kada pričamo o Agenciji za energetiku, na osnovu prihoda koje ima od licenci, od sertifikacionog nadzora određenih korisnika i učesnika na tržištu energenata, to je kao što je EPS, EMS, Srbijagas, Transgas, Transnafta, da bi se vršili sertifikovani nadzor, mora da se prijave Agenciji za energetiku, da dobiju određene sertifikate. Ukoliko ispunjavaju uslove, na osnovu toga uplaćuju određene naknade i takse za to i imaju određene licence i na osnovu tih prihoda Agencija za energetiku projektuje svoj finansijski plan.

Ti prihodi za sledeću 2021. godinu iznose 220.245.434,00 dinara i ti ti prihodi su za 1% veći nego za 2020. godinu, a sam Finansijski plan Agencije je napravljen tako da je uzeto 58% realizacije iz ove godine i uzeta stabilna inflacija koju projektuje NBS.

Kao što vidite, mi u Republici Srbiji zaista imamo stabilne javne finansije. Znači, one nisu u krizi kao kod mnogih država u regionu pa i u Evropskoj uniji, pa i u svetu zbog nadolazeće pandemije, i to je jako važno zato što ovi finansijski planovi nekada se zaista realizuju, do 90%, 95%, a nekada, kad ne možete da ih realizujete, kada su u pitanju ove institucije, videćemo da je to bila Komisija za hartije od vrednosti, onda se rade izmene i dopune plana zato što ako preuzimate određene nadležnosti iz nekih drugih zakona, onda jednostavno morate da menjate svoje planove da se, što bi narod rekao, prostrete onoliko koliko vam je dugačak jorgan.

Prema tome, onoliko koliko prihodujete, toliko možete i da rashodujete i tako se ponašaju odgovorno državne institucije i, zahvaljujući tom ponašanju i toj psihologiji, mi smo 2014. godine ušli i kao SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, u reformu javnih finansija, u sređivanje državnih para, rešavanje gorućih pitanja kada su u pitanju velika dugovanja i mi danas, u stvari, imamo rezultata tog rada. Mi danas emitujemo državne obveznice hartija od vrednosti, zarađujemo, jednostavno, na tom polju državnih obveznica tako što skupe kredite zamenjujemo jeftinim kreditima i time u stvari pravimo prihod za budžet iz koga smo u mogućnosti da finansiramo, kao što vidite, zdravstvo. S druge strane, kao što vidite, veliki deo infrastrukturnih projekata kojim želimo, u stvari, da guramo ekonomski rast, da bi zaustavili pad koji je zadesio sve države ne samo u regionu i Evropi, nego i u svetu.

Kada govorimo o Agenciji za energetiku, treba reći da ovi prihodi u stvari predstavljaju 5% para kada su u pitanju licence, kada su u pitanju regulatorne naknade 88%, a kada su u pitanju ostali prihodi iz ranijih godina, zato što mnoga javna preduzeća nisu u mogućnosti možda da plate regulatorne naknade koje su u određenim obimima i onda to ima i određena dugovanja iz prethodnih godina i to iznosi 5,65% za sledeću godinu i onda imamo, na osnovu tog plana, u stvari projektovane rashode. Naravno, najveći deo se odnosi na plate. Njihovo povećanje plata ni u ovoj, ni u prošloj godini nije pratilo ono povećanje koje je pratilo sve državne institucije upravo zbog toga što smo juče imali prilike da čujemo da njihove plate su projektovane na osnovu i drugih institucija u skladu sa određenim platama koje su karakteristične za sudije Visokog sudstva ili Kasacionog suda ili na određeni način koje su zakonom definisane.

Kada su doneseni takvi zakoni još pre deset godina, cilj je bio u stvari da se stručni ljudi zadrže da rade u ovim agencijama zato što, verujte mi, u javnim preduzećima ovakav profil inženjera imaju mnogo veća primanja. Zatim, energetska zajednica uvek želi da ima jako stručne ljude iz Srbije i te plate koje zaista su im uvek ponuđene kao stručnjacima su mnogo veće i zbog toga je Republika Srbija, i kada je krenula odavno sa projektovanjem ovih plata, želela da u ovoj Agenciji ima stručne ljude koji će imati dovoljno velike plate da ne pomisle uopšte da bi promenile drugi sektor, da bi otišli ili u javna preduzeća ili u međunarodne organizacije.

S tim u vezi, plate su zaista na jednom zavidnom nivou kada govorimo o članovima Saveta. Nisu kao što su nekada bile 2012. godine. Znači, u mnogo su manjem obimu nego što su bile nekada, ali njihova povećanja nisu išla srazmerno povećanjima plata u državnom sektoru. Išle su svega oko 3%. Oni su se uvek usklađivali na osnovu prihoda i na osnovu standarda građana Srbije, da se nalaze u tim obimima koji jednostavno neće mnogo odskakati od drugih državnih organa.

Rekla sam, znači, 78% rashoda su plate, 8,45% je zakup poslovnog prostora. Mi smo kao Odbor pokušali da pomognemo, s obzirom da smo zatekli situaciju da oni plaćaju zakup privatnom preduzeću, da zajedno sa Direkcijom za imovinu im pronađemo prostor koji bi plaćali državi. Jednostavno, u nekoliko navrata smo dobili odgovor da to nije moguće, da nema dovoljno prostora, zato što zaista ima veliki broj zahteva državnih institucija za tim. S druge strane, pokušali smo i preko grada Beograda da zamolimo da, ukoliko postoji određeni prostor u zakupu, se pronađe prostor i za ovu instituciju, ali zaista pismeno smo dobili odgovor da za sada ne postoji rešenje.

Privredna komora takođe je trebala određeni prostor da iseli jedne, da useli druge, međutim do toga nije došlo. Nama je jako žao, jer smatramo da ovih 8,45% od ukupnog budžeta bi jako dobro bilo da ulazi u budžet ili grada ili Republike, ali naravno na njima je i dalje da se bore i da traže, ukoliko zaista postoje državni organi koji bi iznajmljivali ovaj prostor.

Kao što vidimo, rashodi su napisani shodno prihodima i kao takvi oni u toku godine imaju svoju realizaciju. Mislim da do sada nikada nisu prekoračeni ti limiti. Uvek je realizacija bila iznad 90%, što pokazuje u stvari da je odgovorno uvek napravljen taj plan.

Druga institucija kojoj danas treba da damo saglasnost na finansijski plan je Regulatorno telo za elektronske medije za 2021. godinu. U skladu sa Zakonom, član 34, o elektronskim medijima, mi smo imali u prošlom sazivu ako se sećate i izmene i dopune ovog zakona, upravo zbog mnogih situacija koje su se dešavale u ovoj oblasti.

Regulatori vrše finansijski plan i donose na svojim organima koji se naziva Savet regulatora. Ukupni prihodi i rashodi se utvrđuju na osnovu naplate određenih naknada. Ima ih 647 pružalaca medijskih usluga koje su televizorski, radio i kablovski, kao i radio TV program.

Kada pogledate u ovom njihovom izveštaju videćete da je na osnovu svih projekcija lepo dat plan kako je to izgledalo ranijih godina, znači, kako je to izgledalo 2019. godine, kako to izgleda 2020. godine i kakav je plan za 2021. godinu, kako su izgledali prihodi, kako su izgledali rashodi.

Naravno, slučaj je takođe dobar bio za 2019. godinu koji je pokazao da su prihodi bili veći od rashoda u iznosu, da je višak postojao od 23.201.000. Taj višak je uplaćen u budžet Republike Srbije. Procena je da za 2020. godinu, takođe će biti ostvaren višak prihoda u iznosu od 25.531.000. To znači da će to takođe biti uplaćeno u budžet Republike Srbije, a da za projektovani i planirani za sledeću godinu za sada nemaju planirani višak, upravo zbog ovoga što je planirani prihod 313.453.000 i kao takav on jednostavno pokazuje u ovoj tabeli kada govore o učešću procenjenih prihoda za period za 2020. godinu da je naknada za televiziju 249.643.000, za radio 18.426.000, a za kablovsku televiziju 29.711.000.

Zašto ovo govorim? Mi ovde treba da se zapitamo kada pričamo o mnogim temama o prihodima u budžet Republike Srbije, a i u budžet državnih institucija, mnoga pitanja koja nas muče u medijskom prostoru je to ako imate određene televizije koje su registrovane u Luksemburgu na osnovu određenih fondova koje su ih osnovali, kao što je N1 i Nova S, pitanje se postavlja, ako oni plaćaju kroz određene kablovske svoje operatere određene naknade, kolika bi bila uplata državi, odnosno Republici Srbiji da su oni registrovani, kao i svi ostali koji su registrovani u samoj Republici Srbiji? Sigurno da bi ta naknada bila veća, ali bi i način funkcionisanja medijskog prostora bio krajnje pravedniji u tržišnoj utakmici kada pričamo o svim televizijama, o svim radio stanicama.

Nepravedno je da neko svoje prihode ostvaruje u inostranstvu, a da ovde svoje filijale na osnovu emitovanja ne vraća, kako da kažem, ovde gde ostvaruje svoju delatnost. Tu se stvara jedna potpuna neravnopravnost samih zaposlenih kada vi pogledate, koji rade npr. na televizijama kao što su N1 i Nova S, u odnosu na novinare koji rade u svim ostalim domaćim radio i televizijskim stanicama.

Zašto ovo govorim? Zato što ste primetili da je to u stvari dobar način da određeni politički faktori, kao što sebe nazivaju oni koji predvode opoziciju, kao što su Đilas, Jeremić i ostali tzv. „politički lideri“, jednostavno plaćaju negde u inostranstvu na osnovu para koje smo zaradili od prethodnih godina koji su obavljali funkciju do 2012. godine, a čuli smo koje bogatstvo imaju u jučerašnjoj raspravi, plate negde u inostranstvu i ceo taj medijski prostor zauzmu kroz ove televizije i praktično taj novac koriste građani drugih država, a ne građani Republike Srbije.

Zbog toga kažem da je za nas jako interesantno da kada REM uopšte podnosi izveštaje Odboru za kulturu i kažu, jednostavno, koliko novca plaća se Republici Srbiji od svih emitera, a koliko kroz kablovski sistem mnogo manje prihoduje Republika Srbija za sve one koji su registrovani van granica naše države.

Prema tome, vidite da prostor za političku manipulaciju kroz medije je jako širok. Prema tome, kada vama dođu bilo koje međunarodne organizacije i spočitavaju o tome kako ne postoji sloboda medija, kako ne postoji demokratija u ovoj oblasti, jednostavno to nije tačno zato što je to tema na kojoj je najlakše kritikovati one koji vode državu na krajnje odgovoran način. To je model, očito, za sve vlade koje zaista na odgovoran način gledaju da vode krajnje odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku i krajnje odgovorno svoju ekonomsku politiku države, kao što je to Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Kada dođu određeni eksperti iz ove oblasti, pa i iz EU, prvo kažemo – čekajte, zajedno smo pisali zakone gde je država izašla iz vlasništva kada su u pitanju mediji.

Znači, danas vi imate samo dva državna servisa koja jednostavno se finansiraju iz budžeta. To su AP Vojvodina ima svoje i imate RTS. Znači, svi ostali, ako se sećate, lokalni mediji, lokalne stanice koje su imale, lokalne samouprave ih finansirale, danas toga više nema. Imate projektno finansiranje za određene projekte koje određene lokalne stanice imaju, imate određeni procenat, ali nismo imali u Šapcu primer da su određena javna preduzeća finansirale televiziju Šabac da bi reklamirali gradonačelnika koji je odlazio u međunarodne organizacije van granica Republike Srbije i kritikova svoju državu da ne postoji demokratija i ne postoji, jednostavno, ono što se zove sloboda medija.

Samim tim je kršio sve moguće zakone kada su u pitanju finansije i to će inače sada budžetska inspekcija utvrditi kako su se trošile pare građana Šapca i kako su pokušali preko tzv. „slobode medija“, plaćali pojedince koji su sedeli u Beogradu od novinara i uopšte nisu radili u Šapcu niti su pratili medijske teme u Šapcu, ali su trošili budžet građana Šapca na neke virtuelne medijske projekte, koji su jednostavno služili u funkciji kampanje onih koji danas, koji posle toga nisu ni hteli da izađu na izbore, nego su jednostavno propagirale bojkot, jer nisu mogli čak da pređu taj cenzus od 3% na prethodnim izborima.

Prema tome, vidite da je uopšte funkcionisanje ovakvih institucija jako važno, pokazuje veliku odgovornost pre svega prema svim građanima Srbije i prema svim političkim akterima u društvu i mislim da se ova institucija zaista trudi da svojim funkcionisanjem pokaže svima, ne samo u Republici Srbiji, svim akterima, nego i u Evropskoj komisiji i u Evropskom parlamentu i u onima koji se nalaze i na zapadu i na istoku, da zaista vode jednu odgovornu politiku kada je u pitanju uopšte deo koji se odnosi i na pružaoce medijskih usluga.

Znači, njihov projektovan plan za sledeću godinu je, u smislu naknada, 313 miliona 452 hiljade 940 dinara prihoda. Na osnovu tih prihoda oni projektuju rashode. Naravno, najveći deo ide na zarade, negde oko 250 miliona, zato što imate zaposlene i zato što imate članove Saveta REM-a, koji se, naravno, biraju ovde u Skupštini Srbije, gde Odbor za kulturu vrši izbor i predlaganje plenumu kandidata REM-a, zatim, naknade od članarine Saveta. Naravno, ne samo Agencija za energetiku, već i REM su članovi međunarodnih organizacija i kao takve imaju obavezu da plaćaju određene članarine. Zatim, imaju ugovore o delu koji su projektovani na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, kao i investicije koje imaju u ovoj oblasti. To su jednostavno troškovi koji pokazuju da na osnovu prihoda za sledeću godinu oni će imati na osnovna sredstva nekih tri miliona 840 hiljada, a sve ostalo su ovi rashodi o kojima sam govorila.

Prema tome, finansiranje Regulatornog tela za elektronske medije pokazuje da ovako napravljen Finansijski plan zadovoljava sve finansijske standarde i jednostavno pokriva sve ove rashode.

Treća institucija o kojoj danas govorimo je Komisija za hartije od vrednosti. Ona je jednostavno Finansijski plan za 2020. godinu morala da upodobi sa situacijom koja je snašla ne samo ovu instituciju, nego i sve ostale.

Prvo, smanjeni prihodi koji su se pojavili u ovoj godini upravo su zbog toga što je svojim zalaganjem u 2019. godini imala manje prihode u iznosu od 19,14%. Ti manji prihodi u međuvremenu su se našli u raskoraku da su novi zakoni, koje smo mi usvojili u ovoj Skupštini, a to je Zakon o reviziji, Zakon o otvorenim fondovima i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, su dali nove nadležnosti ovoj Komisiji. Davanjem novih nadležnosti jednostavno oni su stekli mogućnost da imaju i nove naknade.

Međutim, u trenutku kada nemate dovoljan deo prihoda i kada trebate da tek počnete da radite neki nov posao i da imate jedan nov sistem prihoda, u tom trenutku vi imate jedan raskorak kada su u pitanju sami prihodi. Samim tim, racionalizacijom troškova su onda kao Komisija, koja odgovara Narodnoj Skupštini Republike Srbije, koja je inače po članu 260. Zakona o tržištu kapitala je dužna da Odboru za finansije preda izmene planova, na kraju krajeva i da funkcionišu i da bude donet i da raspravljamo ovde u plenumu, dolazimo do toga da jednostavno su u 2019. godini imali neto gubitak od 6,8 miliona dinara, ali imali su određenu vrstu rezerve. Iz te rezerve su pokrili, iz ranijih godina, pokrili su taj gubitak, izvršili eksternu reviziju i dobili mišljenje da je u skladu sa svim finansijskim standardima, a da za ovu godinu, u stvari, prihodi koji su bili mnogo veći sada su na nivou 118 miliona 895 hiljada, a da rashodi koji su u iznosu od 117 miliona 441 hiljada, u stvari taj višak od 1,454 miliona u stvari potiče što u ovoj godini kreće naplata upravo za kontrolu kvaliteta revizije i za sektor učesnika na tržištu kapitala imaju veću naplatu.

Tako da novi prihod koji su ostvarili u 2020. godini, na osnovu novih zakonskih rešenja, je 10 miliona 87 hiljada. Samim tim, imaju rashode koji su svedeni na minimum, u smislu toga da najveći deo, takođe, ide za zarade, zatim materijalne troškove, kancelarijsko poslovanje. Ono što je važno reći je da ovaj višak prihoda koji će ostvariti, milion i 454 hiljade, u stvari će biti deo koji će ostaviti, naravno, opet za određenu vrstu rezerve ukoliko dođe do nekih problema kao što su imali u 2019. godini.

Naravno, mi imamo danas na dnevnom redu i odluku o izmenama i dopunama Statuta ove Komisije. Zašto? Zato što smo rekli da imaju članom 31. Zakona o robnim rezervama, Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, o alternativnim i Zakona o reviziji proširene su nadležnosti i to mora da bude definisano Statutom. Poslednji Statut je donesen 22. septembra 2011. godine, kao što vidite, pre devet godina. Znači da je zaista ova Komisija pokazala da se prilagodila na nove načine funkcionisanja tržišta kapitala, prepoznala koje su to mogućnosti da država jednostavno u ovoj oblasti napreduje. Očito je da napreduje čim vidite da je jednostavno brzo odreagovala u smislu kada imate manje prihode vi nalazite nove mogućnosti za nove prihode da biste projektovali na adekvatan način rashode, a da ne biste tražili pare iz budžeta Republike Srbije, kao što je bila teška situacija u 2015. i 2016. godini gde smo iz budžeta morali po 50 miliona da nadomestimo za funkcionisanje ovih institucija, a baš u trenutku kad su jednostavno sve institucije kuburile sa svojim budžetima, kad je ređena finansijska konsolidacija javnih finansija i kad je rađena ekonomska reforma.

Znate, kada počnu da bivaju problemi onda se oni ogledaju kod svih institucija, a kada imate dobre prihode i kada imate dobre rezultate u javnim finansijama, onda očito je to karakteristika u svim institucijama.

Prema tome, mi kao političari donosimo zaista važne odluke. Ovde u Skupštini Srbije donosimo važne zakone, pravimo ambijent da institucije mogu da funkcionišu na kvalitetan način, ali za to je potrebna politička volja. Očito da nije bilo Aleksandra Vučića i SNS 2012. godine, koji su preuzeli odgovornost i zajedno sa SPS krenuli u jedan potpuni politički preokret, u jednu racionalizaciju funkcionisanja javnih finansija i uopšte političkog života u Srbiji, danas ne bi mogli da govorimo o odgovornoj politici Republike Srbije prema našim građanima i u vreme ovakve pandemije gde sve države imaju velike probleme mi smo se pokazali krajnje odgovorni da ćemo najmanje plaćati cenu ove pandemije i u vreme kada smo projektovali Srbiju 2025, veliki investicioni bum sa svojim projektima i to ćemo videti u budžetu za sledeću godinu.

Znači, ne bi toga bilo da zaista se nismo odgovorno ponašali kao država i kao političari prema svojim građanima Srbije. Zato dobijamo podršku svojih građana na izborima i mislim da će tako biti sigurno i u sledećim godinama koje dolaze, zato što razmišljamo o budućnosti Srbije, o budućnosti naše dece. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženo predsedništvo, poštovana kolege, dragi građani Srbije, kao što je rekla koleginica Tomić, danas raspravljamo o izveštajima i finansijskim planovima jednog broja regulatornih tela.

Pred nama su izveštaji Komisije za hartije od vrednosti za 2019. i Finansijski plan za 2021. godinu, Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije i Regulatornog tela za elektronske medije.

Zarad građana je važno reći da je Srbija u svoj pravni sistem ugradila regulatorna tela kao nezavisne organe, kojima su pre svega poverene funkcije regulatora, i svojevrsnog kontrolora određenih procesa u društvu. Taj proces se može i mora nazvati decentralizacijom državnih funkcija i prenošenjem nekih funkcija na nezavisne organe. Svi navedeni regulatori, bez obzira na oblast kojom se bave, sve ih bira Narodna skupština i njoj su i odgovorni za svoj rad.

Iz tog razloga izveštaj o njihovom o radu usvaja Skupština, koja takođe, daje saglasnost i na njihove finansijske planove. Probala sam da pojasnim građanima Srbije zašto su danas na dnevnom redu tačke koje jesu. Možda najvažniji regulator jeste Komisija za hartije od vrednosti, zato što je pre svega, regulator tržišta kapitala u Republici Srbiji.

Važno je istaći da je Srbija osnovala Komisiju za hartije od vrednosti još 1990. godine, kada se nakon nekoliko decenija planske privrede i planskog razvoja Ustavom iz 1990. godine uvodi tržišna ekonomija i vraćaju institucije tržišta kapitala. Najpre bih pomenula, pre svega, ponovno aktiviranje u tom smislu, Beogradske berze i trgovanja akcijama.

Osnovni zadatak ove Komisije je zakonito, pravično i transparentno funkcionisanje tržišta kapitala i zaštite investitora. Pored svoje regulatorne funkcije Komisija ima i nadzornu ulogu kada su u pitanju subjekti na tržištu kapitala, a to su berze, investiciona društva, depozitari, društvo za upravljanje, otvorenim i investicionim fondovima, kao i samim fondovima.

Dakle, zakonodavni okvir koji reguliše rad ovog nezavisnog organa, usklađen je sa međunarodnim standardima, a kao član međunarodne organizacije Komisija za hartije od vrednosti sarađuje i sa ostalim članicama.

Nadležnosti ove Komisije utvrđene su u više zakona, tako da njen rad apsolutno nije jednostavan. Podrazumeva veliku odgovornost u sektoru regulisanja tržišta kapitala, i što je najvažnije, obezbeđuje zaštitu investitora na tržištu hartija od vrednosti, sprečava monopolski položaj, što je jako važno, i eventualne koruptivne radnje.

Osim osnovnih regulatornih i nadzornih funkcija na tržištu hartija od vrednosti, Komisija ima i svoju edukativnu ulogu, koja nije manje važna, i izdaje licence za sticanje zvanja portfolio menadžera, investicionog savetnika i brokera. Iz ovakvih ovlašćenja, nesporno proističe i odgovornost, i otuda pred nama i Izveštaj o radu za 2019. godinu, ali i finansijski plan Komisije za narednu 2021. godinu. To je povezana celina i zato i danas na ovaj način razmatramo.

Kada je u pitanju drugi regulator o kome želim da govorim, to je Regulatorno telo za elektronske medije, koje je svoj prvobitni naziv po formiranju 2003. godine imalo Republička radiodifuzna agencija, i to je bilo u skladu sa Zakonom o radiodifuziji.

Zbog toga što je REM neretko bio tema u periodu iza nas, naglasiću da je status REM-a danas regulisan Zakonom o elektronskim medijima donetim 2014. godine. Definisano je njime da je REM potpuno nezavistan organ koji vrši javna ovlašćenja u cilju sprovođenja medijske politike, odnosno utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga. U pitanju je nadležnost regulatornog tela za elektronske medije u oblasti unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti medijskih usluga, a posebno bih podvukla ulogu REM u brizi za očuvanje i razvoj slobode mišljenja i izražavanja u medijima, što je najvažniji cilj koji REM treba da ostvaruje, jeste interes javnosti, odnosno društvo u oblasti elektronskih medija.

Moja koleginica Tomić govorila je o tome da elektronski mediji koriste nacionalne ili lokalne frekvencije kao javni resurs i da imaju obavezu, pogotovo korisnici nacionalne frekvencije da kroz svoje programske šeme i sadržaje doprinose javnom interesu u svim oblastima. Koliko je anomalija u medijskom programu jednog dela elektronskih medija o tome bismo mogli da govorimo.

U plenumu će se uskoro naći i izbor nedostajuća dva člana REM-a kojima je istekao mandat. Odbor za kulturu je završio svoj posao. Dakle, plenarna sednica će biti blizu.

Mi smo na Odboru čuli i ono što je problem članova Saveta REM-a, pošto je kritika moguća jednosmerno, ali bi saradnja morala da bude apsolutna da bismo ispravili ono što u ovom trenutku eventualno ne valja.

Kada govorimo o kritikama, onda ne govorim o onom malicioznom pristupu koji u poslednje vreme imamo, a to je da reagujemo u zavisnosti od toga ko nam se dopada ili nam se ne dopada, pa da onda kroz prizmu pojedinca ili nekoliko ljudi definišemo i samo regulatorno telo, kakav je REM.

Neophodno nam je profesionalno novinarstvo i greh bi bio reći da ga nema, neophodno nam je racionalno izveštavanje, a ne pravljenje koje kakvih vesti samo da bi to bila vest. Žrtve pravljenja koje kakvih vesti često umemo da budemo svi mi koji se bavimo nekim javnim poslom i uslovno smo javne ličnosti, ali i svi oni koji su možda važniji od nas i to su građani Srbije koji su izloženi tome da to slušaju i žive.

Bezbroj puta smo u ovoj sali i u prošlom mandatu čuli kritike i na temu preteranog tajminga rijaliti programa i možda neadekvatnog tajminga u kome se emituju i sigurna sam da ćemo i o tome razgovarati kada budemo razgovarali o budućim članovima REM-a.

Razgovarali smo i o tome da programi umeju da budu i nekvalitetni i površni, a pre svega ozbiljno dezinformisani. Pri tom, negde možda zaboravljamo važnu činjenicu da REM nije nevažno, ali nije ni svemoćno. Moramo se i nadam se da će tako i biti, kao aktuelni saziv Skupštine Srbije eventualno pozabaviti i Zakonom o elektronskim medijima, koji bi trebalo unaprediti i možda ostaviti još malo prostora regulatornom telu da u tom smislu raguje. Nezadovoljni smo često izostankom pre svega ja lično, a verujem i dobar deo vas, nečega što se zove školski edukativni program, nečega što se zove program za našu decu, nečega na čemu smo imali sreće mi kao generacije da odrastemo, a današnja deca bojim se da ne.

Ali sa druge strane, ne možemo spočitati REM-u kao grešku ili nedostatak činjenicu da toga nema. Moramo se kao društvo osvestiti i izvršiti sve ono što je do svakoga od nas, da eventualno vratimo jedno zadovoljstvo kakvo je bilo gledati Branka Kockicu.

Ja i danas imam jedan divan osmeh kada se setim te sjajne edukativne emisije koju su deca imala mogućnost da prate, čini mi se u nekom terminu između osam i devet ujutru. Sigurna sam da i danas imamo i te kako mogućnosti da na taj način edukujemo našu decu. Sigurna sam da sve medijske kuće, sve televizijske kuće imaju prostora da se na ovaj način pozabave svojom programskom šemom, tačno onoliko koliko sam sigurna da REM ne može da utiče na istu. Može da skrene pažnju da je nešto neadekvatan sadržaj, ali zašto sam rekla da se moramo pozabaviti Zakonom o elektronskim medijima? Zato što bi morali da im ostavimo i prostor da eventualno, grubo će zvučati, ali kaznena politika ne bude samo na onom nivou - to niste smeli, dobro nećemo drugi put. I onda se ponašamo potpuno isto u nekom vremenskom periodu koji nije tako dug.

Dakle, ako prekinemo praksu promocije loših, umesto pravih vrednosti, ja mislim da ćemo kao društvo iskoračiti ozbiljno i imati pozitivne efekte. Da li mi koji sedimo u ovoj sali, ima nas različitih generacija, imamo mogućnost da danas budemo izloženi i tim lošim vrednostima? Možda da. Izgradili smo sebe do nekog nivoa pa bi sada taj uticaj morao da bude manji.

Ali, dugujemo našoj deci ipak nešto što nije navikavanje na loše vrednosti, što nisu važni idoli, što nisu nametnute društvene pojave koje u jednom trenutku, u sopstvenom neznanju, deca počinju da prihvataju kao idole.

Ovo je osetljiva tema i ja znam da ću možda biti i kritikovana zbog ovoga, pre svega zato što ja o ovome govorim sa pozicije iz jednog ugla, a iz nekog drugog ugla je isplativost možda kudikamo važnija od ovog detalja kojim se ja bavim. Međutim, neću odustati. I dalje ću insistirati na tome da mi moramo da promovišemo uspešne, da mi moramo da budemo podrška porodici, da mi moramo da budemo podrška porodičnim vrednostima, ravnopravnosti, svakako, pravu na odgovor onih o kojima su iznete neistine, što je takođe jako važno. Ne možemo se više ponašati na način da o bilo kome može da kaže šta god ko hoće. I to je bez razlike, da li govorimo o predsedniku Republike ili nekom drugom, vokabular je praktično isti kao kada se svađaju dve zle komšinice. Taj javni diskurs koji se događa za Srbiju je prosto nedopustiv.

Ovo možda i nije tema koja se uklapa u finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije, ali svakako kada o tome govorimo moramo da akcenat stavimo na ovaj momenat. Njihovo finansiranje se vrši u skladu sa njihovim finansijskim planom. Međutim, ako se ne varam, oni su jedan procenat neutrošenih sredstava vratili u budžet Republike Srbije. Dakle, ja u tom smislu nemam čak ni dilemu da bi možda trebalo razmišljati o načinu da se zakon promeni tako što ćemo imati i novčane kazne u odnosu na prekršioca zakona, tim pre ako imamo svest da se prema tome neko neće bahato odnositi, nego da će se to opet sve vratiti u budžet Republike Srbije.

Nisam pristalica kazni po svaku cenu, bez obzira što važi za nas sa zapadnog Balkana da najveće kazne koje osetimo su one koje nas udare po džepu. Pristalica sam toga da o svemu razgovaramo. Čini mi se da smo u prazno razgovarali izvestan period iza nas. Možda treba probati još jednom. Uvek sam za dijalog, pa i za dijalog sa medijskim kućama, u smislu da moraju zaista da obrate pažnju na to kakvi su im sadržaji i programske šeme i uvek sam za to da nekim dogovorom dođemo do sredine, ali zaista najpre razmišljajući o tome šta je dobro za generacije koje dolaze posle nas i za decu koja odrastaju i u svom odrastanju moraju biti vaspitavana najpre u duhu sa našom tradicijom.

Nemamo mi razloga da se odreknemo svoje srpske tradicije, štaviše, trebalo bi da se vratimo malo unazad i eventualno se setimo da smo neke zdrave generacije podigli na nekim zdravim, pa i programskim sadržajima. Možda je vreme da razmislimo i o tome, koliko god to delovalo retro, čini mi se da u ovom trenutku, osim ovih teških okolnosti u kojima se planeta nalazi, pre svega i zbog samog virusa, mi imamo i dodatni pritisak koji negativno utiče na svako biće, a naročito na našu decu, pa i naše frustracije koje uglavnom svi ponesemo, bez razlike da li ih nosimo sa posla, ulice, sami sa sobom ili iz same porodice, direktno i negativno utiču na naše potomstvo od koga nam zavisi sutra i od koga nam zavisi prekosutra. Možda smo mi sebi danas dovoljni, ali svojim praunucima dugujemo zdravo vreme.

Socijalistička partija Srbije i poslanici će svakako glasati i podržati i Izveštaj i Finansijski plan, opet kažem, u nadi da ćemo uspeti da svojim činjenjem pomognemo da nam situacija na temu, pre svega elektronskih medija, bude malo bolja nego što je danas. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Paunović.
Pre nego što pređemo na narednog ovlašćenog, dozvolite mi da pročitam obaveštenje vezano za današnji rad.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog
reda ove sednice.
Naredni ovlašćeni je narodna poslanica Nataša Mihajlović Vacić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas treba da damo saglasnost na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije, i to za 2021. godinu. Ja mislim da je to izuzetno važno i dobro, zato što ćemo mi na taj način praktično da prekinemo režim privremenog finansiranja tako važnog tela kao što je REM.

Regulator se ne finansira iz budžeta, već na osnovu finansijskog plana koji za svaku godinu donosi Savet REM-a, a prema zakonu REM je do 1. novembra tekuće godine dužan da finansijski plan dostavi Skupštini na saglasnost. U slučaju da se plan ne donese ili izostane saglasnost, primenjuje se finansijski plan iz prethodne godine. Zato mislim da je izuzetno važno da ove godine na vreme donosimo finansijski plan za rad i nesmetano funkcionisanje Regulatornog tela za elektronske medije.

Ja ću samo podsetiti i sve kolege, ali i javnost, da je saglasnost na Finansijski plan za 2015. godinu dat na kraju te godine, a onda se kasnilo i sa planom za 2016. godinu, što je onda i nadalje uslovljavalo konstantno jednogodišnje kašnjenje u davanju saglasnosti na finansijski plan REM-a.

Planiranje finansiranja tako važnog tela ne sme da trpi zbog kašnjenja ili zbog onoga što, bez obzira da li su objektivni razlozi za to kašnjenje u pitanju, jer kada se jednom uđe u taj sistem kašnjenja, kao što sam objasnila prethodno, onda tome nema kraja. Zato me raduje da smo današnjom raspravom o Finansijskom planu za funkcionisanje REM-a praktično prekinuli tu praksu privremenog finansiranja izuzetno važnog tela.

Prema Zakonu o elektronskim medijima, REM ima izuzetno velika ovlašćenja. Narodna skupština, poslanici, naročito kolege iz Odbora za kulturu i informisanje, čiji sam i ja član, imamo obavezu da pratimo i sa dužnom pažnjom rad regulatora i sprovođenje zakona. I jedni i drugi, po svojim funkcijama, preuzeli smo odgovornost za taj posao.

Članovi Saveta Regulatornog tela elektronskih medija su samostalni i jako je važno da još jednom podsetim na to. Dakle, samostalni su i nezavisni u svom radu. REM sprovodi javna ovlašćenja u cilju unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti usluge elektronskih medija, doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti.

U svom radu REM ne zastupa stavove ili interese organa, odnosno organizacija koje su ih predložile, već svoju dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, u skladu sa zakonom i ovlašćenjima i podrazumeva se da ne smeju individualno da zastupaju partikularne interese.

S druge strane, niko nema pravo da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadležnog suda. Regulator se stara da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti i ljudska prava, a naročito se stara da se ne prikazuju ponižavajuća postupanja i scene nasilja i mučenja u medijima.

To su samo neka od ovlašćenja Saveta REM-a iz Zakona o elektronskim medijima. Oni za svoj rad, dakle svi članovi REM-a, odgovaraju nama, Narodnoj skupštini.

Ono na šta ovom prilikom želim da skrenem pažnju, jeste potreba da mi kao narodni poslanici Narodna skupština u buduće intenzivnije i još ozbiljnije analiziramo i kontrolišemo rad REM-a, kao što bi, uostalom, trebalo da činimo i u pogledu rada izvršne vlasti i svih ostalih nezavisnih organa i drugih tela koji za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini.

Htela bih samo da iz finansijskog plana za rad REM-a izdvojim jednu zanimljivost, zapravo ono što je meni skrenulo pažnju. Od svog osnivanja 2003. godine, tadašnjim Zakonom o radiodifuziji, Vlada je bila u obavezi da u roku od 30 do 60 dana obezbedi prostorne, tehničke, finansijske i druge materijalne uslove za početak rada tadašnje Radiodifuzne agencije. Osim novčanih sredstava, nisu obezbeđeni tada drugi uslovi koji su bili određeni Zakonom o radiodifuziji.

Od tada do danas RRA je postao Regulatorno telo za elektronske medije i od tada pa do danas zakupljuje poslovni prostor. Za 17 godina ovo telo, koje ima ogromne nadležnosti, kao što sam već navela, i izuzetno važnu ulogu u društvu, menjalo je radni prostor i sedište četiri puta. Proteklih godina ovo telo se više puta obraćalo Republičkoj direkciji za imovinu, kako bi se trajno rešilo to pitanje. Ono što je zapravo tu najvažnije jeste da bi se na taj način ostvarila poprilična ušteda, a novčana sredstva koja idu za zakup uplaćivala bi se u budžet, po osnovu razlike prihoda nad rashodima, odnosno onako kako to propisuje i Zakon o elektronskim medijima u članu 34. stav 8.

Dakle, sve ovo sam navela zbog toga što mislim da je pred nama vrlo verovatno, možda ne pred ovim sazivom, ali sledećim svakako, izmena medijskih zakona koje treba uskladiti sa novom medijskom strategijom. Mislim da bi bilo krajnje vreme da se radni prostor reši trajno za ovo regulatorno telo ili bar da se nekim budućim izmenama i dopunama zakona promeni odredba po kojoj je Vlada dužna da obezbedi prostorije za to telo, da ne bismo došli u situaciju da ne sprovodimo zakone koje sami donosimo.

Inače, ono što možda je javnosti zanimljivije nego nama, mi to već znamo, 105 sistematizovanih radinih mesta REM ima, od toga je popunjeno 81, i to najviše u Službi za nadzor i analizu programa – 48 izvršilaca. Kao što znamo, Savet ima devet članova koji se biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za poslove iz nadležnosti REM-a. Mislim i još jednom ću da ponovim da je izuzetno važno da ove godine donosimo na vreme finansijski plan za rad Regulatornog tela za elektronske medije, koja ima izuzetno bitnu funkciju u zaštiti i razvoju pluralizma u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Vacić.
Pošto više nema prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa prelazimo na listu govornika.
Reč ima dr Muamer Zukorlić.
Izvolite.
Izvinjavam se, reč ima ovlašćeni predstavnik dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Sada kao ovlašćeni predstavnik SNS, prvo želim da kažem da će SNS podržati i glasati za davanje saglasnosti na ove finansijske planove ove tri važne institucije.

U svom izlaganju kao ovlašćeni predlagač ispred Odbora sam u tom tehničkom smislu objasnila šta je to o čemu smo glasali, kada su u pitanju finansijski planovi, kako funkcionišu ove institucije, ali kada sada kao predstavnici SNS želimo da pričamo uopšte o ovim institucijama i finansijskim planovima, onda možete da vidite da svaka od ovih institucija zaista zavisi od politike koju vodi ne samo SNS, nego uopšte skupštinska većina i stranke koje podržavaju i Aleksandra Vučića i Vladu Republike Srbije.

Zašto je to važno? Zato što očito je promena kvalitativna urađena od 2014. godine, kada smo mnogo toga promenili u Republici Srbiji u oblasti energetike, ako govorimo sa političkog aspekta, za važne strateške projekte koje je Vlada i Aleksandra Vučića kada je bio premijer, a i Vlada Ane Brnabić nastavila da vodi. To su važni strateški projekti po kojima smo mi u stvari ušli u najvažnije projekte kada je u pitanju i gasifikacija uopšte ovog regiona zapadnog Balkana i Evropske unije. Zato što, sećate se, učestvovali smo u projektu tzv. Južni tok i upravo zbog loših odnosa Evropske unije i Ruske Federacije Srbija je bila kolateralna šteta u tim projektima, zato što smo dali svu podršku takvim projektima koji nisu realizovani. Ali nije samo Srbija bila kolateralna šteta. Kolateralna šteta je bila i Bugarska i Mađarska i Austrija, koja je jednostavno odlaganjem takvih projekata došla do toga da međunarodni odnosi i pregovori između Evropske unije i Ruske Federacije su negde zapali u ćorsokak, kada je u pitanju ova energetska politika.

Mi smo se kao mala država na Balkanu uvek nosili interesima svoje države i to je ono što je najvažnije. Kada govorimo i o energetskoj politici, mi se nosimo interesima svoje države, svojih građana Srbije, svog budžeta. Zašto ovo govorim? Zato što smo gledali da zaista uvek imamo dobre odnose i sa članicama državama Evropske unije i sa Evropskom unijom i sa međunarodnim organizacijama koje u ovoj oblasti sarađuju sa i Agencijom za energetiku, kao što je Energetska zajednica, jer ona sarađuje sa svim regulatorima i u regionu i u članicama Evropske unije.

Zato i jesu napravili jedan forum na nivou parlamentaraca koji su nazvali Parlamentarni plenum Energetske zajednice, koji ima pola članova, osam predstavnica Evropskog parlamenta, osam članica zemalja zapadnog Balkana, na kojima smo mi učestvovali u svom radu, moje kolege poslanici, i zajednički prevazilazili mnoge probleme u ovoj oblasti koji su jako teški za članice zemalja zapadnog Balkana i regiona. Zašto? Zato što ono što se nameću kao određene direktive, otvaranje tržišta, veća konkurentnost kada su u pitanju uopšte proizvođači električne energije, proizvođači gasa koji se pojavljuju na tržištu, građani koji treba jednostavno da sklapaju ugovore i da pokrenu to tržište, a da nije isključivo to državna kompanija je jako težak posao, ne samo za Srbiju, već i za sve naše države u komšiluku i to je negde što je Evropska unija već odavno, odavno završila.

Međutim, podizanje nivoa kvaliteta usluga kada je u pitanju pružanje usluga iz oblasti energetike i kada je u pitanju uopšte država članica Evropske unije je negde mnogo lakše kada su u pitanju razvijene države Evropske unije nego kada su u pitanju zemlje zapadnog Balkana. Srbija tu negde prednjači zato što mi zaista, energetski kada gledate, vodimo jednu odgovornu politiku. Naravno, mi imamo i to učešće u obnovljivim izvorima energije, jer Srbija samo sa svojim hidroelektranama, sa Đerdapom i ostalim hidroelektranama imamo učešće od 21,2% u obnovljivim izvorima energije, a negde smo sebi zacrtali nivo, u pregovorima sa Evropskom unijom, da ćemo imati 27%. Mi smo zaista na krajnje odgovoran način ušli u ovaj posao još 2014. godine, baš u teško vreme, kada smo sprovodili ekonomske reforme.

Kao što vidite, nije bilo jednostavno sa političke strane nositi se i sa problemima u budžetu i isplaćivati plate i penzije i isplaćivati sva socijalna davanja, a s druge strane nemati prihode u smislu tih strateških projekata koji su važni i za ovaj region i za Evropsku uniju.

Jednostavno kada ostanete negde na repu tih strateških projekata i ne sprovodite tu politiku zato što veliki, jednostavno nisu doneli određena adekvatna rešenja. Znači, velike države, kao što su članice EU i među njima prednjači Nemačka u pregovorima sa Ruskom Federacijom, mi onda jednostavno smo sačekali neka druga vremena kada, evo i dočekali, da neki projekti koje nazivaju „Turski tok“, mi ga zovemo „Balkanski tok“ zato što prolazi kroz Srbiju, znači, ulazi taj budući tok iz Bugarske u Srbiju, izlazi u Mađarsku i ide dalje prema Austriji i prema drugim državama pokazuje u stvari da treba biti krajnje odgovoran, smeran kada su u pitanju određena dešavanja u međunarodnoj politici i promene i sačekati priliku da jednostavno velike strateške projekte u budućnosti koja nas čekaju učestvujete u njima.

Zašto je bitno učešće u njima? Zato što vi, recimo u pregovorima sa EU u budućnosti, imate mogućnosti da kroz njihove inicijative koje važe za sve države i članice EU i recimo, sada imaju posebne, imamo posebne i odnose s tzv. Višegradskom grupom, znači, četiri države koje takođe energetski imaju interese za određene svoje projekte, nove u budućnosti, Srbija bude uvek tu negde učesnik, jer u budućnosti ukoliko zaista bude realizovala ovakve projekte, pre svega će povećati svoju energetsku stabilnost i bezbednost, a na kraju imaće prihode veće u budžetu i imaće stabilne javne finansije.

Pokazalo se da morate da budete dovoljno mudar političar, kao što je Aleksandar Vučić bio još te 2014. godine, da mnoge odluke koje smo donosili, koje su bile možda teške, pogotovo kad su odnosima sa EU i Rusijom, mi smo tu uvek negde između čekića i nakovnja, morate da budete krajnje odgovorni, prvo prema sebi, a onda i prema svojim parterima i uvek da kažete iskreno ono što mislite, da želite taj evropski put, da želite da sarađujete u toj oblasti, ali da nikada nećete da se odreknete svojih partnera, kao što je Ruska Federacija, koja je u datim trenucima svojim političkim odlukama zaista podržala Srbiju i sada kada su prošli ti teški trenuci jednostavno nećete se odreći nijedne države sa kojom ste imali dobre odnose, pa čak ni Ruske Federacije zato što su možda trenutno u lošim odnosima sa određenim članicama EU, čak i kada su u pitanju, recimo, energetski projekti oko kojih se vodi bitka.

Prema tome, mi danas slušamo i o tom „Severnom toku 2“ za koje Nemačka kao vodeća ekonomska sila EU zainteresovana i mi slušamo o tome da kad-tad će ponovo sesti da razgovara i ta Nemačka i EU sa Rusijom oko takvih projekata. Da li je sada vreme ili će možda doći neko drugo vreme, kao što je došlo vreme za „Balkanski tok“, ali morate da budete mudri u takvim političkim okolnostima.

Aleksandar Vučić je pokazao tu političku mudrost i kada je u pitanju energetska politika i kada je uopšte spoljna i unutrašnja politika Republike Srbije i pokazao da može se nosi sa svim izazovima koje jednostavno u promenama politike dolazi. Kada se nosite sa tako velikim izazovima onda pravite i velike rezultate, jer sve ono što vam je dato da radite sada negde u budućnosti će dati vaš rezultat, da li je to loše, daće loše rezultate, ako je to dobro negde će vam se zaista nagraditi kada je u pitanju vaš rad.

Ono što građani Srbije prepoznaju, prepoznaju jednostavno kada donosite dobre odluke i koje su u njihovom interesu, ne samo da zato glasaju za vas, nego vam daju podršku da donosite teške odluke koje možda u datim trenucima ni ne znaju koliko će biti teški po sve nas, kao na primer što je u pitanju pandemija i kada govorimo o Kovidu-19 i kada govorimo o pandemiji, kad govorimo o svim budžetima i finansijskim planovima u ovoj godini zaista se pokazalo da neke okolnosti jednostavno i odluke koje donosite zahtevaju veliku hrabrost, veliku odgovornost, ali i da mnogo koštaju.

To koštanje, kad pogledate velike razvijene države, recimo EU, danas iznose u ogromnim iznosima. Recimo, jedna Nemačka će se zadužiti 180 milijardi evra da bi pokrila svoje deficite u problemi sa pandemijom Kovid-19. Zašto ovo govorim? Zato što mnoge države će u ovoj godini imati zaista negativne rezultate, minus 12%, minus 8%, minus 6%. Srbija će izaći sa jedan procenat projektovanim padom i to znači da ćemo najmanje pasti kada su u pitanju uopšte privredne aktivnosti. Zahvaljujući tome što su mere koje je Vlada Republike Srbije na adekvatan način zaista u datom trenutku dala na sveobuhvatan način. Znači, pomogla privatni sektor da jednostavno ne padne. Samim tim državni sektor kada su u pitanju naši lekari, naši borci za naše živote i to je ono zbog čega što i u budućnosti ćemo ulagati pre svega u ljude koji jednostavno nam jako mnogo pomažu da ove probleme koji su zadesile sve države rešimo na najbolji mogući način, u smislu da najmanje štete zadesi Srbiju koliko je jednostavno ta šteta za sve ostale.

Zato kada govorimo uopšte o radu ovih institucija, da li je u pitanju energetska politika, da li je u pitanju deo kada su u pitanju pružioci medijskih usluga, odnosno institucija Regulatornog tela za elektronske medije koja postoji upravo da bi regulisala odnose u ovoj oblasti, kao što je Komisija za hartija od vrednosti, u stvari pokazuju odgovornost državnih institucija ali i našu odgovornost prema ovim institucijama i političku našu odgovornost prema građanima Srbije. Zbog te odgovornosti mi danas možemo da kažemo da moramo da se nosimo sa svim izazovima koji nas okružuju ali koji će nas u budućnosti čekati.

Prema tome, danas mi usvajamo finansijske planove ovih institucija koje predstavljaju njihov budžet i kao takav mi imamo nastavak u stvari ove teme od ponedeljka koja će važiti za sve budžetske korisnike. Danas pričamo o ove tri institucije koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije i ove skupštinske većine i zbog toga SNS će podržati ove finansijske planove. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pošto u sistemu više nema prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik doktor, Muamer Zukorlić. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, svakako da je potrebno usvojiti predložene odluke i finansijske planove kako bi dotična tela mogla da nastave svoj normalan rad.

Međutim, poslanici Stranke pravde i pomirenja će nastaviti da insistiraju na trećoj od tri uloge Narodne skupštine. Dakle, ovo telo je najviše predstavničko, najviše zakonodavno ali isto tako i najviše nadzorno telo. Molim vas, ovaj treći aspekt je jako zakržljao. Mi smo nekako, ne znam pod kojim okolnostima, ali pristali da vrlo malo budemo vrlo često i ne budemo u ulozi najvišeg nadzornog tela nad državnim organima, pogotovo kada su u pitanju tzv. samostalna i regulatorna tela. Da, ona su samostalna, odnosno nezavisna od svih drugih državnih organa ali ne i od Narodne skupštine. Narodna skupština je telo koje i postavlja, razrešava i kojoj odgovaraju i kojoj podnose i izveštaje. Zato njihov dodir sa Narodnom skupštinom ne može biti samo poput današnjeg dana kada je potrebno usvojiti određene odluke koje su od interesa ovih tela, već se mora voditi računa o njihovom radu.

U tom slučaju ja želim skrenuti pažnju na dve stvari koje su od izuzetne pre svega životne važnosti. S obzirom da dolazim iz Novog Pazara, da sam često i na univerzitetu, u neposrednoj blizini svaki put vidim jednu improvizovanu fabriku peleta ili peletaru kako se to kaže iz koje izlazi dim koga je retko moguće videti bilo kada, a pogotovo u 21 veku. Ukoliko jedan automobil ostane parkiran u dvorištu univerziteta, a svetle je boje, sutradan on više nije svetle boje. Radi se dakle o tajkunima koji su u sprezi sa određenim strukturama lokalne ili možda neke druge vlasti i koji ne znam kako dobijaju dozvole za takve fabrike gde na štetu građana se zarađuje veliki novac. Nažalost, Novi Pazar je između ostalog i zbog te fabrike i njima sličnih, dakle, ponovo pre neki dan bio rekorder na crnoj listi, drugo mesto u svetu po zagađenosti.

Dakle, tu moramo da sva tela, vezano za energetiku, aktivirati i, naravno, za ekologiju, ali pošto je ovo goruće pitanje, morao sam ga ovako ilustrovati kako bismo zaštitili građane od zloupotrebe raznih moćnika, a ovo sam samo naveo kao primer.

Kada je u pitanju REM, naša iskustva, nažalost, nisu dobra što zbog neefikasnosti u rešavanju određenih pitanja koja im se delegiraju, posebno kada su u pitanju žalbe određenih medija ili grupa ili pojedinaca koji su žrtve nekih medija, opet govorim polazeći od iskustva na lokalnom nivou. Dakle, šta mi imamo od toga što će REM odlučiti nakon dve ili tri godine ili šta imamo od toga što će REM formirati neku komisiju, kao što je bio jedan slučaj iz Novog Pazara, a i opet REM odlučiti suprotno izveštaju te komisije?

Dakle, imamo neku vrstu osionosti i neprofesionalnog odnosa od ovog tela. Istina, ovo su sve iskustva iz ranije saziva, ali ih ne možemo ignorisati. Dakle, moramo pojačati nadzor, moramo pojačati kontrolu kako bi ova tela bila ne samo forma određene ustavne i zakonske strukture, koja je neophodna, već kako bi zaista vršile funkciju onu koja je potrebna.

Drugi problem sa kojim smo se suočavali po pitanju REM-a su, takođe, dvojni standardi. Očito politička i neka druga verovatno i koruptivna relacija u kojoj se različito postupa od jednog medija ili predmeta vezanog za jedan mediji ili za druge, a pogotovo kada je u pitanju odnos prema novinarima, što svakako nije samo tema vezana za REM, već i za neka druga tela.

Ono što je nezaobilazna tema u svakoj tački jeste kovid i sve štete koje nam proizvodi. Iako se ne tiče neposredno dnevnog reda, ali moram preneti ono čime nas građani duže i postavljam pitanje zašto su verske zajednice izuzete, odnosno uposlenici verskih zajednica izuzeti iz pomoći koje je dala Vlada? Dakle, to su ljudi koji su uposlenici, koji su građani ove zemlji i zato vas molim da ovo pitanje delegirate, a mi ćemo nastaviti na tu temu. Hvala vam.