Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Borisav Kovačević, Marijan Rističević i Đorđe Komlenski.
U sazivu ove sednice koja vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 187, za – 175, nije glasalo – 12.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Poslanička grupa SPAS predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 186, za – 176, nije glasalo – 10.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 186, za – 177, nije glasalo – devet.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 186, za – 177, nije glasalo – devet.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 187, za – 179, nije glasalo – osam.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2. člana 157. stav 2. i člana 192. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
1. Zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnog dugu, Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Skijališta Srbije“ Beograd, po osnovu Ugovora o dugoročnom investicionom kreditu za izgradnju gondole Brzeće – Mali Karaman, Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluke o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu.
2. Zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa SPAS, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara.
Pretpostavljam da poslanik Martinović neće o tome govoriti.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje: ukupno 188, za – 181, nije glasalo sedam.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i Predlogu za spajanje rasprave na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 189, za – 181, nije glasalo osam.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini u celini.
Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevni red.
D n e v n i r e d:
1.Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2021. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje za 2021. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2021. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. godinu,
2. Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2019. godinu,
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu,
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnog dugu,
5. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Skijališta Srbije“ Beograd, po osnovu Ugovora o dugoročnom investicionom kreditu za izgradnju gondole Brzeće – Mali Karaman,
6. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluke o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu.
7. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa SPAS,
8. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara,
9. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara,
10. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Siniša Mali, ministar finansija, Darija Kisić Tepavčević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Darko Komnenić, pomoćnik ministra finansija, Ana Jović, savetnik ministra finansija, Milesa Marjanović, načelnik odeljenja u Ministarstvu finansija, Olivera Ružić Poparić, viši savetnik u Ministarstvu finansija i Dragana Nešić, Ela Ki Simić i Mirjana Lukić, samostalni savetnici u Ministarstvu finansija.
Tačka 1. – Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko invalidsko osiguranje za 2021. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2021. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje, vojnih osiguranika za 2021. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. godinu.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Primili ste Izveštaj odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Pre otvaranja načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Imajući u vidu da smo se opredelili da kada je rasprava o budžetu na dnevnom redu, da predloženo vreme rasprave bude duplirano, ja sam u to ime predložio duže vreme rasprave u načelu, odnosno da vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi 10 časova.
O ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa, zato vas pozivam i stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zahvaljujem.
Zaustavljam glasanje: ukupno 187, za – 166, nije glasao 21.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Pre nego što otvorim pretres, želeo bih samo da vas informišem da smo danas na sednici Kolegijuma, redovnoj sednici koju održavamo svakog utorka, dogovorili da ćemo danas imati načelni pretres i jedinstveni pretres o 1. tački dnevnog reda, znači o Predlogu budžeta. Da ćemo shodno predlogu koji je doktor Aleksandar Martinović predloži o spajanju određenih tačaka dnevnog reda, sutra imati dve objedinjene rasprave o ovih nekoliko zakona i druga objedinjena rasprava o predlogu članova odbora da bi onda u četvrtak nastavili raspravu, pošto ima nekoliko amandmana na budžet i ima jedan amandman čini mi se na izmene Zakona o budžetskom sistemu. Onda bismo nastavili rasprave u pojedinostima u četvrtak i u popodnevnim satima, posle okončanja te rasprave bi to bio dan za glasanje, odnosno za odlučivanje o svim ovim tačkama dnevnog reda.
Želeo sam ovo da vas informišem na početku ove sednice kako biste svi mogli da planirate svoje aktivnosti u ova naredna tri dana
Mi ćemo već sledeće nedelje, ako Bog da, nastaviti druženje sa našim ministrom koji je najčešće do sada bio u Skupštini, Sinišom Mali. Nadam se da je to i na njegovo zadovoljstvo, a ne samo na naše. Imaćemo sledeće nedelje već sednicu sa tačkama dnevnog reda koje se tiču donošenja određenih zakona o čemu će biti i javna slušanja organizovana od strane nadležnog odbora koji vodi narodna poslanica Aleksandra Tomić. Znači imaćemo veoma dinamičnu aktivnost do 29. decembra u ponoć, kada je kraj redovnog zasedanja.
Dame i gospodo narodni poslanici, saglasno članu 157. stav 1. i članu 192. stav 3. Poslovnika, otvaram načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na finansijski plan RFPIO za 2021. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na finansijski plan RFZO za 2021. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2021. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. godinu.
Predstavnik predlagača, ministar finansija će prvi da govori. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas možda najvažniji dokument o kome ćemo diskutovati narednih par dana, a to je budžet Republike Srbije za 2021. godinu.
Pre nego što krenem da govorim o detaljima u vezi budžeta, želeo bih ako mi dozvolite da napravim kratku retrospektivu svega onoga šta se dešavalo ove godine, jer upravo budžet za 2021. godinu proizilazi iz svih okolnosti, iz svih dešavanja koja su nas zadesila tokom 2020. godine.
Dakle, ako se sećate, krajem prošle godine, dakle, 2019. godine, Republika Srbija je nakon četiri, odnosno pet godina fiskalne konsolidacije, teških reformi koje je započeo predsednik Vučić dok je još bio predsednik Vlade Republike Srbije, ušla u zone visokog rasta našeg BDP. Svaki pojedinačni makroekonomski pokazatelj nam je bio više nego dobar. U poslednjem kvartalu prošle godine, dakle 2019. godine stopa rasta naše ekonomije je bila 6,1%. Nastavili smo visoku stopu rasta i u prvom kvartalu ove godine i uprkos pandemiji korona virusa, uprkos zatvaranju naše ekonomije u drugoj polovini marta ove godine mi smo imali stopu rasta od 5,1%.
Dakle, teške mere fiskalne konsolidacije, teške reforme, urodile su plodom i Srbija je pre pandemije korona virusa krenula na staze visokih i stabilnih stopa rasta.
Desila se pandemija korona virusa i vodili smo borbu na dva fronta. Vodili smo borbu za očuvanje naše ekonomije, vodili smo borbu za očuvanje života građana Srbije.
Kada je ekonomija u pitanju pravovremenim, odlučnim, više nego preciznim merama podrške našoj ekonomiji izašli smo sa paketom, od sada već preko 700 milijardi dinara, dakle šest milijardi evra, 12,7% našeg BDP-a. Toliko smo novca, uvaženi poslanici izdvojili da pomognemo našoj privredi, da pomognemo građanima Srbije kako bi ublažili negativne posledice pandemije korona virusa. Da vas podsetim, to su tri pune minimalne zarade za milion i 50 hiljada zaposlenih koji rade u privatnom sektoru. Tu je dodatnih 60% od dve minimalne zarade koje smo takođe isplatili za isti broj zaposlenih.
Do kraja godine sledi nam isplata minimalne zarade za sve one, jedne minimalne zarade, za sve oni koji rade i koji su zaposleni u sektoru ugostiteljstva i u sektoru turizma. Svim punoletnim građanima Srbije isplatili smo 100 evra pomoć u novcu koja je isplaćena u dan kada je i obećana za preko šest miliona građana Srbije.
Želim samo da vas podsetim da je to pomoć koja je izuzetno dobar efekat imala na našu ekonomiju, jer upravo zbog te pomoći smo i održali nivo privrednih aktivnosti tokom ove godine o čemu svedoči dobar priliv PDV-a u naš budžet.
Da ne zaboravim, dve milijarde evra garantne šeme sa poslovnim bankama, milijardu i 450 miliona je već iskorišćeno. Ova garantna šema će se produžiti i do polovine naredne godine. Pozivam sve naše privrednike, mala, srednja preduzeća, uzmite ove kredite za likvidnost, država garantuje za njih. Fond za razvoj izašao je sa 200 miliona evra kredita od 1%, dakle jeftinih kredita, već su 100 miliona evra isplatiti. Narodna banka je izašla sa moratorijumom na plaćanje kredita u periodu od četiri meseca tokom cele godine. Smanjili smo referentnu kamatnu stopu.
Dakle, uradili smo sve ono što je bilo neophodno da naša ekonomija preživi. Pomogli smo hotelijere, povećali smo zaposlenim u zdravstvenim ustanovama platu u aprilu mesecu 10%, dali smo svim zdravstvenim radnicima pomoć od 10.000 dinara, jednokratnu pomoć tokom prošlog meseca. Našim najstarijim sugrađanima dali smo jednokratnu pomoć u aprilu mesecu od 4.000 dinara, evo u decembru mesecu, za samo dve nedelje 18. decembra tačno isplatićemo i još 5.000 za sve naše najstarije sugrađane, za sve naše penzionere, ima ih milion i 717 hiljada u Srbiji po podacima iz oktobra meseca. Dakle, najviše i najdirektnije pomažemo onima kojima je naša pomoć najpotrebnija, i ovde je uvaženi poslanici naša država pokazala, vaša država, pokazala svoju snagu.
Dakle, nakon četiri godine suficita u budžetu, nakon teških reformi fiskalne konsolidacije, nakon visokih stopa rasta koje smo imali pre pandemije korona virusa, imali smo dovoljno snage, imali smo dovoljno novca da reagujemo na pravi način, ne kaže to samo Siniša Mali, to kaže i MMF, to kaže i Evropska komisija i kada vas pitaju koliko su te mere bile opravdane, imajte bar jedan podatak u glavi, a to je da će Republika Srbija, da će naša zemlja ove godine imati najmanji pad BDP-a u celoj Evropi.
Dakle, te mere su za rezultat imale ono što se nikada pre nije desilo, a to je da naša ekonomija pokaže koliko je otporna, koliko je jaka, koliko je snažna i kako se odgovornom ekonomskom politikom može odgovoriti na krizu.
Jedan podatak, koji je za sve vas veoma važan, dakle, mi ćemo ove godine će naš BDP biti negde između nula i minus jedan, videćemo do kraja kako ćemo proći. Sve ostale zemlje, mnogo razvijenije zemlje, su u mnogo, mnogo većoj dubiozi od nas, a da nismo išli sa ovim merama, da nismo išli sa ovakvom podrškom našoj privredi, po projekcijama koje smo uradili zajedno sa NBS, u drugom kvartalu ove godine naš pad, pad privrede bio bi 15%, a pad cele godine bio bi najmanje 6%.
Mi smo, uvaženi poslanici, taj scenario izbegli, taj najcrnji scenario pada privredne aktivnosti. Nemate priliku u Srbiji da vidite i masovna otpuštanja i zatvaranje fabrika, zatvaranje proizvoljnih postrojenja, kao što imate priliku da vidite u nekim drugim mnogo razvijenijim zemljama. Toga nema i zato sam veoma ponosan i na politiku predsednika Vučića, na politiku Vlade Republike Srbije, na vašu podršku ovde, jer smo uspeli da pokažemo da možemo u periodu krize, a ovo nije prva kriza koja je pogodila našu zemlju, da budemo najbolji u Evropi. Tako treba da nastavimo i ovaj budžet, i dolazim polako do budžeta, je upravo usmeren ka tome da ono što kaže MMF, što kaže Evropska komisija, da ćemo i naredne dve godine biti najbolji u Evropi kada je stopa rasta naše ekonomije u pitanju upravo u tom pogledu trebali da gledate budžet za 2021. godinu.
Budžet koji ima dve izrazito jake komponente. Jedna je socijalna koja je usmerena na podizanje životnog standarda građana Srbije, na podizanje plata, podizanje penzija. Druga je vezana za investicije, za kapitalne investicije. Uvaženi poslanici, nikada više novca nego naredne godine nećemo uložiti u kapitalne investicije u zdravstvo, zdravstvenu infrastrukturu, putnu infrastrukturu, železnicu, sve ono što podiže kvalitet života građana Srbije i što prosto gura naš BDP napred.
Kada govorim o preciznim rezultatima, to ću pročitati, a onda ću krenuti da vam pričam oko drugih detalja koji su vezani za budžet.
Dakle, ukupna primanja i prihodi koji su predviđeni budžetom za 2021. godinu su 1.336 milijardi. To je povećanje od 3,5% u odnosu na iznos koji je predviđen rebalansom budžeta za 2020. godinu. Ukupni rashodi i izdaci su planirani na nivou od 1.514,8 milijardi dinara, što je smanjenje od 14,63, skoro 15% u odnosu na isti rebalans iz 2020. godine iz novembra meseca. Projektovani deficit 178,5 milijardi, dakle projektovali smo deficit na 3%. To je nivo koji nam sa jedne strane omogućava da izdvojimo rekordan novac za povećanje plata, povećanje penzija, za kapitalne projekte, a da sa druge strane nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP držimo pod kontrolom. Ne, samo da ga držimo pod kontrolom, nego će racio, odnosno javnog duga u odnosu na BDP i da se dodatno smanjuje do kraja 2021. godine.
Kada govorimo o socijalnoj komponenti budžeta za narednu godinu. Dakle, u budžetu za narednu godinu koji je danas pred vama, nalazi se novac za povećanje penzija za sve naše najstarije sugrađane po tzv. švajcarskoj formuli, kako smo obećali, tako smo ispunili dato obećanje penzionerima. To povećanje, dakle svaki ček će se za penzionere uvećati za 5,9% od 1. januara naredne godine. Ne samo da su penzije bezbedne, da su sigurne, da ih isplaćujemo u dan kada treba, nego ih i povećavamo uprkos pandemiji korona virusa upravo imajući u vidu potrebe i interese naših najstarijih sugrađana.
Još jedanput da iskoristim priliku, veliko hvala za sve ono što su zajedno sa nama, kroz šta su zajedno sa nama prošli tokom reformi u proteklom periodu.
Takođe, idemo sa povećanjem plata u javnom sektoru. Pet odsto povećanje za naše zdravstvene radnike od januara meseca, za sve ostale 3,5% i za sve ostalo biće od 1. aprila ukupno 5% povećanje, plus dodatno povećanje za naše vojnike, dakle uprkos pandemiji korona virusa idemo sa povećanjem plata u javnom sektoru.
Da vas podsetim, ono što je predsednik Vučić rekao, naš prioritet jeste projekat „Srbija 2025“. Veliki broj investicija iz tog projekta je upravo u budžetu za narednu godinu, ali ono što je najvažnije možda, ne odustajemo od cilja da do kraja 2025. godine prosečna plata u našoj zemlji bude 900 evra, prosečna penzija 430 evra.
Zato i idemo sa ovim povećanjima koja, osim što direktno utiču na životni standard građana Srbije, jer, podsetiću vas, inflacija je negde oko 1,5-2%, dakle, u realnom iznosu rastu i penzije i plate, za našu ekonomiju to je važno. Veoma je važan taj princip gde održavate nivo tražnje, dakle, da ljudi imaju novca da kupuju robe, da kupuju i nabavljaju stvari koje su neophodne kako bi nivo naših proizvodnih aktivnosti rastao i time, naravno, uticao na rast našeg BDP.
Treća stvar koja je veoma važna kada govorimo o socijalnoj komponenti budžeta, to je povećanje minimalne zarade. Vlada Republike Srbije donela je odluku da minimalna zarada, minimalna plata poraste za 6,6% od 1. januara naredne godine. Podsetiću vas, 2012. godine minimalna zarada bila je negde oko 15.000 dinara. Ove godine i naredne godine, dakle, od 1. januara od 2021. godine prosečna zarada u Republici Srbiji biće preko 32.000 dinara. Dakle, za osam godina, uprkos merama fiskalne konsolidacije i reformama koje smo prošli, više nego duplo veća minimalna zarada. Ono što želimo da uradimo, takođe, da olakšamo poslodavcima, u budžetu za narednu godinu imate i dodatno smanjenje opterećenja na plate za 0,6%.
Kao što znate, pre dve godine dali smo obećanje da ćemo svake godine smanjivati opterećenje na zarade, smanjivati te poreze i doprinose, kako bi podstakli razvoj tržišta rada, kako bi smanjili sivu ekonomiju u toj oblasti. Obećanja koje smo tada dali se držimo. Zato, kažem još jedanput, uprkos pandemiji Korona virusa i najvećoj svetskoj ekonomskoj krizi, mi od našeg principa ne odustajemo, a to je da idemo sa daljim smanjenjem opterećenja na zarade.
Dakle, to su veoma važni elementi koji se odnose na socijalnu komponentu budžeta za narednu godinu. Ne znam da li postoje neke zemlje, verovatno se na prste jedne ruke mogu nabrojati, zemlje koje će imati ovako jaku socijalnu komponentu i voditi računa o svojim građanima uprkos pandemiji Korona virusa i tokom naredne godine.
Kada su investicije u pitanju, 330 milijardi dinara, 5,5% našeg BDP, kapitalnih investicija imate u budžetu, uvaženi poslanici, koji je danas pred vama. I to, da pročitam, samo da ne pogrešim broj, u budžetu imate i dodatnih 28,3 milijarde dinara koje se transferišu jedinicama lokalne samouprave, fondovima obaveznog socijalnog osiguranja i služe za ulaganja u te oblasti. Dakle, kada bi se te dve cifre sabrale, došli bismo do iznosa od skoro 6% našeg BDP koji usmeravamo na infrastrukturu i na kapitalne investicije.
Dakle, jedna neverovatna cifra, da vam dam samo poređenja radi podatak, 2012. godine učešće javnih investicija u BDP bilo je 3,1%. Onda se čak malo i smanjivalo i svi su nam govorili treba da dođete do nivoa od minimum 5 - 5,5% da biste bili održivi. Uprkos pandemiji Korona virusa, uprkos krizi, mi pronalazimo dovoljno mesta u našem budžetu gde idemo sa ogromnim kapitalnim investicijama.
Zašto? Dva su osnovna razloga. Prvo, mislim da svi vidite i svi građani Srbije primećuju kada se voze novim autoputevima koliko je to bezbednije. Niko ne može da kaže da predsednik Vučić nije ispunio obećanje koje je dao kada smo napravili i završili i autoput Miloš veliki i Istočni krak Koridora 10 ka Bugarskoj i Južni krak ka Severnoj Makedoniji. Dakle, putevi se u Srbiji rekonstruišu, autoputevi se u Srbiji grade.
U proteklih pet godina izgradili smo najmanje 350km novih autoputeva. Te investicije, putna infrastruktura, ulaganja u železničku infrastrukturu, privlače strane direktne investicije, podstiču domaće investitore takođe da ulažu. Dakle, razvijaju se industrijski parkovi pored autoputeva, razvijaju se industrijske zone pored rekonstruisanih železničkih pruga, brže protiče roba, automobili, vozovi bezbednije, i to sve utiče na naš privredni rast.
Po informacijama koje imamo iz Narodne banke Srbije, ove godine, do kraja godine Srbija će imati ukupan priliv od stranih direktnih investicija od 2,3 milijarde evra. Podsetiću vas, 2,3 milijarde evra, u poslednjih tri godine smo apsolutni rekorderi, čak dva puta u te tri godine „Fajnenšnal tajms“, najugledniji finansijski magazin, nas je proglasio brojem jedan u svetu kada se uporedimo sa našim BDP i brojem stanovnika, broj jedan u svetu zemljom koja privlači najviše stranih direktnih investicija.
To vam dovoljno govori koliko se Srbija promenila. S druge strane, i ova godina koja je najteža vam govori u prilog tome da sa 2,3 milijarde stranih direktnih investicija Srbija apsolutno dominira u regionu. Za građane Srbije, to znači sigurnost, nove fabrike, nova radna mesta, ali za nas obavezu da investiramo još više u razvoj putne infrastrukture, železničke infrastrukture i svega onoga što je važno za kvalitet života građana Srbije.
Da nešto ne bih izostavio u budžetu za narednu godinu, imate novac za nastavak radova na Moravskom koridoru, imate novac za nastavak radova na autoputu Ruma-Šabac-Loznica, imate novac za početak izgradnje Fruškogorskog koridora, imate novac za Iverak-Lajkovac koji se već radi za nastavak radova, imate novac za autoput Sremska Rača-Kuzmin. Na proleće krećemo i sa izgradnjom autoputa od Niša ka Merdaru, prvi deo 33 kilometra, Niš-Pločnik. Dakle, za to smo novac obezbedili, na proleće kreću i radovi.
Naredne godine završavamo i železničku prugu, brzu prugu Beograd-Novi Sad. Ono o čemu smo sanjali i maštali, da za 35 minuta dođemo od Beograda do Novog Sada, to ćemo do kraja naredne godine moći i da uradimo.
U budžetu je novac za izgradnju metroa. Dakle, krećemo do kraja naredne godine i sa izgradnjom metroa, što je veliki infrastrukturni projekat za grad Beograd, ali takođe i ogromna šansa za razvoj naše ekonomije, jer će tu raditi desetine, stotine domaćih preduzeća, hiljade domaćih radnika i još jedna velika šansa, kao što je i Beograd na vodi bio velika šansa i dalje jeste, za razvoj naše ekonomije.
U budžetu za narednu godinu imate velike investicije za zdravstvo. To je posebna tema i danas ću o tome dosta govoriti. Ima par stvari koje želim da napomenem sada u ovom uvodnom obraćanju, a nakon toga ću krenuti u detalje.
Ono što je veoma važno, uvaženi poslanici, ove godine, to je ta druga borba koju smo vodili, borba za zdravstvo, borba za živote ljudi. S obzirom na pandemiju korona virusa, ta borba i dalje traje. Želim da iskoristim priliku da se zahvalim svim medicinskim radnicima, svim lekarima, svim medicinskim sestrama, svima onima koji danonoćno, evo, već osam-devet meseci, rade kako bi što manje negativne posledice imali po zdravlje ljudi.
Ima par podataka na koje sam posebno ponosan. Ne postoji možda zemlja, da izuzmemo Kinu s obzirom na primere koje imamo, koja je izgradila dve potpuno nove bolnice. Uvažene dame i gospodo, shodno onome što je predsednik Vučić definisao u avgustu mesecu, 1. decembra, 2. ili 3. završene su dve potpuno nove kovid bolnice. Dakle, za samo četiri meseca završili smo dve bolnice i te bolnice trenutno primaju pacijente. Ako pogledate situaciju u kojoj smo se nalazili, to je bio izuzetno mudar potez, izuzetno jasno definisana odluka sa pravim razlogom, a to je da nam se kapaciteti povećaju, kao što vidite u pravom trenutku.
Želim da zahvalim i predsedniku na toj inicijativi, a s druge strane građanima Srbije, jer te dve bolnice su njihov uspeh. Mi smo iz budžeta izdvojili skoro sto miliona evra za opremanje i izgradnju te dve bolnice, a to je upravo samo zahvaljujući konsolidaciji i zdravim finansijama koje imamo u ovom trenutku.
Kada pogledate plate, to mi je jedna od tema koja je važna za budžet za 2021. godinu, čuo sam nekoliko kritika oko toga i to je bila najveća kritika Fiskalnog saveta, kažu – niste obratili pažnju na plate i penzije, mnogo ste povećali plate i penzije s obzirom na to kako nam ekonomija stoji. Moj odgovor na to je veoma jasan – niste, gospodo, u pravu, naš prioritet jesu povećanje plata i povećanje penzija, uz zadržavanje makroekonomske stabilnosti i ni na koji način ne ugrožavamo tu makroekonomsku stabilnost isplaćujući i povećavajući plate i penzije.
S druge strane da pitam sve vas – pa jel nam kažu stalno odlaze nam mladi, šta ćemo male su nam plate, povećavajte plate. A kako bismo nagradili, motivisali ili kako bismo se zahvalili svim zaposlenim u medicinskim ustanovama, u bolnicama, u domovima zdravlja za sve napore i danonoćni rad koji su pružili i koji rade, herojski rad tokom ove godine? Pa, upravo kako država može, bolja oprema, lekovi i sve ostalo, ali takođe i povećanje plata.
Naša politika jeste da kada imamo prostora, kada ima mogućnosti mi ćemo plate povećavati. Godine 2011. imam precizne podatke u oktobru mesecu medicinska sestra u Srbiji zarađivala je 34.000 dinara, negde malo iznad 34.000 dinara, ove godine je to već preko 58.000 dinara, povećanje od 64%.
Dakle, hoćemo da zadržimo i to u vreme fiskalne konsolidacije, dakle hoćemo da zadržimo mlade, hoćemo da zadržimo sve da ostanu u Srbiji, da svoje snove ostvare ovde, hoćemo da privučemo ljude iz drugih zemalja da dođu u nađu zemlju. To moramo da radimo tako što gradimo nove vrtiće, nove bolnice, nove autoputeve i tako što povećavamo plate. Pri čemu, za vas da znate i za sve građane Srbije, rast plata u javnom sektoru je praćen rastom plata u privatnom sektoru. Imam precizne podatke o tome i to je diskusija koju danas možemo da vodimo.
Po pitanju investicija, da ne zaboravimo ekologiju. Veoma je važan za građane Srbije taj ekološki paket, ta zelena ekonomija o kojoj stalno pričamo. Veliki broj projekat smo planirali u budžetu za 2021. godinu koji su vezani za oblast zaštite životne sredine, izgradnja novih regionalnih sistema za upravljanje otpadom. To je projekat koji će biti sproveden u osam jedinica lokalne samouprave, ukupna vrednost 121 milion evra, izgradnja novih postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacione mreže koji će biti sproveden u 28 jedinica lokalne samouprave, projekat koji je vredan 200 miliona evra. Konačno ćemo u toplani Kragujevac zameniti postojeću kotlarnicu sa čvrstog goriva ćemo preći na ekološki prihvatljiva goriva, investicija od 20 miliona evra.
Možda najveći projekat koji očekujemo naredne godine, potpisivanje ugovora, to je da krenemo u masovno i masovne radove na izgradnji nedostajuće kanalizacione i vodovodne mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda. U tu svrhu izdvajamo za narednih pet godina 3,2 milijarde dolara. To je inače projekat koji je deo „Srbija 2025.“ obećanje koje smo dali i već za narednu godinu na proleće u 70 lokalnih samouprava očekujemo da krenu radovi, masovni radovi kao što smo i obećali da svako domaćinstvo u Srbiji do kraja 2025. godine ima priključak na vodu, ima priključak na kanalizaciju, da svaka lokalna samouprava ima fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, dakle ekologija i budućnost naše dece ovde u fokusu i to je deo budžeta za 2021. godinu.
Kada govorimo o poljoprivredi, o tome možemo diskutovati u više detalja, ukupna izdvajanja za poljoprivredu su 59,7 milijardi dinara, to je oko 5,2% budžeta Republike Srbije i povećanje od 3,6 milijardi dinara u odnosu na 2020. godinu.
Ovde govorim o zajedničkom broju, a što je vezano za Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo za brigu o selu.
Po pitanju zdravstva, napravio sam, preskočio sam ono što je po meni jako važno, da ne zaboravimo najvažnije projekte, Klinički centar u Beogradu završava se naredne godine, KC Vojvodina u Novom Sadu, KC u Kragujevcu treba da krene da se radi.
Sada ću da vam pročitam projekte koji su vezani u zdravstvenoj oblasti za narednu godinu, a gde su ugovori već potpisani.
Dakle, oprema za Institut za majku i dete „dr Vukan Čukić“, oprema za Institut za onkologiju, radovi na Dedinju II, radovi u Aranđelovcu Opšta bolnica, radovi Loznica Opšta bolnica faza II hirurško-ginekološki blok, radovi na Institutu za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, radovi u Vrbasu Opšta bolnica, radovi u Surdulici Opšta bolnica, KCV Novi Sad, Dom zdravlja Novi Sad, 800 miliona dinara u Novom Sadu na rekonstrukciju njihovog Doma zdravlja.
Dalje, Dom zdravlja u Valjevu, Dom zdravlja u Velikom Gradištu, Dom zdravlja Vrnjačka banja, u Kraljevu Zavod za javno zdravlje, Dom zdravlja Majdanpek, Smederevska Palanka Opšta bolnica 300 miliona dinara radovi, Smederevska Palanka Opšta bolnica faza II još 90 miliona za projektovanje faze II. Vranje Opšta bolnica, Kikinda Opšta bolnica radovi, Pirot Opšta bolnica, Prokuplje Opšta bolnica, 22 zdravstvene ustanove, ugovori već potpisani, a radovi krenuli ili će krenuti uskoro.
Imam još i to ću u nekom trenutku da vam pročitam, inače je ukupna vrednost ovih radova 15,2 milijarde dinara, a imam još velike spiskove ovde domova zdravlja, opštih bolnica, zdravstvenih ustanova gde je tehnička dokumentacija u pripremi, gde se pregovori vode oko finansiranja i gde možemo sa radovima da krenemo krajem naredne ili početkom 2022. godine.
Dakle, čvrsto opredeljenje, to i je veoma važno za građane Srbije je dalje ulaganje u zdravstvo, dalje ulaganje u kupovinu i nabavku dobre savremene opreme, lekova i svega onoga što naš zdravstveni sistem čini jačim.
Ne moram da vas podsećam, čitate i vidite, jačina zemalja, njihova snaga, kada govorimo politički i ekonomski, više nije samo vezana za ekonomiju, nego i za otpornost i za jačinu zdravstvenog sistema. Mnogo razvijenije i veće zemlje su pale na ispitu kada je korona u pitanju, a Republika Srbija nije. Naša zemlja nije.
Jedan interesantan podatak, čuli ste i predsednika kada je govorio o tome, nivo hospitalizacije u našoj zemlji je najveći u Evropi, između 12 i 38% svih pacijenata koji dođu u bolnicu, ostanu tu i primljeni.
U Nemačkoj, da znate, taj procenat je između 1 i 4%, u Hrvatskoj, u Sloveniji koji se takođe dobro drže je isto tu negde, a u našoj zemlji između 12 i 38%.
Dakle, veliki broj ljudi, veliki broj pacijenata se prima u naše zdravstvene ustanove, to je ogroman pritisak na zdravstvene ustanove, ogroman pritisak na naše zdravstvene radnike i zato potpuno opravdano ih podržavamo kada je povećanje plata za medicinare u pitanju, a sa druge strane, ove ogromne investicije u zdravstvenu infrastrukturu u bolnice, u domove zdravlja i u nabavku nove opreme.
U budžetu za narednu godinu, kada je u pitanju i prosveta i kultura i sport i turizam, imate veliki broj projekata, ne znam koliko sada da prelazim u detalje, pošto ćemo imati raspravu tokom celog dana i ostaću potpuno otvoren za bilo koje pitanje koje imate u tom pogledu.
Ono što je važno jeste da planiramo 500 miliona dinara u oblasti turizma, vaučera za sve građane Srbije, od toga nećemo odustati. Imate veliki broj programa koji su vezani za mlade, kada je sport u pitanju takođe ste videli i sami da smo doneli odluku preko 10 miliona evra da podržimo sport i pre desetak dana je ta odluka doneta, dakle za pojedinačne klubove, pojedinačne saveze, to je ogromna podrška našem sportu, našim olimpijcima takođe. Sa te strane, država je pokazala kako može sveobuhvatno i targetirano da se nosi sa pojedinim oblastima koje su veoma važne za kvalitet i za rezultate koje postižemo.
Dakle, kada je budžet za 2021. godinu u pitanju i time ću završiti, idemo na razvoj, na jačanje našeg zdravstvenog sistema, na socijalnu komponentu povećanja plata, povećanja penzija, održavajući i zadržavajući makroekonomsku stabilnost, idemo sa nivoom deficita koji je potpuno održiv, koji nam daje mogućnost da smanjujemo učešće javnog duga u BDP na još niži nivo nego ove godine i koji nam daje za pravo da projektujemo stopu rasta od 6% za narednu godinu koja nije niska, ali je dostižna ukoliko svi potrudimo da sve ove projekte koji su u budžetu, uradimo i završimo na pravi način, a da kroz povećanje plata i penzija, stvorimo dodatni prostor za 2022, 2023, 2024. godinu i sve naredne godine, jer Srbija treba sve brže i brže da raste, da se vratimo na one stope rasta koje smo imali do pre samo osam meseci, do pre pojave korona virusa.
Nadam se da ćete podržati ovaj Predlog budžeta. Ostajem na raspolaganju za sva pitanja koja možete da imate oko toga.
Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Kad to kažem mislim na poslanicu Aleksandru Tomić. Da li želi kao izvestilac ili kao ovlašćeni predstavnik reč?
(Aleksandra Tomić: Kao izvestilac Odbora.)
Reč ima Aleksandra Tomić, kao izvestilac Odbora.
Izvolite.

Uvaženi predsedniče, poštovani ministri, kolege poslanici, za moje kolege koje juče možda nisu pratili sednicu Odbora, želim da kažem da su jednoglasno svi prisutni članovi Odbora podržali Predlog budžeta, kao i sve prateće zakone.

Na sednici Odbora po prvi put smo imali jednu širu raspravu. Osim ministra finansija, koji je uvek predlagač budžeta i izmena i dopuna, kada je u pitanju rebalans, uvek je tu i predsednik Fiskalnog saveta, jer po Zakonu o budžetskom sistemu, član 92. govori o tome da na Predlog budžeta ili rebalansa daje svoju ocenu Fiskalni savet kao savetodavno telo Narodne skupštine Republike Srbije.

Ono što uvek imamo kao jednu raspravu, elementi budžeta su tema za svakog od nas kao narodnog poslanika, ali na osnovu izlaganja koje dobijamo i od strane ministra i od strane predsednika Fiskalnog saveta.

Na sednici koja je juče bila po prvi put smo pozvali i guvernerku Narodne Banke Srbije, gospođu Jorgovanku Tabaković, zato što smo smatrali da je jako važno da bi sagledali budžet da učestvuje i neko ko kreira monetarnu politiku Republike Srbije, na kraju krajeva i taj deo koji se odnosi na samu inflaciju i na ovaj priliv stranih direktnih investicija, jako nas je zanimalo, s obzirom da oni imaju najbolju informaciju o tome.

Pozvali smo i predsednika jednog savetodavnog koordinacionog tela koje je Vlada Republike Srbije formirala, koje prati rast BDP po različitim metodologijama koje se usklađuju i sa Evropskom komisijom i sa međunarodnim finansijskim institucijama, to je gospodin Miladin Kovačević. Na toj raspravi smo imali zaista šta da čujemo.

Prvo, dokumenta koja dobijamo koja predstavljaju ocenu Fiskalnog saveta na sve ovo što ste čuli sada u prezentaciji budžeta za sledeću godinu ministra Siniše Malog imali smo prilike da čujemo da ni jedna zemlja u vreme ove pandemije i rešavanja problema koji nas je zadesio u 2020. godini, u sledećoj godini ne povećava plate zato što nije u mogućnosti da poveća, zato što smo očito kao država doneli, na kraju krajeva i parlament je ovde glasao i verifikovao odluke kojima smo blagovremeno doneli mere podrške privredi Srbije.

To je ono zbog čega smo i dobili kao izlaganje ispred Narodne banke Srbije da nije bilo tih mera mi bi po određenim projekcijama se vratili na tri godine unazad pre početka krize i teško da bi mogli uopšte da postignemo visoke stope rasta koje su projektovane za 2020. godinu, od 6%, i teško da bi deficit bio 3% za sledeću godinu i teško da ne bi probili zaduživanje, javni dug da održimo u granicama do 60%, kao što je Mastriht, odnosno zemlje članice EU koje se trude da zadrže taj nivo javnog duga. Međutim, reći ću vam sada, sve te razvijene države imaju mnogo veće stope pada. Znači, one su iznad 6% i ono čime Srbija treba stvarno da se ponosi to je da taj pad privrednih aktivnosti završavamo u ovoj godini svega sa 1%.

Ono što kažete, gospodine ministre, da će u ovoj godini priliv stranih direktnih investicija biti 2,3 milijarde i ta stabilnost i volja investitora da neće odustati od svojih investicija u Srbiji i u sledećoj godini, je u stvari dobar pokazatelj koliko smo mi zaista bili ekonomski dobri u ovoj godini bez obzira na sve izazove koji su nas zaista zadesili, kao i sve države.

Ono što je Fiskalni savet u svojoj oceni naveo, a to je da su javne finansije stabilne, to znači da zaista podržava ovaj deo koji pokazatelje daje ne samo Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije, već i sve međunarodne finansijske institucije, pre svega MMF, dali su u svojoj kritici upravo povećanje plata. Oni smatraju opravdano da su penzije opravdane što rastu, da povećanje plata zdravstvenim radnicima je opravdano, a da svaka druga povećanja koja se odnose i na državne službenike i na pripadnike Vojske Jugoslavije nisu opravdana zato što smatraju da je to veliki rizik, s obzirom da ne znamo da li ćemo imati rast 6%.

Opravdavaju, naravno, povećanja kapitalnih investicija, ali s obzirom da mislim da nisu bili dovoljno informisani, s obzirom da stalno govore o povećanju investicija u oblasti zdravstva, u oblasti zaštite životne sredine, mislim da nisu imali ovu informaciju da u 70 projekata i u osam plus 28, znači ukupno 36 lokalnih samouprava će imati projekte iz oblasti životne sredine i počinju realizaciju od sledeće godine.

Mislim da taj deo odgovara nisu imali kad su pravili ocenu, isto kao što nisu imali informaciju o „Er Srbiji“ koju stalno napadaju, a i neki Đilasovi mediji govore o tome da je nenormalno zaduživanje u „Er Srbiji“ i da u Izveštaju i oceni budžeta se 80 puta pominje „Er Srbija“ kao firma koja je, maltene, u stečaju. Nisu znali o tome da ne transparentnost ne postoji kad je u pitanju ovo javno preduzeće, zato što ugovor postoji na sajtu Ministarstva finansija, zato što svako plaćanje iz budžeta kao podrška se karakteriše kao državna pomoć i takva, kao državna pomoć, mora da bude Evropskoj komisiji dokumentovana da ukoliko toga ne bi bilo da bi proglašen bio stečaj od strane Evropske komisije i ni jedan avion „Er Srbije“ ne bi mogao da poleti.

Aleksandra, što se tiče Odbora imate pet minuta, to ste već prešli.

Dobro, evo završavam. Samo sam htela da izvestim da je na Odboru bila vrlo konstruktivna rasprava i da sva ona pitanja i dileme su otklonjene sa svim učesnicima koji su bili gosti od velikog značaja za sve poslanike koji su učestvovali. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević, iz drugog Odbora.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, takođe smo razmatrali predloge o kojima će poslanici danas imati prilike da govore u plenumu.

Šta reći posle izlaganja gospodina ministra i posle obrazloženja koleginice Aleksandre Tomić koja je predsednica Odbora za finansije, ali evo kao izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo imam obavezu da se javim i da kažem koju reč, jer se pred nama danas nalazi i možda najvažniji zakon, odnosno Predlog zakona o kome ćemo raspravljati.

Dakle, Predlog budžeta za 2021. godinu, je tako koncipiran da zapravo građani u najmanjoj meri osete posledice ekonomske krize koje nam se dešavaju usled prisustva virusa Kovid-19, a i dešavaju se svuda u svetu.

Ono što je najvažnije, od 1. januara očekuje se povećanje penzije od oko 6%, povećanja plata u zdravstvu od 5%, za ostale zaposlene u javnom sektoru 3,5%, a vidimo da postoji plan i za april mesec 2021. godine, za povećanje od 1,5%. Takođe je značajno reći da će se minimalna zarada povećati za 6,6%.

Planirani iznosi prosečnih plata i penzija do 2025. godine, su 900, odnosno 430 evra. Dakle, zaključak je da predloženi budžet nastavlja sa tendencijom popravljanja životnog standarda građana, ali će biti usmeren i to je dobro da čujemo i na program Srbija 2025, što podrazumeva i ulaganja od 14 milijardi evra u infrastrukturne i druge velike projekte.

Zahvaljujući velikom radu, zahvaljujući, pre svega domaćinskom odnosu prema državnoj kasi, možemo u ovom trenutku kada smo pogođeni kovidom-19 da govorimo o razvojnom budžetu, tako da ja pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da i ovaj Predlog zakona o kome sam sada kratko govorila, a i ostale predloge zakona u danu za glasanje podrže. Hvala.

Dame i gospodo, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Šaip Kanberi.
Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rečeno, budžet je jedna od najvažnijih odluka koje se donose u toku jedne kalendarske godine i, zbog poštovanja principa demokratičnosti, budžet mora uključiti i građane. On mora kroz javne politike da obezbedi pravdu, sigurnost i opšti razvoj. Dakle, budžet je vrh političke participacije građana. Da li je to u praksi tako, to nije tema kojom ću se danas baviti, ostavljam javnosti nek o tome ima svoje kritično mišljenje.

Ono što mene zanima jeste da, iako se govori da će budžet biti razvojni i da će imati najviše kapitalnih investicija, ja ne vidim pomake u pogledu poboljšanja budžeta za nacionalne savete nacionalnih manjina, niti za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, koje se finansiraju, odnosno čiji se projekti finansiraju preko budžeta Koordinacionog tela. Šta više, imamo manje osam miliona u odnosu na prošlogodišnji budžet za Koordinaciono telo za kapitalne investicije, a takođe je malo sredstava u odnosu na potrebe koje Nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju.

Iskoristiću podatke samo jedne od ovih opština, ali, obzirom da su oni slični, ti podaci vrede i za Preševo i za Medveđu.

Moram istaći da od 2014. godine transferna sredstva, redovni transferi opštinama nisu povećani. Bujanovac je, na primer, primio ili prima i danas 391.927.649,00 dinara, odnosno 32.660.000,00 dinara mesečno. Sada, mesečna masa sredstava za plate 2014. godine iznosila je 20.300.000,00 dinara. Danas, 2020. godine ta masa iznosi 25 miliona, što znači da su potrebe te opštine povećane.

Priznavanjem prava na naknadu putnih troškova za sve radnike mesečno opština izdvaja šest miliona, četiri i po miliona dinara za predškolsku ustanovu i osnovne i srednje škole i 1,5 miliona dinara za ostale korisnike.

Posebnim kolektivnim ugovorom u obrazovanju priznaje se pravo na jubilarne nagrade za 10, 20, 30 i 35 godina, pomoć u medicinskom lečenju i pomoć u slučaju smrti člana porodice.

Veliki broj sudskih presuda za predmete iz osamdesetih godina, takođe, opterećuje budžet ovih opština, a naravno i posledice pandemije se najviše osećaju u nerazvijenim opštinama.

Mi smo pokušali amandmanima da utičemo na poboljšanje budžeta i to da se ekonomska klasifikacija 4.81, dotacije nevladinim organizacijama, odnosno nacionalnim savetima i nevladinim organizacijama poveća sa 267 miliona na 534 i, takođe, glava 3.12, služba Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, treba uvećati sa 382 miliona na iznos od 465 miliona, odnosno za 30%, zbog potreba koje postoje u ovim opštinama.

Nadam se da će Vlada pozitivno sagledati naše amandmane i da će prihvatiti one koji imaju za cilj da pomognu ovim opštinama da završe projekte koji su započeli, a sve u cilju da se našim građanima poboljšaju uslovi življenja.

To su naši predlozi i nadam se da će oni biti prihvaćeni. Zahvaljujem.