Dame i gospodo narodni poslanici, jesmo svedoci ovih dana, meseci, pa čak i godinu unazad da se među građanima Srbije stvara jedna jako negativna slika o Narodnoj skupštini Republike Srbije, o narodnim poslanicima, uopšte, ali moram da kažem da to nije počelo za vreme vlasti SNS i Aleksandra Vučića, počelo je mnogo ranije, otprilike, vrlo brzo posle petooktobarskih promena.

Tadašnji režim, valjda u nedostatku rezultata, kao što su izgradnja puteva, škola, bolnica, otvaranje fabrika, morali su nešto da ponude građanima, da se građani zabavljaju o svom jadu, dok su gubili posao socijalno, ekonomski na svaki drugi način propadali. Tako je počelo urušavanje dostojanstva Narodne skupštine.

Kada je bivši režim izgubio vlast, opet, valjda u nedostatku političkog programa, političkih ideja, nedostatka poverenja građana na izborima, na svaki način pokušava da uruši ugled i dostojanstvo Narodne skupštine, kao i svakog narodnog poslanika pojedinačno.

Napisan je ovaj kodeks predložen od strane administrativnog odbora. Možda je to trebalo i ranije da se uradi, ali ne znam zaista da li bi to davalo onaj rezultat koji očekujemo od jednog ovakvog dokumenta. On svakako daje jednu određenu bolju sliku i bolju priliku da narodni poslanici rade. Međutim, dostojanstvo Narodne skupštine nije stvar predsednika Narodne skupštine, predsedavajućeg, već svakog od nas narodnih poslanika koji učestvujemo u radu Narodne skupštine i to je u mnogo čemu regulisano Poslovnikom o radu Narodne skupštine, ali kodeks, ovakav kakav jeste, daje i određena malo veća ovlašćenja za ponašanje narodnih poslanika van sednice i van zgrade Narodne skupštine. To je svakako jedan korak napred.

Zašto to kažem da bi ovaj kodeks trebalo ranije da bude donet? Evo, koji god deo pročitam ovog kodeksa, mogu da nađem primer kako se bivši režim odnosio i prema Narodnoj skupštini i prema dostojanstvu narodnog poslanika i prema uopšte značaju funkcije koju obavlja.

Evo, ja ću krenuti negde možda od sredine. U obavljanju poslaničke funkcije narodni poslanik je dužan da se s poštovanjem odnosi prema zaposlenima, bez bilo kakvih predrasuda. U obavljanju poslaničke funkcije narodni poslanik ne sme da ugrožava načelo političke neutralnosti zaposlenih.

Da li znate kako je to izgledalo u vreme Dragana Đilasa i njegove vlasti? Zaposleni u Narodnoj skupštini koji nisu hteli da potpišu pristupnicu DS izbacivani su iz svojih kancelarija, davana im je po jedna stolica da sede u hodnicima Narodna skupštine. Zamislite kršenje dostojanstva običnog čoveka od strane nosilaca vlasti? To je radio režim Dragana Đilasa.

Kada je to postalo baš previše brutalno i za njihov stomak i za njihove oči, našli su kompromisno rešenje, zaposleni koji nisu hteli da potpišu pristupnicu DS premestili su u kućicu za lift. Da objasnim šta je to. Mala prostorija u kojoj se nalazi pogonska jedinica lifta, elektromotor, sklopke, sajle, šta ti ja sve znam. Tako se odnosio prema zaposlenima u Narodnoj skupštini režim Dragana Đilasa.

Gospodine Odaloviću, ti ljudi još rade u Narodnoj skupštini i vi znate da je tačno to što govorim.

Možemo da pričamo i o tome. Evo jedan citat i voleo bih da svi državni organi donesu ili bar neke svoje kodekse ili da ubace u neka svoja podzakonska akta, ali zamislite da je u Statutu Grada Beograda pisalo sledeće: „Gradonačelnik Dragan Đilas je dužan da savesno, efikasno i ekonomično upravlja i koristi materijalna i finansijska sredstva koja su mu poverena u obavljanju gradonačelničke funkcije, kao i da sprečava njihovo nezakonito raspolaganje.“

Da li je to bilo moguće? Ne samo da nije bilo moguće da bude napisano. Ne, i ako bude napisano, nije bilo moguće pridržavati se toga. Takav je bivši režim bio.

Ili, Član 8 - Narodni poslanik je dužan da pristojno i da sa dužnom pažnjom i poštovanjem se odnosi prema građanima, uvažava druge narodne poslanike, govorom ne podstiče mržnju i nasilje.

Da podsetim svoje kolege koji su malo stariji, a da kažem ovim mlađima i građanima Srbije, pa iz ovih skupštinskih klupa se pozivalo na ukrajinski scenario, ovde u našoj Narodnoj skupštini, pa kada su videli da to nije moguće, onda su ovde u našoj Narodnoj skupštini priželjkivali i prizivali makedonski scenario.

Šta je jedan i drugi scenario? Nasilno preuzimanje vlasti. To su radili narodni poslanici bivšeg režima, narodni poslanici koji su bili na vlasti za vreme režima Dragana Đilasa.

Da li bi nam pomogao ovaj kodeks u vezi toga protiv, recimo, Balše, Kene, onog Aleksića i da ne nabrajam druge? Ja verujem da ne bi, ali bar bi imao neku osudu javnosti.

Kažu neke nevladine organizacije koje su nekako više naklonjene ka bivšem režimu, da ovaj kodeks nije dobar zato što narodni poslanik ako ga prekrši neće biti kažnjen, imaće javnu osudu. Zamislite sada da su kolega Martinović i Administrativni odbor predvideli nekakvu vrstu da li materijalne ili bilo kakve druge kazne, kako bi nas taj nevladin sektor napadao? Napadao bi nas da smo diktatori.

Kako je izgledala demokratija u vreme Dragana Đilasa? Ako narodni poslanik bude isključen sa sednice Narodne skupštine ne zato što je ugrožavao fizički ili moralno ili bilo koji drugi integritet predsedavajućeg, ministra ili bilo kog drugog narodnog poslanika, nego zato što je hteo da iskoristi svoje pravo slobode govora ovde u Narodnoj skupštini, valjda smo zato narodni poslanici, i ako neće da napusti salu posle mere isključenja, da li znate kako je izgledala njihova demokratija?

Prvo dolazi skupštinsko obezbeđenje, poziva sve narodne poslanike da izađu iz sale, poziva sve novinare da izađu iz sale, onda se pojavljuje drugi deo skupštinskog obezbeđenja, čupaju iz svih ovih kamera sve moguće kablove, znači, sala Narodne skupštine nema više nikakve veze sa ostatkom sveta i tada ide molba poslednja da napusti salu Narodne skupštine i druge kolege koje nisu htele da izađu, da napuste i oni. Ako se to ne desi, skupštinsko obezbeđenje izlazi i dolazi neko drugo, bez uniforme, bez službenih oznaka, u kožnim jaknama, patikama, sa palicama i počinju da tuku narodne poslanike. Tako je izgledala demokratija u vreme Dragana Đilasa. I video i osetio na svojoj koži.

Sada će ti mediji, te nevladine organizacije koje tada nisu htele ni slovo da kažu o ugroženosti narodnih poslanika, o ugroženosti demokratije, da pričaju kako je ovaj režim nedemokratski i kako vodi u diktaturu?

Mislim da sa ovim kodeksom možemo mnoge stvari ako ne da sprečimo, barem javno da osudimo, jer šta reći o narodnom poslaniku koji hoće… Pazite, narodni poslanik u svakom trenutku može da uđe u zgradu Narodne skupštine. Pa čak ako nije normalno doba, ako najavi sekretaru Narodne skupštine, ući će u zgradu. Zamislite narodnog poslanika koji hoće da uđe u zgradu Narodne skupštine tako što razvaljuje vrata i hoće svoje satrape da uvede unutra valjda da je ponovo pale, da se hvale kako su osvojili Narodnu skupštinu?

Imali smo i tu sliku pre nekoliko meseci ovde u Srbiji. Tada je policija opet, kao državni organ, reagovala, po meni, relativno blago, a razumem i zašto tako, zamolili su ih da napuste Narodnu skupštinu. Isto se dešavalo i sa zgradom RTS, gde smo opet videli neke poslanike, pa smo videli jednog bivšeg kolegu narodnog poslanika kako kaže na javnom servisu da Srbija ima najveću stopu smrtnosti u Evropi na 100.000 stanovnika. Dovoljno je da pogleda sajt Svetske zdravstvene organizacije da vidi da su 33 evropske zemlje ispred Srbije po stopi smrtnosti u negativnom smislu.

Bitno je da se pravi jedna lažna slika o nekakvoj diktaturi, o ugroženosti građanskih sloboda, o ugroženosti prava na okupljanje, pa čak idu i dotle da u svoje političke borbe uvlače i članove porodice, decu. Mislim da je to krajnje, poslednje, po meni čak i morbidno. Uvući decu u vašu političku borbu, pa makar to bila i deca predsednika Republike Srbije, nije normalno. To je za svaku osudu, ali šta očekivati drugo od ljudi koji su ovde uticali na mlade ljude. Na mlade ljude najlakše je uticati, nemaju dovoljno životnog iskustva, nemaju dovoljno zrelosti, uvek su puni tog avanturističkog, buntovničkog duha.

Šta je radio bivši režim koji predvodi Dragan Đilas? Tu istu decu huškali su na policiju, da se tuku sa policijom. Oni nisu bili u prvim redovima, niti su poveli svoju decu kao primer, nego tuđu. To samo pokazuje koliko je bivšem režimu stalo i do nečije dece, koja nisu njihova, i do građana Srbije i do Republike Srbije.

Ovaj kodeks sve te morbidnosti u političkom životu Republike Srbije neće da reši, ali, ako ništa drugo, barem usvajanjem ovog kodeksa možemo da očekujemo još veću osudu javnosti, građana Srbije za sve ono što je bivši režim radio upravo dok je bio na vlasti, a onda sada kada nije na vlasti i kakvu štetu pravi građanima Srbije. Već sada oni cenzus od 3%, smanjeni cenzus, ne mogu da preskoče ni sa motkom, a da ga smanjimo i na 1%, kako vode svoju političku borbu, ni to im neće biti dovoljno.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Arsiću.
Ne mogu a da ne kažem da se mnoge od ovih stvari uglavnom primenjuju na zemlje kojima treba nešto da se prigovori.
Nadam se da će predlagač, odnosno Martinović u ime predlagača, prihvatiti ove amandmane koje je gospodin Orlić predložio.
Želim, kao ilustraciju ovoga što kažem, da pročitam da je predloženi amandman, koji ćemo verovatno prihvatiti, taj da je narodni poslanik dužan da prijavi postojanja privatnog interesa koji ima u vezi sa zakonom ili nekim aktom. Da li neko misli da smo mi stvarno budale, da ne znamo da je Eliot Engel 30 godina primao pare od albanske mafije i od albanskog lobija u SAD? Uzeo je kredit za stanove koji nije vratio. Na svakoj sednici Odbora za spoljnu politiku američkog Kongresa je lobirao za priznanje kosovske nezavisnosti i on nema ekonomskog interesa ili to što važi za Srbiju ne treba da važi za Ameriku ili, tu je gospodin Marinković, to oni drugačije zovu lobiranje ili svi koji su učestvovali u bombardovanju Srbije imaju privatni ekonomski interes na Kosovu i Madlen Olbrajt, i Vilijam Voker, i Vesli Klark itd, Kušner koji je bio šef mirovne misije i Džefri Najs koji je bio tužilac u Haškom tribunalu je radio za Tačija ili Haradinaja, ne znam. Legalno sada Voker od njih prima pare. Najs ih tuži da su dužni. Samo govorim o dvostrukim aršinima, ali mi smo svega toga svesni. Ne treba da neko shvata da smo mi baš toliko glupi.
Isto tako želim da kažem apropo ovoga dopisa, a nekoga je danas spominjao ovde, „Kuće za ljudska prava i demokratiju“, koji su imali određene primedbe na ovo što smo predložili. Želim da kažem dve stvari ovde. Prvo, kaže da nema nedostataka adekvatne javne rasprave. Mene je Martinović upoznao da se o ovome priča od 2014. godine, a i ranije, pa ako za šest godina i više nije bilo vremena za javnu raspravu, ne znam kada i ko više treba da vrši javnu raspravu i, da budem potpuno jasan i precizan, ovo je akt Narodne skupštine Republike Srbije i o tome se ne vrši javna rasprava, vrši se rasprava unutar naše Narodne skupštine Republike Srbije. Koliko sam shvatio, mi ćemo svi ovde, mislim da će gotovo svi, ne znam da li se Kamberi izjasnio, Imamović, glasati za donošenje ovog kodeksa.
Sa druge strane se kaže – poslanici ne mogu da odgovaraju, jer imaju imunitet. Da se razumemo, ustavno pravo poslanika je da ne može da odgovara za izneseno mišljenje u Narodnoj skupštini, ali želim da podsetim na Poslovnik, koji jasno kaže šta se dešava u određenim slučajevima kada predsedavajući proceni i Narodna skupština da je došlo do neke povrede dostojanstva, ugleda ili do uvredljivih izraza, psovki gde se kažnjava 10% od osnovne plate, 20% od osnovne plate za dve opomene, a mislim da je 40% ili 50% za udaljenje sa sednice, pa 20 dana ne može da učestvuje u zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovde se postavlja, naravno, pitanje, što oni očigledno nisu pratili, ali zato sam i rekao da će verovatno, očekujem da ovi amandmani budu usvojeni, ali amandmanom gospodina Orlića…
(Vladimir Orlić: Prihvaćeni su.)
Već prihvaćeni? Znači, ako je prihvaćeno taj problem je skinut sa dnevnog reda, a to znači da ne samo narodni poslanik, nego da svaki građanin može da podnese prijavu, a oni ovde pišu, oni očigledno nisu upoznati sa svim ovim, a daju tako tendenciozne ocene napadajući Narodnu skupštinu koja prvi put. Mi ovo nismo morali da uradimo ovako brzo. Mi smo to zakazali zato što smo imali negativne komentare od strane nekih međunarodnih organizacija. Ispada da se mi ne posvećujemo tom pitanju. Ako je to tako, evo pokazali smo da se mi posvećujemo tom pitanju. Kad smo stavili na dnevni red, sad traže da skinemo sa dnevnog reda.
Tako da ja samo želim da kažem, da pozdravim ovo što je gospodin Martinović uradio i da još jednu stvar samo dodam, a to je da dodam da sam apsolutno saglasan Kodeks ponašanja narodnih poslanika, ali pričao sam juče o tome, svedoci smo da je za mnoge, da je potreban Kodeks ponašanja na političkoj i javnoj sceni. O tome niko ne govori i svi govore o tome šta komentarišu, šta kažu narodni poslanici, a kakve sve gadosti, bezobrazluci se čuju svakoga dana, o tome niko ne govori.
Tako da, mi ćemo ispuniti sutra na glasanju ono što mislimo da je potrebno i čime ćemo doprineti i poziciji naše zemlje i pred međunarodnim organizacijama, itd.
Ali, suštinski gledano potrebno je mnogo više odgovornosti i potrebno je, ima li bilo kakvog kodeksa za ponašanje, za prostačko ponašanje, vređanje kao što je juče bilo, kao što sam rekao, sedamdesetšestogodišnje majke Aleksandra Vučića koja nikakve veze nema sa politikom. Koji kodeks za to važi? Ne samo kodeks, ne primenjuju se ni zakoni.
Tako da, u svakom slučaju, dozvolite mi da zaključim ovu raspravu. Ja sam zato rekao na kraju sve ovo što sam rekao da ne kaže neko da mi ne želimo da pročitamo šta su oni nama napisali. Nama je i „Transparentnost Srbije“ takođe napisala, to mislim da je dobio gospodin Martinović, mislim da su neke od tih stvari uvažene.
Znači, svaku dobronamernu kritiku koja do nas dođe mi ćemo prihvatiti i razgovarati, ali samo ako je ona istinita.
Apsolutno nije tačno ovo što je navedeno u ovom dopisu, upravo je omogućeno suprotno, da svaki građanin može da podnese prijavu za kršenje ovog kodeksa.
Mi ne završavamo raspravu. Ja ne zaključujem raspravu zato što mi nismo završili još raspravu.
(Vladimir Marinković: Dajte mi repliku.)
Nema replike. Ja nisam diskutovao da bi bila replika.
Ima još oko dva sata vremena poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Imamo pre toga sutra poslanička pitanja. Nakon toga će biti glasanje.
Tako da, sad trenutno prekidamo raspravu, a nastavljamo sutra u 10,00 časova.
Hvala vam.