Druga posebna sednica , 26.12.2020.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 107 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika, pa vas pozivam da radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 150 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dragan M. Marković, dr Vesna Ivković, Justina Pupin Košćal i Aleksandar Jovanović.
Poštovane dame i gospodo narodi poslanici, za Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu utvrdio sam sledeći
D n e v n i r e d:
1. Redovan godišnji izveštaj za 2019. godinu, koji je podneo Zaštitnik građana, sa Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu od 16. decembra i Predlogom zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova od 17. decembra 2020. godine;
2. Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2019. godinu, koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sa Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu od 16. decembra 2020. godine;
3. Redovan godišnji izveštaj za 2019. godinu, koji je podneo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sa Predlogom zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova od 17. decembra 2020. godine i
4. Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2019. godinu sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 23. novembra 2020. godine.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu članova 92. stav 2, 157. stav 2. i 192. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o svim tačkama dnevnog reda.
Da li gospodin Martinović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 157, za – 150, nije glasalo – sedam.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: mr Zoran Pašalić, Zaštitnik građana, Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Brankica Janković, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, dr Duško Pejović, predsednik Saveta Državne revizorske institucije, Jelena Stojanović, zamenik Zaštitnika građana, Nevenka Bojanić i Ljiljana Dimitrijević, članovi Saveta Državne revizorske institucije, Milena Milinković, sekretar Državne revizorske institucije, Rada Kovačević i Gordana Mohorović, pomoćnici generalnog sekretara Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Tatjana Prijić, viši savetnik u Službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Dobrodošli i izvolite.
Pozdravljam nezavisne institucije.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 4. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članovima 192. i 238. stav 4, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o svim tačkama dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Predstavnici predlagača su mr Zoran Pašalić, Milan Marinović, Brankica Janković, dr Duško Pejović, Vladimir Đukanović, dr Muamer Bačevac i dr Aleksandra Tomić.
Da li se neko od predlagača javlja za reč? (Da.)
Reč ima Aleksandra Tomić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu"
Uvaženi predsedavajući, poštovani gosti i predstavnici institucija koje su u nadležnosti rada Narodne skupštine Srbije, poštovani narodni poslanici…
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Aleksandra, izvini.
Molim sve koji su ovlašćeni predlagači da ubace kartice koje ste dobili.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu"
Ja sam uverena da će predsednik Državne revizorske institucije gospodin Pejović sigurno dati detaljan prikaz Izveštaja o radu ove institucije za 2019. godinu, ali pre toga kao predlagač u ime Odbora za budžet i finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava želim da kažem da smo zaista u proteklom periodu ostvarili jednu dobru saradnju sa ovom institucijom, da mnoge stvari zajednički predlažemo, pomeramo i imamo zaista podršku Ministarstva finansija u svemu tome.

Kao rezultat tog rada je što smo u ovoj godini imali 40 zakona iz oblasti finansija, od toga 27 koje smo videli kao izmene i dopune i potrebu da se mnoge stvari menjaju, da bi na adekvatan način zaista upravljali javnim finansijama po svim međunarodnim standardima, a pre svega, u interesu građana Srbije, jer se time postižu veće uštede, kad je u pitanju budžet Republike Srbije.

Izveštaj DRI za prethodnu godinu je sastavni deo Akcionog plana u kome učestvuje i Odbor za finansije.

Inače, Vlada Republike Srbije, u saradnji sa EU i Evropskom komisijom, donela je Program reforme upravljanja javnim finansijama krajem 2015. godine za 2016. do 2020. godine i tim planom svakih šest meseci Vlada šalje izveštaj Evropskoj komisiji, u tom delu, kada govorimo uopšte o upravljanju javnim finansijama, sa svim parametrima svrsishodnosti, a to će najbolje državni revizor prezentovati šta to znači, pogotovo otvarajući određena i politička pitanja koja mi imamo, kada je u pitanju trošenje javnih finansija.

Obaveza je Vlade da šalje na svakih šest meseci Evropskoj komisiji taj izveštaj, a prema Akcionom planu, koji je donela Vlada takođe krajem 2015. godine, u kome postoji 19 tačaka, svaka institucija ima svoje obaveze. Tačke 18. i 19. su obaveze Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i DRI da raspravlja o revizorskim izveštajima različitih sektora kojima se bavi ova institucija i svake godine mi imamo, zbog toga, prema tom planu, povećanje broja sednica van sedišta. Godine 2017. smo imali jednu, 2018. dve, 2019. godine tri i ove godine četiri sednice.

Na tim sednicama mi smo imali prilike da čujemo, uvek smo uzimali najbolje primere i tražili smo od DRI da nam kaže koje to lokalne samouprave imaju najbolje primere kada je u pitanju trošenje javnih sredstava.

Ove godine smo, inače, počeli od Vračara. Tu smo, jednostavno, definisali ono što su zaključci, na kraju krajeva, i gde smo raspravljali o Izveštaju DRI za prethodnu godinu. U tom izveštaju smo videli mnoge nepravilnosti koje su imali do 2019. godine i razlika svih onih koji su vodili institucije krajnje odgovorno sa reformom do 2019. godine i napravili smo jednu analizu i poređenje kako su se vodile finansije nekada, a kako se vode danas.

Ono što nam je na toj sednici upravo bilo najinteresantnije, to je da smo posmatrajući strateške okvire kojima se bavi Republika Srbija, kada su u pitanju javne finansije, uvek razmatramo onaj deo koji se odnosi na budžet, znači, konsolidovani izveštaj budžeta Republike Srbije. Mi smo po prvi put u Skupštini Srbije imali glasanje ovog izveštaja zajedno sa budžetom za sledeću godinu. Razmatrali smo sektor koji se odnosi na zdravstvo, koji nam je od izuzetnog značaja u ovoj godini pandemije Kovid 19.

Razmatrali smo kasnije i izveštaje koji se odnose na same lokalne samouprave, ali na deo koji podrazumeva socijalu. Najinteresantniji deo mislim da je onaj koji se odnosi na metodologiju, odnosno na izveštaje koje obuhvataju svrsishodnost, odnosno one analize svrsishodnosti koje su nama od najvišeg značaja.

Kasnije ću se vratiti na tu temu, ali želim da kažem da vi na osnovu ovog izveštaja po prvi put možete da vidite, prvo, da je izveštaj urađen na krajnje jedan standardizovan način, u smislu samog izveštaja, gde ovaj rezime na početku govori o tome šta je DRI radila u prethodnoj godini.

On je urađen po međunarodnim standardima i u tom rezimeu, u stvari, možete da vidite dosta toga, koji je sastavni deo ovog izveštaja. Možete da vidite koji su programi revizija.

Po prvi put ova revizorska institucija u ovom sastavu je razdvojila finansijsku reviziju, reviziju poslovanja, zatim, kombinovanu reviziju i reviziju svrsishodnosti.

Možete da vidite koji su to efekti post revizije. Možete da vidite koji je doprinos donošenja svih ovih izveštaja koje radi DRI i to konkretno kada govorimo o novcu. Možete da vidite koje su to preporuke koje DRI daje kada su u pitanju određeni propisi, ali i određene inicijative kada je u pitanju izmena i dopuna samih zakona.

Na kraju krajeva, u ovom izveštaju stoji i onaj deo koji se odnosi na samo upravljanje kadrovima, kako se nose sa velikim poslom, a kako se nose sa razvojem svojih kapaciteta, kad su u pitanju stručni ljudi.

Na kraju, imate međunarodnu saradnju, koja je očito više nego aktivna, s obzirom da su bili članovi u više od pet projekata i mislim da su imali veliki broj sastanaka kada je u pitanju samo izveštavanje i prikaz onoga što rade.

Najinteresantniji deo ovog rezimea mislim da je upravo ovaj deo koji se odnosi na same revizorske proizvode. To je ono što oni nazivaju izveštaji, koji kažu da ima 133 izveštaja kada su u pitanju finansije, zatim, finansijski izveštaji, zatim, imate sedam kad su u pitanju izveštaji pravilnosti, 12 kad su u pitanju kombinovani i na kraju, 264 izveštaja za post revizione aktivnosti, odnosno 505 ukupno, što pokazuje da zaista ovaj posao je veoma zahtevan.

Kada pogledate koliko je to u novcu, onda to iznosi 451 milijarda dinara i kada vidite da, u stvari, sistem finansijskog upravljanja i kontrole, koji postoji u institucijama, onda treba reći da je 88 subjekata od 159 uvelo tzv. sistem interne kontrole.

Znači, mi smo zakonom obavezali da sve institucije treba da imaju internog revizora. To je onaj revizor koji u toku godine rukovodstvu skreće pažnju kako treba voditi finansije, a da budu u skladu sa svim zakonskim propisima o računovodstvu, o reviziji i, na kraju krajeva, ono što se odnosi čak i na međunarodne standarde, kako to radi knjiženja, kako radi sektor računovodstva. To, naravno, rukovodioci institucija ne moraju da znaju, ali zato imaju internog revizora koji treba u stalnom kontaktu da to radi i da obaveštava i menadžment do kog stepena se to stiglo.

Međutim, kao i svuda, u Srbiji je to jedan proces, koji traje i koji mi svaki put u svojim izveštajima nagoveštavamo da treba da se pojača interna kontrola, upravo zbog toga da bi što manje posla imao i revizor, na kraju krajeva, i eksterna revizija, koja se uzima sa strane, ukoliko želite da zaista budete ispravni.

Zašto je ovo bitno? Bilo koja institucija da želi da se bavi bilo kakvim zaduživanjem ili izveštavanjem, ona mora da ima po prirodi stvari ove izveštaje i uglavnom se tu gledaju da ti izveštaji budu pozitivni, ukoliko želite da se razvijate dalje i da ulažete određena sredstva.

Preporuke koje je dala DRI za prošlu godinu iznose 1970 i od toga su 1221 za finansijske izveštaje, 420 za poslovne, 100 je za kombinovanu, ali je 229 za svrsishodnost.

Kad pričamo o svrsishodnosti, ja ću vam reći da je to za nas najinteresantniji deo ovih izveštaja za narodne poslanike, pogotovo što, recimo, su ispitivanjem određenih stavki u svojim izveštajima njima bilo najinteresantnije da se bave, recimo, prevencijom, kad su u pitanju same poplave, kad je u pitanju efikasnost informacionih sistema za registre nepokretnosti, kad je u pitanju javna svojina, zatim, davanje određenih mišljenja kad je u pitanju poslovni prostor i naplata poslovnog prostora na lokalnom nivou.

Mi smo na Vračaru imali saznanje da je preko 480 miliona ostalo nenaplaćeno do 2012. godine. Kada je u pitanju opština Vračar, kao što znate, tamo je poslovni prostor jedan od najinteresantnijih kada je u pitanju grad Beograd i jedan od najviših cena kada je u pitanju zakup poslovnog prostora koji se odnosi kao i Stari Grad. Za nas je to bila jedna od najfascinantnijih brojki kada je u pitanju zaduženje.

Oni koji su vodili do 2012. godine, a to su predstavnici DS i gospodin Kuzmanović su došli do toga da opština ne naplaćuje poslovni prostor kao državni novac zakup i da zbog toga ni ne snosi nikakvu ni političku, ni moralnu, ni krivičnu odgovornost, upravo zbog toga što državni revizor kada je podnosio određene prijave sudu, ti postupci nikada nisu procesuirani na onaj način na koji to zakon propisuje.

Kao što vidite neki koji su se krajnje neodgovorno odnosili prema finansijama i prihodima od strane građana Srbije, kada govorimo o javnim finansijama, danas nam spočitavaju mnoge kritike kada su u pitanju ulaganja, investicije i donošenje određenih mera koje govore o tome da zakon mora da se poštuje, a upravo su oni bili akteri najžešćih nepravilnosti i nepoštovanja zakonskih normi.

Kada govorimo o analizi svrsishodnosti vodoprivredne infrastrukture, ono što je za nas kao poslanike u Odboru bilo jako interesantno jeste što smo primetili da je cena vode u određenim lokalnim samouprava različita. Mi smo na kraju ove godine tražili da se za neke sledeće sastanke uradi jedna malo detaljnija analiza, koja je to struktura troškova koja definiše cenu vode, jer znamo da je to pitanje tržišta, ali da pokušamo da pomognemo svim građanima Srbije da, kada pričamo uopšte o ceni komunalija koje su ujednačene za cenu električne energije, možemo da razgovaramo o tome da i cenu vode možemo da prognoziramo i projektujemo potpuno ujednačeno kada su u pitanju svi gradovi.

Naravno, da uslovi pod kojima građani koriste pijaću vodu nisu isti u svakom gradu, u svakoj lokalnoj samoupravu, ali nama je to jedan od važnih problema koje vidimo kod samih građana i želimo da pomognemo svima i u lokalnoj samoupravi, da nađemo načine kako da ovaj problem rešavamo.

Kada govorimo o temi materijalna podrška mera za smanjenje siromaštva, to je jedna od tema koja je uvek bila predmet analize i Fiskalnog saveta, i javnosti, i određenih ekonomskih stručnjaka koji su nas kritikovali u ovoj godini, ako se sećate, kada smo kao parlament usvajali sve one predloge koje je Vlada u toku vanrednog stanja, usled Kovida-19, donela, a kada je u pitanju podrška i privatnom sektoru i kada je podrška bila i svim građanima Srbije tzv. podrška od 100 evra za smanjenje siromaštva i tih aktivnih mera, i garantne šeme, i obustavljanje, odnosno prolongiranje kreditnih obaveza građana Srbije. Uvek su te mere na meti kritika.

Mislim da je dobro da DRI uradi jednu analizu. Uradila je tu analizu svrsishodnosti. Mislim da je dobro za sve nas da imamo saznanja o tome koji su efekti svega toga.

Na kraju krajeva, imamo temu koja je vezana i za zaštitu životne sredine. To je onaj deo koji je nama bio interesantan – upravljanje industrijskim otpadom, uvoz polovnih automobila, koliko je država na određeni način tu gledala kroz prste svim građanima Srbije kada je u pitanju uvoz polovnih automobila. Mislim da na tome treba raditi, da samo zajedničkim radom dolazimo do određenih kvalitetnih rešenja.

Stoga smo mi kao Odbor, a i na predlog i uz saglasnost DRI usvojili ovaj izveštaj za prethodnu godinu na Šestoj sednici 18. novembra, s tim što smo predložili da zaključak, osim što se usvaja izveštaj, glasi da Narodna skupština ocenjuje rad DRI za 2019. godinu celovito, kao predstavljanje aktivnosti DRI u izvršenju ustavnih i zakonskih svojih nadležnosti, da pod tačkom 2, polazeći od preporuka DRI, a koje su sadržane u ovom izveštaju za 2019. godinu, Narodna skupština preporučuje Vladi da preduzme mere iz svoje nadležnosti kojima će obezbediti sprovođenje preporuka DRI, tako što će predložiti Narodnoj skupštini donošenje određenih zakona, kao i izmena i dopuna podzakonskih propisa koje donosi Vlada iz nadležnosti ministarstava i koje su u izveštaju posebno ukazane. Pod tri, polazeći od nalaza DRI, kod većine revidiranih korisnika javnih sredstava nije uspostavljen sistem interne kontrole koji svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa propisima, internim aktima, ugovorima, kao i drugim ciljevima. Odbor konstatuje da je neophodno da Vlada sa odgovornošću za izvršenje ovih zakona obezbedi dosledno sprovođenje Zakona o budžetskom sistemu, a u delu koji se odnosi na obaveze uspostavljanja adekvatnog sistema finansijskog upravljanja i kontrole, uvodeći internu reviziju kod korisnika javnih sredstava.

Ovaj zaključak će biti objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije i nadamo se da i one inicijative koje smo zajedno sa predstavnicima ministarstva… Moramo da se zahvalimo saradnicima gospodina Siniše Malog koji su u aktivnom jednom postupku saradnje sa predstavnicima DRI i članovima Odbora zaista saglasni da određene zakonske propise menjamo u sledećoj godini.

Moram da kažem da se taj broj propisa smanjuje zato što smo očito dosta toga radili. Godine 2018. smo imali, na osnovu ovih inicijativa, 30 izmena i dopuna zakona, ove godine 27 od 40 koje je Ministarstvo finansija predložilo Skupštini, a za sledeću godinu predlažemo 20 zakona sa izmenama i dopunama i zaista imamo punu saradnju kada je u pitanju Ministarstvo finansija i predlaganje. Predložićemo Narodnoj skupštini da ovakav zaključak Odbora prihvate svi narodni poslanici, jer smatramo da je u interesu svih građana Srbije. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Kao što sam malopre rekao, ima više predstavnika predlagača, pa oni sada imaju prvo reč. Prema tome, ko se prijavi od njih, dobiće reč.
Gospodine Bačevac, vi ste se prijavili, ali vi ste na više mesta ovde. U kom svojstvu ćete govoriti?
(Muamer Bačevac: U svojstvu izvestioca odbora.)
Dobro.
Pitam zato što ste i predlagač, i izvestilac odbora, i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Zbog vremena, pre svega.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Muamer Bačevac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Svako je pitanje lekovite, gospodine predsedavajući.

Kratko ću reći nešto u ovom prvom delu. Pre svega, da bi jedna skupština pozitivno uticala na političke procese u zemlji, ona mora da ostvari tri ključna kriterijuma. Pod jedan, mora da ima značajna ustavna ovlašćenja, ali i da bude poštovana u jednoj državi. Druga stvar jeste da ta ista skupština bude nezavisna od Vlade.

Treća stvar, jako bitna, jeste da i to, čini mi se, predsedniče Skupštine, da mi trenutno imamo, da ima organizacione kapaciteta da preduzima odlučne akcije.

Skupštine koje kreiraju dominantnu politiku u određenoj državi su retke u svetu, ali tamo gde je to slučaj to su države blagostanja, ekonomskog prosperiteta i vrhunske demokratije. Kao najbolje primere navodim nemački Bundestag ili švedski Riksdag, jer skupštine dominantno kreiraju politiku u jednoj zemlji.

Upravo mi, socijaldemokrate, zaista insistiramo na vraćanju poverenja u parlament Republike Srbije, na jačanju njegovog integriteta i jačanju aktivnosti i uticaja koji skupština u jednoj državi mora imati.

Međutim, gospodo, uz sva ova dva navedena slučaja koja sam naveo, i u Nemačkoj i u Švedskoj, rezultat toga da je skupština jako uvažena jeste, pre svega, ne proističe iz politike sukobljavanje već, pre svega, od ukorenjenih navika da se pregovara i ovako dolazi do konsenzusa, sa jedne strane, ali i sa druge strane i postojanja, reći ću, jedne razvijene kulture društvenog dijaloga.

Zato me jako raduje, i mi smo to jako podržali u ovoj Vladi, sa formiranjem ove Vlade i dobijanjem legitimiteta ove Skupštine, odnosno formiranja ove Skupštine, to da smo osnovali jedno novo ministarstvo koje će se baviti ljudskim i manjinskim pravima i, naravno, inicirati, insistirati na dijalogu, društvom dijalogu u našoj zemlji.

Vi znate da skupština ima nekoliko svojih funkcija. Moram vas podsetiti, i sebe i sve vas, na to. Pre svega, zakonodavnu funkciju. To je bazična osnova svake skupštine u svetu, ali ta funkcija sve manje ima mesta i uticaja.

Skupštine igraju važnu predstavničku ulogu, kao veza između naroda i Vlade. U 18. veku ova funkcija skupštine je izražena sloganom koji je usvojilo 13 američkih kolonija koje su se pobunile protiv britanske Vlade i rekle – nema oporezivanja bez predstavljanja. Nema oporezivanja bez predstavljanja naroda u Skupštini.

Mi smo predstavnici naših građana u ovoj Skupštini i predstavljamo interese svih onih krajeva i svih onih građana iz krajeva koji su nas delegirali. To je jako bitna funkcija Skupštine. Zbog toga se i moć skupštine u određenom političkom sistemu posmatra kao pokazatelj demokratske vladavine.

Skupština je često mesto političkog regrutovanja, gde se praktično vide sposobnosti i vide kvaliteti mladih, perspektivnih ljudi koji sebe delegiraju za buduće lidere i za buduće, da kažem, donosioce najbitnijih odluka u ovoj državi.

Funkcija skupštine pod 4. je da daje legitimitet režimu, odnosno Vladi koju bira, te da podstiče javnost da sistem vladavine doživi kao pravedan. To su četiri funkcije.

Dok je značaj zakonodavne i predstavničke uloge od osnivanja skupština do danas opadao, dotle je veća pažnja posvećivana mogućnosti skupštine da ograniči i kontroliše izvršnu vlast.

Skupštine sve više danas postaju kontrolna tela čija glavna uloga je da proizvedu odgovornu Vladu i, pre svega, razvojem institucionalnih mehanizama olakšaju ovu ulogu.

Kako bi se uspostavili mehanizmi nezavisne i samostalne kontrole sprovođenja zakona koji regulišu ljudska i manjinska prava i slobode, formirane su i institucije, između ostalog i Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Ovi organi…
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Gospodine Bačevac, ja sam vas malo pre pitao, zato što je vreme ograničeno, pa sam vas zato pitao. Za izvestioca Odbora je pet minuta.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Muamer Bačevac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Evo, brzo ću završiti, imam još par rečenica.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Vi imate i vreme kao ovlašćeni predstavnik.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Muamer Bačevac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Da, znam. Sve znam.