Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici nezavisnih institucija, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, iskoristio bih priliku da se u današnjoj diskusiji osvrnem na Izveštaj o radu DRI za 2019. godinu. Ona od svog osnivanja, odnosno od 2005. godine je nadležna za oko 11 hiljada direktnih, indirektnih odnosno i svih drugih korisnika državnih sredstava, pomažući državi u kontroli na koji način i kako se upravlja njenim resursima.

Na taj način smatram da se za ovih 15 godina povećala transparentnost, ali ono što je takođe još važnije je i finansijska disciplina svih nivoa vlasti kada pričamo o trošenju javnih sredstava.

Državna revizorska institucija je u prethodnoj godini, osim svih redovnih revizija koje je uradila, uradila i 1.970 preporuka i mislim da je na najbolji mogući način, plastično govoreći, ono što jeste vaš učinak, da bi nas svi razumeli, jeste i 168,69 miliona dinara uštede, što kroz povećanje nekih prihoda, odnosno smanjenje rashoda, zahvaljujući vašem radu.

Kroz prizmu tog rezultata, mislim da se na najbolji mogući način i oslikava zapravo sva važnost svih nezavisnih institucija kada pričamo o funkcionisanju države Republike Srbije.

Konkretno, DRI je svojom kontrolom korišćenjem državnih finansija doprinela i doprinosi pozitivnom radu javne uprave, utiče na odgovorniji odnos i savesno trošenje javnog novca.

Takođe, svojim delovanjem ona utiče i na smanjenje odnosno otežavanje samih procesa korupcije, za koju smatram da je jedna od boljki našeg društva s kojom se susrećemo. Kada pričamo o korupciji, mislim da je ona rak rana svakog društva, pa tako i našeg. Ovde ne pričam, naravno, o sistemskoj korupciji, već o nekoj korupciji koju potencijalno vrše pojedinci, a u svakom slučaju ona je ono što nas kao društvo u svakom slučaju unazađuje.

Zadatak nas kao narodnih poslanike je da omogućimo i vama kao nezavisnim institucijama da insistiramo na tome da u tom smislu imate potpuno nesmetan rad i da svi zajedno insistiramo na tome i govorimo o tome i donekle otvaramo svest kod građana da i oni ako dođu u kontakt sa tako nečim zapravo ne okreću glavu nego da vide da imaju podršku svih nas, države, nezavisnih institucija pa i nas ovde narodnih poslanika kao predstavnika zakonodavne vlasti.

Narodna skupština je svojevrsni supervizor rada Državne revizorske institucije, jer usvaja sve vaše izveštaje o radu i u tom smislu vi svojim godišnjim izveštajima nas upoznajete sa onim što ste radili. Tako je i ovog puta.

Kada je u pitanju Socijalistička partija Srbije moram da istaknem da smo mi u potpunosti za politiku transparentnosti, kada je u pitanju trošenje javnih sredstava, novca koji pripada svima nama ovde, svim građanima Republike Srbije i mislim da tu ne treba da imamo nikakvu dilemu.

Zaista smatram i maksimalno podržavam i državu u toj borbi, jer je to jedan od stubova izgradnje jednog zdravog društva i društva od kog će najviše u tom smisli zavisiti i njegova vitalnost.

Takođe, pored uspešne ekonomske politike i rasta životnog standarda na kome u poslednjih osam godina uspešno sve vlade ovih osam godina rade, smatram da je veoma važno da se izborimo i sa pošastima koje dolaze upravo tim zloupotrebama kada je u pitanju upravljanje javnim sredstvima i verujem da svi mi narodni poslanici imamo zajedničko, odnosno isto mišljenje na tu temu i da imamo konsenzus kada je to u pitanju.

Tu je, naravno, potrebna udružena aktivnost svih, kako nas kao zakonodavne, tako i izvršne, ali i sudske grane vlasti. Smatram da moramo da pošaljemo jasnu poruku da kada je u pitanju korupcija imamo nultu tolerancija kao država i na tu temu nema razgovora. Smatram da je to, takođe, jedan od stvari, kao što sam i rekao, i rak rana svakog društva, pa i našeg i da ne treba da okrećemo glavu pred tom temom kada je ona u pitanju.

Ta borba nije laka i neće biti laka. Ona je jedan od preduslova, pored ekonomskog, za izgradnju pravne države, kao i za poštovanje građana kao poreskih obveznika, kao onih koji nas ovde kao narodne poslanike takođe plaćaju.

Ta javna sredstva se moraju i transparentno i zakonito koristiti i tu je DRI koja će koristiti sva svoja zakonska ovlašćenja i kontrolisati zakonitost trošenja tih sredstava, i to je zapravo put ka jačanju finansijske discipline i odgovornosti, jačanju pravne države i Srbija na tome zaista predano radi i kroz ovaj, da kažem, četvrti stub, a to su upravo te nezavisne institucije koje i vi predstavljate.

Smatram da samo ovakvim otvorenim pristupom, insistirajući na punoj transparentnosti i finansijskoj odgovornosti svih korisnika javnih sredstava na svim nivoima vlasti, možemo jačati i poverenje onih zbog kojih smo i mi tu, a to su naši građani. Zato smatram da je i iscrpan i detaljan izveštaj DRI značajan u podizanju lestvice očekivanja, ne samo na planu odgovornog trošenja državnog novca, već i odgovorne kontrole i naravno ono što vi predstavljate, a to jeste vrhovnu državnu revizorsku instituciju, ali i time šaljete poruku i ostalim institucijama šta je to što je norma koju mi ovde kao narodni poslanici zapravo očekujemo i na tome vam čestitam.

Socijalistička partija Srbije je uvek bila na strani svojih građana, odgovornog pristupa kako u vođenju državne politike, tako i kroz prizmu toga i u korišćenju javnih sredstava i zato će poslanički klub SPS podržati vaš izveštaj i ono što očekujemo od vas u narednom periodu jeste da ovaj nivo rada i efikasnosti zadržite i u narednom periodu. Od nas ćete, ako u tome budete uspeli, uvek imati podršku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Uglješi Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, i dalje mislim da treba poštovati član 96. i da razgovaramo o predlozima zaključaka, a zaključak je akt, akt ima predlagače koji su ovde trebali da brane zaključak odbora.

Izveštaj je dokument koji dolazi do odbora, odbor usvaja taj izveštaj uz učešće svih predstavnika koji su danas ovde i onda ovlašćeni predstavnik odbora, a to su gospodin Bačevac, to je gospođa Tomić i mislim da je to gospodin Đukanović, kao predlagači akta ovde to treba da brane, a prateći izveštaj je dokument koji mi imamo u vidu. Oni imaju pravo da asistiraju predlagačima akta, ali ponavljam izveštaj nije akt.

To je revolucionarna stvar koju je ovde Šabić ispromovisao pre nekoliko godina kada je zajedno sa Jankovićem vodio više politiku, više je politički nastupao, nego što je nastupao kao Poverenik. Više je bio nekako zaverenik. Od kada mu je ona britanska ambasada dala, koliko beše, 150, 200 hiljada funti, ne mogu tačno da se setim, nešto malo manje nego generalu Simoviću kada je obarao Vladu Kraljevine Jugoslavije, od tog trenutka je čovek promenio ponašanje.

Ovde su on i Janković tada pokušali, ne znam ko je predsedavao, čini mi se gospodin Marinković, da sebe predstave kao predlagače akta i onda je ova Skupština, odnosno tadašnji saziv uz moje protivljenje popustio i dopustio da se izveštaj smatra aktom, što nije tačno. To je regulisano Ustavom, zakonom i Poslovnikom i demokratija je procedura koju treba poštovati.

Što se tiče istopolnih brakova, za razliku od gospodina Komlenskog, ja podržavam istopolne brakove, ali samo za osobe koje su rođene u istopolnim brakovima, što je pošteno. Lozu treba nastavljati, bez obzira šta pojedini poslanici mislili o tome.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam noćas dobio poruku – tebe treba ubiti. Kažem ja njima – u redu je, jednom ste pokušali nije uspelo, možda drugi put uspe. Možda će veliki vernik Boško Obradović, koji me je napao na Svetog Marka, to je seoska slava kod mene… Ja sam morao da napustim goste, da dođem zato što smo činili nešto u korist opozicije, u korist demokratije, čini mi se da olakšamo prikupljanje potpisa, bez obzira što je ova izborna lista već predala, čini mi se, listu i prikupila potpise, i to kod notara. Njima smo hteli da olakšamo da to mogu da rade po mesnim kancelarijama i opštinama. Ja nisam bio protiv, s tim što moram da kažem da tih 10 hiljada potpisa kod notara se upravo ustanovili oni. Oni su ustanovili da politička stranka mora da ima 10 hiljada overenih potpisa, a danas nastupaju, uz vaše odobrenje, razna udruženja građana nastupaju kao parapolitičke stranke. Tri člana registruju udruženje i kažu mi smo pokret. Gde postoji registar pokreta? Recite. Ja znam da postoji registar udruženja, sportskih udruženja, odnosno sportskih ekipa. Postoji APR, on registruje preduzeća. Doduše registruje i udruženja i postoji registar političkih stranaka.

Danas na političkom nebu, a većina vas podržava njih, ja to znam, dakle, malo manje nego oni prošli, a to ću malo i da dokažem, većina njih nastupa kao politička stranka sasvim neovlašćeno. Ja mislim da to u zapadnim demokratijama ne bi bilo tako baš dopušteno. Mislim da ne treba previše popuštati i treba uvek govoriti istinu. U parlamentu treba govoriti istinu bez obzira da li se nekome od ovih nezavisnih tela, organa itd. to dopada ili ne. Ne možete imati poruku poslaniku - tebe treba ubiti, a sa druge strane ima među vama nekih koji kažu - ne može neprimerenoj Skupštini da izlazi, to treba govor mržnje itd.

Ja nisam čuo u ovom sazivu govor mržnje. Desilo se da neko nešto kaže, a onda ustane kuka i motika sa one strane i onda se brane svetli likovi Noga i ovih nosilaca vešala prvi dan, drugi dan, treće veče itd. Nisam ja video da ste vi to tako snažno osuđivali. Ne znam da li ste osudili ove moje batine, možda ćete osuditi ako donesu puškomitraljez na sledeći svetac i onaj veliki vernik Boško Obradović me ustreli na stepeništu Narodne skupštine. Nisam video ni da ste kritikovali, ne znam ni da li imate pravo da kritikujete tužilaštvo, pravosuđe itd. koje, recimo, drugovi narodni poslanici, braćo i sestre, drugovi i drugarice, kolege i koleginice, mi ovde…

(Predsedavajuća: Uz uvažavanje vašeg ležernog stila, ne želim da vas prekidam, mislim da ne priliči govoriti u ovom Domu sa rukama u džepovima. Zahvaljujem.)

Sa rukom u džepu? Izvinjavam se. Stvarno je neprimereno, ali neka to proglase govorom mržnje. Dakle, ne znam čime je regulisano da ne smem da držim ruku u džepu, ali hajde, smem da je stavim na kravatu.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda da su me ustrelili možda bi to neko osudio.

Šta da govorim o pravosuđu i tužilaštvu? Mi imamo status službenih lica i na stepeništu Narodne skupštine. Napad na poslanika koji je krenuo na svoj posao na stepeništu Narodne skupštine je napad na službeno lice. Tužilaštvo to odmah kvalifikuje kao nasilničko ponašanje, kao da su me uhvatili na stadionu, pa su onda krenuli huligani, pa su me dočekali zato što navijam za suprotnu ekipu, pa se to smatra nasilničkim ponašanjem u grupi. Ne razumem.

Mi smo dali zakletvu da ćemo poštovati Ustav, zakone, manjinska i ljudska prava. Da li smo mi ovde ljudi? Ili smo mi malo manje ljudi koje treba uvek za nešto kritikovati? Ako se nešto u žaru borbe i kaže, to se ne može baš smatrati govorom mržnje i vi danas imate izjave kako Skupština, govor mržnje, ne sme to u javni prostor itd. Ja ću koristiti priliku da govorim uvek što jednostavnije, jer je najteže govoriti jednostavno, a da te građani razumeju.

Mislim da mi previše štitimo i obraćamo pažnju na ove bogate pripadnike tajkunske elite koji pokušavaju da našpanuju medije itd, da stvore medijski pejzaž i malo malo nam prete nekim revolucijama, a jednu su pokušali ne tako davno, navodno motiv je bio zato što previše štitimo zdravlje ljudi i što uvodimo neke mere i pri tome je polomljena Narodna skupština.

Ja nisam video da je tu bilo preterano nekih velikih osuda tih nasilnika koji nisu birali sredstva. Nisam video ni da je policija bila zaštićena na takav način. Smatram da oni imaju ljudska prava i da neko ko baci ogradu koja je teška 20 kilograma na nju, svugde u zapadnim demokratijama ili bace kamen težak dva kilograma, neka urade to pred Belom kućom, biće ustreljen na licu mesta, ono koliko ja znam.

Pogledajte samo u Francuskoj kako se obračunavaju sa ljudima koji baš nisu demolirali palatu, nego su na ulicama imali „žuti prsluci“ određene nemire i njihova policija je daleko radikalnija nastupala prema tim demonstrantima nego naš.

Mi moramo zvati stvari pravim imenom. Vi svi morate da štitite samo običnog čoveka. Ja ne tražim da štitite narod i Skupštinu više nego obične ljude, ako se ovako nastavi ja ću tražiti da se ustanovi „zaštitnik seljana“. To su naši najvredniji ljudi. To su oni koji svakodnevno se staraju o tome da imamo šta da jedemo. To su i naši radnici koji svakodnevno se staraju da imamo proizvod koji možemo izneti na pijacu, prodati ga, uzeti novac i podeliti, a moram priznati da uvek mi koji sedimo dobijemo više od njih koji naporno grbače i rade na poljima, na radnim mestima za strugovima, glodalicama, automatima koji šiju, koji obrađuju metal itd.

Treba štiti obične ljude. Nemojmo da štitimo one ljude koji su preko RTS, REM-a i ne znam kojih sve institucija stekli ogromne kapitale i kojima je najbitnije da televizija i mediji pripadnu njima. Ja znam zašto to i rade. Ja nisam ljubimac medija, kad ukucate moje ime i prezime, kao da sam Osama bin Laden, a ja ne znam da sam bilo šta uradio, neka neke kolege kažu ili neki ministri neka kažu za ovih osam-devet godina, da li sam bilo kad šta tražio za sebe i da li sam bio u prilici bilo kad šta da ukradem ili da nagovorim drugoga da to uradi.

Međutim, njihova ta medijska ekipa, njihova ta koalicija medija je lepo od mene napravila maltene neku vrstu glavnog lopova, a pri tome su se oni ušuškali ako nešto kažete protiv njih onda je to velika jeres, onda sud za dva meseca reši, recimo, tužbu jednog tajkuna, a kad ja tužim neke medije to traje po četiri-pet godina. Njemu dsude 300.000 dinara, a meni dosude 40.000 dinara, verovatno on kao bogatiji, bitniji, njegova odšteta mora da bude srazmerna njegovom bogatstvu.

Takođe da vam kažem kada se već zalažete za ravnopravnost, ja se ovde zalažem za ravnopravnost. Voleo bi da svi vi koje smo mi izabrali nemate veće plate od nas, ne da mi imamo plate veće od vas niti iste kao vi, nego da vi nemate plate veće od nas koji mi vas biramo.

Vi svi imate službene automobile, imate sekretarice itd. Mi narodni poslanici nemamo i gotovo je za mene nepojmljivo, kolege i koleginice, nepojmljivo je da mi biramo ljude koji imaju po tri-četiri puta veće plate od nas, a pri tome mi da bi došli ovde moramo da prođemo kroz surovi postupak izbora, odnosno da birači kažu svoje da li mi jesmo za ovde ili nismo. Onda mi u ime birača biramo funkcionere određenih tela i organa koji po nekoliko puta imaju veće plate nego mi. Time je narušena ravnopravnost i bitno narušena ravnopravnost i moram da vam kažem da ste vi uvek u nekoj vrsti hladovine, nemojte pogrešno da shvatite, za razliku od nas. Recimo, vama niko ne zaviruje u tanjir, niti da li pijete kafu na radnom mestu ili ne, ni po kojoj ceni.

Mi ovde imamo neku službu koja se zove Uprava za zajedničke poslove, odnosno deo te službe. Inače, Uprava obuhvata organe i organizacije državne u Republici Srbiji i nigde ništa nije sumnjivo, samo je sumnjivo u Skupštini. Jeftina je kafa, jeftina je hrana i ako po istim tim cenama se to sve služi svim organima. Da li je narušena ravnopravnost? Ja mislim da jeste. Za razliku od drugih državnih organa zaposlenih itd, mi smo na određeni način žrtve, odnosno ljudi sa daleko manjim pravima, manje ravnopravni nego svi drugi.

I da kažem, svi ovi konobari koji rade ovde nisu naši. To su radnici organa, odnosno Uprave za zajedničke poslove i nama novinari ovde, ja šest godina ne idem u restoran, zato kada sam jednom otišao tri glavna jela nema nijednog. Pitam bre onog šta je sad ovo u dva sata ti nemaš nikakav ručak? Kao, ima nešto sa roštilja, ovo-ono. Ja kažem, slušaj, kako to nema? Kaže, pojeli novinari. Novinari dođu, pojedu i onda pišu kako smo mi ne znam šta pojeli, a onda nam pripišu sve namirnice koje nabavljaju zajednički organi, pa i neke koje mi nismo videli, koje su namenjene prilikom tih javnih nabavki za strane delegacije, kad ima predsednik Vlade, ministri, predsednik Republike itd, kad imaju neku večeru za strane goste itd. Sve te namirnice su pripisane nama. Sada vi dođete ovde, neko danas da izjavu, e u ovoj Skupštini itd. Dobro, ako vam ne treba Skupština, neka vas neko drugi izabere, ja nemam ništa protiv.

Što se tiče revizora, ja znam da vi pokušavate da uradite, ja vam kažem da se u lokalnim samoupravama živi bolje nego ovde. Ovde vi nemate veliko šta da iskontrolišete, nemamo mi šta ovde da ukradimo, ne znam da li Skupština ima tri ili četiri automobila, nisam baš siguran, koje niko od nas, koliko sam ja primetio, i ne koristi. Možda predsednik Skupštine koristi automobile, mi ih ne koristimo.

Pogledajte malo lokalne samouprave koliko imaju službenih automobila. Pa tamo svaki sekretar u javnom preduzeću u poslednjem, pa pogledajte, vi mi recite, JKP po čekovima, ako ste nekad bili u onom Trsteniku. Pa čovek koji je bio ovde poslanik, osnovao seosko javno preduzeće. Imao je jedan pokvareni kamion i jednog zaposlenog, tj. sebe kao direktora i službeni automobil. Dakle, to je pojava koju ja ne izbegavam, evo došlo je do promene vlasti itd, koja se dešava i za vreme ove vlasti.

Pogledajte tamo malo po lokalnim samoupravama, ja gledam, neki tamo odmah kad dođu na posao negde rano ujutru oko devet sati, oni kažu dobro jutro a ja dobar dan, oni planiraju, odnosno odu negde na doručak. Onda kad se vrate od jedanaest do jedan onda planiraju gde će ići na ručak i onda gledam, da prostite, kao mi seljaci kada vidimo onako na koritu skupa prasiće, samo mrdaju repićem. Tako ja vidim lokalne funkcionere, pojedine lokalne, čast izuzecima, vidim za tim ručkovima, to se sastave tri-četiri stola. Treba da pogledate malo te reprezentacije itd.

Najbolje je sa novinarima hajde malo da mi udarimo po Skupštini, narodni poslanici itd. Drage moje kolege, ja ne znam kada je neko od vas imao priliku da potpiše neku reprezentaciju i neki ručak, ja evo za ovih poslednjih, deveta godina i ono što sam bio pre pet godina ranije, za ovih 13-14 godina ja još nikada nisam potpisao ručak.

Šta se dešava, gospodine revizore, šta se dešava u ovim opštinama? Kolike su te reprezentacije? Koliko može da se uštedi itd, daj malo da se priča, piše i o tome, jer oni najviše oštete onog običnog čoveka koji tamo u najsiromašnijoj opštini mora da plati odgovarajuće naknade, porez na plate, porez na imovinu itd. Onda javni funkcioneri u opštini daleko bolje žive nego narodni poslanici.

Moje je pravo da branim Narodnu skupštinu i sve kolege, vaše je pravo da mi na tome zamerite, ali DRI je osnovana 2005. godine, ako se ne varam. E sad, šta je radio revizor u toku 2006, 2007. godine, da li je on nekada izvršio reviziju?

Meni će mnogi zameriti, a možda i sudije, moram da ih upozorim. Sud je zabranio da novinari pišu o konsultantskom ugovoru sa firmom, ne mogu sada da se setim kako se ta firma zvala, „SEL“. Pošto to nije, pošto je ovo neka nova firma i novi konsultantski ugovor, nadam se da mi časne sudije neće zameriti što ću da vam pokažem jedan drugi ugovor na mostu na Adi. Znači, nije ono jedini konsultantski ugovor. Ovo je konsultantski ugovor koji se zove konsultantski ugovor za usluge rukovodioca projekta inženjera.

Pazite, 2006. godine su sklopili ugovor na šest miliona 489 hiljada. Šest miliona, pazite. Most je u tom trenutku procenjen na 118 miliona. Kasnije je mostu, ne govorim o saobraćajnicama, cena podignuta na 160 miliona, a neka evropska banka je učestvovala sa 68 miliona, ali je grad Beograd iz budžeta izdvojio 87 miliona, što znači da je većinski novac došao iz gradskog budžeta. Bez javnih nabavki je potpisan ugovor. Ko je vršio reviziju ovoga? To me interesuje, bez obzira što je bio neko drugih revizor. Očekujem da vi meni pronađete ovo.

Znači, datum početka prvobitnog ugovora 1. jul 2007. godine. Da nas podsetim da je most početo da se gradi u decembru 2008. godine, što znači da su dve godine plaćali konsultantske usluge inženjera koji nije imao šta da ih savetuje jer jednostavno most nije ni građen. Ne znam šta ih je savetovao. Valjda ih je savetovao kako da uvećaju cenu mosta da bi se on malo više ugradio.

Desilo se da im je 2009. godine bilo malo, pa su dodali još 328 hiljada evra aneksom 1, pa je onda najverovatnije to bilo lepo, pa su 2010. godine u aprilu to uvećali još za 155 hiljada evra da bi im bilo još lepše. Onda na moje iznenađenje, nisam mogao da verujem, da te iste godine 19. oktobra 2000. godine osnovni ugovor, koji je bio bez javnih nabavki, bez ičega, se uveća za još šest miliona 710 hiljada i da naraste na 15 miliona i 88 hiljada. Od osnovne cene mosta to je 14%. Ja vas pitam, gospodine revizore, kako može konsultantski ugovor za neki nadzor da košta 14% od prvobitne cene mosta i nešto jače ili gotovo 10% kada su podigli cenu zbog čelika, navodno, 160 miliona, zbog cene čelika u Kini, šta su već rekli, ta ekipa beogradske vlasti?

Ljut sam na našu lokalnu vlast u Beogradu. Oni su imali onaj konsultantski ugovor, ovo drugi put ja govorim u poslednjih godinu dana, ovo je drugi konsultantski ugovor. Oni su podneli prijavu protiv N.N. lica. Čekaj bre, pa nisu konsultantski ugovor potpisali marsovci. Ako neko vlada Beogradom, tu zameram i našim vlastima u Beogradu, pa valjda su mogli da iščačkaju malo papire da vide ko je potpisao taj ugovor i da podnesu krivičnu prijavu koja je validna protiv tih lica. Ako nekog od njih bude zanimao konsultantski ugovor broj dva, ne znam koliko je onaj prvi iznosio, što znači da se tovarilo na most na Adi kao na ortačku kobilu. Kome je šta trebalo taj se ograđivao sa milion, dva, 300, 155 hiljada. Takve pojave treba zaustaviti jer na takav način ćete štiti siromašne, a zatvarati bogate. Hvala.

Samo da u svojstvu trenutno predsedavajućeg odgovorim narodnom poslaniku Marijanu Rističevuću vezano za njegove prvobitne zamerke, pošto je u toku dana već reklamirao i Poslovnik i pozivao se na član 96. Poslovnika.
Podsetila bih vas da je ovo posebna sednica o redovnim izveštajima četiri nezavisna regulatorna tela sa naravno zaključcima i preporukama adekvatnih matičnih odbora i podsetila bih vas da se u ovom slučaju na ovu sednicu odnose i članovi 238. stav 4. Poslovnika , da vam citiram – Narodna skupština razmatra izveštaj nezavisnog državnog organa i izveštaj nadležnog Odbora sa predlogom zaključka, odnosno preporuke, nadalje, član 239. stav 2. na sednicu Narodne skupštine, sednicu Narodne skupštine, dakle plenarnu, poziva se predstavnik državnog organa, organizacije, odnosno tela čiji se izveštaj razmatra. Stoga, mi ovde danas nismo imali samo ovlašćene predstavnike Odbora, znamo da su to uvažene kolege Đukanović, Aleksandra Tomić i Muamer Bačevac, već i samog Poverenika, Poverenicu, ombudsmana, gospodina ispred DRI.
Vidim da reklamirate Poslovnik.
Izvolite.

Član 103. vezano za član 96, koji ste vi pomenuli, ne ja, pa ga nisam reklamirao dva puta, nego sada i ovo je ponovo prvi put.

Dakle, član 96. je jasan. Kaže – u osnovnom postupku po otvaranju načelnog pretresa sve tačke dnevnog reda sednice Narodne skupštine pravo da govore po sledećem redosledu i vremenskom trajanju imaju predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta koji dobije reč kada je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja. Znači, govorim o trajanju izlaganja. Na sednicu mogu da budu pozvani, to nije sporno, ali ovde striktno govori ko nema ograničenje, ko zastupa određeni akt itd.

Sada bih ja mogao da pitam kolege i koleginice. Povreda Poslovnika je više nekog očigledna, ali ja ne tražim o tome da se glasa i rekao sam zahvaljujući čemu i kome je nastala ova konfuzija i mi samo pratimo to od istupa Rodoljuba Šabića, političkog istupa, i Jankovića, bivšeg Zaštitnika građana, koji su na silu ustanovili ovo pravo koje mi sada po nekom običajnom pravu već nekoliko godina upražnjavamo.

Mogao bi da pitam, ako je Aleksandra Tomić predlagač akta, ako je gospodin Bačevac predlagač akta, zaključka, onda oni imaju pravo nastupa. Možete da imate više predlagača akta, ali samo jedan od predlagača ima pravo da zastupa akt.Nemam ništa protiv da se ovo običajno pravo nastavi, ali mi moramo promeniti ovu odredbu Poslovnika, a što se tiče posebnih sednica veliko je pitanje da li je na posebnoj sednici pozvan neko, a veliko je pitanje… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za reklamiranje Poslovnika je isteklo.
Citirali ste član 96. zaista u kome piše – u osnovnom postupku. Objasnila bih vam da je ovo shodna primena Poslovnika. Odnosi se na posebnu sednicu. Sada trenutno ne donosimo zakon, već vršimo svoju kontrolnu funkciju i citirala bih vam još i član 238. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine gde je vrlo jasno da u radu na sednici nadležnost odbora, ali i na sednici Narodne skupštine učestvuje predstavnik nezavisnog državnog organa čiji se izveštaj razmatra.
U pravu ste da se ovaj problem vuče, ali da razjasnimo. Svima nama skoro već na kraju radnog dana treba da bude jasno da raspravljamo o izveštajima koje mi ne menjamo, već usvajamo zaključke matičnih odbora.
Da nastavimo. Sledeća je Nina Pavićević.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani predstavnici nezavisnih institucija, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani, danas ću u ime SPS govoriti o izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2019. godinu. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je samostalni državni organ, nezavistan u vršenju svoje dužnosti, a radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti.

Institucija Poverenika uvedena je u Republici Srbiji 2005. godine. Biraju ga narodni poslanici na pet godina, a Poverenik je dužan da svoj godišnji izveštaj dostavlja Narodnoj skupštini i ovo je 15 izveštaj po redu. U izveštaju za 2018. godinu konstatovano je da je 2018. godina, kao što rekoh, bila godina sa najviše izazova u radu i godina najobimnijeg rada. Isto se može reći do 2019. godinu. Služba Poverenika izvršava svoj posao kroz dve oblasti – u odnosu na pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji se od 2019. godine koristilo u velikoj meri. Korisnici ovog prava su najčešće građani, udruženja građana, predstavnici medija i organi vlasti, političke stranke, advokati, privredni subjekti.

Prava propisana Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pripadaju svima pod jednakim uslovima i bez diskriminacija, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalnost, veroispovest, nacionalnu i etičku pripadnost.

U oblasti zaštite podataka o ličnosti najvažnije je reći da se u avgustu 2019. godine počeo da implementira Zakon o zaštiti podataka ličnosti, što predstavlja samo početak u uređivanju pravnog okvira u ovoj oblasti.

Godine 2019. je poverenik primio ukupno 14.000 predmeta, tačnije 13.989, od čega se više od polovine, tj. 6.760 odnosi na slobodu pristupa informacijama, 6.078 na zaštitu podataka o ličnosti, a 1.151 se odnosi istovremeno na obe oblasti delovanja Poverenika.

Broj primljenih predmeta u 2019. godini predstavlja neznatno uvećanje u odnosu na 2018. godinu. Poverenik je tokom 2019. godine ostvario saradnju sa državnim organima, organizacijama civilnog društva i poslovnim udruženjima, kao i ostalim institucijama, što je za svaku pohvalu.

Poverenik se može smatrati kao neka vrsta kontrolnog mehanizma i javnosti rada korisnika javnih sredstava, bilo da su u pitanju lokalne samouprave, državni organi, javne službe ili drugi organi i organizacije.

Poverenik u svakom demokratskom društvu treba da bude institucija koja je medijator između građana i institucija i da svojim radom ublažava i rešava konfliktne situacije.

Državni organi bi trebalo da na Poverenika gledaju kao na saradnika koji će doprineti stvaranju bolje saradnje sa građanima. Takođe, Poverenik treba da ostvarivanjem svoje zakonom utvrđene funkcije da na primeran način ukazuje na probleme sa kojima se građani susreću u ostvarivanju svojih prava.

Građani, Poverenik i državni organi su tri strane koje nikada ne trebaju biti u sukobu, već da zajedničkim snagama doprinesu ostvarivanju zakonskih prava građana.

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj Poverenika, kao i ostale izveštaje koji se nalaze na današnjem dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem narodnoj poslanici Nini Pavićević.

Sledeća je narodna poslanica Ljiljana Malušić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo poslanici, uvaženi gosti iz nezavisnih državnih organa, danas ću govoriti o diskriminaciji na osnovu starosnog doba, znači, Izveštaj Zaštitnika građana, ali vrlo kratko.

Pre svega, ne mogu a da ne izrazim svoje zadovoljstvo jer je po hiljaditi put vređana porodica gospodina Vučića, našeg predsednika. Ljudi, to je sramotno. Vi vređate institut predsednika. Hajde što vređate njega, ali što vređate njegovu decu, što vređate njegovu majku, sramota i dosta.

Mi smo usvojili ovde kodeks ponašanja, ponašamo se u skladu sa zakonom, sa Poslovnikom, koliko, šta treba da se uradi da ovi ljudi prestanu da tako ružno govore, zamislite najnovije kletve. Ja sam to samo, valjda, u filmovima pročitala pa čula ovo i sva se ježim: „Da ti se zatre krvavo seme i pleme“. Sram vas bilo! Tako nešto može da priča samo očajnik, neko kome je pobijena čitava familija.

Ljudi, o čemu se ovde radi? Šta je ovo? Mene je sramota da čitam ovo, ali dosta više. Zar pričate to o čoveku koji je iz pepela digao Srbiju. Zahvaljujući njemu smo respektabilna zemlja na svetu.

Zahvaljujući njemu smo juče dobili donaciju vrednu više miliona evra da bismo mogli da snabdemo jednu čitavu Kovid bolnicu. Ljudi, zahvaljujući njemu, njegovoj harizmi, njegovom radu, njegovom patriotizmu.

Hajde da vidimo šta da uradimo sa tim ljudima, neljudima. Neću više da pričam o njima, ali zaista potresem se, pa to su nečija deca. Kome da se zatre seme i pleme? Sram vas bilo! Treba da reaguju svi da se tako nešto nikada ne ponovi!

Uzela sam, izabrala sam ovaj izveštaj Zaštitnika građana da vidimo kako je to sada. Vi ste vrlo iscrpno dali ovaj izveštaj i kako je to bilo nekada.

Nekada je gospodin Saša Janković, vaš prethodnik, radio do jedan sat, od jedan sat vožnja biciklom po Adi Ciganliji, ali to je njegovo. Zamislite on je Zaštitnik građana bio, pa koga je on, mučenik, štitio? Znate šta je radio? Koristio državne resurse da bi sebi radio kampanju. To smo videli, prvi put se pojavio u ovoj Skupštini kad je bio predsednički kandidat. Sram ga bilo! Bilo ne ponovilo se.

Kupio je sebi automobil, ženi automobil, koristio sve moguće da bi sebe ispromovisao. Kako je radio, tako je i prošao. Videli smo kako je prošao i nadam se da se više nikada tako nešto neće ponoviti. Čudi me da nije krivično odgovarao. Ako je hteo da se bavi politikom, zna se šta se radi. Da se otkaz, najnormalnije, svako ima pravo da se kandiduje za predsednika, molim lepo.

O tome kako radi predsednik, kako radimo mi, kako radi ova Vlada, lepo su rekli građani Srbije, 60% birača je glasalo za nas, molim vas nemojte da nas vređate, nego samo lepo dajte program. Ako ste bolji, izađite na izbore, pobedićete.

A o tome, o vašem izveštaju kratko,uzela sam ranjivu grupu i to diskriminaciju na osnovu starosnog doba jer zaista mislim da neko ko vas je rodio, podigao, celog života se bavio vama, školovao, napravio od vas čoveka, nije zaslužio da mu na takav način vraćate, da ga diskriminišete, da ga zlostavljate, da ga omalovažavate. Na sreću, ovo je još uvek patrijarhalno društvo, tradicionalno, imamo zaista još uvek dobar taj sistem vrednosti, pa sam siguran da tako nije. Pročitala sam to i nisam sigurna da je dobar procenat, da je 20% u starosti preko 65 godina zlostavljano na bilo koji način. Vidim ovde podatak da je 3,9% fizički zlostavljano. Zatim, 8% psihički, naravno tu su i zanemarivanja, oduzimanja imovine i to je nedopustimo.

Zato ste vi tu da reagujete i mi sa vama zajedno, naravno, jer ste vi odgovorni direktno nama. Mi vas biramo i sigurna sam da ćete dobro odraditi svoj posao, ali me je iznenadila činjenica da je ipak to poprilično veći broj. Jedino što je dobro, to je da je u 2019. godini bio manji procenat diskriminacije, nego u 2018. godini. Verovatno zato što imamo ove izveštaje i zato što se dobro radi, pa su ljudi osvestili problem i rade državne institucije, organizacije, ustanove kao pomoć stari ljudima i tako nešto se više ne sme ponoviti. Siguran sam da će se sledeći izveštaj bazirati na podacima koji su opet za procenat manji, dok to ne iskorenimo.

Milion i 400.000 ljudi u Srbiji ima preko 65 godina, skoro 23% su žene, više za 5% od muškaraca. Nije ni čudno, ima manje muškaraca, jer smo ratovali čitavog života, vodili odrambene ratove, u svim ratovima ginuli, i Prvi i Drugi svetski rat, ratovi devedesetih, bilo ne ponovilo se, ali je činjenica da su žene više izložene zlostavljanju i psihičkom i fizičkom i oduzimanju imovine.

Zahvaljujući vašim preporukama koje mi se dopadaju, sigurna sam da će ih Vlada razmotriti, vidim da ste ovde spomenuli da treba ojačati kapacitete centara za socijalni rad, slažem se. Da treba zaposliti više lekara, psihologa, socijalnih radnika takođe i ono što je dobro je da ste spomenuli da treba da se vrši edukacija kompletne porodice za suživot sa starijom populacijom.

Mi ćemo vaše zaključke izglasati i ono što je najvažnije, treba reći da smo zahvaljujući našem predsedniku juče dobili vakcine i da te vakcine idu upravo tamo gde treba, znači ranjivoj populaciji, a to je starima. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Kralj.

Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je deset minuta.

Izvolite.