Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.

Smatram da vodim sednicu u skladu sa članom 27.

Reč ima Dragan Marković, replika.

Izvolite.

Gospodine Pašaliću, jeste da je institucija koju vi predstavljate nezavisna, ali ste suviše sebi dali autonomiju da sprovodite ono što je opis posla Zaštitnika građana.

Vi ste rekli – nekom ćete da se dopadnete, nekom ne. Niste vi dama. Dame se dopadaju ili ne dopadaju. Vaša dela i rad i izveštaj o radu i ono što se dešava u Srbiji je kriterijum da li će neko da da vama visoku ocenu ili ne.

Rekli ste da vam visoku ocenu dala neka evropska institucija. Ja nemam ništa protiv, ali očigledno da vaša saopštenja ili izveštaji su onakvi kakvi njima odgovaraju, odnosno njima odgovaraju ta vaša saopštenja i da neko podrži ono što se dešava u Srbiji.

Da li vi vidite da oni sada traže dijalog? Sa kim dijalog? Mi imamo, ne znam, 50 partija koje su vanparlamentarne i one traže dijalog sa predsednikom, nisu reprezentativni. I tu isto treba da se umešate. Svakoga dana napadu. Čekaj, bre, prijatelju, pa danas mogu da formiraju 100 ljudi 50 stranaka i da kažu – ja hoću da razgovaram sa Vučićem, sa Dačićem, ne znam, sa nekim ministrom itd. Taj Zaštitnik građana treba da kaže – niste u pravu, bre, ljudi, prvo moraš da uđeš u parlament, pa onda da svoja prava ostvaruješ. Nisi izašao na izbore, znači ti ne poštuješ Ustav ove države, bre! Nisi izašao na izbore. To je pravo, nije obaveza, ali nemoj da tražiš samo pravo bez da imaš obavezu neku prema građanima, da te proverimo kao što se svi proveravamo, postavimo ime i prezime i izađemo na izbore. To je isto vaš posao. Ostavite autonomiju i ono što vam piše u opisu posla.

Vidite da je ceo svet počeo da napada Srbiju, bez razloga. Mrze Srbiju zato što Srbija ima jači ekonomski napredak od tih drugih država. Mrze Srbiju zato što je Srbija sprovela najbolje mere, kada je u pitanju ovo zlo koje se zove korona.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Izvolite, gospodine Pašaliću.

Prvo, radi građana Srbije i radi vas, poštovani poslanici, moram da pojasnim. Nije u pitanju nikakva evropska institucija, u pitanju je ono što bi se slobodno moglo nazvati UN nezavisnih institucija ili ombudsmana sveta sa sedištem u Ženevi, gde Srbija ima A status i pravo da govori u UN takve jedne institucije.
Znači, nemojmo marginalizovali institucija koja je priznata od strane svih zemalja sveta kao institucija koja okuplja sve Ombudsmane, da pojednostavim, ili sve nezavisne institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava. Njihovo priznanje nije priznanje neke ad hok organizacije, pod jedan.
Pod dva – član 10a Zakona o Zaštitniku građana ograničava, odnosno kaže da Zaštitniku građana nije dozvoljeno da daje političke izjave, niti da se meša u politiku. Nije kažnjivo, ne treba da bude kažnjivo, dovoljno je što piše da nije dozvoljeno. U svom radu vrlo se držim toga. Svakako da kao i svaki građanin Srbije imam i ja svoje mišljenje o svim političkim pitanjima, ali dok obavljam ovu funkciju javno ga ne smem izreći, ne ja, nego zamenici, a trudim se da je ne daju, normalno ne želeći da im uskratim to pravo koje imaju, pravo na slobodno mišljenje, i oni koji obavljaju značajne funkcije u instituciji Zaštitnika građana. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Marković, replika.

Prvo, treba da znate da je politika život danas. Vi treba da se mešate u nasilje. Da li je nasilje kada su pretukli Marijana Rističevića, čoveka koji se nikada nije potukao u životu, ispred zgrade Skupštine i pocepali sako? Da li je to nasilje?

Lakše bi bilo da mi ne odgovarate, jer vaš odgovor stvarno je čudan i kao da ne živite u Srbiji. Ne bavite se vi politikom, pa da pišete političke programe i ideologijom političkih partija. Zaštita građana. Građani smo i mi ovde koji sedimo. Čiji smo mi? Šta smo? Ko nas je poslao ovde? Ko je vas postavio? Niko ne traži od vas da zloupotrebite vaš službeni položaj, ali podignite malo glas.

Nemojte da čekate da vas hvali neko ko svakog dana napada Srbiju, kako su ovde ugrožena ljudska prava i ne znam šta i blokada medija. Koja ljudska prava? Promenismo u izbornoj godini da umesto 5% bude 3% cenzus za ulazak u parlament, pa onda svi mi sakupili potpise kod notara, a predsednik dozvolio ovima koji se bune svakog dana da mogu da sakupe potpise i kod matičara u opštini. Znate li koja je to razlika? Koja ljudska prava?

Zahvaljujem.
Reč ima Brankica Janković, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Izvolite.

Poštovani narodni poslaniče, gospodine Markoviću, svakako ste otvorili jedno vrlo važno pitanje i samo iz ovih vaših nekoliko uvodnih izlaganja se zapravo vidi koliko smo zajedno jedni drugima potrebni i koliko je važan rad nezavisnih i samostalnih državnih organa za zaštitu ljudskih prava i u konkretnom slučaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ekskluzivno zaštitu prava na ravnopravnost, odnosno zabranu diskriminacije, i koliko je dobro što u plenumu razmatramo naše izveštaje i za nas je jako važno da čujemo glas naroda. Za mene lično, glas naroda je najvažniji.
Tačno je i da izveštaj pohvaljuju relevantni komiteti UN i, naravno, kao države koja pretenduje na članstvo i države kandidatkinje za članstvo u EU, važni su njihovi izveštaji, ali nesporno je da je najvažnije šta kaže Narodna skupština, kao vrhovni organ, kao zakonodavno telo.
Pitali ste koga štitimo, pošto je pitanje bilo isto za sve, da li svih sedam i nešto miliona stanovnika? Naravno, apsolutno sve, što možete i videti u našem izveštaju koji sadrži detaljno stanje u pogledu poštovanja ravnopravnosti, diskriminacije i sadrži izveštaje po svim osnovama. Tako je i često se pomisli da nije većinsko stanovništvo zaštićeno, jer ima i deo koji se odnosi na diskriminaciju nacionalnih manjina, pa se može steći utisak da većinsko stanovništvo nije zaštićeno. Naprotiv, tu su i naši građani sa invaliditetom, naši najstariji građani, najmlađi, žene, deca, a ono su svi pripadnici ili većinskog stanovništva ili neki od naših nacionalnih manjina.
Što se tiče vašeg pitanja – da li se reaguje na povrede, pretnje, uvrede deci, u konkretnom slučaju, predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije koje ste pomenuli i da li se oglašavamo, naravno, nego te pretnje i uvrede, pogotovo danas u eri digitalnog doba su prilično učestale, pa bi korišćenje ovlašćenja koje ima Poverenik za zaštitu ravnopravno, gde se kaže da Poverenik upozorava na tipične i teške slučajeve diskriminacije, ukoliko bi se to ovlašćenje koristilo svakog dana, ono bi zaista izgubilo u potpunosti svoju svrhu.
Nemam nikakvu dilemu, mislim da možete, ne bih sada da zadržavam, imamo puno tema o kojima danas valja razgovarati, da vam prikažem sva moja istupanja u javnosti u kojima sam upravo ukazivala da deca i porodica moraju biti ta crvena linija koja se ne prelazi od strane bilo koje političke partije, nije bitno da li je na vlasti ili u opoziciji.
Primera radi ću da vam navedem samo jedno od saopštenja, pošto razmatramo izveštaj za 2019. godinu, neću od ove godine, i ove godine ova institucija šest meseci bila bez čelnog čoveka, dakle nije bio izabran Poverenik do 26. novembra. Danas je tačno mesec dana od mog ponovnog izbora na ovu funkciju, ali evo, 25. jun 2019. godine za koji razmatramo, imate upozorenje za javnost povodom pretnji deci predsednika Republike u kojem Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, najoštrije osuđuje vređanje dece predsednika Republike. Nedopustive su bilo kakve uvrede, pretnje i omalovažavanja po bilo kom osnovu i to ne sme postati obrazac svakodnevne komunikacije u javnom prostoru, a naročito na društvenim mrežama, gde je ovakav govor poslednjih nedelja kulminirao.
Političko ili svako drugo neslaganje ne može biti alibi za uvrede ili pretnje nosiocima javnih funkcija i članovima njihovih porodica, kao ni bilo kom građaninu i građanki Republike Srbije. Krajnje je vreme da se prestane sa ovakvim govorom i da sve nadležne institucije preduzmu mere u skladu sa svojim nadležnostima, zaključuje se u saopštenju.
Svakako ste potpuno u pravu da ovakav jedan javni prostor ne sme biti ispunjen ni omalovažavanjem ni vređanjem, a kamoli govora mržnje. U tom smislu, pozdravila sam donošenje novog Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, koji treba da budu predvodnici u tom negovanju prava na ravnopravnost, međusobnom poštovanju i da se to negde preliva na čitavo naše društvo i da se bude uzor i svima onima koji su i van Skupštine, parlamentarnim i neparlamentarnim strankama.
Takođe, kada se radi o ravnopravnosti potpuno ste u pravu. Saglasna sam sa vama da to jeste naš veliki društveni problem pred kojim ne treba da zatvaramo oči i ne zatvaramo, zbog toga što smo u poslednjih nekoliko godina, mi smo pozdravili bolji i koordinisaniji rad državnih organa koji su nadležni za sprečavanje nasilja u porodici i delovanje u slučajevima kada se desi. To je pre svega MUP, ali i centri za socijalni rad, ustanove u sistemu zdravstvene zaštite i da ne nabrajam, naravno sve.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nema ovlašćenja, dakle, ne može u tom smislu da deluje, ali može uvek da ukaže šta su problemi u samom sistemu zaštite. U tom smislu takođe ću vam pročitati, imate na strani 209, ali izveštaj ima 450 strana, obiman je, verujem da niste ni mogli, vi narodni poslanici imate puno obaveza, verujem da niste ni mogli stići da baš svaku stranicu detaljno pročitate, ali evo, imate u saopštenju, upravo povodom jednog slučaja nasilja, u kome se baš eksplicitno navodi baš to što vi kažete o problemu centara za socijalni rad, u pitanju je 26. maj 2019. godine.
Oglasili smo se povodom trostrukog ubistva u Novom Sadu u kome je žena i njeni roditelji ubio njen suprug. U saopštenju se kaže da se izaziva zabrinutost zbog koje mora uslediti hitna reakcija svih nadležnih organa.
Ovaj slučaj stravičnog ubistva potvrdio da sistem zaštite od nasilja nad ženama nije dovoljno delotvoran, uprkos svim merama i aktivnostima koje su preduzimane. Uprkos i donetom Zakonu, činjenica je da je potrebna veća odgovornost, kao i da svi društveni akteri moraju postati najzad svesni svoje dužnosti u zaštiti i bezbednosti života žena, žrtava nasilja.
U ovom slučaju, poseban problem je što je ubijena žena dve nedelje ranije prijavila supruga zbog nasilja u porodici, ali, očigledno je da je neko u lancu odgovornih zakazao. Godinama unazad ukazivano je na ulogu i značaj medija u suzbijanju nasilja nad ženama, kao i potrebu da se prestane sa senzacionalističkim izveštavanjem. Međutim, neki mediji nažalost, pružaju prostor nasilnicima da javno zlostavljaju i ponižavaju svoje žrtve, čineći tako opštu štetu.
Dakle, tačno je da je ovo problem i da se mi povodom toga kontinuirano oglašavamo kao i da je centrima za socijalni rad data opšta preporuka mera da u postupku davanja mišljenja za dodelu starateljstva nad maloletnom decom, upravo postupa, ne pod predrasudama o podređenosti ili nadređenosti polova, već da u svakom pojedinačnom slučaju donosi mišljenje ono koje je u najboljem interesu deteta.
Svakako vam hvala što primećujete sve ove stvari, što me uverava da još jednom, mada nikada nisam imala ni dilemu da su nezavisne institucije i Narodna skupština najbitniji i najbolji saveznici u tom staranju politički zrelog i odgovornog društva i da se u Skupštini, kao najvišem domu, govori o svim problemima pa ma koliko oni bili bolni i osetljivi.
Mi smo imali lična iskustva sa gradom Jagodina koji vi vodite, pa možda se u početku nije ni razumevalo pa je bilo možda i otpora u nekakvom poštovanju naših preporuka, ali kasnije se to zaista izmenilo i jako je važno što se i preporuke nezavisnih institucija u otklanjanju nekakvih diskriminatornih odredbi, što često nije ni namera nego ponekad stvar neznanja i da se stvari kreću napred. Svakako vam hvala.

Zahvaljujem, gospođo Janković.
Replika Dragan Marković Palma. Izvolite.

Biću kratak i neću se više javljati.

Zadovoljan sam vašim odgovorom, ali imam jedan predlog za vas. Nekada u svakom selu je postojalo mirovno veće i u gradu, mesnim zajednicama itd. To mirovno veće je imalo za zadatak da miri posvađane, brakove, komšije itd.

Pošto vi delujete sugestivno, imate autoritet, ja mogu slobodno da kažem da ste dobar psihoterapeut, da vi i vaša služba počnete da obilazite Srbiju, pa recimo, u Nišavskom okrugu imate deset slučajeva koji imaju po dvoje-troje dece. Deca ne smeju da budu žrtve. Odete tamo i kažete "hajde da sednemo, da popijemo kafu itd", i da vidite šta je problem. U tome ćete uspeti, da ne kažem sada da ja to radim, ali ćete uspeti.

Znate šta, nekada su muškarci sujetni, ali kada dođe jedna dama kao što ste vi pa kaže "vidiš, deca ti mala, supruga dobra žena, čisto ti je u kući, ko te sprema", garantujem 80% više nikada neće biti pretnje i porodičnog nasilja.

Molim vas da mi odgovorite na to pitanje i da obećate i majkama i očevima i deci da ćete krenuti od februara vi i vaša ekipa da radite to. Ne treba pare za vašu instituciju neke posebne, odnesite po jednu čokoladu deci. Najveći problem je alkohol i kocka, da znate, to je najveći problem u porodici, da zamolite čoveka, da ponesete slike nekog ko je svakog dana išao u kladionicu, šta je imao nekada, šta je imao danas i onaj ko svakog dana pije i postane agresivan i žrtva mu je porodica. Zahvaljujem.

Želim samo da mi odgovorite na ovo.