Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Reč ima Brankica Janković. Izvolite.

Hvala vam na rečima podrške gospodine, narodni poslaniče, Markoviću. Da još samo kažem, da ne bude da mi do sada nismo bili prisutni po Srbiji, obišla sam je uzduž i popreko nekoliko puta i potpuno razumem sve to što ste rekli i kao žena upravo rođena u malom šumadijskom selu vrlo dobro razumem šta su zapravo realni problemi i što mi pomaže u radu.
Zaista obilazimo Srbiju i nastavićemo još više, jer samo prošle godine, ja ne znam, ovo se meri stotinama, održali smo niz obuka, radionica za prepoznavanje i reagovanje na diskriminaciju, kao i primenu svih ovih propisa i sa predstavnicima lokalnih samouprava, policijskim službenicima, inspektorima rada, nacionalnim službama za zapošljavanje, radnicima u turizmu, pružaocima usluga socijalne i zdravstvene zaštite.
Da ne bude da sada ne odgovaram direktno i uvek volim da tačno direktno dam odgovor, kada je samo nasilje u pitanju mi nemamo to ovlašćenje osim da radimo na tom, na prepoznavanju tih obrazaca koji dovode, gde je zapravo kada se radi o rodno zasnovanom nasilju, gde su uzroci upravo neravnopravnost polova, budite uvereni da ću nastaviti da vrlo predano na tom pitanju radim, koristeći sve ono što je u meri zakonskih ovlašćenja i sa partnerima, naročito i sa decom u školama, ali i sa institucijama poput centara za socijalni rad kojima je potrebna ovakva vrsta podrške.
Naravno da ostajemo najviše prisutni van Beograda, jer i tamo žive svi naši građani i građanke naše države. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Marinoviću, izvolite.

Dobar dan svima.
Uvaženi građani Republike Srbije, uvaženi predsedavajući, uvaženo predsedništvo i uvaženi narodni poslanici, moram da kažem na početku svoje lično osećanje.
Danas se ja osećam dvostruko zadovoljnim i to nije ništa pežorativno, zaista se tako osećam, i to iz dva razloga. Jedno je, prvi put kao Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti imam priliku, da kažem da branim to nije pravi izraz, ali da zastupam Izveštaj koji je urađen o radu institucije za 2019. godinu i imam priliku da se obratim ovom svečanom domu koji je, između ostalih, izabrao mene kao poverenika.
Drugo, veliko mi je zadovoljstvo da konstatujem da je drugu godinu za redom došao na dnevni red plenuma sednice izveštaj svih nezavisnih državnih organa. Nekoliko godina to nije bio slučaj i to je bilo za osudu. Kako je to bilo za osudu, ovo je sada za pohvalu.
Prema tome, ja se vama zahvaljujem što ste uspeli u ovako zgusnutom dnevnom redu koji ste imali od kako ste izabrani za narodne poslanike da uvrstite u toku ove kalendarske godine u svoj dnevni red razmatranje izveštaja nadzornih organa, pa samim tim Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. To pokazuje ozbiljnost ovog doma da se posveti poštovanju svih ljudskih prava koje nadzorni organi, odnosno nezavisni državni organi rade i koja prava štite.
Ovo što je rekao gospodin Marković, ja ću iskoristiti priliku sad da se osvrnem na to kao na pozitivno. Ako je šer makar malo danas povećan, to bi trebalo da pokaže interesovanje građana za temu dnevnog reda, odnosno interesovanje građana za rad nezavisnih državnih organa. I to je dobro.
Mi, ja mogu da obećam kao Poverenik, kada god nas budete pozvali, drage volje ću učestvovati u nekim sednicama ili, ne mora biti na sednicama, ali bilo kako, jer smo otvoreni za svaku vrstu komunikacije, naš rad je transparentan, tako da znate da imate pruženu ruku saradnje od strane jednog nezavisnog državnog organa.
Ja bih sad prešao, ali vrlo kratko, na rezime Izveštaja. Naravno da neću obrazlagati ceo Izveštaj, jer on je dosta obiman, puno se radilo u 2019. godini, uz jednu napomenu. Ja sam izabran za Poverenika 26. jula 2019. godine. Stojim iza Izveštaja kao da sam bio Poverenik od 1. januara, zbog toga što je Izveštaj zaista sveobuhvatan, sadržajan, puno se radilo i smatram da je pozitivan po instituciju Poverenika.
Želim ovom prilikom da zahvalim gospođi Stanojli Mandić koja je kao zamenik Poverenika obavljala tu funkciju do mog izbora.
Što se tiče samog Izveštaja i rezimea Izveštaja, vama je sigurno poznato da je osnovna uloga Poverenika kao nezavisnog državnog organa u skladu sa zakonima o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti da štiti odnosno omogući ostvarivanje i promoviše prava propisana u ova dva zakona.
Prethodna, 2019. godina, kao što sam rekao, obeležena je izborom Poverenika i obeležena je promenom prakse Narodne skupštine na koju sam se osvrnuo na početku, što je jako, jako pozitivno. Ja vas pozivam ovom prilikom, da ne bih kasnije zaboravio, da sa tom praksom nastavite. Ja mislim da je ovo saziv Skupštine koji je u najkraćem roku po konstituisanju zakazao plenarnu sednicu za razmatranje izveštaja nadzornih državnih organa, što je izuzetno za pohvalu.
Prvi put sam ovde, ali vidim dosta mladih ljudi, mladih poslanika, što me uverava da tu ima energije da se uradi veliki deo posla, pa i u oblastima za koje je nadležan Poverenik.
Što se tiče samog Izveštaja, Poverenik se i u 2019. godini suočio sa istim problemima i sa izazovima koji su bili i prethodne 2018, da ne kažem i prethodnih godina. To se odnosi na broj predmeta u radu. Imali smo 13.989 primljenih, 13.997, znači nešto malo više, rešenih predmeta.
Međutim, imali smo najveći broj predmeta koji se odnosio na rešavanje žalbi zbog povrede prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Za 60 i nešto posto je to povećano u odnosu na 2018. godinu. Ali, postoji jedan razlog. Za to je zaslužan samo jedan tražilac informacija, koji je bukvalno tražio informaciju od svih prosvetnih ustanova u Republici Srbiji. Međutim, uspeli smo i sa tim uspešno da se nosimo.
Po brojnosti, idu informacije o vršenju nadzora nad obradom podataka o ličnosti i informacije odnosno davanje stručnih mišljenja u vezi sa donošenjem i izmenom propisa ili njihovom primenom.
Što se tiče oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, mogu da konstatujem da se institut prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i dalje koristi u velikoj meri, i to pre svega od strane građana. Jer, 70% tražilaca informacija koji se žale Povereniku su građani pojedinci, potom slede udruženja građana, novinari i predstavnici medija, sami organi vlasti, zatim političke stranke i njihovi članovi, advokati, privredni subjekti, itd.
Podnosioci zahteva najteže dolaze do onih informacija koje su u vezi sa budžetskim sredstvima, javnim nabavkama, investicijama i drugim raspolaganjima i evidencijama javnih sredstava i imovine. I broj žalbi u pogledu ovih informacija je u 2019. godini skoro dupliran u odnosu na broj žalbi u 2018. godini.
Stanje u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja kažem da se nije bitno promenilo u odnosu na prethodnu godinu. Nažalost, veliki broj žalbi nama dolazi zbog jedne pojave koju sam više puta osudio javno, a to je ćutanje organa uprave, odnosno tzv. ćutanje administracije. Kada neko podnese nekom organu vlasti zahtev za slobodan pristup vlasti, zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja postoji rok koji je propisan zakonom u kom taj organ vlasti treba da postupi. To ne znači da mora da da tu informaciju, može da odbaci zahtev, može da odbije, može da da delimično itd, ali mora da postupi.
Preko 50% žalbi koje dolaze kod nas su zbog nepostupanja, zbog nepoštovanja osnovnog prava građana na dobijanje odgovora bilo kakvog. U tom smislu da bi se to pospešilo, da bi se to zapravo iskorenilo i da bismo doveli do toga da institucije poštuju građane, ja sam predložio nadležnom Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave kada se bude menjao, a imao sam konsultacije ovih dana sa ministarskom i procene da će to biti vrlo brzo, u prvoj polovini sledeće godine, to naravno zavisi od vašeg rada, kada se bude menjao Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti da se propiše novčana kazna koju bi prekršajnim nalogom izdavao Poverenik, odnosno izricao Poverenik odgovornim licima u organima vlasti koji uopšte nisu postupili po zahtevu, odnosno koji su ignorisali zahtev.
U strukturi žalbi u slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja 61% čine žalbe protiv republičkih, državnih i drugih organa i organizacija, a od toga četvrtina je protiv ministarstava i organa u njihovom sastavu. Ovaj broj žalbi protiv republičkih organa porastao je u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu za preko 71%.
Česta je pojava da organi vlasti u velikoj meri postupaju po zahtevu tražioca tek kada od Poverenika dobiju žalbu uz traženje Poverenika da se na tu žalbe izjasne.
Može se konstatovati da je u 2019. godini bio povećan broj žalbi protiv javnih preduzeća za 4,70%, ali su smanjene žalbe, odnosno broj žalbi u odnosu na organe pravosuđa, na organe lokalne samouprave i na pokrajinske organe. Informacije se najčešće uskraćuju pod izgovorom da su poverljive ili da bi davanje informacija povredilo nečiju privatnost ili pod vidom zloupotrebe prava od strane tražioca informacija, najčešće bez argumentacije i dokaza.
Činjenica je da su sve učestaliji odgovori organa vlasti da oni ne raspolažu zahtevanom informacijom. Napominjem da Poverenik nije u mogućnosti da to faktički proveri obzirom da Poverenik ne može da vrši funkciju nadzora nad primenom Zakona o slobodnom pristupu informacijama, već to radi Ministarstvo države uprave preko Upravne inspekcije.
Opisanom stanju o slobodni pristupa informacijama od javnog značaja značajno doprinosi i to što su zakonski mehanizmi prinudnog izvršenje rešenja Poverenika, odnosno mehanizmi novčanog administrativnog kažnjavanja organa vlasti potpuno blokirani izmenama Zakona o opštem upravnom postupku 2017. godine koje su učinjene u najboljoj nameri. Međutim, one su nesprovodive i mi smo predložili kada se bude menjao zakon da se vrate kazne u novčanom nominalno iznosu, što se nažalost pokazalo mnogo delotvornije.
Što se tiče odgovornosti odgovornih lica za uskraćivanje informacijama, organ koji je nadležan za podnošenje optužnih akata, a to je Upravna inspekcija 2019. godine podnela je samo jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica.
Naspram toga, građani su kao oštećeni podneli 4.903 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka nadležnim prekršajnim sudovima. To nije normalna situacija, ni po jednom zakonu ne treba građani da budu osnovni podnosioci optužnih akata. To treba da bude organ koji vrši nadzor nad primenom tog zakona i zalagaćemo se da se prilikom izmena zakona to promeni.
Stepen potvrđenih odluka poverenika u sudskom postupku od početka rada institucije preko 94% i to je najbolja potvrda kvaliteta rada Poverenika i njegove službe. Što se tiče suštine prepreka u ostvarivanju prava na pristup informacijama, ključni problem je pravni okvir. Već dugo se radi, još od 2018. i 2019. godine na izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Iskreno se nadam da će on doći u skupštinsku proceduru, negde u aprilu mesecu, intenziviraćemo aktivnosti.
Poverenik je po prvi put pristao da učestvuje, naravno ja nisam bio Poverenik do prošle godine, prvi put pristao da učestvuje u radu Radne grupe, koja bi uradila nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona kako bi ga učinili što efikasnijim i kako bi ga učinili da bolje ostvaruje prava građana.
Odlaganje usvajanja izmena ovog zakona, ali iskreno se nadam da do toga neće doći, ima za nužnu posledicu i odlaganje izmena podzakonskog akta o izradi objavljivanja informatora o radu, što je obaveza Poverenika. Mi smo odavno dali inicijativu da se objavljivanje informatora o radu državnih organa sprovodi u digitalnom obliku na zajedničkoj elektronskoj platformi za koju smo već stvorili odgovarajuće uslove, ali kočnica nam je izmena zakona.
Kada su u pitanju međunarodni dokumenti, ukazujem da bi bilo od koristi za ostvarivanje prava da Vlada pokrene postupak za ratifikaciju konvencije Saveta Evrope o pristupu zvaničnim dokumentima od 18. juna 2009. godine, koju je tadašnja ministarka pravde Vlade Srbije potpisala još 2009. godine. Značaj ove konvencije, kada stupi na snagu, bio bi što bi ona predstavljala prvi opšti pravno obavezujući dokument Saveta Evrope u pogledu pristupa službenim dokumentima, bez obzira što ne bi puno doprinela promeni i proširenju prava, jer naš zakon daje više pravo te konvencije. Oko nemogućnosti upravnog izvršenja rešenja poverenika smo pričali.
Što se tiče aktivnosti Poverenika u oblasti zaštite podataka o ličnosti, ponoviću da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti počeo da se primenjuje 22. avgusta prošle godine, ali to je tek početak uobličavanja pravnog okvira u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Da ne bih zaboravio, veoma je važno da informišemo narodne poslanike da saglasno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, njegovoj odredbi koja govori da svi zakoni i drugi propisi koji se bave obradom podataka o ličnosti koji nisu u saglasnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti moraju biti usaglašeni sa tim zakonom do 31. decembara 2020. godine. To je za pet dana. Naravno da je logično da je to nemoguće uraditi, iz više razloga, najčešće su bili objektivni, Vlada se raspustila, Skupština se raspustila, imali smo izbore, što znači da je rok nerealno kratko određen.
Ja sada javno predlažem Narodnoj skupštini da se tim povodom sastane, uputiću i dopis Vladi, kako bi pre isteka kalendarske godine donela odluku o pomeranju tog roka, npr. za godinu dana, što bi bilo po mojoj proceni dovoljno da se ovaj veoma obiman posao uradi. U tom kontekstu sam krajem prošle godine održao konsultacije i sa predsednicom Vlade, sa ciljem i idejom da se u oblasti zaštite podataka o ličnosti aktivira ponovo, odnosno prvi put, ali i ažurira strategija zaštite podataka o ličnosti koju je Vlada usvojila još 2010. godine, nikada nije donet akcioni plan, nikada nije oformljena radna grupa ili komisija koja bi sprovodila tu strategiju, što znači da ona nije zaživela, ali je dobro što formalno postoji. U međuvremenu su došle silne izmene. Mi smo dobili novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji bitno drugačije uređuje ovu oblast.
Evropska unija ima svoju opštu uredbu koja se odnosi na istu oblast, sa kojom je naš zakon u priličnoj meri, posebno gramatički usaglašen. Tako, da bi obavili taj veliki posao koji se odnosi na usaglašavanje svih propisa iz svih oblasti, iz nadležnosti rada svih ministarstava neophodno je to uraditi strateški i onda podeliti posao i gledati ko će to da uradi i da se to odradi da kažem u tom nekom prolongiranom roku.
Poverenik je u 2019. godini vršio i nadzor nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Za razliku od oblasti pristupa informacijama od javnog značaja novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti Poverenik je dobio pravo da vrši nadzor nad primenom zakona i da vrši inspekcijski nadzor. Urađen je 701 nadzor. Najčešći razlog za pokretanje postupka nadzora je bila upotreba ličnih podataka, imena, prezimena i adrese nekih lica, suprotno zakou.
Takođe, poslali smo na adrese raznih rukovalaca podacima 1053 kontrolne liste na kojoj je 975 rukovalaca odgovorilo, 72 nisu. Na osnovu primljenih popunjenih kontrolnih lista smo izvršili procenu nivoa rizika obrade podataka o ličnosti od strane svih rukovalaca podacima. Tu su bili obuhvaćeni svi. Dakle, i državni organi, i lokalna samouprava, i privredna društva i svi najznačajniji u ovom trenutku rukovaoci podacima.
Takođe, po novom zakonu radimo po pritužbama koje podnesu lica u vezi njihove obrade podataka o ličnosti i do prošle godine smo postupali i po pritužbama. Imali smo 60 pritužbi. Uglavnom se odnose na podatke koji se vode o građanima, u policijskim evidencijama, službenim registrima u kojima su sadržani lični podaci, u evidencijama koje vode, u sudskim spisima, evidencijama invalidskog i zdravstvenog osiguranja i slično.
Takođe, Poverenik u skladu sa zakonskom obavezom prošle godine dao 85 mišljenja na nacrte i predloge zakona i druge propise i opšte akte, od čega je 54 na zakonske nacrte i predloge.
Na kraju, Poverenik je realizovao 39 obuka iz oblasti zaštite podataka o ličnosti i to širom cele Srbije, ne samo u Beogradu, nego u dobrom delu lokalnih samouprava. Ideja je da se sa tim nastavi, naravno kada se stiša ova situacija sa epidemijom Kovida 19. Tu imamo veliku podršku i imamo dobru saradnju sa predstavnicima lokalnih samouprava, sa Stalnom konferencijom gradova i opština. Tako da se nadam da će se to nastaviti na opšte zadovoljstvo.
Na kraju, Poverenik je predložio Narodnoj skupštini i Vladi kako da se poboljša stanje u ovim oblastima. Vrlo su kratki. Dva predloga, vi ste već usvojili i hvala vam na tome. Jedno je da nadležni odbor i Narodna skupština razmotri iveštaj Poverenika za 2019. godinu i da utvrde predlog zaključka.
Drugo je da se otvori rasprava povodom izveštaja i predloga zaključaka i to se upravo sada radi. Pored toga predlažemo i veoma je bitno da bez odlaganja se usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pripremljen u saradnji i u skladu sa sugestijama Poverenika, u tekstu koji bi doprineo unapređenju prava, da nadležni odbori i stručne službe Narodne skupštine u postupku usvajanja zakona s dužnom pažnjom da razmatraju mišljenje i stavove Poverenika u pogledu mogućih efekata tih zakona koji nam dolaze na mišljenje, efekata na ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti.
Takođe, predložili smo i Vladi Republike Srbije da donese novu ili izmeni i dopunu postojeću Strategiju zaštite podataka o ličnosti, usklađenu sa aktuelnim stanjem u oblasti zaštite podataka o ličnosti, zatim akcioni plan za njeno sprovođenje i sve u saradnji sa Poverenikom, da bez odlaganja utvrdi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, da prilikom utvrđivanja predloga zakona i drugih propisa s dužnom pažnjom razmotri mišljenje i stavove Poverenika u pogledu mogućih efekata propisa na ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama i pravo na zaštitu podataka o ličnosti, da u skladu sa sopstvenim obavezama propisanim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uspostavi adekvatan mehanizam obezbeđenja i izvršenja konačnih, izvršnih i obavezujućih rešenja Poverenika i da u saradnji sa Poverenikom obezbedi da nadležna ministarstva i drugi organi vlasti unaprede znanja u oblastima prava na pristupe informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti.
Dozvolićete mi samo na kraju, pošto je ovo jedinstvena prilika, a kraj je kalendarske godine, da svim građanima Republike Srbije, naravno i vama predstavnicima građana, poželim srećnu Novu godinu, da nemamo situaciju koju smo imali ove godine, da se vratimo u staru dobru, da kažem, konzervativnu normalnost, a da ovu tzv. novu normalnost, odnosno nenormalnost što pre napustimo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Marinoviću.
Reč ima Zoran Pašalić.

Hvala veliko.
Poštovani narodni poslanici, kao što je vama poznato ovo je 13. izveštaj Zaštitnika građana od osnivanja institucije i treći u mom mandatu, izveštaj za 2019. godinu.
U 2019. godini, započeli smo sistemsko poboljšavanje u instituciji Zaštitnika građana reorganizujući stručne službe radi približavanja i pomoći građanima u lakšem ostvarivanju njihovih prava i započeli ono što je po meni vrlo važno, izradu nacrta novog Zakona o Zaštitniku građana radi usklađivanjima sa principima Venecijanske komisije i standardima EU, a svakako, kao što sam naglasio, u prvom redu radi zaštite građana Republike Srbije i zaštite njihovih prava.
Kao što znate institucija Zaštitnika građana je nezavisan državni organ sa mandatom da štiti prava građana i kontroliše rad državnih i svih organa koji su poverena javna ovlašćenja. Sve svoje nadležnosti ispunjavamo u skladu sa Ustavom, kao osnovnim pravnim aktom i Zakonom o zaštitniku građana.
Reorganizacijom institucije, pre svega, unapređen je rad kroz direktan kontakt sa građanima, prakse koje sam uveo odmah po dolasku na funkciju Zaštitnika građana, jer smatram da smo u, samo u ličnom razgovoru sa građanima, pre popunjavanja formulara, obrazaca, najbolje se može spoznati i videti svi aspekti problema sa kojima se građani obraćaju.
U 2006. godini, obavljen je razgovor, kao što sam rekao, sa više hiljada građana, konkretno završila sa 2019, gde sam ja lično obavio razgovor sa 2.600 građana. Takođe, nastavio sam sa praksom prijema građana svakog meseca, svih onih koji žele da razgovaraju kako sa zaposlenima koji konkretno obrađuju njihove pritužbe, a ono što je isto tako značajno sa zamenicima, odnosno ko želi da razgovara sa mnom lično, što je pokazalo izuzetno dobre rezultate u odnosu na poverenje u instituciju Zaštitnika građana.
Ono što je primećeno, a to je da građani imaju najveći broj primedbi na ostvarenje svojih prava u lokalnim zajednicama. Aktivnost i nadležnost Zaštitnika građana se iz tog razloga usmerila ka svim delovima Republike Srbije. Ono što sam više puta tvrdio, a to je da Srbija nije samo Beograd, iz tog razloga u 2019. godini, posetio sam 13 gradova i opština i direktno razgovarao sa građanima o najčešćim problemima sa kojima se susreću i upoznali ih u kojim situacijama treba da se obrate Zaštitniku građana i na koji način mogu da ostvare svoja prava.
Kroz direktne susrete s građanima, posebno u manjim mestima i gradovima širom Republike Srbije, uvideli smo da građani od institucije Zaštitnika građana očekuju da izmeni odluku državnih organa, da utiče na ishod sudskih postupaka ili da se bavi ocenjivanjem stručnog rada nadležnih organa što nije u domenu delovanja i nadležnosti ove nezavisne državne institucije, ujedno pokazuje i nedovoljno poznavanje nadležnosti i Zaštitnika građana od strane građana, što, evo, za sve ovo vreme se trudimo da na nama dostupne načine upoznamo građane Republike Srbije sa njihovim pravima na prvom mestu, a svakako i sa ovlašćenjima Zaštitnika građana.
Ovde treba apsolutno naglasiti to da ono što je institucija i ja lično više puta isticao, što smo više puta isticali, što je više puta isticano je to da jedino proširenjem ili davanjem novih ovlašćenja Zaštitniku građana bi praktično mogli da im pomognemo u onim situacijama na koje se oni najčešće pritužuju.
Zaštitniku građana su 2019. godine vratilo oko 11.000 građana, a primljeno je više od 3.200 pritužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava. Dominantne su pritužbe na kršenje prava u ekonomsko-imovinskoj oblasti, oblasti dobre uprave, socijalnih kulturnih prava.
Pritužbe građana se najvećim odnose na povredu prava na zaštitu imovine, pravo na dobijanje odluka u zakonskom roku, kao i pravo na poštovanje najboljih interesa deteta. Ostvarivanje imovinsko-ekonomskih prava je oblast u kojoj su građani 2019. godine, ali i godinama unazad, imali najviše poteškoća da ostvare svoja prava, pa se tim pitanjima lično, ja sam lično razgovarao sa građanima ne samo onima koji žive ili borave u Republici Srbiji, već i sa onim građanima koji trenutno ne žive u Republici Srbiji, ali koji ističu probleme u tim imovinsko-ekonomskim pravima, odnosno ostvarenju tih prava kada se vrate u domovinu.
U okviru reorganizacije institucije, a radi bržeg i efikasnijeg reagovanja na pritužbe građana početkom 2019. godine formirao sam Odeljenje za hitno postupanje. Za samo godinu dana rada ovo odeljenje je postupalo u 281 predmetu koje je trebalo bez odlaganja rešavati. To su uglavnom bili predmeti u vezi sa kojima je postojala pretpostavka da pritužnicima preti opasnost po život ili zdravlje kada su im grubo prekršena prava ili su dovedeni u izuzetno težak položaj ili bi im se mogla pričiniti materijalna šteta i druga šteta većih razmera.
U odnosu na prethodnu 2019. godinu, uvećan je broj reagovanja Zaštitnika građana po sopstvenoj inicijativi u slučajevima za koje smo informacije dobili putem medija ili putem društvenih mreža. Moram da naglasim da Zaštitnik građana kada dobije informaciju, ne pristupa aktivnostima pre nego što informaciju proveri kako ne bi moglo da se dogodi da postoje zloupotrebe institucija Zaštitnika građana. Znači, kada se dođe do informacije provere se sve činjenice i onda se pristupa odgovarajućim aktivnostima od strane institucije.
Zašto to naglašavam? Zato što su u određenom broju slučajeva informacije koje smo dobili, tu ne naglašavam, niti upućujem apsolutno ni na jednu medijsku kuću ili na nečiji portal, nisu bile istinite ili nisu bile potpune.
U odnosu na prethodnu, 2019. …broj reagovanja Zaštitnika građana na ona pitanja koja se tiču prava deteta. Tako da je ta 2019. godina, a svakako i 2020. godina, ali nije tema nije ovog izveštaja, pokazala od strane Zaštitnika građana posebnu brigu o deci.
Sa ponosom mogu da istaknem da smo zapažene uspehe postigli na planu međunarodne i regionalne saradnje, jer smo tokom 2019. godine uz već potpisanih pet, potpisali Memorandum o razumevanju sa obmdusmanima još pet država koji su definisani u ili do u detalje o saradnji, postupcima i zaštiti kako naših građana na teritoriji tih država, tako i građana tih država na teritoriji Republike Srbije.
Potpisali smo memorandume sa obmdusmanima Rumunije, Grčke, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije što je i bilo posebno učinkovito u periodu vanrednog stanja, jer je onim građanima koji su se vraćali u domovinu u direktnim kontaktima sa ovim institucijama, olakšali povratak u domovinu u smislu prelaska preko teritorije tih država.
Krajem 2019. godine izvršen je i izbor zamenika Zaštitnika građana, kao što je poznato sadašnji moj zamenici su dr Nataša Tanjević, gospođa Jelena Stojanović i gospodin Zoran Tomić.
Ono što bih posebno naglasio to je iskustvo od 12 godina u oblasti zaštite prava deteta. Zaštitnik građana je sa posebnom pažnjom razmatrao u više navrata tokom 2019. godine najavljivano usvajanje zakona kojim bi bila uvedena još jedna nova nezavisna institucija to zaštitnik prava deteta.
Smatram da multiplikovanje ovakvih institucija posebno iz situacije kad postojeći organ, tj. institucija Zaštitnika građana, uspešno radi svoj posao i kada država po našem mišljenju treba vrlo racionalno da troši finansijska sredstva, to smo mislili i 2019. godine i nažalost ova situacija koja nas je sve snašla, ne samo nas nego ceo svet 2020. godine, a to je globalna pandemija, još više je ukazala da sredstva koja bi bila formirana ili koja bi se trošila za rad jedne nove institucije koja bi se preklapala sa mnogim ovlašćenjima sa institucijom koja već postoji, a to je institucija za Zaštitnika građana sa posebnim sektorom za prava deteta ne bi pružila bolju podršku deci, već da bi se ta sredstva trebala uputiti onim institucijama koje se bave zaštitom dece kao svojim redovnim poslom.
Nacrt zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta koji je stavljen na uvid javnosti ne nudi ni jedan novi mehanizam za zaštitu prava deteta u odnosu na one koje već postoje u okviru nadležnosti Zaštitnika građana.
Ponavljam, duboko sam ubeđen da dupliranje institucija koje će se baviti zaštitom, promocijom, unapređenjem prava deteta nije u interesu građana Srbije u trenutku sprovođenja ekonomskih mera štednje, čiji su efekte smanjenje i izdvajanje za decu i broja zaposlenih u javnom sektoru uključujući oblast koje su vitalne za decu, posebno ako uzmemo u obzir da je posle državnih mera štednje u 2019. godini Republiku Srbiju, ali ceo svet u 2020. godini zadesila teška ekonomska kriza izazvana pandemijom virusa Kovid za koji se ne zna koliko će trajati, niti kakvi će biti efekti po ekonomiju i finansije svih država, pa i naše.
Usled nedovoljnih finansijskih sredstava zbog sprovođenja ekonomskih mera usluge za decu se ne razvijaju, a neke su i ukinute, među kojima je jedan od prvih mera štednje u Beogradu bila prestanak finansiranja svratišta za decu ulice.
Istovremeno značajan broj jedinica lokalne samouprave nije uspostavio uslugu ličnog pratioca za decu i druge oblike podrške obrazovanju dece, nedostataka finansijskih sredstava. Iz istog razloga sve je manji broj zaposlenih u službama i ustanovama domskog tipa koje se bave decom.
Primera radi, stručnih radnika u centrima za socijalni rad, stručnih saradnika u školama, zdravstvenih radnika za decu, vaspitači, negovatelja u domovima za decu.
Zbog svega navedenog uveren sam da dodatno izdvajanje iz budžeta za uspostavljanje novog organa koji bi radio isti posao koji već radi Sektor za prava deteta Zaštitnika građana ne prestaje samo neracionalno trošenje već nedovoljni finansijskih sredstava, već i neadekvatan odnos prema svim građanima, deci posebno.
U prilogu, mog stava, govori tumačenje komiteta UN za prava deteta, upućeno i potpisnicima Konvencije o pravima deteta, među kojima je i Republika Srbija.
Citiram – specijalizovane nezavisne institucije za decu, ombdusmani ili komesari za dečija prava se osnivaju u rastućem broju strana ugovornica, gde su resursi ograničeni, pa se pritom pažnja mora posvetiti tome da se raspoloživi resursi koriste za najefikasniji način za unapređenje i zaštitu svačijih ljudskih prava, uključujući i dece, i da je u ovom kontekstu razvoj široke mreže nacionalnih institucija za ljudska prava, sa posebni osvrtom na decu, verovatno najbolji pristup.
Nacionalna institucija za ljudska prava treba da u svojoj strukturi obuhvati ili prepoznatljivog komesara koji je posebno zadužen za prava deteta ili posebno odeljenje ili odsek koji je odgovoran za prava deteta.
Zašto ovo citiram? Zato što je više puta ukazivano da je preporuka osnivanje nove institucije, što kao što ste mogli da čujete, nije tako, već u skladu sa finansijskim mogućnostima države treba se okrenuti onome što je najracionalnije. Pored porasta poverenja građana, potrebno je da Sektor za prava deteta, Zaštitnik građana radi dobar posao po pitanju zaštite prava deteta došlo je od dečijeg fonda UN, UNICEF-a i globalne asocijacije nezavisnih institucija za zaštitu prava, koje su ovu instituciju označile kao primer dobre prakse po više kriterijuma. Jedno od dostignuća, po kome je zaštitnik građana međunarodno prepoznat zbog način obezbeđenja participacije dece, jeste osnivanje i rad panela mladih savetnika Zaštitnika građana koji čine deca uzrasta od 12 do 18 godina.
Zaštitnik građana je prvi državni organ u Republici Srbiji koji je u svoj rad uključio i decu.
Zbog svih ovih navedenih razloga, smatram da nova institucija Zaštitnika građana i tu ću završiti ovu temu, zaista nije neophodna. Obaveze donošenja novog zakona o Zaštitniku građana je jedna od obaveza Republike Srbije u postupku pridruživanja EU. Naglašavam ono što je najznačajnije, donošenje novog zakona, to su veća prava građana, odnosno veća mogućnost zaštite prava građana od stane institucije Zaštitnika građana.
Zakon koji je trenutno na snazi je zakon, mogu slobodno da kažem, prevazišao je vreme. Institucija Zaštitnika građana, pa samim tim i zakon po kome ona postupa je zaista vrlo živ organizam, ako tako mogu kolokvijalno da kažem i zaista mora u određenim vremenskim intervalima da pretrpi određene promene, a kao što sam rekao, da se ne ponavljam, 2016. godine su one trebale da budu izvršene, a mi smo kao institucija u roku za koji smatram da nije predug, zaista uz velik trud napravili Nacrt tog zakona u potpunosti i želim da se zahvalim ovim putem Ministarstvu za upravu i lokalnu samoupravu i ministarki Obradović, koja je zaista hitno uzela sva pitanja o novom zakonu o Zaštitniku građana u razmatranje i ja se nadam da će on u najskorije vreme biti pred vama.
Ono što se uvećalo u 2019. godini, u velikom broju, to su nenajavljene posete nacionalnih mehanizama za prevenciju torture, skraćeno NPM, mestima gde se nalaze ili se mogu nalaziti lica lišena slobode u cilju odvraćanja državnih organa i službenih lica od bilo kakvog oblika mučenja ili bilo kog oblika zlostavljanja, kao i radi usmeravanja državnih organa ka ostvarenju smeštajnih i ostalih životnih uslova u ustanovama u kojima se smeštaju lica lišena slobode.
Nacionalni preventivni mehanizam je u 2019. godini obavio 77 poseta u ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode i osam nadzora nad postupcima prinudnih udaljenja stranaca, a sprovedene su četiri posete u cilju praćenja postupanja prema izbeglicama i migrantima.
Po prvi put od svog formiranja, nacionalni preventivni mehanizam je obavio 16 poseta vojnim objektima, odnosno prostorijama za izvršenje disciplinskih mera koje se sastoje u zabrani udaljenja iz posebnih prostorija u vojnom objektu.
Pored rada na tome, ono što ne spada u izveštaju iz 2019. godine, ali ja poštovani poslanici to moram da naglasim, da su oni koji se detaljno bave ovom problematikom, a to je NPM i delom odeljenja za hitna postupanja, sve vreme bio na ulicama Beograda u leto ove godine i pratio dešavanja na protestima građana i o tome dao globalni izveštaj, iako to nije tema izveštaja za 2019. godinu, ja sam to morao da istaknem.
Pored rada na zaštiti žena i dece žrtava nasilja, posebnu pažnju posvetili smo osobama sa invaliditetom i starima, Romima i Romkinjama i LGBT populaciji. Uputili smo brojne preporuke za unapređenje rada organa uprave kako bi se uklonile prepreke sa kojima se ove ranjive grupe i dalje susreću. Nedovoljno razvijeni servisi podrške, nevidljivost u javnom životu, prepreke u obrazovanju i zapošljavanju, siromaštvo i predrasude.
Nadležnim organima smo ukazivali na potrebu unapređenja prava boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, što je isto tako vrlo važno, ako smem da kažem najvažnije, jer gubitkom svojih članova porodice koji su invalidi iz proteklih radova, vojni invalidi ili civilni invalidi često njihove porodice bivaju zaboravljene. Tu smo ukazivali na štetne posledice visokih iznosa koji se odnose na ono što je jedno od problema sa kojima se susreće ne samo populacija već svi građani Republike Srbije.
U 2019. godini uvek smo isticali i institucija se posebno bavila vrlo visokim tarifama javnih izvršitelja koje su ugrožavala egzistencionalnu sigurnost građana. Ne samo u pogledu visine tarifa nego u pogledu obračunavanja tarifa i moguće zloupotrebe. Zaštitnik građana je tokom 2019. godine uputio organima javne vlasti 44 mišljenja i to 29 mišljenja koristeći zakonsku odredbu da davanjem saveta i mišljenja po pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno u cilju unapređenja rada organa uprave i unapređenje zaštite ljudskih sloboda i prava.
Izdvojio bih mišljenje upućeno Ministarstvu kulture i informisanja u vezi sa izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima radi zaštite prava deteta u medijima i medijskim izveštavanjima, zato mišljenja upućenog Ministarstvu pravde i Komori javnih izvršitelja u vezi sa naknadom za rad i mehanizmima kontrole rada javnih izvršitelja, kao i brojna mišljenja upućena nadležnim organima u cilju obezbeđivanja pristupačnosti osoba sa invaliditetom.
Uputili smo još 13 mišljenja u postupku pripreme propisa Vladi i Narodnoj skupštini na Predlog zakona i drugih propisa, kao i dva mišljenja u skladu sa članom 19. stav 1. tačaka Opcionog protokola uz konvencije protiv torture i drugih surovih neljudskih i ponižavajućih kazni i postupaka. Iako je predlaganje amandmana i zakona Narodnoj skupštini poslednji korak koji Zaštitnik građana preduzima po pravilu tek kada oceni da ovlašćeni predlagač prvog reda neće na osnovu inicijative, preporuke ili drugog predloga Zaštitnika građana preuzeti potrebne korake u korist prava građana. U 2019. godini smo podneli 15 zakonodavnih inicijativa od kojih su tri prihvaćene, šest je odbačeno i šest je do kraja godine bilo u razmatranju.
Sa najviše izazova u ovom izveštajnom periodu Zaštitnik građana se susreo u oblasti zaštite prava deteta i tokom godine razmatrao 223 predmeta, od čega je sedmina njih pokrenuta po sopstvenoj inicijativi. Zaštitnik građana je uputio 43 preporuke organima uprave koje se u potpunosti po svim preporukama postupili. Takođe, Zaštitnik građana je u toku izveštajne godine uzeo aktivno učešće u rešavanju slučajeva nestalnih beba iz porodilišta u Republici Srbiji. Lično sam se bavio detaljno ovim pitanjem, više puta se sreo sa različitim udruženjem roditelja nestalih beba da ih tako nazovem, to je izraz prihvaćen u javnosti, došao do podataka koji se mogu smatrati tačnim, odnosno za koje postoje dokazi da ovaj problem zaista se mora detaljnije gledati i rešiti na pravi mogući način. One predloge koje smo mi davali i koje ćemo davati prihvatila je i većina udruženja roditelja nestalih beba.
Ovim zakonom Zaštitnik građana je ovlašćen, što je vrlo važno, zakonom koji se odnosi na zaštitu roditelja i nestalih beba i onim što se smatra zakonom koji bi trebao da reši ovaj problem, da pokreće sudske postupka u ime roditelja koji sumnjaju da je dete nestalo iz porodilišta.
Drago mi je što je dato pravo Zaštitniku građana i moram da vam kažem iako to spada u aktivnosti Zaštitnika građana, u 2020. godini da smo zaista odgovorili obavezama koje proističu iz tog zakona. Jedna je od tih je što smo tražili odlaganje mogućnosti podnošenja tužbe od strane roditelja nestalih beba iz porodilišta i zahvaljujem se što je to usvojeno, kako zbog situacije u kojoj smo se svi našli, a to je zbog epidemijske krize, mnogi od njih nisu mogli da iskoriste to svoje pravo u rokovima koji su bili zakonom predviđeni.
Po pitanju zaštite prava deteta uočeno je da je ograničavanje zapošljavanja u javnom sektoru iz 2014. godine ugrozilo i otežalo ostvarenje prava deteta u mnogima urušilo osetljive sisteme gde se pruža zaštita najosetljivijim grupama stanovništva. Tako je broj zaposlenih u centrima za socijalni rad od 2014. godine smanjen za petinu, dok je broj korisnika u istom periodu povećan za 11%. Posebno zabrinjava podatak da je broj prijava nasilja u porodicu u centrima za socijalni rad uvećan za 161% u poslednjih pet godina.
Izvinjavam se što moram na ovo da vam skrenem pažnju. Zaštitnik građana je pokrenuo inicijativu prema lokalnoj samoupravi, prema najvećim centrima kao što su – Niš, Kragujevac, Beograd i Novi Sad da se žrtvama nasilja u porodici, prvenstveno ženama, jer one najveće nasilje trpe, omogući besplatan pregled u Institutu za sudsku medicinu, kako bi ono što pravnici kažu se fiksirale povrede i ne moglo doći do toga da u sudskom postupku nasilnik iz razloga što se ne može dokazati izvesnost njegovog nasilja bude oslobođen ili bude blaže kažnjen, te ćemo i u ovom periodu nastaviti sa time da mi ne možemo da naredimo, ne možemo da uslovimo, ali možemo da zamolimo da lokalna samouprava obezbedi sredstva ovoj nameni, pogotovo što se ne radi o velikim sredstvima.
Mogu čak da vam kažem prvobitni proračun na nivou grada Beograda je bio tri miliona dinara godišnje, što bi uključivalo da sve žene koje trpe nasilje mogu da se obrate Institutu za sudsku medicinu i da besplatno obave pregled na okolnosti toga što su doživele, a takođe, podrazumeva i obuku svih onih koji su uključeni u ovaj sistem, to znači i policije i Tužilaštva, kako bi oni mogli lakše da prepoznaju ono što se može smatrati posledicama nasilja u porodici, odnosno povredama koje se u takvim situacijama događaju.
Deca u porodicama u kojima se događa porodično nasilje nisu prepoznate kao žrtve tog nasilja, pa s toga, prema njima nisu ni planirane, niti primenjivane adekvatne zaštitne mere, a deca žrtve su izložena sekundarnoj traumatizaciji, ili kako se to koristi u pravu, viktimizaciji.
Informacije iz pritužbi ukazuju na mogućnost da su deca izložena višestrukoj retraumatizaciji, uprkos postojanju zakonskih odredbi koje omogućavaju da dete žrtva krivičnog dela bude saslušano na način koji sprečava sekundarnu traumatizaciju i štiti dobrobit deteta koje su pretrpela traumu.
Iz poštovanja prema toj deci koja su preživela traumu, nasilje svojevrsno, o čemu je javnost ne bila upoznata, nego su mediji o tome zaista neadekvatno iznosili podatke o toj deci, u razgovoru sa tom decom, koji smo obavili mi koji radimo u ovoj instituciji i to ne na naše insistiranje, nego na insistiranje te dece da obave razgovor sa nama, dobili smo informaciju koja je bila, da kažem, u najmanju ruku, bez želje da budem patetičan, strašna, a to je da postupanje prema toj deci, u smislu izveštavanja u medijima, a često i uzimanje iskaza te dece je njih više traumatizovalo nego sam čin nasilja koje su doživeli.
Molim vas, poštovani narodni poslanici, da o ovome obratimo pažnju. Nažalost, takve stvari se i dan danas dešavaju. Baveći se ovom problematikom, istražujući ovu problematiku mi smo došli do onih saznanja da mnoga deca i mnoge porodice prikrivaju nasilje, nasilje svakog oblika, tako da je taj broj dece višestruko veći nego ono što dolazi u javnost, da se u periodu koji dolazi posebno pozabavimo tom problematikom.
Krivično–pravna zaštita dece i dalje nije u potpunosti usaglašena sa Konvencijom Saveta Evrope i zaštite dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja. Nije u potpunosti prihvaćena ni icijativa Zaštitnika građana za izmene i dopune Krivičnog zakonika, usled čega su opstali neki od ključnih problema. Stepen krivično–pravne zaštite deteta žrtve zavisi od uzrasta deteta.
Krivična dela vanbračne zajednice sa maloletnikom i rodoskrvnuće nisu propisana kao krivična dela protiv polne slobode, pa za njih ne postoji mogućnost primene zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Po pitanju rodne ravnopravnosti, organi vlasti su u 2019. godini postupali po sistemskim preporukama koje je prethodne godine Zaštitnik građana uputio nakon što je u 30 ispitivanih slučajeva femicida, nasilja u porodici, zlostavljanja i zanemarivanja dece utvrdio brojne pojedinačne i sistemske propuste, kao što su neadekvatna saradnja organa nadležnih za suzbijanje porodičnog nasilja, izostanak razmena informacija, neprepoznavanje nasilja, nepreduzimanje mera i aktivnosti na čije su preduzimanje organi vlasti bili obavezni.
O radu Zaštitnika građana najbolje govore preporuka Ekspertske grupe Saveta Evrope za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, GREVIO, upućene vlastima u Srbiji da se, između ostalog, posebno postaraju da se preporuke Zaštitnika građana sprovode i redovno prate.
Međutim, i dalje su prisutni nedostaci koji onemogućavaju puno ostvarivanje prava na osnovu trudnoće, rođenja i nege deteta, na šta Zaštitnik građana godinama ukazuje. Među tim nedostacima posebno se ističu nezakonitosti i nepravilnosti prema deci i porodicama i posebna nekorektnost i višestruka štetnost odredbe kojom je propisano da se pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može ostvariti za dete za koje je ostvaren pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Ni u ovom izveštajnom periodu u smeru poboljšanja položaja LGBTI osoba nisu pravima uređene istopolne zajednice, ni posledice prilagođavanja promene pola i rodnog identiteta, a nisu sprovedene ni neke druge suštinske mere i aktivnosti za poboljšanje položaja LGBTI zajednice.
U 2019. godini i dalje je primetna visoka stopa netolerancije mladih prema osobama drugačije seksualne orjentacije i rodnog identiteta, ali uprkos mišljenju Zaštitnika građana, u Zakon o udžbenicima nije uvrštena odredba koja sadrži eksplicitnu zabranu diskriminacije na osnovu seksualne orjentacije i rodnog identiteta, niti eksplicitnu zabranu sadržaja kojim se podstiče formiranje predrasuda i stereotipa, niti su zaposleni u obrazovno-vaspitnom sistemu i ustanovama tog sistema obučeni u cilju senzibilizacije odgovarajućeg postupanja.
Pristupačnost kao jedan od osnovnih preduslova za ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života i dalje nije dovoljno razvijena.
Prilikom ovih obilaska gradova o kojima sam malo pre govori mi smo se lično uverili da su osobama sa invaliditetom često nepristupačne institucije koje čine njihov svakodnevni život, kao što su institucije izvršne vlasti koje su njima nedostupne, tako da smo se obraćali lokalnoj zajednici da to izmeni.
Postoje zaista lokalne zajednice u Srbiji, postoje gradovi u Srbiji koji su zaista za svaku pohvalu, koji su osobama sa invaliditetom omogućili ne samo pristup ovim institucijama, nego ono što nas je posebno obradovalo i institucijama kulture, kao što su pozorišta, bioskopi i druge institucije, kako bi to svoje pravo koje imaju mogli u potpunosti da ostvare.
Dešava se vrlo često da su nepristupačne ili teško pristupačne upravo ustanove o kojim sam govorio. Takođe, ono što nama vrlo bilo značajno, na šta smo obratili posebno pažnju, to je potpuno lišenje poslovne sposobnosti i dalje zakonita praksa u Srbiji, suprotno odredbama Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i zaključnih zapažanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom.
Obilazeći ustanove u kojima su lica smeštena utvrdili smo da mnoga od tih lica nemaju poslovnu sposobnost, odnosno da im je oduzeta od strane njihovih rođaka, a da to nije urađeno na zakonom predviđen način.
Po pitanju zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina, Zaštitnik građana u 2019. godini je uspostavio praksu održavanja redovnih kvartalnih sastanaka sa predstavnicima svih nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji.
Mi smo utvrdili jednu novu praksu, a to je da se kvartalno sastajemo u onim gradovima gde su nacionalne manjine u Republici Srbiji najzastupeljenije.
Održani su sastanci u Beogradu, Bosilegradu, Novom Pazaru i Subotici. Nažalost, ova epidemija je sprečila da u ovoj godini nastavimo, ali sam ubeđen da ćemo nastaviti čim ovo zlo prođe, a za sada smo u onoj vrsti komunikacije koja nam je dostupna, elektronskoj komunikaciji koja je u ovom trenutku jedina moguća.
Šta je tu važno? Važno je naglasiti da je ta saradnja, po nama, dobra, da određene probleme koje mi rešavamo zaista su oni problemi koji su nam više puta isticani od strane pripadnika nacionalnih manjina.
Ne bih izdvajao i ne bih posebno isticao, ali ne mogu da ne kažem da se tu posebno odnosi na pripadnike romske nacionalne manjine, pa ona praksa redovnog obilaženja romskih naselja širom Srbije. U toku prošle godine sprovedeno je i istraživanje o primeni Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u 20 jedinica lokalne samouprave.
Na osnovu ovog istraživanja, pripremljen je poseban izveštaj Zaštitnika građana o sprovođenju Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja sa preporukama. Korektna i neprekidna saradnja sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina u 2019. godini pokazala se veoma plodonosnom u vreme vanrednog stanja ove godine, kada smo organizovali konkretnu pomoć u hrani i higijenski materijalnu pomoć, koja je dostavljena stanovnicima neformalnih romskih naselja.
Meni je drago što me poslanici s pažnjom slušaju, jer ovo su pitanja koja interesuju sve nas.
(Aleksandar Martinović: Ovo nije Osmi kongres.)
Izvinite?
(Aleksandar Martinović: Čitaš mi referat kao da smo na Osmom kongresu Saveza komunista.)
Ja se stvarno izvinjavam, ali dosta smo radili 2019. godine.
(Aleksandar Martinović: Znam, ali vidiš da nema poslanika. Sve to ima u materijalu. Ubili smo sednicu.)
Izvinjavam se zaista.

Gospodine Pašaliću, ne morate da se obraćate poslanicima direktno.

Evo, završiću. Gledaću da budem što kraći sa ostatkom ovoga što bi trebalo da iznesem.
U pogledu položaja nacionalnih manjina, Zaštitnik građana je kod nacionalnih saveta promovisao jednu ideju, koja mislim da će od svih vas biti podržana sa zadovoljstvom, a to je, ne znam u kojoj bi se formi osnovalo, upotrebiću sada kolokvijalni izraz muzej, a to je da bi trebalo da građani Srbije budu upoznati sa time koliko su pripadnici nacionalnih manjina doprineli razvoju države Srbije, namerno kažem države, jer to nije samo za period republike, već za i ranije periode državnog uređenja, u svim sferama života, kulturnoj, ekonomskoj, političkoj, pa čak i doprineli mnogim pobedama koje je država Srbija izvojevala u prethodnom periodu.
Ne mogu da ne iskoristim ovu priliku da naglasim podršku starim i nemoćnim licima, koja se naročito multiplikovala u 2020. godini, kada se desilo ovo što se desilo.
Ovi problemi su naročito izraženi u ruralnim krajevima, u kojima su u posebno teškom položaju starije žene koje žive u samačkim domaćinstvima, koje su najčešće zavisne od drugih članova porodice, s obzirom da najčešće nemaju svojinskih prava na nepokretnoj i pokretnoj imovini, niti prihoda. Nasilje i zanemarivanje starih osoba još uvek se nalazi ispod radara, medijski je nezanimljivo, ne obraća se pažnja, osim kada se dese tragedije, a pogotovo što starije osobe retko ili gotovo nikada ne prijavljuju nasilje koje trpe od najužih članova porodice, najčešće dece, tako i zbog nedovoljnog prepoznavanja emocionalnog, socijalnog i ekonomskog nasilja nad starijima.
Takođe, jedno od značajnih pitanja je zaštita prava građana na teritoriji AP Kosova i Metohije. Zaštitnik građana u 2019. godini nije bio u mogućnosti da ostvaruje svoje nadležnosti na način propisan Ustavom i zakonom. Prema dostupnim informacijama i na osnovu navoda iz pritužbi građana na Kosovu i Metohiji, posebno oni nealbanske nacionalnosti, koji žive u enklavama, i dalje su taoci tekućih političkih procesa i suočavaju se sa teškim kršenjem ljudskih prava i sloboda.
Ne mogu da se ne osvrnem na pitanje koje se tiče sloboda govora i izražavanja, za koje se smatra da je jedan od problema koji država Srbija ima, jedan od dva najveća, u pregovorima sa EU. Vi znate da su dva najčešće isticana problema stanje u pravosuđu i stanje u medijima.
Ono što nam je bilo vrlo važno, to je da sprečimo svaku proizvoljnost, svaku ličnu interpretaciju koja može da ima svakakvu konotaciju, koja može biti lične, političke, pa i ekonomske prirode. Zato smo u 2019. godini započeli ono što smatramo da je vrlo značajno i uspeli smo da ove godine dovedemo do kraja i to nas je uvrstilo u radnu grupu za zaštitu novinara, a to je da okupimo sva relevantna novinarska udruženja. Hoću da ih zaista ovaj put jasno i javno pokažem, a to su: Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, po ostalim udruženjima Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Sindikat novinara Srbije, Granski sindikat kulture i umetnosti, „Medija nezavisnost“, Samostalni sindikat zaposlenih u grafičko-izdavačkoj informativnoj delatnosti, kinematografiji Srbije.
Cilj ove platforme koju smo sačinili, koja je dovedena do kraja, je da se na jedinstven način evidentiraju pritisci na medijske radnike, kao i da se na osnovu podataka koji bi bili prikupljeni uoče slabe tačke u zaštiti novinara i kroz inicijative za izmenu propisa doprinese unapređenje njihovog položaja, time i slobode izražavanja.
Kao što znate i kao što ste upoznati, u ovom trenutku se upravo radi u rešavanju ili jednostavno iznalaženju rešenja za ovu problematiku. Meni je jako drago što je institucija Zaštitnika građana davno to prepoznala, sa željom, ponavljam, da se ne dozvoli lična interpretacija u bilo kom smislu, već da se svi novinari, bez obzira u kojim medijima radili, da li se oni nominalno smatraju pozicionim ili opozicionim, ili potpuno nezavisnim, moje nije tumačenje da im dajem konotaciju i da im dajem suštinu njihovih aktivnosti, da se podjednako zaštite, znači, svih onih novina, radija, televizija, portala.
Ja se stvarno izvinjavam na dužini, ali ovo je najkraće moguće u odnosu na naše aktivnosti koje smo imali u 2019. godini. Hvala vam zaista na strpljenju. Koleginica, moja prva zamenica, Jelena Stojanović i ja smo tu za sva vaša pitanja. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Pašaliću, na iscrpnom izveštaju.
Prelazimo na sledećeg prijavljenog, to je Samir Tandir. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela, ja prvo želim da se obratim predsedniku Skupštine. Ne smatram da je predsedavajuća, snosi deo odgovornosti. Smatram da predsednik Skupštine mora da obavi razgovore sa ljudima koji dolaze ovde u salu. Znači, sad će pauza, a mi još uvek nismo otpočeli sa diskusijom i nismo odmakli dalje od jednog poslanika.

Prema tome, šta bi se desilo da je ministar finansija ovde od stranice do stranice obrazlagao budžet? Mi bi i dan danas raspravljali o budžetu.

Tako da, ne smatram da su odgovorni ni čelnici nezavisnih regulatornih tela. Predsednik Skupštine je ovde domaćin, onaj koji treba da nas uputi otprilike kako bi mi trebali svi da se ponašamo.

Na početku, želim da se zahvalim, nevezano od teme, Vladi UAE, prestolonasledniku Muhamedu bin Zajedu al Nahjanu na humanitarnoj pomoći koju je uputio našoj zemlji, što je dokaz dobrih odnosa između Republike Srbije i UAE i to je nešto što mi svakako treba da podržimo, jer svaka vrsta pomoći, pogotovo tako jedne uspešne i ekonomski jake zemlje nam je neophodna.

Što se tiče ovde predstavnika nezavisnih regulatornih tela, danas je jako važna tema i iako je vikend, mi o njoj razgovaramo i raspravljamo, pogotovo za nas pripadnike manjinskih zajednica. Ja kao pripadnik bošnjačkog naroda pozivam sve koleginice i kolege poslanike, a pogotovo predstavnike manjinskih zajednica da se uključe oko ovih tema, pogotovo kada je u pitanju tema kao što je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao što je Zaštitnik građana. To su teme koje se tiču naših života, života pripadnika naših naroda, ali i svih građanki i građana.

Što se tiče DRI, ona je takođe jako bitna, pogotovo za nas koji sada dolazimo kao građani ove zemlje iz unutrašnjosti, jer birokratija je jedno, a život je drugo. To mislim u diskusijama svih poslanika koji dolaze, kako se to kolokvijalno kaže, iz unutrašnjosti, videćemo neka odstupanja ili neprimenjivost. Znači, zakon treba da nam uredi život i da ga učini funkcionalnijim, ali zakon koji nije primenjiv i koji ne možemo da sprovedemo u delo, jednostavno treba pod hitno menjati. Zato smo mi plaćeni ovde od strane građana, ali zato ste i vi izabrani i zato jednom sinergijom moramo da obezbedimo da se problemi o kojima su i neke kolege već govorile i sigurno će govoriti više ne dešavaju.

Što se tiče Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana, tu ćemo se preklapati, osim kao pripadnik manjinske zajednice, sada govorim i kao sin, kao suprug i kao otac, jer to su te ranjive grupe kao što su naše majke, kao što su naše supruge, naše sestre i kao što su naša deca. Mislim da je to smisao i života i bavljenja politikom svih nas, i koji nas gledaju i koji su u ovoj sali.

Želim da istaknem zalaganje i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana i da im odam priznanje što su te dve institucije približili građanima. Moramo da se otrgnemo tog jednog centralizma. Znači, ono što mi radimo kao Narodna skupština, kao narodni poslanici, ono što rade nezavisna regulatorna tela, mora da bude potpuno jasno i transparentno i građanima Sandžaka, Surdulice, Vrbasa i svim drugim manjim ili većim mestima u Republici Srbiji, a ne da budemo institucije elitističkog tipa gde će o našem delovanju znati parlament, predstavnici Vlade, javna preduzeća ili strane ambasade.

Znači, želim da vam odam priznanje, pogotovo Poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Vaše zalaganje i dolazak u Novi Pazar je nešto što je ostavilo zaista veliki utisak i o čemu se i dan-danas govori, pogotovo o predavanju koje ste održali studentima Internacionalnog univerziteta.

Želim da istaknem da trećinu jednih građana ove zemlje čine predstavnici manjinskih zajednica. Ono što je dobro u ovom sazivu Skupštine jeste što dva potpredsednika Skupštine dolaze iz reda manjinskih naroda. Ono što nije dobro jeste što posle duže dobre prakse nemamo ministra u Vladi Republike Srbije koji dolazi i predstavljao bi jednu trećinu građanki i građana i to je nešto na čemu moramo u budućnosti jako detaljno i podrobno raditi.

Demokratija, vladavina prava je nešto što nije proces koji možemo preko noći da završimo. To je živ proces i kada govorimo o savremenim demokratijama zapadnog sveta vidimo izazove sa kojima se oni suočavaju. Imamo rasne nemire u SAD, u Francuskoj, u Nemačkoj, u drugim zemljama zapadne Evrope. Imamo porast antisemitizma, antiislamizma i ksenofobije, tako da možemo da kažemo, sa postojanjem ovih institucija o kojima sada govorimo, da je to dokaz jedne vladavine prava i suštinski opredeljenosti Srbije da bude zaista suštinski demokratska zemlja u kojoj će se sve građanke i građani osećati ravnopravno.

Šta su ključni problemi kada govorim i o Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i kada govorimo o Zaštitniku građana? To je implementacija. Ja mislim da mi u većini slučajeva imamo dobar zakonodavni okvir, međutim, ono što fali u praksi jeste implementacija. Implementacija kada imamo službenu upotrebu jezika i pisma manjinskih zajednica, kada imamo obrazovanje.

Ja moram da istaknem da kao javna ličnost, predstavnik najjače bošnjačke stranke, vrlo često sam pozivan da obrazlažem zašto u određenoj školi mi tražimo službenu upotrebu jezika i pisma. To je nešto što garantuje Ustav, što garantuje zakon i mislim da nema potrebe da neku posebnu energiju na to trošimo. Jednostavno, moramo se navikavati šta je to vladavina prava, šta je to poštovanje Ustava i šta je to postojanje različitosti u ovoj zemlji.

Takođe, imamo problem kada je u pitanju informisanje. Više puta i u ovim skupštinskim debatama i diskusijama sam isticao jedan zaista neprihvatljiv odnos medijskog javnog servisa, Radio-televizije Srbije, koja je odbila na zaista jedan neprihvatljiv način formiranje redakcije na bosanskom jeziku, uz obrazloženje da oni dovode u sumnju postojanje našeg jezika, koji je temelj našeg identiteta. Molim vas, na koji način mi u 21. veku diskutujemo, razgovaramo sa jednom institucijom koja vam daje jedan takav zaista grub i neprihvatljiv odgovor?

Što se tiče angažmana oko nestalih beba, zaista je to nešto što treba pozdraviti, kao i pokretanje postupka kontrole upotrebe policije. Znači, to je dokaz jedne samostalne institucije i to je nešto što mislim da ćemo svi podržati.

Ono što bih želeo da pitam Zaštitnika građana, jeste da imamo istraživanja neka koja govore da iz godine u godinu pada broj, procenat rešenih slučajeva. Da li je to tačno ili nije? Konkretno, Jukom je radio istraživanja. Da li je to subjektivno istraživanje ili objektivno, želim od vas da čujem odgovor.

Drago mi je što su sve ove institucije o kojima danas govorimo lišene nečega što bi nazvali dnevna politika.

Što se tiče DRI, to je jako važna institucija i neophodna nam je. Međutim, kao što sam rekao, birokratija je jedno a život je drugo. Znači, mi sada imamo problem, kada su u pitanju javne nabavke, da se jedan od ponuđača, na primer, na zimsko održavanje puteva, žali, u opštini Sjenica, Prijepolje ili Tutin, to su sandžačke opštine, i dok prođe proces žalbi i svih mogućih pravnih lekova koje neko od učesnika na tenderu iskoristi, doći će proleće. I šta jedan predsednik opštine u tom slučaju može da uradi a da se ne ogreši o zakon? Isto to imamo i kod nekih drugih javnih nabavki. U želji da ispunite očekivanja građana, da vam ne propadne budžet, a da ispoštujete zakon u potpunosti.

Ono što imam pitanje za predstavnika DRI jeste da se prethodnih meseci vršila revizija nepravilnosti poslovanja u opštini Sjenica u delu koji se odnosi na javne nabavke za 2018. i 2019. godinu, kao i za rashode za zaposlene za 2019. godinu. U Nacrtu izveštaja DRI navodi se da je za period 2018, 2019. godina u opštini Sjenica potrošeno suprotno Zakonu o javnim nabavkama najmanje 262 miliona dinara. Takođe, ono što ja imam od podataka jeste da je dug opštine Sjenica 650 miliona dinara, što je otprilike 60% budžeta te opštine.

Sada pitam vas, kao državnog revizora, kako se dozvolilo da taj dug toliko naraste? Ko je bio, da li Ministarstvo finansija, da li vi, nadležan da prati tu situaciju? Sada vi da ste predsednik opštine šta vi možete da uradite sa tolikim dugom? Dok servisirate sve te dugove, dok napravite reprograme, vama će jedan mandat proći. Šta je suština? Da sprečimo stvari, a ne posle da ih lečimo kada smo došli u ćorsokak.

Takođe, vaša institucija se bavila i gradskom upravom u Novom Pazaru i zanima me konkretno šta ste po tom pitanju preduzeli, jer imamo tu saopštenje i kada su u pitanju nepravilnosti u poslovanju novopazarskog vodovoda, a vi me ispravite ako nešto grešim, i nezakonite javne nabavke Centra za socijalni rad u Novom Pazaru.

Mene zanima šta ste vi konkretno i u slučaju lokalne samouprave u Sjenice i lokalne samouprave u Novom Pazaru i da mi odgovorite zašto sedam godina nije bila kontrola, koliko ja imam podatke, u lokalnoj samoupravi Sjenica i kada je bila kontrola u opštini Tutin. Dakle, šta ste preduzeli, jer mi imamo izjave nekih funkcionera, lokalnih, u Novom Pazaru koji kažu – ne, ne, sve je to po zakonu, nije to ništa sporno? Zanimaju me ti konkretni odgovori. Mislim da sam ih postavio vrlo jasno. Hvala vam.