Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre Udovičiću sa saradnicima, poštovana ministarko Gojković sa saradnicima, dozvolite da kažem, pre nego krenem na Zakon o javnim medijskim servisima, da vam se zahvalim, gospođo Gojković, za sve one uvrede koje ste u proteklih nekoliko godina istrpeli u ovom visokom domu. Samo jednu rečenicu da kažem, pošto vrlo dobro znate da ja precizno vodim podatke, jedan bivši poslanik, predsednik jedne stranke za dve godine uvredio je vas i narodne poslanike 56 puta brutalnim uvredama. Toliko za uvod.

Dakle, pošto su moje kolege narodni poslanici već dosta toga rekli, dozvolite da ipak kažem da ću glasati za javne medijske servise, radi se o RTS i RTV, zato jer omogućava ovaj zakon dovoljno finansijskih sredstava da bi mogli nesmetano da obavljaju svoju osnovnu delatnost, a njihova osnovna delatnost je u funkciji javnog interesa građana Republike Srbije u oblasti kulture. Ovde se zaista u tom smislu radi.

Ono što je vrlo bitno da naglasim jeste da je javni servis, a i druge televizije su, faktor vaspitanja i obrazovanja, a to znači i u onom delu kulturnih delatnosti.

Kako je to obavljala RTS da me neko pita, ja bih rekao da je ipak dobro obavljala, u tom smislu i još jedna televizija, moramo radi istine da kažemo, to je „Pink3“, pogotovo ako se radi o antifašističkim tekovinama koje su u zadnjih desetak godina u čitavoj Evropi potisnute, jer imamo revitalizaciju fašizma, kako znate, pogotovo istoričari i drugi koji prate u ovom delu Evrope, gde se fašizam proglašava za oslobodioce, antifašisti za fašiste, itd.

Međutim, jako je bitan u Javnom servisu i položaj novinara. Kakvo je stanje to najbolje znaju ovi u Javnom servisu. O njima zaista treba voditi računa, kako o njihovom obrazovanju, tako i o njihovoj obučenosti i poštovanju Kodeksa novinara. To ne važi samo za RTS i RTV, nego za sve televizije, a i ostale novinare koji rade u drugim listovima.

Kad sam već tu, dozvolite da kažem da ovih dana smo zaista svedoci, ne mi samo, narodni poslanici, nego svi građani Republike Srbije, stalnih, svakodnevnih, zlonamernih, nedostojnih, neviđenih u istoriji Srbije, medijskih napada na predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića i njegovu porodicu. Moram da kažem, poštovani građani Republike Srbije, da nikad u istoriji Srbije nije ni jedan vladar dobio više glasova, a više napadan od jedne manje grupe.

Te gadosti zaista hitno moraju da prestanu. Medijski napadi na Aleksandra Vučića su sprega, ovo je moje mišljenje, mafijaško-tajkunskih i kriminalno-politikanskih, ne političkih, nego politikanskih grupa i pojedinaca, kako domaće autošovinističke, tako i inostrane provenijencije.

Ti medijski napadi duboko su skrenuli u patologiju. Ovo posebno podvlačim, ali i krivičnu odgovornost i veoma su opasni po ličnu bezbednost našeg predsednika.

Uvaženi građani Republike Srbije, Srbija je demokratska zemlja, da se razumemo, pa je kritika vlasti dozvoljena čak i poželjna jer deluje lekovito, ali između kritike i medijskih napada postoji ogromna razlika. Medijska kritika se zasniva na istinitosti iznetih činjenica i upravo je zato društveno korisna za čitavo naše društvo. Međutim, određene ličnosti, bilo da su vlasnici ili zaposleni u određenim listovima, pojedini dežurni, naručeni analitičari, pa i urednici nekih nedeljnih novina ili nevladinih organizacija truju građane Republike Srbije lažima, izmišljotinama, brutalnim uvredama o predsedniku Republike Srbije i njegovoj porodici.

Vi znate, poštovani građani i vi uvaženi narodni poslanici da napamet neću da pričam. Primer jedan, jedan novinar dnevnog lista pod kontrolom Dragana Đilasa, ja se izvinjavam, ali moram mu reći ime, Nenad M. Krstić, verovali ili ne ali je istina, pisao je, gospodine predsedniče Skupštine, otvoreno pismo roditeljima predsedniku Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića.

U tom pismu su uvrede i roditelja i Aleksandra Vučića nezabeležene od pojave hrišćanstva do danas. Ja sam istoričar, voleo bih da mi neko od istoričara kaže da su bile ikada veće i brutalnije uvrede.

Šta su hteli sa tim, to je vrlo bitno da građani Republike čuju? Hteli su tim pismom ubiti u pojam roditelje Aleksandra Vučića i njega samog, ali su se prevarili. Ja se obraćam sada gospodinu novinaru, Nenadu Krstiću, a i vama poštovani građani, samo sitne duše ubijaju druge u pojam, jer u njima je sve nesrećno jer nisu voljeni i nikada nisu voleli. To je suština.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, roditelji se vole svim svojim srcem, upravo kao i otadžbina. Roditelji su izvor i motivacija, a roditeljsko prisustvo u našim životima daje nam motivaciju, odnosno snagu i svim građanima Republike Srbije, zato je uvreda roditeljima jedna od najvećih uvreda u našim životima, pa valjda i u životima Aleksandra i Andreja Vučića.

Kada roditelji vide da im neki zli novinari, pojedinci, vređaju sina, najvećim mogućim uvredama, lažima, izmišljotinama, nije im lako, pogotovo ako su roditelji, kao što su Vučićevi bili, oslonac u njegovom životu i davali mu snagu i moć, kao poštovani građani i svi vaši roditelji vama.

Vama se, Nenade Krstiću, neće uzvratiti uvredama, jer ne želimo graditi Srbiju, kao što je vi želite i vaš mentor. Mi gradimo pristojnu Srbiju, ali vi ste sami sebi uzvratili. Samo vam, gospodine Krstiću M. Nenade, savetujem kao nešto stariji od vas da to pismo upućeno predsednikovim roditeljima uokvirite i stavite u svoju sobu da se svakodnevno podsetite na svoje vrhunske novinarske domete. Svako juto kada se probudite, ustanete i pogledate u ogledalo, videćete u njemu čoveka punog mržnje. Kada spoznate, a siguran sam da hoćete, da je Aleksandar Vučić i vaš predsednik, a jeste, kao što je i moj bio Boris Tadić, bojim se da vas taj osećaj mržnje ne uništi i neka vam je Bog u pomoć.

Da li ste, gospodo novinari, vi i vaša udruženja ikada se oglasili povodom ovog nečuvenog čina, uvredljivog? Da li su se oglasile nevladine organizacije? Dabome da nisu ni jedni ni drugi. Uvreda roditelja i pretnja deci je valjda, krivično delo, osim ako se radi o Vučiću i njegovim roditeljima i njegovoj deci.

Drugi primer. Novinar i karikaturista Petričić je brutalnim i najprizemnijim rečima vređao predsednika Aleksandra Vučića, državu Srbiju i sve građane Republike Srbije u jednom listu pod kontrolom Dragana Đilasa. On je rekao za narod i predsednika, citiram, verovali ili ne, ali je istina da je rekao, citiram – ovaj narod je neprosvećen i naivan, prvi put nam se dogodilo da imamo vođu sa kojim se sprdam, on služi za sprdnju, imamo vođu s kojim se sprdam, završen citat. Da li je ovo govor mržnje, gospodo iz nevladinih organizacija. Jel ovo govor mržnje, gospodo novinari? Jel ovo govor mržnje, uvaženi narodni poslanici? Petričiću, nije kriv predsednik Vučić zato što ga je urednik „Politike“, otpustio u kojoj je godinama uzimao po dve do tri hiljade evra mesečno samo za četiri, pet karikatura. Gospodinu Petričiću, nije mu kriv gospodin Vučić zato što se vratio iz Kanade kao neuspešni karikaturista.

Pitamo se - da li je gospodin Petričić operisan od morala kada je rekao verovali ili ne, citiram, u listu, jednom, Vučić je jedan od inspiratora fašizma, i dodaje, citiram, - on je ludak, manijak sa stadiona, završen citat. Da li ste, gospodo narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, ikad to čuli od SNS i koalicionih partnera? Dabome da niste, u ovom visokom domu, a i van ovog doma. Petričić ide dalje i vređa sve građane Republike Srbije i državu Srbiju kada kaže, citiram – Srbija je zemlja u kojoj živi, glupo, slepo roblje, u njoj nema ničega dobro, u njoj živi imbecilni i polupismeni svet, svi osim građanske intelektualne elite, završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, nikada u istoriji srpskog naroda od vremena tribala do danas nije niti jedan Srbin i građanin Srbije izvređao svoj narod i državu i njenog predsednika kao Đilasov Petričić.

Kada izađete u šetnju, gospodine Petričiću, zastanite, prisetite se šta ste izgovorili. Možda u sebi se pokajete, možda, a ako ne, neka vam je Sveti Petar na pomoći.

Uvaženi građani Republike Srbije, opozicija pod vođstvom Dragana Đilasa ovih dana ovako kaže – ako nisi rekao da je Vučić lud, onda nisi dostojan ničega i bićeš predstavljen kao njegovo poslušno kuče, ako nisi protiv Beograda na vodi, ako nisi protiv spomenika Stefanu Nemanji, ako nisi protiv kokošaka u Moroviću, protiv autoputeva, novih tvornica, pa i knjige Gorana Vesića, ako nisi protiv ministra Vulina, Stefanovića, onda ne očekuj da budeš doživljen kao ljudsko biće, nego kao ludak. Ja sam, gospodi iz opozicije, taj ludak. Ja se ne odričem toga. Ako ne kažeš da je ovde sve propalo od zdravstvenog sistema do RTS, o kojem večeras govorimo, ako nisi zagovornik lustracije, hapšenja svih koji su za Vučića, onda si neko koga treba izbaciti iz ove Srbije, kao što je meni uvaženi akademik Dušan Teodorović rekao da nemam državljanstvo.

Samo jedna rečenica. Gospodine akademiče, kada je bilo bombardovanje naše zemlje, ja sam se zatekao kao profesor u Prištini i čudnim slučajem, pošto nije bilo prevoza za Beograd, završio sam u Podgorici i drugu bombu dočekao, i čitav rat izvodio sam nastavu, nijedan čas nisam zakasnio. Gde ste vi, akademiče, bili? Pobegli u Ameriku, u zemlju koja nas je bombardovala i normalno ste se vratili kada je to sve završeno. I ne samo to, izjavili ste da Kosovo nije sastavni deo Srbije.

Na kraju, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, na dan kada Srbija kao treća po redu zemlja u Evropi, nakon Engleske, Švajcarske, kada je započela vakcinisanje svog stanovništva, a to je, kako znamo, 24.12.2020. godine počelo, u Brisel je stiglo pismo Dragana Đilasa, za Evropu Đilaša jer ima dva pasoša, jedan za Evropu, jedan za Srbiju, u kojem se Đilaš žali, verovali ili ne, poštovani građani Srbije, da u Srbiji ne postoje pouzdani podaci o tome kada će se i kojom vakcinom vakcinisati građani. Da li možete verovati da to radi? Iz ovoga se vidi ne samo koliko je uzeo dok je bio na vlasti, 619 miliona evra, nego da je Đilas zlo za Republiku Srbiju, poštovani građani Republike Srbije.

Đilas je 16.9.2020. godine takođe pisao Evropskoj komisiji apelujući da Srbija postane deo mehanizma Kovaksa u trenutku kada smo mi kao Srbija sa Kovaksom dogovorili uplatu avansa, a pre ovoga tužio je Srbiju i predsednika Vučića u Briselu zbog zahvalnosti, gle čuda, Kini na pomoći tokom prvog udara virusa. To se zove sramoćenje Srbije i još gore.

Mi iz SNS nećemo uzvraćati na prljav način, ali ćemo vam stalno ukazivati, stalno na vaše greške da se to ne radi, da to nije dobro za građane Republike Srbije jer mi gradimo modernu Srbiju pristojnih ljudi. Zato i vas, gospodo iz bivšeg režima, pozivam da se uključite u nepovratni proces ubrzane modernizacije Srbije i u vremenu najtežim za Srbiju i građane Srbije, u vreme Kovida 19 koji sprovodi Vlada Republike Srbije, svi građani Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Srbije je naš uvaženi predsednik Aleksandar Vučić, a sve ovo, gospodine predsedniče Skupštine, zbog budućnosti naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Boris Bursać.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set vrlo konstruktivnih, ali i ambicioznih predloga zakona, a ja bih se lično osvrnuo upravo na izgradnju autoputa Mira, odnosno da budem precizniji, govorim o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Reč je o izuzetno važnom projektu za Srbiju iz više razloga. Prvi razlog je što je ovaj projekat deo Vašingtonskog sporazuma koji smo potpisali pre nekoliko meseci, čime dokazujemo da je Srbija država od integriteta, jer poštuje međunarodne sporazume koje je potpisala, za razliku od nekih drugih kvazi država. Drugi razlog je činjenica da će ovaj autoput doprineti regionalnom razvoju, bržem protoku roba, ljudi, ali i bezbednijem saobraćaju. Treći razlog je vrlo jasan, ali i sam se nameće, ovaj i prethodno izgrađeni autoputevi i koridori Srbiju pozicioniraju kao ključnu saobraćajnu destinaciju u ovom delu Evrope.

Izgradnjom ovog auto-puta obezbediće se brži i sigurniji transport stanovnicima i preduzećima na jugu Srbije, ali i bolja infrastrukturna povezanost koja će biti podsticaj za razvoj novih poslovnih prilika.

Ovim sporazumom faktički je zatvorena finansijska konstrukcija za prvu deonicu auto-puta, odnosno, obezbeđena su sredstva za početak izgradnje prve deonice Auto-puta mira.

Ovaj auto-put, takođe moramo napomenuti, povezaće oko pola miliona građana Srbije, pogotovo one koji žive u Pirotskom, Nišavskom i Topličkom okrugu i praktično bio bi još jedan auto-put koji bi Srbiju direktno povezao sa morem.

Završetkom južnog i istočnog kraka Koridora 10, turisti iz Srbije do Grčke i Bugarske praktično nisu silazili sa tog auto-puta, a sa otvaranjem deonice Koridora 11 od Surčina do Obrenovca, na raspolaganju imaju auto-put „Miloš Veliki“, sve od Surčina do Čačka, što je pravac ka crnogorskom primorju, dok auto-put Niš-Merdare-Priština faktički omogućava Srbiji izlazak na albansku luku Drač na Jadranskom moru, jer je put od Prištine preko Tirane do Drača, samim tim Jadranskog mora, već izgrađen.

Mi živimo na Balkanu i ponosni smo što smo tu i mi hoćemo najbolje moguće odnose sa našim susedima i sa svim ljudima i narodima na Balkanu. Evidentno je da postoje pojedine države koje beže od regionalnog povezivanja, ali to je za nas irelevantno.

Samim tim ne mogu a da se ne složim sa stavom predsednika Republike Srbije Aleksandrom Vučićem koji kaže da nama upravo region treba da bude centar interesovanja. Dakle, mi ne treba da bežimo od regiona, već tu treba da radimo najviše i tu treba da zarađujemo najviše. Izgradnjom ovog auto-puta mi ispunjavamo taj davno zacrtan cilj, cilj regionalnog povezivanja i istrajavamo u težnji za dobrim odnosima sa našim susedima.

I pored krize prouzrokovane pandemijom korona virusa, mi nastavljamo da ulažemo u krupne infrastrukturne projekte koji su od vitalnog značaja za naše građane, mi nastavljamo da ulažemo u kvalitetniji život naših građana, radimo na privlačenju novih investicija, radimo na rastu plata i penzija i što je najbitnije – ne odustajemo od obećanja koje smo dali građanima u predizbornoj kampanji. Tu pre svega mislim na plan „Srbija 2020-2025“, a složićete se svi, projekat izgradnje Auto-puta mira se u potpunosti uklapa u taj plan.

Politika predsednika Republike Srbije i predsednice Vlade Republike Srbije, uprkos krizi koja je snašla ceo svet pa i nas, ruši sve barijere i otvara ekonomsku perspektivu kako bismo išli što bržim i što krupnijim koracima napred.

Zato ja lično, a nadam se i moje kolege, podržavamo i glasaćemo za ovaj, kao i za ostale predloge, u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku i modernu Srbiju. Živela Srbija.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladica Maričić.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, zadovoljstvo mi je što večeras mogu diskutovati o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a povodom izgradnje auto-puta Niš-Merdare, odnosno njegove prve faze od Niša do Pločnika, u dužini od 32,6 kilometara.

Ovaj auto-put Niš-Merdare, odnosno Niš-Pločnik, deo je Auto-puta mira, iza koga direktno stoji predsednik Aleksandar Vučić, kao i širih ekonomskih, regionalnih i mirovnih inicijativa koje je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić, a koji treba da obezbede trajni mir na Balkanu, prosperitet i napredak naroda na zapadnom Balkanu, gde je Srbija najveća država, a srpski narod najmnogoljudniji narod. I Srbija i srpski narod imaće najviše koristi od tih inicijativa.

Oni koji te inicijative kritikuju, u stvari ne veruju u vitalnost srpskog naroda i u snagu srpske države, zato što smatraju da će te inicijative, i Auto-put mira i Mini Šengen koristiti samo drugim narodima, osim srpskom i osim Republici Srbiji, pa čak i da će tim narodima koristiti protiv srpskog naroda i protiv Republike Srbije. Takve kritičare demantuju činjenice, a činjenica je da je u 2020. godini, godini korone, Srbija privukla 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je 63% ukupnih direktnih stranih investicija na Balkanu. Znači da mi koristimo te inicijative i koristimo centralnu poziciju na zapadnom Balkanu da bi poboljšali život naših građana.

Kada Auto-put mira bude završen, on će Niš povezati sa lukom na južnom Jadranu, sa lukom Drač. Niš je otvaranjem južnog i istočnog kraka Koridora 10 tokom 2019. godine već povezan sa Solunom i sa Bugarskom. Kada Auto-put mira bude završen, iz Niša će na sve četiri strane voditi auto-putevi. Niš će u pravom smislu te reči biti raskrsnica puteva i centralna tačka na Balkanskom poluostrvu. Ako još dodamo da se u toj tački u gradu Nišu nalazi međunarodni aerodrom koji je ujedno i najveći aerodrom u Republici Srbiji u vlasništvu države u koga država kontinuirano ulaže, što smo videli i u Zakonu o budžetu koji smo nedavno usvojili, gde su predviđena sredstva za razvojne projekte Aerodroma „Niš“, onda možemo da govorimo da to stvara ogromne mogućnosti za dalji razvoj Niša i za bolji život Nišlija i građana juga Srbije.

To je paradigma uspeha koji su građani Srbije prihvatili poslednjih nekoliko godina, a građani Niša možda i najviše od svih građana Srbije, što je predsednik Aleksandar Vučić i primetio i rekao prilikom otvaranja Naučno-tehnološkog parka u Nišu, juna ove godine, kada je rekao da nigde u Srbiji nije video ljude tako željne, tako gladne uspeha za svoj grad i svoje sugrađane, kao što je to u Nišu. A zbog čega je to tako? Zato što smo do 2012. godine Niš nazivali dolinom gladi. U Nišu nije bilo posla i nije bilo vizije za mlade. Čega je bilo? Bilo je korupcije.

Juče smo raspravljali o Izveštaju DRI za prethodnu godinu, pa sam se ja prisetio Izveštaja DRI kojim su kontrolisane javne finansije grada Niša u 2010. godini. Samo u toj 2010. godini DRI je konstatovao oko milijardu dinara zloupotrebljenih sredstava iz budžeta grada, sredstava građana Niša. Tadašnja gradska vlast, predvođena Demokratskom strankom, taj izveštaj DRI-a okarakterisala je kao tendenciozan. Zamislite, izveštaj DRI-a tendenciozan! Tendenciozan ili ne, podnete su te 2011. godine a za 2010. godinu krivične i prekršajne prijave protiv rukovodilaca većine institucija u Nišu.

Šta su građani Niša te 2010, 2011. i 2012. godine imali? Pa, 36.000 Nišlija 2012. godine je bilo nezaposleno i kada je SNS preuzela odgovornost za vođenje Niša i vođenje države prvo na čemu je moralo da se radi jeste otvaranje novih fabrika. Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću već 2014. godine u Niš dolazi prva direktna strana investicija. To je fabrika iz Hong Konga „Džonson elektrik“. Ona danas u Nišu zapošljava 1.950 građana, a kada bude završena treća faza investicije „Džonson elektrik“ koja je trenutno u toku i koja je vredna 50 miliona evra, „Džonson“ će u Nišu zapošljavati 3.400 mojih sugrađana. Posle prve fabrike, usledile je još pet, ukupno šest.

Godinu 2019. smo završili sa 22.000 Nišlija na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Znači, 14.000 manje nego samo sedam godina ranije, ali i to je mnogo. Zato i tu nismo stali. Zato je u prvom kvartalu 2020. godine u vreme vanrednog stanja, u vreme prvog talasa pandemije korona virusa u Niš došla još jedna investicija. To je kineska fabrika led rasvete, investicija vredna 50 miliona evra, koja treba da zaposli još oko 3.000 Nišlija. To je ujedno još jedan dokaz da nijedan strani investitor koji je planirao investiranje u Srbiju nije odustao zbog korona krize, zbog pandemije korona virusa.

Što se Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju izbegavanja plaćanja poreza i poreske evazije sa Japanom tiče, ja samo mogu da pozdravim taj sporazum, kao što sam pozdravio i sporazum identični sa Hong Kongom koji smo usvojili ranije ove nedelje, zato što ti sporazumi znače da se između Srbije i tih dalekoistočnih zemalja, azijskih tigrova intenzivira ekonomska saradnja, jer tamo gde se dva ekonomska sistema ne preklapaju, ne dodiruju, gde ne postoje međunarodne trgovine, a strane investicije su deo međunarodne trgovine, tamo ne postoji potreba za ovakvim sporazumima, jer ne postoji problem dvostrukog oporezivanja i izbegavanja plaćanja poreza. Znači, direktne strane investicije iz tih zemalja koje dolaze u našu zemlju, a podsetiću vas, pre neki dan „Tojo tajers“ iz Japana, položio je kamen temeljac za svoju fabriku u Inđiji, investiciju vrednu 400 miliona evra koja će značajno doprineti izvozu Srbije i poboljšati naš spoljnotrgovinski deficit.

Kao što sam malopre rekao, iz Hong Konga je prva investicija koja je 2014. godine došla u Niš. To je „Džonson elektrik“ i radujem se da u narednom periodu, kao što je koleginica Tomić malopre najavila ova Narodna skupština raspravlja još nekoliko sličnih sporazuma kojim se izbegava dvostruko oporezivanje i poreska evazija.

Dakle, to je paradigma uspeha koju su građani Srbije prihvatili prethodnih nekoliko godina, to je vera u uspeh da nismo gori od drugih. Naprotiv, kada marljivo radimo i kada se trudimo mi možemo i moramo mnogo bolje, ne samo od susednih naroda na Balkanu, nego od mnogih naroda u Evropi. Srbija trenutno napreduje najbrže u Evropi. Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je pola sedam i pošto je iscrpljeno vreme, samim tim i lista poslanika za diskusiju, pitam predlagače i ostale…
(Miodrag Linta: Predsedniče?)
Izvolite?
(Miodrag Linta: Da li je isteklo vreme?)
Jeste.
Želim da se zahvalim ministrima.
Skrenuću samo pažnju da nema amandmana na međunarodne sporazume, ionako ne može da ih bude, ali na ovaj Predlog izmena i dopuna Zakon o medijskim servisima nema amandmana, znači neće biti rasprave u pojedinostima. Ja im se zahvaljujem na dolasku, na pažnji.
Samo želim da, pošto je mnogo pominjan i Pločnik danas ovde, pošto oni koji nisu iz južne Srbije, iz Topličkog kraja pa ne znaju, nije Pločnik samo deo neke naše praistorije, Pločnik je mesto velike pobede srpske vojske, Cara Lazara nad Sultanom Muratom 1386. godine. Kada su Osmanlije osvojile Sofiju, naravno lako su osvojile Pirot i Niš, mi iz Toplice bi rekli naravno, ali su stigli do Toplice i nisu mogli da idu dalje do Kruševca. Murat se onda vratio u Tursku.
Hoću da vam kažem, neka i ovo pominjanje Pločnika bude najava nekih novih pobeda Srbije, naravno ne u ratu, nego u miru.
Zahvaljujem se na pažnji svima.
Zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 4.
Mi nastavljamo sutra u 10.00 časova.
Hvala.