Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Devetu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 103 narodna poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno u ovom trenutku 159 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Hadži Milorad Stošić, Dragan M. Marković, Aleksandar Jovanović, Đuro Perić, dr Vesna Ivković i Justina Pupin Košćal.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika i izuzetno za nedelju, dakle mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.
Da budem precizniji, zbog toga što se redovno zasedanje završava u utorak u ponoć, tako da bismo stigli dotle da sve usvojimo morali smo da krenemo danas. Jednostavno zbog procedure.
Dostavljeni su vam zapisnici Četvrte i Pete sednice Drugog redovnog zasedanja.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, održane 24, 25. i 26. novembra.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 162, za – 158, nije glasalo – četiri.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja.
Stavljam na glasanje zapisnik Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, održane 1. i 2. decembra.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 163, za – 159, nije glasalo – četiri.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Pete sednice Drugog redovnog zasedanja.
Dame i gospodo narodni poslanici, u sazivu ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Grupa od 15 narodnih poslanika predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red – Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra.
Navedeno je, inače, u sazivu za dnevni red kao tačka broj 5.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 163, za – 160, protiv – jedan, nije glasalo – dvoje.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ana Karadžić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica, 16. novembra.
Da li Ana Karadžić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 163, za – tri, nije glasalo – 160.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Bojan Torbica je, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica, 16. novembra.
Narodni poslanik Bojan Torbica, imate tri minuta.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo kolege narodni poslanici, od 1. januara 2010. godine u pravosudni sistem Republike Srbije uvedeni su prekršajni sudovi i od tog dana sudije prekršajnih sudova trpe svojevrsnu diskriminaciju, na toj način što su bez ikakvog opravdanog razloga normativno stavljene u podređen položaj u odnosu na svoje kolege sudije drugih sudova, a istog stepena nadležnosti.

Raznovrsnost predmeta i broj propisa kojima se služe ne može se porediti ni sa jednom drugom materijom u drugim sudovima, što im daje posebnu težinu.

S obzirom da u svom radu koriste preko 270 zakona i oko 800 podzakonskih propisa, to od sudija u prekršajnim sudovima zahteva posebnu veštinu i znanje.

Činjenica da po pitanju stručnosti i sposobnosti za obavljanje sudijske funkcije koje pri izboru na sudijsku funkciju moraju da ispune identični su sa uslovima koje moraju da ispune i sudije drugih sudova, a to nam govori da sudijama prekršajnih sudova dajemo status sudija sa svim obavezama, ali ne i sa svim pravima.

Izuzev zarade prekršajnih sudija, sve ostale kategorije zaposlenih u prekršajnim sudovima imaju isti način obračuna zarade sa svojim kolegama koji rade u ostalim sudovima. Zakonom o sudijama, inače, propisano je da sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornošću, a posebno ukazujem na član zakona koji navodi da plata sudije znači garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice.

Pored ovog, potpuno je apsurdno i to što sudije za prekršaje imaju manje plate ne samo od drugih sudija, već i od sudijskih pomoćnika u drugim sudovima, a mislim da se svi slažemo da u pravosuđu ne treba da postoji ovakav vid diskriminacije. Sudije prekršajnih sudova zaista nisu teret ovog budžeta i, za razliku od nekih drugih, oni svoje plate trostruko opravdavaju. Zbog toga smo i podneli ovaj predlog za izmenu zakona, kako bi jednom zauvek ispuni decenijsku nepravdu prema sudijama u prekršajnim sudovima. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje: ukupno 163, za – četiri, nisu glasala 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica 16. novembra 2020. godine.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene koleginice i kolege, blizu 20 godina, odnosno nešto malo više od 20 godina je prošlo od kada je završena zlikovačka, zločinačka NATO agresija koja je za jedini svoj cilj imala ubijanje naše nevine dece, naših civila, naših policajaca, naših vojnika i želju da pokori Srbiju i da je stavi pod potpuni protektorat.

Narod koji se ne nauči u svojoj istoriji pameti, kažu, istorija će mu se ponavljati dokle god se ne opameti.

Već dugi niz godina mi smo svedoci da se osporavaju srpske žrtve u Jasenovcu, srpske žrtve u Prvom svetskom ratu, srpske žrtve u Drugom svetskom ratu i to mi teško možemo da ispravimo, ali sebi ne smemo da dozvolimo da generacije iza nas kažu da nismo uradili ono što je bila naša dužnost, a smatram da je dužnost Republike Srbije, a prvenstveno ovog doma da se utvrdi tačan, poimeničan broj svih poginulih i ranjenih civila, pripadnika MUP-a i Vojske koji su stradali tokom zlikovačke i zločinačke agresije NATO pakta 1999. godine.

Tako ćemo jednom za svagda staviti tačku na moguće kalkulacije oko broja i sprečiti da bilo ko osporava da smo stradali 1999. godine, da su nam deca ubijana, da su nam civili ubijani, da je Srbija razarana.

Poštovane kolege, pozivam vas da podržite ovu inicijativu, jer smatram da je ovo dug prema žrtvama bombardovanja 1999. godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje: ukupno 164, za – 13, nisu glasali 151 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 170. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o kinomatografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Japana o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na porezu na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja i Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu i izgradnji autoputa E80 Niš – Merdare, deonica Niš – Pločnik, faza 1, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović ne želi reč.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 164, za – 160, nisu glasala četiri narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o Predlogu za stavljanje na dnevni red sednice akta po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i Predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 164, za – 160, nisu glasala četiri narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Devete sednice Drugog redovnog zasedanja u 2020. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podnela Vlada;
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, koji je podnela Vlada;
Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Japana o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanje, koji je podnela Vlada;
Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Izgradnja autoputa E-80 Niš – Merdare, deonica Niš – Pločnik, faza 1) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada;
Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu, koji je podnela Grupa od 15 narodnih poslanika.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Maja Gojković, potpredsednik Vlade i ministar kulture i informisanja, Siniša Mali, ministar finansija, Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, Slavica Savičić i Saša Stevanović, državni sekretari u Ministarstvu finansija, Milana Rakić, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dr Dragan Demirović, pomoćnik ministra za finansije, Olga Gekić, v.d. pomoćnik ministra kulture i informisanja, Igor Jovičić, v.d. sekretara Ministarstva kulture i informisanja, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, mr Dejan Dabetić, viši savetnik i rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija, Dejan Stojanović, rukovodilac Grupe za normativne poslove u Ministarstvu kulture i informisanja, Stanko Blagojević iz Kabinete ministra kulture i informisanja i Ema Dragulj i Dragana Dejanović, samostalni savetnici u Ministarstvu finansija.
Želim dobrodošlicu predstavnicima Vlade.
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 4. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se to vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanik članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170.stav 1. Poslovnika otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o prve četiri tačke dnevnog reda.
Ko od predstavnika predlagača želi reč?
Izvolite, predsednice Majo, sada ministre.

Hvala, gospodine predsedniče Ivice Dačiću.
Poštovani potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici, zaista ću se truditi da vam vrlo kratko obrazložim ova dva predloga zakona, odnosno dopune Zakona o javnom medijskim servisima i Sporazum o saradnji u filmskoj oblasti u saradnji sa Francuskom Republiku, a imajući u vidu da ste juče opomenuli jednog od predlagača svojih akata da ovo nije Osma sednica, jel tako, Centralnog komiteta, pa da predugo govorimo.
Hoću samo da naglasim da i dalje…

Nije Osma sednica, nego Osmi Kongres.

Osmi Kongres, da. To vi bolje znate, jer možda ste nekako pravni sledbenik njih koji jesu učestvovali na toj Osmoj sednici.

Mi komunisti smo verzirani tu.

Ja sam bila običan građanin, pa sam samo to pratila.
Dakle, da se vratimo na temu.
Koliko vidim prvo nam je Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima. Svi znamo koliki je značaj javnih medijskih servisa za našu državu i oni zaista imaju ulogu i očuvanja i unapređenja demokratskih vrednosti naše države.
Mi smo se opredelili da rad i položaj javnih medijskih servisa regulišemo, kao što znate, posebnim zakonom i to u skladu sa evropskim regulatornim okvirom, što naravno, piše i u obrazloženju zakona koji ste dobili.
Zakon o javnim medijskim servisima je predvideo da Republika Srbija obezbeđuje stabilno i dovoljno finansiranje osnovnih delatnosti javnih medijskih servisa i zakonom je predviđeno da se javni medijski servisi finansiraju iz budžeta, komercijalnih prihoda i ostalih prihoda.
Razlog za donošenje zakona o dopuni Zakon o javnim medijskim servisima je svakako, obezbeđivanje dovoljnog izvora sredstava za rad javnog medijskog servisa do 31. decembra sledeće godine, kako bi time omogućili da nesmetano obavljaju svoju delatnost.
Visina takse koju ste vi usvojili koja iznosi 299 dinara, će se naplaćivati od 1. januara 2021. godine. Ona svakako nije dovoljna za redovan rad oba medijska javna servisa, kako RTS, tako i RTV. Imajući u vidu da RTS ubira taksu na čitavoj teritoriji Republike Srbije utvrdili smo da dodatni prihod, uvećanje takse za RTV će biti sasvim dovoljno za obavljanje osnovne delatnosti.
Što se tiče javnog medijskog servisa RTV, ono ostvaruje isključivo prihode od naplate takse na teritoriji AP Vojvodine, i plus još umanjenje od 3%, koje se uplaćuje javnoj medijskog kući RTS, i smatramo da to nije dovoljno za obavljanje osnovne delatnosti.
Iz navedenih razloga u budžetu za 2021. godinu, planirali smo za RTV, dodatna sredstva u iznosu od 900 miliona dinara. Ovo je suština kratke dopune zakona koji smo vam predložili, to je, praktično, suština u izmeni jednog člana.
Ovaj drugi zakon, to je Predlog zakona o potvrđivanju, odnosno ratifikaciji Sporazuma o saradnji u oblasti kinematografije između Republike Srbije i Republike Francuske. Svi znamo koliki značaj ima saradnja, bilo ukupna, bilo bilateralna saradnja Republike Srbije sa Francuskom Republikom. Jedan od prioriteta na kome insistiraju obe države, je svakako, saradnja u oblasti kulture, posebno u oblasti kinematografije.
Prvo, značaj, koji francuska kultura ima u svetu i pažnja koju sama država Francuska poklanja filmu kao mediju, daje na značaju čitavom ovom Sporazumu. Želim da vam kažem da je ministarka kulture Francuske Republike, jedna od prvih ministara koja je zvala nakon izbora mog za ministra kulture i informisanja, čestitala je na tom izboru i odmah izrazila želju da unapredimo našu saradnju u oblasti kulture, i naravno, interesovala se kada će biti ratifikacija ovog važnog sporazuma, koji je potpisan prilikom zvanične državne posete predsednika Makrona Republici Srbiji.
Prethodni sporazum koji smo imali u ovoj oblasti je Sporazum od 27. oktobra 1975. godine, i zato je moralo da dođe do potpisivanja novog sporazuma koji je uvažio značajne izmene, kako u oblasti naših zakonodavstava, tako i uopšte u terminologiji filmskog rečnika i načinu rada obe države.
Dakle, usaglašen je sa razvojem tehnologija u ovoj oblasti. Ovo je jedan od pet bilateralnih sporazuma koje imamo u oblasti kinematografije, znači, sa Austrijom, Italijom, Kanadom, Nemačkom i nadam se da ćemo posle Francuske uspeti ovakvu vrstu sporazuma da zaključimo i sa Ruskom Federacijom, pošto imamo određene najave.
Sporazum, videli ste i u obrazloženju, ja sam ubeđena, barem oni koji će govoriti u oblasti kulture danas i raspravljati o ova dva zakona. Definiše se pojam šta je to kinematografija, šta je to koprodukcija tačno, obeležava učešće partnera, ko ima vlasništvo nad filmom koji će tako biti urađen, način korišćenja filmova, kako ćemo formirati mešovite komisije i neki drugi tehnički, ali važni detalji za ratifikaciju ovog Sporazuma, ali i za kasniju implementaciju. Ovo bi ukupno trebalo da predstavlja novu pokretačku snagu za razvoj saradnje naše dve države.
Da li je potrebno da vam govorim koje sve novine predviđa ovaj Sporazum? Ja sam ubeđena da ne, jer bi to trebalo da je u obrazloženju Predloga zakona detaljno objašnjen, možda samo neke naznake, dakle, usklađene u oblasti zakonodavstva, definišemo pojam kinematografskog dela, produkcije, pojam koproducenata. U prvom Sporazumu, davne 1975. godine, je to bilo ograničeno samo na pojam filma, a promenjena su naša i njihova nacionalna tela. Sa naše strane je to Filmski centar Srbije, sad drugi, Nacionalni centar za film i pokretne slike.
Odmah da vam kažem da mi je jedan od planova da u narednom periodu i Republika Srbija dobije Nacionalni centar za film i pokretne slike. Nadam se da ćemo takav predlog imati do kraja mandata ove Vlade, da svi ovde raspravljamo o važnosti formiranja Nacionalnog centra za film i u Republici Srbiji.
Prošireno je, ko sve može da bude član umetničkog i tehničkog osoblja, s obzirom na to da je to koprodukcija dve države Srbije i Francuske. Francuska je članica EU, tako da se to proširuje i na ostale koje bi učestvovali u izgradnji filmova, a da nisu samo glumci, kako je to definisano 1975. godine, da mogu i druge članice EU, odnosno njihovi državljani da učestvuju u tome.
Izmenjen je udeo učešća koproducenata, 20% i 80%. Rekla sam vam da je posebno definisano kako treba da izgleda mešovita komisija. Ovog puta u ovom Sporazumu je predviđeno da su obe države suvlasnici ovako izrađenog filmskog dela, a ovde se koristi malo, po meni, rogobatan naziv, sudržalac, ja mislim da srpski jezik lakše korespondira sa rečju suvlasnik.
Naglašavam da Srbija u okviru svoje kulturne politike ima zaista za cilj već nekoliko godina da privuče što više stranih investicija u oblasti kinematografije. Priprema se upravo u Ministarstvu kulture i informisanja uredba o podsticajima investitorima koji će snimati filmove u našoj državi, ona važi iza naše filmske kuće i producente kao i za strane jednako.
Ovom uredbom, kao i u onim ranijima, obezbeđeno je da ta sredstva budu bespovratna. Dakle, ovo nije u okviru ovog Sporazuma, ali želim da vam istaknem koliko je Republici Srbiji važno da razvija svoju nacionalnu politiku u oblasti kinematografije i koliko nam je i ekonomski važno da privučemo što više investitora u ovoj izuzetno važnoj i kulturnoj, ali i ekonomskoj grani, mi vraćamo 25% kvalifikovanih troškova za snimanje filmova u našoj državi, a za one koji imaju ozbiljan budžet, to je oko pet miliona evra, vraćamo čak 30% kvalifikovanih troškova.
Ovo bi bilo ukratko najvažnije stavke koje su predviđene ovim sporazumom o saradnji između Francuske i Republike Srbije u oblasti kinematografije.
Ako budete imali neka pitanja, ja sam vam tu na raspolaganju.
Želim samo da kažem, od kako je početa jača i sadržajnija saradnja između naše dve države u oblasti kinematografije, snimljeno je već oko 10 koprodukcionih filmova, a ratifikacijom ovog sporazuma to zaista podižemo na jedan izuzetno sadržajniji i viši nivo, o čemu govori i samo prisustvo dva predsednika države kada je potpisivan ovaj sporazum, gospodina Makrona i Aleksandra Vučića.
U svakom slučaju, mi ćemo biti mnogo vidljiviji svojim kvalitetom u filmskoj industriji na međunarodnoj sceni kada ovaj sporazum zaživi. Zahvaljujem.